Pravoslavne Crkve na Majevici

U kojim mjestima na Majevici imamo pravoslavne Crkve?
Ovdje bi dobro dosli i tekstovi i slike o njima.

Jedna od starijih Crkava na nashem podruchju je i Crkva u Machkovcu : Evo par fotografija :





Tekst preuzet sa : http://www.spclopare.com/
Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у Мачковцу. Саграђен у периоду од 1913 год до 1914. Освећена 1916 год. А освеђење је извршио епископ зворничко-тузлански Иларион Радоњић.
Прије овог храма постојао је храм у селу Горњи Мачковац који је из времена 1874 г.али је затворен због рушевног стања. Исти је од стране усташа, из оближњег села Челић, 1941 запаљен и до темеља изгорио. Данас на истом мјесту постоје темељи и амвон. Плоча са натписом градње поменутог храма је сада у Мачковцу у храму Рођења пресвете Богородице. Храм Рођења пресвете Богородице је више пута до сада обнављан па тако биљежимо осликавање унутрашњости храма 1984 г. а 2000 год. Последње реновирање. При храму служе свештеници: протојереј ставрофор Стево Јовић који је и старјешина храма, и протојереј ставрофор Драгомир Лазаревић

Crkva Rodjenja Jovana Krstitelja u Piperima

Crkva Rodjenja Jovana Krstitelja u Piperima pripada piperskoj parohiji. Parohija sibosnicka-piperska postoji otkako postoji srpski narod na tom dijelu Majevice.
Sibosnickoj, a sada piperskoj parohiji pripadaju sela: Piperi, Lukavica, Brusnica, Brezje, Miladici, Visori i Vakuf. U Sibosnici zemljiste Crkvi je poklonio Ljubo Jovanovic (Urosic) trgovac iz Tuzle. U neselju Sibosnica se sagradio dom sa salom od kamena 1938 godine. Prvi svestenik je bio Milorad Pekic rodjen 1913. u mjestu Tobut. On je za vrijeme drugog svjetskog rata odveden sa vidjenim ljudima u logor Jasenovac od strane muslimanskih ustasa koji su i zapalili ovaj dom, a bezboznici posle rata rasprodaju kamen i oduzimaju zemljiste od Crkve. Bunar koji postoji i dan danas svjedoci o tome a na mjestu Parohijskog doma, sagradjuje se spomenik zrtvama fasistickog terora. Parohija Sibosnicka je osluzivana iz Tuzle posle drugog svjetskog rata. Oko 1976. Vasilije Tomic trazi od Vlasti opstine Lopare dozvolu za gradnju Crkve u Sibosnici. Sedam godina je trazena dozvola i stalno je odbijana od vlasti u Loparama. Prije nego sto je dobivena dozvola za gradnju Crkve u Piperima, zemljiste je Crkvi poklonio Slavko Stokic sin Stojana Stokica i to 3000 m.

Prvi Paroh koji je postavljen 15.novembra 1977. na Sibosnicku Parohiju jeste Milorad Bajbic koji je stanovao u kuci Alekse Tisica. Nakon zabrane obavljanja obreda u spomenutoj kuci gdje je stanovao Milorad, isti trazi dozvolu za gradnju Parohijskog doma u Piperima. Komisija za odnose sa vjerskim zajednicama daje saglasnost 8.6.1978. za gradnju doma na parcijeli Slavka Stokica. 9 januara 1979. dobivena je dozvola za gradjenje Parohijskog doma u Piperima. Prvog novembra 1979. godine komisija za odnose sa vjerskim zajednicama daje saglasnost za izgradnju Crkve u Piperima. Prvog januara 1980. predao je Parohiju Sibosnicku Milorad Bojbic na opsluzivanje Nedeljku Pajicu iz Mackovca. Desetog marta 1980. SO-e Lopare daje dozvolu za gradnju Crkve u selu Piperi. Treceg avgusta 1980. godine temelje hrama osvetio je njegovo preosvestenstvo episkop Zvornicko-Tuzlanski G. Vasilije. To je bilo u nedjelju po Ilinu. 1981. godine dvojica izgrednika su na molitvistu Motavculja iscupali i krst , polomili i bacili ga. 15. avgusta 1981. sklopljen je ugovor za gradnju Crkve. Gospodin Episkop, 1. avgusta 1982. postavlja za drugog paroha Mackovacke parohije Dragomira Zekanovica, a15. avgusta Jeremiju Lazica za prvog paroha s tim da se on brine o gradnji Crkve u Piperima.

