Pčelarski kutak !!!

loparac-98 ::

Sve zaboravim da te pitam Mare kako tvoje pčele ??? Čini mi se da sam "negdje" vidio u tvom dvorištu iz bajke tvoje krasne plave košnice, oko 4-5 komada. Ako možeš postavi tu fotku ili neku noviju. Kakva je sad situacija, je sil šta vrcao prošle sezone ili si ih samo umnožavao, da li si imao kakvih gubitaka ???

"Moje pčele" u stvari nisu moje pčele . To moj otac pomalo pčelari a ja mu povremeno pomažem oko pražnjenja tegli sa medom .
On je počeo sa pčelarenjem prije petnaestak godina igrom slučaja , inače se bavi izradom sanduka za pčele pa je počeo svoje usluge naplaćuje putem kompenzacije kroz pčelinja društva. I tako .

Znači, Mare ti nisi pčelar nego medar.

Mare ::

loparac-98 ::

Sve zaboravim da te pitam Mare kako tvoje pčele ??? Čini mi se da sam "negdje" vidio u tvom dvorištu iz bajke tvoje krasne plave košnice, oko 4-5 komada. Ako možeš postavi tu fotku ili neku noviju. Kakva je sad situacija, je sil šta vrcao prošle sezone ili si ih samo umnožavao, da li si imao kakvih gubitaka ???

"Moje pčele" u stvari nisu moje pčele . To moj otac pomalo pčelari a ja mu povremeno pomažem oko pražnjenja tegli sa medom .
On je počeo sa pčelarenjem prije petnaestak godina igrom slučaja , inače se bavi izradom sanduka za pčele pa je počeo svoje usluge naplaćuje putem kompenzacije kroz pčelinja društva. I tako .

Ipak su to ustvari i tvoje rođene pčele, pa bi i ti trebao ubuduće malo više im pažnje posvetiti. Nagrada svakako neće izostati. Jest da bi tada morao zapostaviti neke druge svoje hobije. Jer kažu ko jednom kroči i uđe u svijet pčela, taj im ostaje vjeran do svog samog kraja.

Vidi ovako ;
Ja se pčela ne plašim i prilazim im uvjek mirno i bez straha ali obavezno sa cigarom u ustima , pomagao sam pomalo i puncu i ocu u radu sa pčelama ali ni oni nisu iskusni pčelari pa ne mogu baš mnogo ni da naučim , a svakako da nemam ni vremena , par puta sam hvatao rojeve kad se puste i deverao sa grabeži kad se desi . I moram da ispričam šta mi se jedanput desilo : nekad ti je moj punac riješio da preseli košnice par stotina metara dalje i pošto sam se zadesio tu naravno da sam mu ponudio svoju pomoć (ne kaže se džaba "il imao zeta il magarca dođe mu na isto) i sad pošto je on neiskusan pčelar a ljetnja su doba bila ono nekako u prvi mračak , neminovno je bilo da se desi neki jad . Kad smo mi spakovali jedan sanduk i krenuli da ga prenesemo punac malo posrne i ispusti svoju stranu kočnice na zemlju , sanduk se rastavi i pčele se naravno uzbune i počnu da nas bockaju . Ne bi to ništa strašno bilo da ja nisam bio u nekoj trenerci i patikama pa su mi se valjda pčele popele uz noge u pravcu gaća . Pa da ti ne opisujem scenu kako sam surdukno uz bašču sve onako skidajući sve sa sebe samo da ih se otarasim . I eto od tad mi malo opada interesovanje za gajenje , ali i dalje volim da pomažem u pražnjenju tegli .

Kym ::

Znači, Mare ti nisi pčelar nego medar.

E upravo tako

Dobro je to, imaćeš šta pričati mlađim kolegama pčelarima. Interes nemoj gubiti jer obično kasnije dolazi do kajanja, kako godine odmiču i vid postepeno slabi. Na kraju krajeva to te ipak čeka u nasljedstvu i moraćeš se posvetiti, ako želiš i dalje da jedeš čist prirodni MAJEVIČKI med.
Jedan od neprijatelja pčela su i pauci, čije mreže (paučinu) treba uništavati u okolini pčelinjaka i oko samih košnica. A njih jednostavno tamaniti jer ih većina lovi i pčele, svaka vrsta na svoj specifičan način. Evo jednog od tih krvoloka kojih nadam se nema u našim krajevima.

Каква је ситуација у кошницама Лопарац, на овој хладноћи ? Зује ли ?

Mr. Majevica ::

Каква је ситуација у кошницама Лопарац, на овој хладноћи ? Зује ли ?

Pčelama nema zime i ne treba ih uznemiravati bespotrebnim kuckanjem po košnici po ovakvoj hladnoći, ako smo ih uzimili kako treba. Ja mislim da sam to uradio kako trebuje i na vrijeme. Izvršili smo i dodatno utopljavanje polovinom januara, jer je djelimično već krenulo minimalno rano leglo, kada pčele proizvode i više toplote da bi ga konstantno grijale. Time se postepeno povećava i potrošnja rezervi hrane. Sve je urađeno po pozitivnim pčelarskim iskustvima i propisima. Jedino treba povremeno obići i pogledati košnice sa svih strana, da nije koja slučajno napukla od ovih ekstremno niskih temperatura. Jer kvalitet daski od kojih su izgrađene nije isti. Te eventualne pukotine, ako su velike da bi promaja i hladan vjetar mogli naškoditi, najbolje je sada privremeno oblijepiti nekom ljepljivom trakom, a kasnije ih potpuno sanirati. Pčele su čudo Božije kojem ćemo se uvjek čuditi a istovremeno i diviti.

Zima, zima, e pa šta...

Десет пчеларских заповести



Приредио: Милош Антонић, свештеник, Коцељева





1) Упознај пчелу, њено развијање, њен живот и рад као самог себе.

Без основног познавања пчеле, њеног развића, њеног живота и рада, не мисли оснивати пчелињак и пчеларити, а још мање добити ма какве користи од тог рада. Пчелар који нема ова познања биће штетан не само себи већ и онима око себе а и за само пчеларство.

Ко не познаје пчелу, њен живот, особине и рад, тај не може изабрати ни метод пчеларења, а без метода пчеларења не може се изабрати ни кошница са којом се у приликама са којима се располаже може рационално пчеларити. Јер су учитељи пчеларства доказали да је свака кошница добра у рукама доброг пчелара, који је успео да изабере добар метод пчеларења према својим приликама.

Дакле, без доброг познавања пчеле и њеног живота и рада, не мисли пчеларити, оснивати пчелињак и бити користан себи, пчели и пчеларству уопште.



2) Буди вредан и истрајан.

Све што можеш урадити данас не остављај за сутра. Тако исто, при евентуал-ним недаћама, не клони, већ истрај на послу, јер истрајност побеђује. Не буди похлепан и претеран у својим захтевима. При одузимању меда, одузми само сувишак, а остави потребну резерву. Са пчеларима у суседству живи у љубави и слози и не гледај у њима конкурента. Јер, ако живиш са сваким лепо, имаћеш само користи а никад штете.



3) Не буди конзервативан у пчеларству.

Добар пчелар не сме ништа чинити на пречац. У целом своме раду пчелар треба да пази на то, да се пчели створи што већа могућност да се по свом природном нагону развија, ради и живи. Јер, иако је човек најпосле успео да пчелу из шумске дупље уведе у кошницу и у свој врт, где ју је поставио под своју контролу, он не треба да мисли да се пчелињем друштву може наређивати да ради онако како он хоће и жели. Пчелар треба само да помаже пчелињем друштву, да му олакшава у раду, да му пружа могућност за што бољи рад, стварајући боље услове добром кошницом и добром пашом. Само такав његов рад даће добре резултате.

Пчелар не треба да буде упоран са својим начином рада, већ се треба придржавати и савета старијих и искуснијих пчелара, да проучава пчеларску литературу и да стално допуњује своје знање, а тиме ће постићи и боље резултате. У пчеларству се мора ићи упоредо са науком.



4) Пчелари са јаким пчелињим друштвима.

Јако друштво боље презими, за време зимовања утроши мању количину меда за своју исхрану, изиђе у пролеће јаче, и спремно је за пролетњи рад и главну пашу. И у најгорим приликама способно је за кратко време себи спремити зимницу, а и пчелару пружити користи. Најпосле, јака друштва дају и веће користи пчелару, отпорнија су на зиму, болести и штеточине. Само са јаким друштвима може се рационално пчеларити.



