MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 29 Feb - 15:33

Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика
открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља
из 12. века, а потом је у центру Бијељине откривен велики број српских
надгробних споменика из 13. и 14. века, као и темељи православне цркве.
До открића у Бијељини дошло је неколико дана после 2. децембра, када су
започети радови на обнови џамије, срушене током рата 1993. године. :им
су багери закопали у темеље џамије, видело се да се испод налази још
један темељ, као и да је подземна основа џамије направљена од великог
броја надгробних споменика, са натписима на српском језику и писму.
Наиме, историји је давно познат начин турског освајања. У окупираним
крајевима Турци су рушили цркве, или су их, што је био ређи случај,
претварали у џамије. Најпознатије претварање цркве у џамију десило се у
Цариграду, а код нас у Чачку (тј. у средњевоковној Градини), где су
Турци "прерадили" цркву задужбину Немањиног рођеног брата Страцимира
(скоро четири века касније, по ослобођењу Чачка, дошло је до обрнутог
процеса). Бијељинско откриће доказује да су сем цркава Турци рушили и
гробља, тј. да су затирали све трагове освојене цивилизације. Процес је
пратила насилна исламизација. А све то се дешавало одмах после 1530.
године, када су Турци окупирали Семберију. Сада се већ зна да ово
откриће није било усамљено. Наиме, испод многих џамија, које се по
налогу међународних управника управо граде у Републици Српској, на
местима џамија порушених у претходном грађанском рату - налазили су се
темељи православних цркава и надгробни споменици исписани ћирилицом.
Тако је било и испод најпознатије срушене џамије, Ферхадије, у
Бањалуци, чија је градња заустављена после великог отпора грађана.
Међутим, сви ти споменици из времена пре турске окупације, сада су
нетрагом уништени, а њихово постојање је скривано од јавности.
Практично, једино се у Бијељини десило супротно, "захваљујући неким
добрим људима", како је то за "Погледе" изјавио мр Мирко Бабић,
директор Музеја Семберије, иначе археолог. Багери су уклоњени у
последњи час, јер је неколико камиона са старим споменицима већ било
однето на отпад. Сада је и тај отпад под заштитом, док не буде испитан.
Међународна заједница је уважила ново стање ствари у Бијељини. Радови
на изградњи џамије су обустављени, а место је проглашено археолошким
налазиштем и стављено под заштиту полиције. Ово је тренутно највеће
археолошко налазиште и у Републици Српској и у Босни и Херцеговини.
Мада је на територији Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 29 Feb - 15:34

Далмације до сада откривено око 70.000 средњевековних надгробних
споменика - познатијих под именом стећци - натписи су очувани на свега
325. У Бијељини је већ откривено девет натписа, а има их најмање
30-так, тако да се њихов укупан број сада повећава за десетак
процената. Значај открићу, затим, даје чињеница што се готово сви до
сада познати стари надгробни споменици налазе у кршевитим крајевима,
док је Семберија плодна равница без имало камена. То говори да се овде
у предтурско доба налазило не само велико, већ и богато насеље. Јер,
према књизи "Истина о богумилима" др Васе Глушца, стећке су градили
богаташи, док је сиротиња могла да поставља само дрвене крстове. Нема
сумње да ће се и овога пута чути гласови како стећци припадају верској
секти званој богумили, а не православним Србима. То је пропаганда стара
још од 19. века, односно од књиге католичког историчара Фрање Рачког
"Богумили и патерени". О циљу овакве пропаганде више нема смисла ни
говорити. Мр Мирко Бабић каже да је број богумила у средњевековној
босанској држави упоредив са данашњим бројем, на пример припадника
секте суботара, са бројем верника Српске православне цркве. Богумилска
секта препознавала се по томе што не признаје крст и што не гради
цркве, већ своје обреде обавља у колибама, тзв. хижама, од којих
ниједна није сачувана. Сваки од надгробних споменика откривених у
Бијељини има крст, а на једноме пише: "Овде лежи Борислав Лучић, код
своје цркве племените". Жеља грађана Бијељине је да се на овом месту
отвори археолошки парк, а да се за џамију одреди друга локација.
Међутим, сада је због беспарице доведен у питање и наставак археолошких
истраживања. Према слову закона, ако се при градњи открије археолошко
налазиште, његово испитивање дужан је да финансира инвеститор, а то је
у овом случају исламска заједница. О томе, наравно, нема говора, па
ствар преузимају Влада Републике Српске и Општина Бијељина. Међутим,
они нису имали довољно новца, па се Музеј Семберије обратио јавности
тражећи донације.