Gradnja se nastavlja sa novim crkvenim odborom. 18 .marta 1983. godine se potpisuje ugovor sa Tomikom Markovicem oko daljeg zidanja crkve i zvonika. A 24. novembra 1983. godine pogodjeni su radovi na pokrivanju kupole crkve, oltara i simsova bakrom sa majstorom Miloradom Pavlovicem iz Koceljeve. 21. maja 1984. naruceno je prvo zvono tezine 160 kg i 23. septembra 1984. je izvrseno osvjecenje krstova i zvona. Na ovu svecanost pozvani su i predstavnici drugih vjeroispovijsti i predstavnici opstine kao i svi ljudi dobre volje. Prvog decembra 1984. Gospodin Episkop postavlja za paroha Piperskog, Jeremiju Lazica. Izgradnja crkve i parohijskog doma se nastavlja postepeno, tako da je 1987. , prvu nedjelju po Ilinu sveceno tronosenje Crkve u Piperima. Tronosenje-svecenje je obavio episkop Zvornicko-Tuzlanski gospodin Vasilije. Osvecenje je obavljeno na Sv.Pantelejmona 9. avusta 1987. god. kojem je pristvovalo mnogo srpskog naroda kao i rimokatolickog i muslimanskog. Posle toga nastavilo se sa radovima zivotopisanja, nabavka jos dva zvona, ogradjivanje porte betonskom ogradom, elektrifikacijom zvona, kao i na izgradjivanju potrebnih objekata, garaze, ekonomske zgrade….
1991. godine se pristupilo pripremi spomen prostora za paljenje svijeca, koji je trebao biti posvecen Jasenovackim zrtvama, medju kojima je jedan o prvih bio svestenik Milorad Pekic paroh Sibosnicki, rodom iz Tobuta. Temelj spomen prostorije je osvetio Episkop Vasilije na dan svete Petke 2. oktobra 1991. godine. Narucen je materijal, ali je za sledecu gradjevinsku sezonu izbilo sveopste zlo -rat.

U toku rata je prekinuto sa zvonjenjem u Crkvi u Piperima, jer su je neprijatelji Hriscana gadjali i jer su mogli golim okom da vide narod koji se skupljao kod Crkve. U 1993. je bilo dosta stradanja Crkve, a posebno 1995. kada je pala Lukavica. Prvog. januara 1996. dotadasnji paroh Jeremija Lazic prelazi na parohiju Pribojsku, a Piperska parohija se opsluzuje iz Mackovca. Tokom 2000. i 2001. nastavljeno je gradjenje kapele. U njoj se nalazi prodavnica svijeca, prostor za paljenje svijeca i svestenicka kancelarija. Na istocnoj strani zida nalaze se ploce sa imenima stradalog naroda ove paohije tokom dva svjetska i zadnjeg otadzbinskog rata. Kapela je osvjestana u subotu 4. avgusta 2001 godine.

U 2005 povedena je akcija obnavljanja i renoviranja crkve u Piperima koja je zbog rata dosta ostecena gelerima granata. Najvise je ostecena kupola koja je od gelera bila izbusena i prokisnjavala. Parohijani ove Crkve su svojim novcanim prilozima pomogli u renoviranju. U junu i julu mjesecu te 2005-e godine obnovljena je fasada hrama, temelj, a kupola prepravljena i kompletno prekrivena novim bakrom. Na kupolu i ladju hrama napravljeni su novi pozlaceni krstovi.

