MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Mramori svjedoci prošlosti

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
loparac-98



Number of posts : 4102
Location : lopare
Peпyтaциja : 4
Registration date : 31.12.2008

PočaljiNaslov: Mramori svjedoci prošlosti   Pon 26 Jul - 22:03

Мрамори свједоци прошлости
Datum: 26.07.2010 13:00
Autor: Дамир Кљајић

Већина становника Републике Српске не зна да је прњаворски крај богат средњовјековним насљеђем у које спадају мрамори, некрополе, утврђења и други материјални остаци. Разлог за то је чињеница да тај крај није научно истражен и да насљеђе које тамо постоји није већим дијелом ни евидентирано ни представљено јавности.

Захваљујући докторанту средњовјековне историје, магистру Славољубу Лукићу то насљеђе је отргнуто од заборава. На његову иницијативу, у току је лоцирање и евидентирање насљеђа.

Лукић наглашава да, иако се прњаворски крај само у неколико наврата помиње у средњовјековним документима, велики број материјалних остатака потврђује чињеницу да је на овом простору у периоду од 12. до 16. вијека живио већи број становника.

Досадашњим радом утврђено је постојање 29 средњовјековних локалитета, од чега су најбројније некрополе, односно средњовјековна гробља са мраморима (стећак или надгробни споменик).

- Нажалост, некрополе са мраморима углавном су у запуштеном стању, а највећи број мрамора је уништен. Познаваоци ових локалитета најчешће су стари мјештани или шумари - каже Лукић.

Међу најзначајније некрополе спадају Грдељ у Осретку код Кулаша и некропола у Жупском Разбоју, међу најљепшим мраморима је онај у Кокорима, а величином се истичу мрамори у Горњој Илови и мрамор на локалитету Краљев сто.

- Некропола Грдељ налази се на православном гробљу, гдје се поред већег броја необрађених мрамора односно надгробних споменика налази и један број лијепо обрађених плоча. Необрађени мрамори спадају у најстарије облике мрамора за које се процјењује да су из 12. вијека, док су плоче настајале нешто касније, највјероватније у 15. вијеку - истакао је Лукић.

На тој некрополи пронађен је и мрамор у облику кубета са натписом на којем се потписао "дијак кнеза Хрватина", а споменик се налази у Завичајном музеју у Добоју.

Лукић је нагласио да је некропола у Жупском Разбоју највећа на том подручју према броју мрамора односно на њој се налази више од двадесет мрамора различитог облика.

- Овдје се налазе различити облици мрамора, од необрађених, до лијепо клесаних плоча и сандука. Највећи дио мрамора утонуо је у земљу, обрастао у коров, а један дио њих уништен је приликом сахрана на овом гробљу - рекао је Лукић.

Напоменуо је да је и ту некрополу потребно детаљније истражити, као и околни простор гдје би морали да буду и остаци средњовјековног насеља или утврђења.

Запањујућа чињеница је и постојање већег броја црквишта, односно остатака средњовјековних цркава на овом простору, а чије је евидентирање било занемарено у досадашњим истраживањима због своје идеолошке обојености.

Црквишта постоје на локалитетима у Штрпцима, Лађевцима, Грабик Илови, а положај црквишта у Кремни, када се упореди са писаним изворима, упућује на то да је на том мјесту био манастир Кремна. Приликом градње силоса у Прњавору пронађени су темељи највјероватније средњовјековне цркве, али овај локалитет није детаљније истражен. Претпоставља се да је поред те цркве постојало веће насеље.

Назив једног од локалитета, Варош у Кремни такође упућује на постојање средњовјековног насеља, што потврђују и материјални остаци који су пронађени ранијим археолошким истраживањима. A насупрот овом локалитету налазе се остаци утврђења - града Ковача.

Директор Туристичке организације Прњавора Нада Живковић одушевљена је идејом лоцирања и евидентирања средњовјековног насљеђа прњаворског краја ради његовог могућег туристичког вредновања.

- Туристичка организација подржаће сваки вид туристичког вредновања овог насљеђа, које би могло да буде и дио туристичке понуде, нарочито у Кулашима гдје у бању долази велики број како домаћих, тако и страних туриста - истакла је Живковићева.

Како лоцирање и евидентирање средњовјековног насљеђа није могуће без археолога, за то се побринуо мр Милан Ђурђевић, археолог из Градишке. Он је у више наврата обишао прњаворски крај и стручно потврдио постојање одређених локалитета.

- Већина средњовјековних локалитета прњаворског краја није евидентирана у археолошкој литератури, па је значај овакве иницијативе огроман како за локалну заједницу и развој туризма, тако и за археолошку науку - нагласио је Ђурђевић.
Црквиште у Вијачанима

Лукић је недавно пронашао и црквиште у Вијачанима на локацији Крчевине.

Мјештанин Милош Прерадовић, најстарији становник села, потврђује да је на том мјесту постојала црква.

- То ми је испричао покојни Коста Прерадовић који је живио око 100 година, а умро је осамдесетих година прошлог вијека. Ни он није упамтио ову цркву, већ је о њој знао на основу примљеног усменог предања - испричао је Прерадовић.

Додаје да је камен са тог локалитета употријебљен за изградњу једне куће.

- Та кућа је данас у рушевном стању, а у дијеловима темеља и подрума види се да је грађена од крупнијег тесаног камена - казује Милош.

Испод црквишта постојало је и гробље, али се данас ту може видјети још само један мрамор са источне стране.


http://www.glassrpske.com/vijest/7/plus/43078/cir/Mramori-svjedoci-proslosti.html
Very Happy Very Happy Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Mramori svjedoci prošlosti
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Sirenje rubova
» prosiravanje bandase/felne???
» Single cab with enlarged wood bed 1960

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Мраморје, стећци-
Skoči na: