Двије херцеговачке некрополе

Фотоалбуми некропола у Билећи и Автовцу:

Некрополе стећака пале у заборав



Требиње - Стећци су аутохтони дио нашег културно-историјског насљеђа, али су, нажалост, недовољно заштићени.

На ову чињеницу указао је и требињски археолог Ђорђе Одавић осврћући се на бројне нијеме свједоке историје.

Херцеговина има најатрактивније некрополе стећака који датирају углавном из периода од дванаестог до петнаестог вијека. И поред њихове вриједности, некрополе стећака углавном су заборављене.

Одавић истиче велики научни значај натписа нађених на стећцима.

- То су углавном хришћански споменици, а не богумилски, како се често наводи. Стећцима су обиљежени гробови Милорадовића који су подигли манастир Житомислић, али и цркве у Ошанићима и Тријебњу код Стоца - казао је Одавић.

Међу највећим некрополама стећака је она у Крековима код Невесиња, а најпознатија је она у Радимљи код Стоца.

- Народ у Херцеговини често стећке назива "грчким плочама", мада они никакве везе немају са Грчком. Осим у ужим научним круговима, о стећцима се у јавности још увијек мало зна - каже Одавић.

Наглашава да је на стећку у Требињу нађен један од најстаријих ћириличних писаних споменика, натпис жупана Грда, некадашњег господара овог града.

- Имамо и стећак из Поповог поља на којем пише да је ријеч о дјевојци Радачи која се удаје за Ненца Чихорића и послије његове смрти узима монашко име Полихранија - наводи наш саговорник.

Дешавало се су стећци измјештани са једног локалитета на други. Има примјера гдје су ови надгробни споменици премјештени само да би имали естетску функцију, да украсе неки парк или башту.

- Није добро да се стећци измјештају са оригиналних локалитета, али ако се то већ ради, треба истовремено извршити и археолошка истраживања. Да раније нисмо тако радили не бисмо дошли до драгоцјених открића попут чаше од мурано-стакла у стећку монахиње Полихраније из четрнаестог вијека, што је раритет и у европским и свјетским оквирима - каже Одавић.

Мотиви
Прва научна истраживања ових надгробних споменика почела су крајем деветнаестог вијека, са доласком Аустроугарске на наше просторе. На стећцима су најчешће приказани мотиви из лова и ликови ратника, украшени су рељефима, али и симболима.

http://www.glassrpske.com/kultura/vijesti/Nekropole-stecaka-pale-u-zaborav/144370.html

Има много и уништених (потопљених) некропола као што је била ова око православног храма Мистихаљ, код Билеће.

http://issuu.com/53243/docs/nekropola_misitihalj