Tekst preuzet sa www.piperi.de.tl

Crkva u Mirosavcima

tekst preuzet sa : http://www.spclopare.com

Градња цркве у Миросавцима а за села Миросавци и Милино Село, на граници између два поменута села код гробља, отпочела је 1991 године доласком на власт националних странака.
Идеја за градњу цркве потекла је од стране епископа зворничко-тузланског Господина Василија што је од стране свештеника и мјештана поменутих села примљено са радошћу. Исте године (1991г.) приступило се формирању грађевинског одбора на чије чело је изабран Господин Васо Марић – тесар из Миросаваца. Одмах је пронађен и плац у површини од 1000 м2 што је даривао цркви тадашњи власник Млађен Митровић тежак из Милина села. Такође ради исправљања међе неких 150 м2 земљишта даривао је цркви марко Лазаревић из Миросаваца.
Одмах по сређивању грунтовних и катастарских папира приступило се изградњи цркве. Заказана је и прва акција те је за дан ископан и наливен темељ. Исте, 1991, године дана 26 октобра уочи Свете Петке којој је и посвећен будући Свети храм,извршено је освећење темеља Св. Храма. Освећење је извршио Његово Преосвештенство Господин Василије епископ зворничко-тузлански уз присуство већег броја свештеника и вјерног народа. Том приликом темељима је кумовао Госпподин Тешо Ђурић, пензионер из Милина Села. Послије освећења била је трпеза љубави и народно весеље.

Послије освећења темеља исте године купљена је цигла и цеменат за зидање светог храма али рат у Босни и Херцеговини зауставља градњу цркве.
У овом рату који је трајао од 1992 до 1995 год. Миросавци су посебно страдали. Борбе са челићанима су се водиле непрекидно, већи дио Миросаваца је попаљен, Баре, Марићи и дио средње махале ( Јањићи). Борбе су се водиле на самом гробљу и на темељима цркве.

Наствак градње цркве започео је 1999 год. када је на чело грађевинског одбора постављен Љубо Марић из Миросаваца а за његовог замјеника Млађен Митровић из Милина Села. Мајстори који су зидали цркву су: браћа Миливоје и Ђојо Перишић из Миросаваца.
Црква је већ 2000 г. Покривена бакром и постављено је једно звоно тежине 350 кг. израђено у Словенији...........

Crkva u Jablanici :

Crkva u Vakufu

Na insistiranje Njegovo Preosvestenstvo Vasilije da se i u selu Vakufu pocne graditi hram, o toj ideji se pocelo ozbiljno razgovarati 2000. godine. Vakuf je specificno selo, neveliko, sa pedesetak domacinstava. Nazalost , ideja komunizma imala je dosta pristalica u ovom selu tako da i danas ima onih koje nece i ne zele imati nikakve veze sa svojom vjerom i Crkvom. Zbog geografskog polozaja sela, tesko je bilo naci slobodno mjesto za Crkvu. Postojalo je samo jedno mjesto iznad sela na odvojenom putu koje vodi kucama brace Simeunovic. Tu se nalazi tkz. Bozina njiva, vlasnistvo Rade Petrovic , jednog od domacina koji se nije odrekao svoje vjere i Crkve i obecao je pokloniti zemljiste sto je i ucinio. Izabran je gradjevinski odbor na celu sa predsjednikom Jocom Kojicem. Vec u aprilu 2001. godine , kad je dosta parohijana doslo na odmor pocelo je skupljanje para i na brzinu se iskupilo dosta novca. Ciglana u Mackovcu darivala je 10000 cigle. Nasao se i izvodjac radova, Milan Milovanovic koji je sa svojom ekipom vec napravio par hramova. Gradnja je pocela u junu. Radovi su brzo napredovali. Narod se lijepo odazivao pozivima da pomogne gradnju. U subotu 27. jula 2002. Episkop Vasilije obavio je osvecenja temelja, zvona i sljemenske hrama u Vakufu koji je posvecen Svetoj mucenici Nedjelji. Posle proslave pocelo se sa oslikavanjem hrama. Tokom 2003. godine ozidana je i Svetosavska sala u cijem sklopu se nalazi i prodavnica svijeca i prostor za paljenje svijeca. I opet 27. jula (nedjelja) 2003. godine izvrseno je osvecenje hrama. Tokom 2004. zavrsena je kompletna crkvena zgrada i vecim dijelom oslikan hram. Takodje u 2004. godini izgradjen je temelj sa stubovima sa dvije strane porte, te postavljene velika i mala kapija. Veliki prilog davao je Stojan Simeunovic , a najveci priloznik je i predsjednik crkvenog odbora Joco Kojic koji sa svojim rodjakom Mikom najvise ravnuje za ovu svetinju.
Tekst preuzet sa www.piperi.de.tl