http://www.pogledi.co.yu/galerija/bijeljina/index.php

Pogledajte i par fotografija:
http://svevlad.org.yu/slike_files/bijeljina.html

Poodavno se sve ovo zbilo, pa da se malo podsjetimo.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lija



Number of posts : 4285
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Sub 1 Mar - 17:43

Koliko ja znam, dzamija je na toj lokaciji vec odavno izgradjena i radi.
Ali u javnosti se skoro nista ne cuje o tim spomenicima i temelju Crkve. Da li to znaci da je ova dzamija ipak napravljena ponovo na tom crkvenom temelju? I ne vidim razlog zasto istrazivanja da ne finansira po zakonu islamska zajednica, kad je islam i nanio stetu i toj prastaroj Crkvi i groblju. Kao sto se zakon primjenjuje u ostalim domenima, trebao bi i u ovom slucaju! Osim toga, muslimani zagovaraju zajednicku BiH, pa samim tim im to ne bi trebao biti nikakav problem.
Ima li jos neko svjezijih informacija o svemu ovom?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Sub 1 Mar - 21:07

Dzamija je gdje je , nishta nije uticalo, na gradnju...ostaci kamenih nadgrobnih spomenika se nalaze iz Muzeja u dvorishtu...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Sub 1 Mar - 21:40

Skoro sam bio u bijeljinskom muzeju i razgovarao sam sa kustosom u vezi ovih spomenika. Rekao je da ima toga jos u dvoristu dzamije i da se nema para za dalja iskopavanja. A cuo sam i pricu da dalja iskopavanja ne dozvoljava Islamska zajednica.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mare



Number of posts : 2822
Age : 38
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 3 Mar - 11:14

Jankovljev ::
Skoro sam bio u bijeljinskom muzeju i razgovarao sam sa kustosom u vezi ovih spomenika. Rekao je da ima toga jos u dvoristu dzamije i da se nema para za dalja iskopavanja. A cuo sam i pricu da dalja iskopavanja ne dozvoljava Islamska zajednica.

I sta kaze Mirko ?
Da li je bilo posmrtnih ostataka ispod spomenika ili su pronadjeni samo nadgrobni spomenici ?
Da li su natpisi na spomenicima detaljno proucheni i negdje objavljeni ?
Da li su otkriveni spomenici bili u temeljima dzamije ili u podruciju oko dzamije ?

Prema tekstovima i fotografijama spomenika koje su dostupne na internetu , moze se primjetiti da su natpis transkriptovali na razne nachine .
Pitam se zasto to nije detaljno proucheno i objavljeno u nekim medijima , i zasto je ostavljeno mnostvo nepoznanica .(Da javnost moze da shpekulise njima ?)
Ja sam zakljuchio da su prvobitni graditelji dzamije koristili vece kamene blokove (stecke) , koje su pronasli u bijeljinskoj okolini radi nedostatka drugog gradjevinskog materijala .???
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 3 Mar - 13:50

Na nesrecu, kad sam ja usao u muzej, dosla je neka ekskurzijica, i naravno kustos, neka zena, ode sa djecicom, a ja ostadoh sam, pa sam tako i razgledao. Citao sam dijelove natpisa i slucajno se pojavio neki covjek kojeg sam ja u prethodnom postu imenovao kao kustos Smile mozda je bio i nekakav domar Smile i rekao je da su natpisi iz 14-15. vijeka i to da tu nije bilo groblje, nego bas to da su nadgrobni spomenici dovlaceni iz okoline.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mare