5) Не трпи у своме пчелињаку матице старије од две године.

Матица је једина оплођена женка у пчелињем друштву, способна да носи јаја ради размножавања пчела. Она живи до 5 година (има изузетака и више), али њена пуна вредност у пчеларењу је прве две године живота. После две године она се у већини случајева истроши и није способна да развије јако пчелиње друштво. Млада и квалитетна матица је гаранција успеха.



6) Не остављај пчелиња друштва без дoвољно меда за зимску исхрану.

Принцип разумног пчеларења треба да је: "пола пчели, а пола пчелару". Никад не остављај пчелиње друштво без довољно меда за зимску исхрану. Шта више треба имати и друге резерве у меду са којом дочекати евентуално лошу годину. Добро храњена друштва изићиће из зиме јака и способна за даљи рад у идућој години.



7) Не отварај кошнице често и без потребе.

Искусан пчелар треба да врши прегледе кошница својим оком. Лето је огледало у коме се огледа унутрашњост кошнице. Пчелар треба да избегава често отварање кошница, јер се по кретању пчела на лету може закључити шта је у кошници. На лету се може познати да ли у кошници има матица, да ли влада ред и тд., па зато отварање кошнице треба да буде у извесним размацима. Без нарочите потребе кошнице не треба отварати, јер свако отварање кошта и троши мед, ремети ред и рад пчела.



8.) Припремај преко зиме све што можеш за идућу сезону.

Вредан пчелар треба да искористи зиму за припрему свега што је потребно за идућу сезону, тако да кад наступи пролеће буде спреман за лакше обављање послова на пчелињаку, јер ће тако благовремено у своме послу бити користан пчели и себи, и моћиће до максимума да развије своју делатност. Тако ће на време моћи да одговори свим потребама пчелињака, а добиће и највеће користи.

Преко зиме треба спремити инвентар, алат и сав други материјал. Преко зиме пчелар треба да анализира све своје прошлогодишње радове, да оцени успех или неуспехе, да из дневника прегледа и оцени свој рад, стање појединих друштава и кошница, и да се према томе припреми за идућу сезону, која мора бити боља бар у ономе што се тиче његовог суделовања у раду пчела на његовом пчелињаку.



9) Пази на хигијену пчеларења.

Нечистоћа је извор свију болести, како код човека, и свих животиња, тако и код пчела. Одржавање чистоће у кошници и пчелињаку олакшава и рад пчела па се тим вредан пчелар јавља у улози доброг по-магача пчела. Пази на хигијену опреме и прибора, као и на хигијену чувања пчелињих производа.



10) Чувај природу и стварај додатну пашу за пчеле.

Зна се да је паша главни услов за одржавање пчелињег друштва и правилан и његов користан рад. Према томе, прави пчелар, поред тога што треба да чува већ постојећу природну пашу, дужан је стварати и додатну. Сејањем медоносних биљака, сађењем шибља и другог медоносног дрвећа, пчелар ће створити још више паше, не само за своје већ и за остале пчеле. У томе се изражава она солидарност пчелара, као што је она урођена и код пчела. Принцип: "један за све и сви за једнога" овде треба да служи као руководно начело у раду пчелара.



(ПЧЕЛАР 7/1999. стр.333)

Morali smo malo razgrnuti snijeg oko košnica, jer ako ga pane nova količina, naći će se u potpunom snijegu, što nije dobro za duži vijek samih košnica.

Današnja zimska idila na Prelićevom pčelinjaku.

Juče je bio masovan pročisni izlet pčela iz svih košnica. Pčele su mi zasad sve prezimile i zdrave su. Neke su počele i polen donositi. Nažalost mnoge su i stradale pri tome jer su postale plijen pohlepnih sjenica koje se motaju oko pčelinjaka i u nedostatku druge hrane love pčele. Neke koje su pale na snijeg su potpuno obamrle od hladnoće. Takvih sam nakupio skoro dvije pune šake i gle čuda, spasio sam ih, jer su na suncu brzo oživjele i odletjele u svoje košnice. Samo da ovaj prokleti snijeg jednom ode bestraga i da nastupi proljeće tj. početak izobilja za naše pčelice.

