Невидљива напаст вреба из траве

БИЈЕЉИНA - Прољетње вријеме са доста влаге и топлим данима као створено је за најезду крпеља који људима и животињама у семберској равници опасно пријете.
Најугроженија су дјеца, пољопривредници, али и домаће животиње, јер се они тренутно највише крећу у природи и изложени су нападу крпеља.

- Крпељи највише нападају дјецу и земљораднике јер се они крећу по трави, усјевима и шумама, па је неопходно послије сваког боравка у природи прегледати тијело и утврдити да ли се прилијепио крпељ - каже ветеринар из села Ченгића код Бијељине Младен Лукић.

Најезда крпеља у Семберији почела је прије двадесетак година. Претпоставља се да су ови напасници прешли ријеку Саву из Панонске низије и одомаћили на густо насељеној равници.

- Нису сви крпељи заражени, али се о њима мора водити строго рачуна. Када се примијети да се на кожу ухватио крпељ, одмах је треба отићи љекару да он стручно одстрани сваки дио његовог тијела. Заражени крпељи преносе опаку лајмску болест, која може бити фатална за људе - објашњава Лукић.

Према његовим ријечима, постоји низ препарата којима се могу сузбијати крпељи, али се они брзо рашире по природи и вребају из траве, усјева и растиња. У двориштима је потребно редовно косити траву, што њима не одговара.

- Угрожене су све животиње, дивље посебно, јер су стално у природи, а крпељи се окупљају баш на мјестима гдје дивљач борави. Од домаћих животиња тренутно су угрожени пси јер се и они крећу по мјестима гдје има крпеља. Наиме, на тијелу пса крпељи се и паре - истакао је Лукић.

Од заражених крпеља пси углавном оболе и често угину јер их крпељ зарази болешћу од које се тешко лијече. Постоји превентивна заштита да се на врат пса стављају огрлице, али њихово дејство није дуготрајно.

- Зато је потребно и пса свакодневно прегледати. Женке крпеља се на његовом длакавом тијелу лако уочавају јер се насишу крви и личе на бобице неког воћа. Пса је неопходно прво одвести ветеринару да га вакцинише, али треба и редовно рукавицама уклањати крпеље са тијела пса - каже Лукић.

Крпељи, додуше, нападају током цијеле године, али су у прољеће најагресивнији јер се у том годишњем добу размножавају, погодују им временске прилике и послије зиме интензивније је кретање људи и животиња у природи.

Змије

Упоредо с крпељима у неким подручјима појавиле су се и змије, а нешто повећану њихову популацију многи доводе у везу са недавним катастрофалним поплавама. На срећу, углавном је ријеч о неотровницама, а ли су и оне у прољеће агресивније него у топлијем периоду године.