Number of posts : 2822
Age : 38
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 3 Mar - 14:42

Kad se uzme u obzir da su ispod temelja dzamije u Bijeljini pronadjeni toliki natpisi , pitam se zasto Turci bas izabrase ove stecke sa natpisima , zasto ne ugradise brojne druge bez natpisa i ukrasa .
Ali to nije tema nase danasnje emisije Very Happy
Koliko sam upoznat jedan natpis govori o pokojniku Luchicu sahranjenom kraj svoje crkve plemenite . Prezime Luchic postoji u Modranu ili nekom drugom susjednom selu . Zna li neko neshto o tome ?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
lija



Number of posts : 4285
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 3 Mar - 15:11

Prezime Lucic postoji i u Cengicu, tamo su se medju prvima Lucici naselili i bas mislim da su bili trgovci ili neka vrsta bogatasa, citala sam to nekad negdje.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 3 Mar - 21:41

Ne mora znaciti da je ovo Lucic bilo prezime, moglo je biti i ime po ocu, te je stoga tesko dovoditi u vezu danasnje nosice ovog prezimena sa ovim pokojnikom. Pogledajte majevicke familije, svaka zna po kome je dobila prezime i uglavnom su to osobe koje su zivjele u 18. i 19. stoljecu. Kategorija prezimena se ustaljuje tek tih vjekova. Uzmimo za primjer vladarsku dinastiju Nemanjica. Danas se Nemanjicima imenuju: Sava, Stefan Prvovencani... svi do Urosa, a u srednjevjekovnim spomenicima Nemanjicima se podrazumijevaju samo Nemanjini sinovi: Vukan, Stefan i Rastko. Ovo -ic, u prezimenu, znacilo je sin, npr.Stanojevic - Stanojev sin. Sta moze govoriti taj natpis? Mozda se radi o crkvi koja je bila na tom temelju ili nekom drugom u okolini, u savkom slucaju, to mu je bila zaduzbina. Mozda neko buduce otkrice kaze vise...
Stvarno me interesuje zasto je sve tako brzo zataskano?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Gost
Gost



PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 31 Mar - 21:23

Vidim da je rijec o spomenicima...
Pa evo i od mene jedan doprinos...
Mada nije u Bijeljini...

U blizini Rogatice nalazili su se ostaci nad grobovima vojvode Radoslava Pavlovica, njegove zene, jednog sina, brata i izvesnog vernog mu sluge. Na velikom nadgrobnom spomeniku na srpskom jeziku istesan je natpis: "Ja, vojvoda Pavlovic od Radasela, gospodar i knez ove zemlje, lezim ovdje u ovom grobu. Dok zivljah, ne mogase me turski car nikojim junastvom, ni kakvi darovima, pa ni borbom, ni velikom silom sa moje zemlje ni potisnuti ni pobijediti; jos manje sam mislio da se odreknem svoje vjere. Bog mi je dao da sam mnogo puta pobijedio Turke. Hvala Bogu i slava sto vazda vjerovah i sto svoju zemlju ostavljam jos u hriscanskoj vjeri".
Nazad na vrh Ići dole
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 27 Feb - 20:59

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
zabrdjac



Number of posts : 1399
Location : tu i tamo
Peпyтaциja : 0
Registration date : 23.02.2009

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 27 Feb - 21:49

hvala mr majevici sto nas obavjestava o ovim dogadjajima, a i ostalima naravno.

ne mogu a da ne podijelim dio svoje frustracije izazvane jednim podatkom u jednom od postinga "nema para". bukvalno 20 metara od te ogromne vrijednosti za srpski narod sjedi vladika zvornicko tuzlansk sav u zlatu i majevickoj hrastovini sa voznim parkom sto dnevno proizvede audijve fabrika a para se nema za restauraciju i muzejsku postavku. SRAMOTA! i jos se onda buni i kune na televiziji kada ga narod bojkotuje.

i prije svega zar njemu nije mjesto u zvorniku ili tuzli? ili neka promijeni podrucni naziv ako je vec tako. taj vladika je glavni uzrok negativnog imidza spc na prostorima semberije i majevice
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Uto 4 Avg - 8:36

Najnovija istrazivanja :

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Čet 21 Jan - 22:21

http://www.pogledi.rs/galerija/bijeljina/index.php

АРХЕОЛОШКО НАЛАЗИШТЕ У БИЈЕЉИНИ

ИСПОД ЏАМИЈЕ - ЦРКВА

ТЕКСТ И СНИМЦИ: Милослав САМАРЏИЋ

Када су почели радови на градњи џамије срушене у грађанском рату 1993. године, откривени су темељи православне цркве коју су Турци срушили 1530. године


Ископине у центру Бијељине. У дну фотографије (бела линија) је под цркве, а у врху (црвени слој) под џамије


Под цркве (бели слој), пола метра земље којом је сакривен црквени под, и под џамије
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Čet 21 Jan - 22:23


Зид српске цркве срушене 1530. године


Остатак црквеног стуба


Мр Мирко Бабић, директор Музеја Семберије, поставља заштиту преко откривених експоната


Остатак једног црквеног стуба

Година 2002. остаће запамћена у српској археологији по два велика открића. Најпре су у центру Новог Сада пронађени остаци српског насеља из 12. века, а потом је у центру Бијељине откривен велики број српских надгробних споменика из 13. и 14. века, као и темељи православне цркве. До открића у Бијељини дошло је неколико дана после 2. децембра, када су започети радови на обнови џамије, срушене током рата 1993. године. :им су багери закопали у темеље џамије, видело се да се испод налази још један темељ, као и да је подземна основа џамије направљена од великог броја надгробних споменика, са натписима на српском језику и писму. Наиме, историји је давно познат начин турског освајања. У окупираним крајевима Турци су рушили цркве, или су их, што је био ређи случај, претварали у џамије. Најпознатије претварање цркве у џамију десило се у Цариграду, а код нас у Чачку (тј. у средњевоковној Градини), где су Турци "прерадили" цркву задужбину Немањиног рођеног брата Страцимира (скоро четири века касније, по ослобођењу Чачка, дошло је до обрнутог процеса). Бијељинско откриће доказује да су сем цркава Турци рушили и гробља, тј. да су затирали све трагове освојене цивилизације. Процес је пратила насилна исламизација. А све то се дешавало одмах после 1530. године, када су Турци окупирали Семберију. Сада се већ зна да ово откриће није било усамљено. Наиме, испод многих џамија, које се по налогу међународних управника управо граде у Републици Српској, на местима џамија порушених у претходном грађанском рату - налазили су се темељи православних цркава и надгробни споменици исписани ћирилицом. Тако је било и испод најпознатије срушене џамије, Ферхадије, у Бањалуци, чија је градња заустављена после великог отпора грађана. Међутим, сви ти споменици из времена пре турске окупације, сада су нетрагом уништени, а њихово постојање је скривано од јавности. Практично, једино се у Бијељини десило супротно, "захваљујући неким добрим људима", како је то за "Погледе" изјавио мр Мирко Бабић, директор Музеја Семберије, иначе археолог. Багери су уклоњени у последњи час, јер је неколико камиона са старим споменицима већ било однето на отпад. Сада је и тај отпад под заштитом, док не буде испитан. Међународна заједница је уважила ново стање ствари у Бијељини. Радови на изградњи џамије су обустављени, а место је проглашено археолошким налазиштем и стављено под заштиту полиције. Ово је тренутно највеће археолошко налазиште и у Републици Српској и у Босни и Херцеговини. Мада је на територији Босне и Херцеговине, Србије, Црне Горе и Далмације до сада откривено око 70.000 средњевековних надгробних споменика - познатијих под именом стећци - натписи су очувани на свега 325. У Бијељини је већ откривено девет натписа, а има их најмање 30-так, тако да се њихов укупан број сада повећава за десетак процената. Значај открићу, затим, даје чињеница што се готово сви до сада познати стари надгробни споменици налазе у кршевитим крајевима, док је Семберија плодна равница без имало камена. То говори да се овде у предтурско доба налазило не само велико, већ и богато насеље. Јер, према књизи "Истина о богумилима" др Васе Глушца, стећке су градили богаташи, док је сиротиња могла да поставља само дрвене крстове. Нема сумње да ће се и овога пута чути гласови како стећци припадају верској секти званој богумили, а не православним Србима. То је пропаганда стара још од 19. века, односно од књиге католичког историчара Фрање Рачког "Богумили и патерени". О циљу овакве пропаганде више нема смисла ни говорити. Мр Мирко Бабић каже да је број богумила у средњевековној босанској држави упоредив са данашњим бројем, на пример припадника секте суботара, са бројем верника Српске православне цркве. Богумилска секта препознавала се по томе што не признаје крст и што не гради цркве, већ своје обреде обавља у колибама, тзв. хижама, од којих ниједна није сачувана. Сваки од надгробних споменика откривених у Бијељини има крст, а на једноме пише: "Овде лежи Борислав Лучић, код своје цркве племените". Жеља грађана Бијељине је да се на овом месту отвори археолошки парк, а да се за џамију одреди друга локација. Међутим, сада је због беспарице доведен у питање и наставак археолошких истраживања. Према слову закона, ако се при градњи открије археолошко налазиште, његово испитивање дужан је да финансира инвеститор, а то је у овом случају исламска заједница. О томе, наравно, нема говора, па ствар преузимају Влада Републике Српске и Општина Бијељина. Међутим, они нису имали довољно новца, па се Музеј Семберије обратио јавности тражећи донације. Позивамо читаоце да помогну колико могу.