Mnoge kolege pčelari kažu da imaju poprilično zimskih gubitaka, srećom kod mene je ove godine sve OK. Danas smo im ponudili i nove pogačice, pošto su stare već 98 % s apetitom smazale. Zalihe meda i perge su sasvim dovoljne za buran proljećni razvoj, a s pogačicama nek se zabaljaju. Iako je temperatura u hladu danas bila oko 6 do 7 stepeni celzijusa, vodonoše su bile non-stop aktivne, kao i polenarice koje su pronalazile rane proljetnice. Leglo se postepeno uvećava, samo da još prestanu i ovi rani jutarnji mrazevi. Pregled i dodavanje samih pogačica je bio vrlo brz i kratak. Više ih ne diramo do prvog detaljnog proljećnog pregleda, kada vanjska temperatura bude oko i iznad 14 stepeni celzijusovih. I da se pohvalimo, jer smo se danas svečano učlanili u pčelarsko udruženje naše opštine.

Za naše pčelice konačno stižu dugo očekivani, bolji i topliji dani. Valja planirati i detaljni proljećni pregled društava i shodno zapažanjima preduzimati sve neophodne mjere, a to ćemo obaviti najvjerovatnije sad za ovaj vikend. Danas je bio i masovniji pročisni izlet što smo i snimili.

Ćiriba ćiribu. Obavili smo začas prvi proljetni pregled i sve doveli u red. U staroj nestandardnoj lr košnici koja je imala drvenu podnjaču bilo je poprilično vlage i dva krajnja prazna rama su počela buđaviti, pa smo ih odstranili. To smo trebali uraditi još jesenas, ali nije nam se dalo jer su bili puni meda. To nam je pouka za ubuduće. Nisam izbacio krajnje ramove ni u ostale dvije standardne lr koje imaju AV podnjaču. U njima nema ni truna vlage. Otvorenog legla ima podosta. Iskoristio sam priliku i zamijenio staru lr komplet novom i ujedno smo podbacili poluprazan nastavak sa 5 ramova u sredini, da to pčele ispropolišu i da nam je kasnije lakše proširivati leglo i rotirati te nastavke. To smo učinili i sa zelenom košnicom. Pčele su se brzo navikle na novi izgled svoje kuće i naravno sad će morati malo više pješačiti. Polena koji se unosi je sve više i više, jer proljeće grabi užurbanim koracima. Kad počne dženerika, dodaćemo i prve satne osnove na izradu i polako proširivati leglo. Pčele smo navikli na novu pojilicu i već je masovno opsjedaju i koriste.

Свака част Лопарац. Добро је кренуло !

Mr. Majevica ::

Свака част Лопарац. Добро је кренуло !

Za sad jeste, još samo da se ima para, pa da se nabavi i planirani broj košnica koje možemo s uživanjem opsluživati bilo bi to ono pravo.

Dan današnji bješe idealan za naše živuljke koje se polomiše od unosa polena koji život znači. Jedan kolega pčelar je primijetio da ima i unosa nektara u solidnim količinama, što je izuzetno dobra vijest, jer je rijetkost da rane proljetnice svake godine luče nektar. Šteta što danas zaboravih otići na pčelarsko predavanje, koje je organizovano od strane našeg udruženja. Sjetih se, al isuviše kasno.

Лопаре, 18.март 2012. године
ПРЕДАВАЊЕ ЗА ПЧЕЛАРЕ ОПШТИНЕ ЛОПАРЕ

Општина Лопаре је, у сарадњи са УПП" Агромајевица" Лопаре организовала стручно предавање за пчеларе, које је одржао проф. др Зоран Станимировић из Београда са катедре за биологију - Факултета ветеринарске медицине из Београда.

Тема предавања је била колапс пчелињих друштава. Уз присуство око 50 пчелара са подручја општине Лопаре и сусједних општина, пчелари су упознати о узроцима и болестима код младих друштава и начину за њихово што безбедније презимљавање.

Свака част пчелари ! Општина мисли и на Вас (макар с едукацијом). Могао би се и извозити мед ?

Danas smo ipak dodali društvima po jednu satnu osnovu na izvlačenje, jer sam primijetio da mi rade zaperke iznad satonoša, pošto su mi poklopne daske malo dublje zbog debljih pogača koje mi je mrsko peglati prije stavljanja. Mislim da ipak nije rano, jer ima podosta mladih pčela čije su voštane žlijezde u punoj snazi što svakako treba i adekvatno iskoristiti. Društva su inače poklopila 8-9 ramova plodišta, a dženerika je već napupila.