Crkva u Brusnici
Pripreme za gradjenje Crkve u Brusnici pocele su 1991. godine. Dobijen je plac od domacina Jovana Miljica. Zatim se 1992. godine otpocelo sa izradnjom Crkve. Za pripremu i gradnju Crkve, najvise se angazovao domacin Pajo Miljic sa svojom porodicom. Dozvola za gradnju Crkve u Brusnici dobijena je za par minuta u opstini Lopare, jer su se vremena promijenila. Temelji Crkve su uradjeni zajednickim radom mjestana u proljece na celu sa predsjednikom Pajom i nadleznim svestenikom. Temelji su zavrseni kad je otpoceo rat u Brckom.

Tekst preuzet sa www.piperi.de.tl

Pribojska crkva


Gradnja crkve je počela davne 1880. godine, te iste godine završeno je i prekrivanje crkve. Konačno dovršetak crkve je bio 1883. godine. Crkveno osvećenje je bilo 22.avgusta 1883. godine, na dan Sv. mučenika Agatonika, i tako je slava ovoga svetoga hrama ostala da se slavi na dan Sv. mucenika Agatonika, poznatiji u narodu kao "Arlijevdan".

U periodu Austro- Ugarske vladavine na ovim prostorima, crkva je imala veoma veliki značaj i ulogu za očuvanje nacionalne svijeti, srpskog naroda ovoga kraja. Da bi se suprostavile tome Austro-Ugarske vlasti su 1884. godine uspjele da oduzmu školu od crkvene opštine. Nakon duge i mukotrpne borbe Pribojska crkvena opština uspijeva 1907. godine da povrati školu od Austrijskih vlasti i stavi je ponovo u crkveni posjed. Još je važno naglasiti da su Austrijske vlasti objesile prvog i poslednjeg pribojskog učitelja; Peru Lazarevića i Veljku Čubrilovića, koji su bili na službi u Priboju, za vrijeme njihove vladavine. Tako se može samo pretpostavljati kakva su bila stradanja u to vrijeme, i kakve su torture vršene nad srpskim narodom, a samim tim i pravoslavnim vjernicima.

U Prvom svjetskom ratu crkva pribojska je mnogo stradala, prve dvije godine rata nisu održavana nikakva bogosluženja u crkvi, pošto je crkva bila pretvorena u austrijsku vojnu bolnicu. Tokom rata crkva je dovedena u vrlo loše stanje; ošteceni zidovi, malter izobijan, uništeni prozori i vrata, inventar raznešen i uništen ...

Po samom završetku rata , pristupilo se obnovi crkve i crkvenog života, tako je u Ljubljani, 1921. godine, kupljeno novo crkveno zvono,koje je bilo teško 350 kg. Pošto su sve zgrade i crkva bile obnovljene i uredjene, crkva podiže 1936.godine još jednu veću zgradu u kojoj bi se narod o vecim praznicima mogao da skloni u slucaju nevremena. U toj zgradi su još bile smještene crkvene kancelarije, kao i kancelarije kulturnih i prosvjetnih društava i ustanova u Priboju.
Početkom Drugog svjetskog rata došlo je ponovo do velikih oštećenja pribojske crkve. Ustaše su 1941. godine zapalile zgradu crkve zajeno sa crkvenim domom, školom i zgradama za stanovanje učitelja i popa. Popa Đorđa Jovanovića su Nijemci odveli u koncentracioni logor u Njemačku, preživio je sve strahote logora i nakon završetka rata ponovo se vratio u pribojsku crkvu i nastavio sa radom u njoj sve do završetka svoje službe.

Jos je važno napomenuti da 1968. godine u Pribojsku parohiju, dolazi mladi sveštenik Stevan Vlačić, koji za pribojsku parohiju predstavlja pravu prekretnicu u poratno životu. Sveštenik Vlačić će uspjeti uz pomoć naroda da izvrši obnovu i rekonstrukciju crkve, sagradi Parohijski dom, prekrivanje crkve bakrom, nabavljena su i dva nova crkvena zvona, uređen je prostor oko crkve, sagrađena je crkva u Rastošnici ...

Crkva i dan danas služi svojoj svrsi i okupljanju pravoslavnog naroda, svake nedjelje i na sve veće Božije praznike, odravaju se liturgije i bogosluženja, kao i narodni zborovi zvani "Vašeri".