ПОЗИВ СПОНЗОРИМА

Због познатих материјалних потешкоћа у нашем друштву, одобрена средства нису довољни ни за минимални ниво истраживања. Молимо све поштоваоце културно-историјског наслијеђа, наше традиције и вјере, да финансијски подрже овај за нас грандиозни подухват, како би ови до сада непознати подаци постали доступни свима и обогатили нашу историју и научно утемељење о нашим вјековним корјенима и бурној прошлости ових крајева. Сви спонзори, представници наше најугледније привредне и финансијске елите, за узврат ће добити богато илустровану публикацију о истраживању овог археолошког локалитета са средњевјековним црквама, некрополом и џамијом у центру Бијељине. Унапред захвални,

Директор музеја
Мр Мирко Бабић

Друштво пријатеља музеја
Мр Душан Николић потпредсједник

Жиро рачун код Павловића банке:
554-001-00000026-03.

Телефон Музеја Семберије је:
055\201-293,
а када се зове из иностранства:
387-55-201-293.

Читаоци из иностранства могу послати чекове Музеју Семберије, с назнаком "за археолошка истраживања", на следећу адресу:
Музеј Семберије Карађорђева 2 76.300 Бијељина Република Српска БиХ



Сва права задржана, Погледи - 2002.-2005. године.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Čet 21 Jan - 22:26


Гомила неистражених експоната


Неистражени експонати (у позадини се види пошта у Бијељини)


У позадини је нова бијељинска црква


Један од надгробних споменика са гробља које су Турци уништили. Споменике су делом уградили у темеље џамије, а делом сакрили под земљу. На овом споменику пише: "Овде лежи Борислав Лучић, код своје цркве племените"


Остаци срушене цркве, откривени испод темеља џамије


Један од откривених споменика. Текст је исписан српским језиком и старом ћирилицом, која се, после Вукове реформе, тешко разуме. Лингвисти овај језик данас називају "српска редакција старословенског језика". У то доба постојале су само три "редакције": руска, бугарска и српска
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Čet 21 Jan - 22:29

.

.

.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
loparac-98



Number of posts : 4102
Location : lopare
Peпyтaциja : 4
Registration date : 31.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Uto 26 Jan - 20:16

Шта се крило испод Атик џамије?
Интервју 05.01.2010 08:0817


Обнављајући Атик џамију у Бијељини, у темељима је откривен хришћански археолошки материјал. Као и много тога у вријеме страховладе ОХР, и ова епизода је остала непозната широј јавности.