Idealno lijepo vrijeme prvih dana proljeća ide na ruku našim pčelama. Leglo prosto rečeno buja, što se može vidjeti i po ovim vrijednim vodonošama na pojilu koje im itekako odgovora. Nema velike muke oko ateriranja i uzlijetanja, nema svađe ni guranja. Čim slete bilo gdje čeka ih voda u kojoj se neće utopiti, odmah izbacuju svoju rilicu i piju i onda made in put svoje košnice. Stiropor odlično upija vodu koju predaje piljevini. Piljevina obiluje ljekovitim taninom koji se ekstrahuje u vodi i koji je baktericidan i trebao bi da ljekovito djeluje na probavni trakt pčela i sprečava eventualnu pojavu nozemoze. Sutra ćemo zamijeniti novu vodu i novu čistu piljevinu a posudu fino oprati i tako čitave sezone.

Kres, pa ni varnice. I tako tri puta zaredom. Trud uzalud. Nije mi se dalo da uspiju ove današnje fotke pčele na cvijetu ljekovitog Drena (Cornus mas). Doduše nismo ni pripremili adekvatnu zasjedu.

Gledam danas pčele unose više nektar no polen. Danas viđoh i već procvjetale poneke dženerike po brdima u bližoj okolini. Valja redovno proširivati legla i upošljavati mlade pčele i natempirati društva da uđu u glavnu bagremovu pašu, maksimalno jaka i spremna, sprečavajući pojavu rojevog nagona.

Moze li jedno naivno pitanje?

Da li postoje neka bioloska sredstva za zastitu sljive od bolesti, parazita itd., a da nisu stetna za pcelice?

mrav ::

Moze li jedno naivno pitanje?

Da li postoje neka bioloska sredstva za zastitu sljive od bolesti, parazita itd., a da nisu stetna za pcelice?

Siguran sam da postoje prihvatljiva ekološka sredstva na obostrano zadovoljstvo i pčelara i voćara. Radi se na tome u poslednje vrijeme i izmijenjeni su neki propisi, bar što se Srbije tiče. Ja ne pršćem svoje voćke, niti ću ih ikada prskati bilo čime.

Danas smo pogledali naša društva s ciljem da vidimo kako se rade satne osnove koje smo malo ranije nego što je uobičajeno dodali. Može se reći da su ih do pola već izvukle, a i obližnje dženerike su počele otvarati svoje cvjetove, što garantuje uskoro i brži završetak istih. Dakle nismo pogriješili. Novog nektara ima polijepo a i rezervi starog meda sasvim dovoljno ispod čijih vijenaca se lageruje novi polen. Pet do šest središnjih ramova je osvojilo zatvoreno leglo. Kvalitet matica je za sada super. Možemo sasvim biti zadovoljni sadašnjim stepenom razvoja ovih zajednica, s obzirom na veoma hladan kraj zime. Uskoro će gornja plodišta košnice da kipe od pčela, pa ih valja pravovremeno proširivati i na drugi plodišni nastavak. Društva su potrošila po 2,3 pogače i za sad im ne treba nikakva prihrana, sem u slučaju da se vrijeme dugotrajno okiša ili ne daj Bože da mnogo zahladni. Mada najavljuju i slabiji mraz u ponedjeljak koji nadajmo se neće ozbiljnije nauditi voću i bagremu.

Današnji dančić bješe jako pogodan za naše živuljke. Marljivo su radile, bolje reći nektarisale, čitav dan na ranoj voćnoj paši. U Milinom selu danas viđoh da su kruške, trešnje i šljive uveliko izbeharale, a kod nas su još u fazi pripreme. Pred mrak se i vrijeme uz grmljavinu okiša, valjda im to pogoršanje neće pokvariti ovu kratkotrajnu voćnu gozbu.

Šteta , baš šteta. Vanjska temperatura pade na pet stepeni. Bi susnježice u nižim i snijega u višim predjelima. Ništa od voćne gozbe, pčele su osuđene biti u košnici i grijati sve veće leglo kome moraju kako znaju i umiju obezbijediti temperaturu od 34-35 stepeni. Nadajmo se da će i uspjeti u tome i da će ovo zahlađenje biti kratka vijeka. Sutra će sigurno biti i mraza i njegovog negativnog uticaja na tek ocvjetale voćke.