Koja je najstarija crkva na Majevici.
Mislim bez one u Teocaku na cijim temeljima je dzamija.

U knjizi 100 god Pribojske crkve se kaze:

"Od obnove Pecke patrijarsije (1557) lakse se dobijala dozvola za obnovu crkava i gradnju novih, ali samo u mjestima gdje je crkva postojala(u nevernicko vrijeme), dakle za vrijeme stare, hriscanske drzave, prije turske okupacije.
Priboj tada nije imao svoje crkve, vec su njegovi stanovnici, kao i oni iz obliznjih sela, odlazili povremeno na bogosluzenjau Mackovac i manastir Tavnu".

Odavde se mozda moze zakljuciti da je Mackovacka crkva najstarija ili jedna od najstarijih.

Crkva u Loparama

Tekst preuzet sa : http://www.spclopare.com

СПОМЕН ХРАМА ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЛОПАРАМА

У току 1991. Скупштина Општине Лопаре додијели за потребе цркве плац за градњу ''Спомен цркве'' у Лопарама у површини од 3,900 метара квадратних. Додијељена земља је до 1977. године била власништво Црквене општине Мачковац. Важно је напоменути да је у почетку рада било доста проблема од стране појединих комуниста и чланова Савеза бораца.Наиме они су били љути противници (и остали такви) цркве.Говорили су да је боље направити јавни WC него цркву.Такође су говорили да је то корачање уназад.
Темеље цркве је размјерио Г. Милорад Илић-звани Керовић из Прибоја-акцију је водио мајстор Г. Ђоко Савић из Лопара.На другој и трећој акцији било је 35 домаћина и омладинаца. Још да напоменем да је грађењу цркве започело следеће предсједништво грађевинског одбора :

свештеник : Стево Јовић,

Недељко Шакотић предсједник са Грађевине-Лопаре-бравар
Јован Миле Ђукић-потпредсједник из Лопара-пензионер
Славко Новаковић-потпредсједник из Вукосаваца- тежак
Јово Лазић потпредсједник из Пирковаца-радник
Томо Стјепановић-благајник из Лопара-трговац и остали чланови
Грађевинског одбора који броји 24 члана.


Освећење темеља извршено је 14 октобра на дан Покрова Пресвете Богородице 1993 год. Освећење је извршио господин Василије Качавенда епископ зворничко-тузлански са више свештеника а у присуству великог броја вјеника и невјерника,те старјешина српске војске и војника. Том приликом изабран је кум темеља ито Јово Милана Илић из Миладића који је због ратних разарања морао напустити своје огњиште и привремено се настанити у Лопарама као избјеглица.После освећења темеља привремено се стало са градњом цркве.

1997 год.26 јула на дан Сабора Светог архангела Гаврила извршено је освећење крстова на цркви и звона а које је извршио Господин василије качавенда епископ звборничко-тузлански са виче свештеника и том приликом кумовали су; кум Крста Јован Милорада Митровић ученик из Вукосаваца и кум звона Ђука Лакић домаћица из Јасенице(избјеглица).После освећења било је народно весеље а трпеза љубави је била око 1500 мјеста. На прослави је било присутних званица околних Скупштина општина,те преставника војске,генерала,војвода и други......


Fotografija izgradnje :

Pohto je oko GoogleEartha presho i preko nashih ,,polja,, ,uspio sam pronaci i sledece Crkve nasheg kraja :

Brusnica	Jablanica	Machkovac

Prvi ::

Koja je najstarija crkva na Majevici.
Mislim bez one u Teocaku na cijim temeljima je dzamija.

Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у Мачковцу. Саграђен у периоду од 1913 год до 1914. Освећена 1916 год. Mr Majevica


Gradnja crkve (u Priboju) je počela davne 1880. godine, te iste godine završeno je i prekrivanje crkve. Konačno dovršetak crkve je bio 1883. godine. Crkveno osvećenje je bilo 22.avgusta 1883. godine Pribojac

Sta je sa crkvom koja je bila u gornjem Mackovcu?

Pa nishta, obiljezeno je mjesto :

sa SPCLopare :

Koje godine je bila izgradjena?

Citat :

Прије овог храма постојао је храм у селу Горњи Мачковац који је из времена 1874 г.али је затворен због рушевног стања. Исти је од стране усташа, из оближњег села Челић, 1941 запаљен и до темеља изгорио. Данас на истом мјесту постоје темељи и амвон.

Mr. Majevica ::

Jedna od starijih Crkava na nashem podruchju je i Crkva u Machkovcu : Evo par fotografija :





Tekst preuzet sa : http://www.spclopare.com/
Храм посвећен Рођењу Пресвете Богородице у Мачковцу. Саграђен у периоду од 1913 год до 1914. Освећена 1916 год. А освеђење је извршио епископ зворничко-тузлански Иларион Радоњић.
Прије овог храма постојао је храм у селу Горњи Мачковац који је из времена 1874 г.али је затворен због рушевног стања. Исти је од стране усташа, из оближњег села Челић, 1941 запаљен и до темеља изгорио. Данас на истом мјесту постоје темељи и амвон. Плоча са натписом градње поменутог храма је сада у Мачковцу у храму Рођења пресвете Богородице. Храм Рођења пресвете Богородице је више пута до сада обнављан па тако биљежимо осликавање унутрашњости храма 1984 г. а 2000 год. Последње реновирање. При храму служе свештеници: протојереј ставрофор Стево Јовић који је и старјешина храма, и протојереј ставрофор Драгомир Лазаревић

Malo mi je cudan ovaj stil freski u crkvi u Mackovcu.

Crkva u Rastoshnici
Photo by Ugljevik sa http://www.panoramio.com/user/1546809

Uspeo sam iz svog osobnog arhiva pronaći fotografije crkava u Puškovcu i Tutnjevcu, iako baš ne spadaju u uže područje Majevice.

Hvala st_savus shto poijeli ove fotke sa nama ! Odlichne su !

crkva u donjem zabrdju

A to je Pribuj, Jankovljev ! Vidi se Crkva medju boricima !

Mr. Majevica ::

A to je Pribuj, Jankovljev ! Vidi se Crkva medju boricima !

Ма ми се разумијемо.

Маслачци.

Divno, samo nam napisi da znamo gdje su te lijepe Crkve.

Priboj

Ко год је био у "дрвима"(борићима) зна о чему се ради.
Лијо јеси ли ти икад била на вашару у Прибоју?

Nisam, nazalost. Cak ne znam ni da ima vaser u Priboju.
Na Pribojsku zemlju nisam krocila nogom, samo autom prolazila.
A, znam da sam dosta toga propustila, moracu to ispraviti.

Ја сам добро поднио ово твоје непознавање и опростио сам ти, а да ли ће ти Маре опростити то ћемо видјети...

mare ne prasta nikome za priboj hehehe!

Црква у Бобетином Брду



[img][/img]

OOO u Priboj volim otici jeli tamo se osjecam kao kod kuce,a ovaj spomenik koji su podigli nasim Borcima stvarno treba posjetiti.

Evo je sa Zajednica!

Super Pantelija da imas te slikice, samo ti nema linka, ponovi.
Ako je mozda problem link, kad ga kopiras ili napises, ispred dopisi .

evo nas je drug Mr.Majevica napravio upustvo za postavljenje slike ako ti treba:

https://majevica.forumakers.com/savjeti-kritike-utisci-f20/kako-postaviti-fotografiju-na-forum-t702.htm

Bravo Pantelija...
Super je slika a i ova crkva na Zajednicama...

Ja sam imao negdje slike unutrasnjosti ove crkve, ako nadjem postavicu ih...

Evo i Brusnice

Predivno, Pantelöija, svaka cast! Ova fotka Crkve u Brusnici mi je neopisivo lijepa!

Crkva u Puskovcu

Crkva u Piperima

Crkva u Tutnjevcu

Crkva u Mackovcu

lija ::

Nisam, nazalost. Cak ne znam ni da ima vaser u Priboju.
Na Pribojsku zemlju nisam krocila nogom, samo autom prolazila.
A, znam da sam dosta toga propustila, moracu to ispraviti.

Ee moja Lijo , ti da si malo više u Priboju boravila , makar bi bila 5 cm visočija a o poboljšanju ostalih psiho-fizičkih karakteistika da ne govorim .



Unutrašnjost crkve u Priboju .