Пише: Марко Шикуљак

О оваквим случајевима је у земљи попут наше неопходно говорити, без обзира шта о томе мислио ОХР. Поразна је чињеница да је археолошко откриће поткрај 2002. године, жестоко протресло јавност и довело националне страсти до максималне затегнутости. Док се са једне стране говорило о средњовијековној православној цркви и догађају који ће освијестити муслиманско становништво да погледа до својих коријена, са друге стране су сумњичили да су камени споменици донесени из Србије, и да је све то покушај да се заустави обнова исламске богомоље. У сваком случају, на историјску и археолошку вриједност пронађених споменика се најмање обраћала пажња, као и на то како их сачувати. Након обављеног истраживања и након што су темљеи Атик џамије заливени бетоном, прича је потонула у заборав.

Темељи Атик џамије, срушене у току ратне 1993. године, приликом обнављања су избили на прво мјесто археолошких локалитета по бројности средњовјековних натписа на простору цијелог Западног Балкана. У питању су 23 надгробна споменика са ћириличним натписима српске редакције из друге половине 14. и прве половине 15. вијека, и више споменика без натписа, али са крстовима и другим знацима. О њиховом значају, због медијске неслободе у вријеме актуелности догађаја, данас зна веома мало људи ван стручне јавности.

Истраживањем је откривено и да је најстарија бијељинска џамија млађа него што се раније сматрало. Историчари су вјеровали да је она подигнута као задужбина турског султана Сулејмана Величанственог (1520-1566), али се истраживањима испоставило да је зидана у вријеме мало познатог султана Сулејмана Другог (1687-1691).

Поновно распитивање за овај случај, изнова покреће проблематичне теме, које су га пратиле. Магистар археологије Мирко Бабић, директор Музеја Семберије, истиче да је постојала реална могућност да ови споменици буду једноставно извађени багером и камионом одвезени на депонију смећа или шљункару, гдје би на дубини од 10-15 метара били за сва времена уклоњени.

- Данас ми се чини као да су неки моћни појединци то тако и планирали, обзиром колико је тада била наелектрисана атмосфера у вези са обновом бијељинских џамија. То би се тако највјероватније и десило да један добар човјек из реда радника на градилишту није "непланирано изашао" иза чувара тарабе и то јавио у Музеј. Одмах сам са кустосом историчарем изашао на терен, а први споменик коме сам пришао бацио је ново свјетло на средњовјековну историју Бијељине. И сам сам размишљао да ли да пред тим људима прочитам шта пише, али су се сви сложили да је то нешто важно и да заслужује прекид радова због истраживања.

Какво сте стање затекли?

-Три стране темеља су биле повађене, остао је само један зид. За њега се предлагало да се конзервира и остане на том мејсту, јер су се у њему лијепо видјели ћирилични натписи и изрезбарени крстови. Исламска заједница као власник тог земљишта то није прихватила, и мени је то разумљиво, да би вјерницима било непријатно да се моле док са једне стране стоје обиљежја друге вјере, тако да то није спорно. Међутим, приликом вађења тог зида темеља, споменици су оштећени више него они вађени насумично.

Откуд споменици у темељима џамије?

Пошто у близини није било каменолома, Турци су у околини сакупили надгробне споменике. Може се претпоставити да из села Попови, источно од Бијељине, потиче највећи број споменика који су узидани у темеље џамије. Они су разбијани и тесани да би се употријебили као грађевински материјал за темеље џамије. На тај начин је уништен читав један епиграфски архив, али су ето неки сачувани и до данас.

Тада се много причало о цркви која се ту налази. Да ли је њено постојање потврђено?

Православна црква и гробље су индиректно потврђени, на натписима. Чак знамо име ктитора цркве, Бјелосав Лучић, за кога пише да је "сахрањен у својој цркви племенитој" и име свештеника, Богеле Гучевца, али ко је њега рукоположио и да ли је тај признавао ауторитет Рима или Цариграда, то ми за сада егзактно не можемо потврдити.