Ipak su danas naše pčele izlazile po vodu koja život znači, jer je vanjska temperatura posle 13 časova postala malo podnošjivija, a sa okolnih brda snijeg je brzo iščezao, E sad samo da ujutru ne bude jakog mraza, pa da nastave sa voćnom pašom.

Иако је ведра ноћ, надам се да неће бити мраза. Ваљда су првоаприлска изненађења прошла ?

Nadao sam se i ja, ali realnost je surova i ne obazire se na naše nade, molbe i očekivanja. Mraz je kod mene bio strašan, daj Bože da je išta od voća ostalo. Za utjehu imaćemo danas mnogo topliji dan, sa znatnim porastom dnevne temperature.

Današnja mala blic kontrola (iako je bilo slabe kišice i na momente jačeg vjetrića) je pokazala da su dodate satne osnove izvučene oko 70 % i što je veoma interesantno, na njima ima s obje strane puna podlanica zatvorenog radiličkog legla, smještenog bliže letu. Unosa nektara i polena ima kao i rezervi starog meda. Sve je više mladih pčela na račun starih i danas je jedna generacija izvodila svoj prvi orjentacioni let oko košnica. I naravno lijepa vijest je da nam je voće izdržalo ovaj zadnji mraz tako da nastavlja nesmetano svoj razvoj.

Novi pčelinjak sa novim "beharnim" košnicama i novi pčelar u Milinom selu. E pa pčelaru, da ti bude srećan i medan početak. A biće garant, jer je Milino selo raj za voćke i raj za pčele.

Nije džabe pčelarska nauka rekla da se leglo mora dodatno utopliti kad s proljeća krene, jer mart i april znaju biti i te kako nepredvidivi. Kao i to da u košnici uvjek mora biti i solidnih rezervi hrane. Ko je to obezbijedio ne treba da ga brine ovaj iznenadni snijeg. Eh kad bi nam pčele bile jake i otporne na niže temperature poput bumbara. Jutros viđoh jednog kako obilazi i slijeće na cvjetove trešnje (u potrazi za nektarom) na koje pada susnježica sa snijegom. Zuji i bruji ko helikopter i radi li radi. Što ti je majka priroda !!!

Pogledaj ti stomacinu u bubmara i ono silno salo, pa to uporedi sa pcelicom i bice ti jasno zasto bumbaru nema zime.

mrav ::

Pogledaj ti stomacinu u bubmara i ono silno salo, pa to uporedi sa pcelicom i bice ti jasno zasto bumbaru nema zime.

Ima i to veze, ali dječko je i mišićav i energičan ko da troši red bull.

I moje pčelice su danas bile energične što se unosa tiče. Bile su izuzetno marljive odmah posle prestanka jutrošnjeg strašnog mraza. Zato obavljamo mnoge neophodne pripreme za znatno proširenje pčelinjaka.

Sreća pa od danas najavljenih pljuskova ne bi ništa, što je itekako dobro došlo našim medenim ljepoticama da iskoriste što se iskoristiti može od ove voćne paše. A unos je bio pozamašan, jer na mnogim ramovima ima zavidnih količina novog nektara.

I danas ne bi kiše, što itekako dobro dođe našim marljivim letačicama. Cvata voćnog ima u izobilju, a Višnja koja intenzivno daje nektar je upravo u punoj snazi cvjetanja. Tu su i šljive i kruške raznorazne, dok trešnje polako padaju u zaborav skidajući svoje bijele vjenčanice. Jabuke se takođe smiješe i mnogo obećavaju. Nije čudo što se mnoge mlade pčele moraju prethodno odmoriti da bi uletjele u košnicu i oslobodile se svog slatkog tereta. Neke sabiračice su se već preorjentisale na maslačak ubirući i sa njega polen i nektar. A nadamo se da će kasnije biti i Bagrema tog kralja među medonošama, upravo onda kad nam društva budu u svojoj maksimalnoj fazi razvoja. Sve u svemu i ove godine kao i prošle radost Vaskrsa će biti i radost našim pčelama.

Danas na Veliki petak smo izvršili prvu vertikalnu rotaciju lr nastavaka, dodali po jednu novu satnu osnovu na izvlačenje i usput malo detaljnije pogledali društva. Stanje je zadovoljavajuće. Legla zatvorenog sve je više i mnogo više već izašlih mladih pčela. Tu i tamo primijetili smo i pokojeg novog truta. Unosa svježeg nektara i polena ima polijepo, kao i već poklopljenog (zrelog) meda od rane proljećne paše. Vrijeme je i danas išlo pčelama na ruku, mada su prognoze javljale kišu po podne i kišovito vrijeme do ponedjeljka. Sa kvalitetom ovih kupljenih lr košnica nismo ni malo zadovoljni, čak smo i mnogo zabrinuti i mnogo ljuti. Svaki nastavak je se vidno deformisao i popucao. Bem ti košnicu i njen kvalitet, kojoj moraš ljepljivu traku obezbjeđivati, da bi spriječili moguću prehladu legla.

Brojnost naroda iz dana u dan raste. Na Vaskrs ljeta Gospodnjeg 2012. stanje je više nego divno.

I danas je iskorišten dobar dio dana za sakupljanje i unos polena i nektara. Najavljuju za naredne dane obilnije i česte padavine, što može biti kobno za mlade i neiskusne sabiračice, naročito pri povratku u košnicu. Zato smo im nabrzaka napravili ovaj priručni strevokap, koji im kolko-tolko omogućava suvo leto. Jer na mokrom se mnoge zalijepe i udave ili jednostavno promrznu.

Stanje društava je za sada super. Sve satne osnove koje su mlade pčele izvukle su već stavljene u funkciju. Jedna je sva popunjena mladim zatvorenim leglom svjetložute boje. Stoga smo im dodali još po jednu. Tu i tamo po neki plećati trut je počeo izlijetati na svoj prvi orijentacioni let. Inače ih nema mnogo, pa bi se moglo zaključiti da su društva tek u blagom predrojevnom nagonu. Međutim, nećemo ni ove sezone omogućiti da lako ulaze u rojevi nagon, dok ne izvršimo bagremov i lipov medober. Tada ćemo društva planski razrojiti tj. umnožiti broj košnica na našem pčelinjaku.

Danas smo obišli i pčelinjak našeg novog pčelara u Milinom selu. Stanje je solidno za početak, jer su se novo preseljena društva konsolidovala u pravom smislu te riječi.

Taman nešto počne mediti i krene unos kako treba, ali udari ta dosadna kišica i spere skoro sav izlučeni nektar ove već pri kraju voćne paše, a vamo su opet društva sve brojnija i brojnija, mnogo mladih gladnih usta čeka svoju gibiru koja je pod velikim upitnikom. Treba biti stalno u toku i po potrebi priskočiti upomoć sa manjom količinom sirupa ili pogače. Pčele nam to neće zaboraviti.

Današnji dan bi se mogao okarakterisati kao vrlo povoljan za pčele. Jabuke su bile izdašne u nektaru, tako da košnice mirišu od unosa čim im se približimo. Brojnost novog naroda zahtijeva i novi stil gradnje, pa smo im ponudili i nove solitere. Kiša može da pada svu noć, samo da i sutra bude dan dobar za mednu šiktu.

Nažalost kiša je odlučila da pada i po danu, prisiljavajući pčele da tavore u košnicama. A Glog je već počeo otvarati svoje ekstra ljekovite i predivne cvjetiće, kao i Žuta kopriva. Nadati je se, da će se vremenska prognoza obistiniti za razvedravanje i konačan prestanak padavina u poslepodnevnim satima. Jer izdašne jabuke su u punoj snazi cvjetanja, što treba maksimalno da se iskoristi.




Juče su novi soliteri nikli i za naše pčele i u izdašnom Milinom selu.

Sončence zahaja invas tiho spi,
lunica prihaja tiče žvrgoli...
Pade mi na um ova strofica jedne pjesmice, koju sam nekad u školskim danima morao znati napamet. Eh kad bi potrajali ovako lijepi dani, poput ovog "mednog" današnjeg.

A traju li traju, sve ljepši dan od ljepšeg. Pčele su imam utisak prezadovoljne. Latice cvata jabuka polako već otpadaju, prolazi i izdašni maslačak. Valjda će nam biti slične ljepote i za predstojeći Bagrem.