Медији из Федерације који су се противили овој тези, наводе да израз "у својој цркви племенитој" значи да је особа сахрањена у вјери у којој је живјела?

То може рећи само онај ко се не разумије у ову област. То уопште не значи то што кажете. Уосталом, ако имамо надгробне споменике и свештеника, логично је да постоји и црква. Рекох да овим истраживањима нису пронађени остаци те цркве и гробља. Да ли се оно налазило који метар или који километар даље, то могу разријешити само даља археолошка истраживања.

Савремена наука је у стању да тачно идентификује одакле је који камен донесен, и прије колико је времена исклесан. Прошле године сам са колегама из Словеније пронашао каменолом и прави рудник камена у Дардаганима код Зворника, одакле су Римљани продавали камене израђевине у метрополи Сирмијум (Сремска Митровица). Тачно смо лоцирали одакле је који саркофаг био исклесан. Наравно, за оваква истраживања потребни су новци, али за то у РС ни у СО Бијељина ни од кога до сада нисмо могли добити подршку.

Који проблеми су пратили археолошко истраживање темеља?

Бројни су проблеми пратили то истраживање, почев од екстремних квазинационалних притисака и са српске и са муслиманске стране. Ту су свакако и лимити од стране ОХР, који је преко Комисије за заштиту споменика БиХ именовао мултиетничку екипу експерата да тај проблем разријеше археолошким истраживањима, али је дао рок од 15 дана.

Прво смо се морали изборити да то буде 15 радних, а не 15 дана укупно, а затим и да се уважи да се истраживање не може обављати уколико је температура испод нуле. У проблеме свакако спадају и тотално игнорисање закључака научног скупа одржаног 3. и 4. марта 2003. године, и закашњели нереални захтјеви да се умјесто џамије овдје прави нови мултиконфесионални музеј, са скулптуралним рјешењима и слично. Најгоре је било поразно сазнање да у тој причи истина никога није занимала, него само краткорочни интереси, у основи базирани на приземним страстима.

Да ли се истраживање могло раније обавити, да ли се претпостављало да је ту могуће археолошко налазиште?

Очекивао сам да се на овој локацији налазе најзначајнији археолошки слојеви на простору града Бијељине. Са колегама из Музеја и блиским спољним сарадницима годинама сам тражио да ту организујем званично археолошко истраживање, али није било разумијевања за то. Данас ми се чини да су неки људи од ауторитета, можда са правом, сматрали да ова археолошка истраживања могу само узнемирити јавно мнење, те нису никад одобрили средства за ове намјене. Ја, као археолог, замјерам више властима у Бијељини и РС које у периоду 1996-2001. године нису хтјеле да подрже археолошка истраживања овог локалитета.

Споменици без натписа су прво проглашени за непокретно културно добро, што значи да се штите на мјесту налаза. Како сте добили дозволу да их измјестите у Музеј ?

Управо се на овом примјеру најбоље показује како се наоко тотално супротстављени антагонизми српских и муслиманских екстремиста, у ствари поклапају. Неки "српски интелектуалци" су писали петиције и захтјевали да се на мјесту Атик џамије подигне Археолошки парк са мултиетничким садржајима свих религија.

Са друге стране, одобрили су да ИВЗ поруши једини сачувани зид са стећцима, за који је Комисија предложила да се конзервира на мјесту постојања. Мени су псовали Бога што преносим споменике у Музеј у децембру 2002. године, а годину касније су ми опет упућивали исту псовку, али овог пута што не преносим у музеј остатак споменика са плаца, када је подигнута џамија. Углавном, та прича је достојна цијелог романа, и некако сам успио након 2 године преговарања да све споменике пренесем у Музеј Семберије.

Да ли је локалитет испод џамије адекватно испитан?

Да се само ја питам, ја бих тај локалитет са међународном археолошком екипом систематски истражио бар на још 300-400 квадратних метара, јер заиста сматрам да археолошка истраживања до сада нису дала све потребне одговоре. То је потребно и ради науке и ради јавног мнења, како муслиманског, тако и српског. У августу 2009. године обавио сам на овом локалитету мања археолошка истраживања на мјесту проширења зграде Суда, али опет не могу бити задовољан резултатима, нити разумијевањем локалне заједнице.

Тада је на том мјесту пронађена некропола, уз спорење да ли има везе са ранијим открићима и коме припадају скелети?

Мултиетничка шесточлана археолошка екипа је након истраживања издала званично саопштење, а ја сам као руководилац истраживања објавио у археолошким часописима два стручна текста о том открићу.

Међутим, јавно мнење је без обзира на све, очигледно погрешно протумачило ову ситуацију да су надгробни средњовјековни споменици били изнад скелета које смо истраживали око џамије. Чак је већина људи тада сматрала да су тамошњи темељи џамије у ствари темељи некадашње цркве. Оживјела је народна машта, паљене су свијеће за задушнице, писане су петиције. Већина јавности није могла да схвати да су се муслимански становници Бијељине ту поред Атик џамије сахрањивали преко 4 стољећа, све до краја Другог свјетског рата.

Дакле, у таквој атмосфери скоро нико није ни придавао значај струци и чињеницама, него су преовладавале страсти и фантазије. Стручњаци су некрополу датирали у период 16.-20. вијек, иако до краја нису спроведене све научне експертизе, јер се у овом случају нису вршила систематска археолошка истраживања. Након завршетка истраживања некрополе поред Атик џамије, сви скелети су комисијски предати ИВЗ, која је скелете поново сахранила, бар колико ја имам сазнања.

Иначе, скелети са археолошких истраживања се користе за разне научне анализе, али се ипак након тога врши њихово поновно покопавање најчешће на истој локацији, како је то и препоручено важећим међународним кодексима за археологе и музејске раднике.
http://www.frontal.rs/cyrl/?page=11&kat=6&vijest=36130

Very Happy Very Happy Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
ackotz



Number of posts : 5
Location : Bijeljina
Peпyтaциja : 0
Registration date : 17.02.2010

PočaljiNaslov: gdje su sahranjeni   Čet 18 Feb - 9:35

Postavljam pitanje mada će ga Muslimani shvatiti kako provokaciju ali to je njihova dosadašnja praksa pokazala šta rade sa skeletima svojim mrtvih i sa srpskim žrtvama.
Pitam da li ih nisu možda sahranili u Potočarima kao mnoge do sad.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Ned 15 Maj - 11:27

http://www.kons.gov.ba/main.php?id_struct=6&lang=1&action=view&id=872
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
kaboom



Number of posts : 7
Peпyтaциja : 0
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Čet 16 Jun - 23:00















ово су неки од пронађених примјерака средњовјековних надгробника са натписима у музеју Семберије у Бијељини...
Црква се директо спомиње на првом натпису - Бјелосава Лучића, на другом натпису се потписао клесар натписа - поп Богела Кучевац, а на осталим натписима се поред имена појављује уобичајена православна терминологија типа "раб Божји" или употреба два имена ("...зовом ...") карактеристичног за монаштво - свјетовно и монашко име.

Поздрав Мајевици из Херцеговине
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Jankovljev



Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Sub 6 Avg - 19:09

Еро, хвала.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 26 Avg - 17:54

Teopril je slovenska modifikacija grckog imena Teofil, koje znaci ‘‘onaj koji ljubi(voli) Boga‘‘ i pretezno je duhovno ime, te se mozda ovde radi o nekom monahu ili svesteniku te ‘‘crkve plemenite‘‘ koju je mozda podigao Belosav Lucic. Dragoslav Bolesalic ‘‘pogibe u tudjoj zemlji ‘‘? Ovo je jako zanimljivo kao i pop Boglela Kucevac.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 4 Okt - 18:41



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 4 Okt - 18:43







Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pet 4 Okt - 22:49

Pamtimo Islam po zlu.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Pon 20 Jun - 0:46

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini   Danas u 1:08

Nazad na vrh Ići dole
 
Srednjevijekovni srpski nadgrobni spomenici u Bijeljini
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Srpski tim u F1?
» Srpska elektricna vozila

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Мраморје, стећци-
Skoči na: