MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Mangulice za majevicke domacine

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Mangulice za majevicke domacine   Čet 9 Avg - 21:14

Citat :
U nedelju 12 avugusta će petorici majevičkih poljoprivrednika biti uručeno pet suprasnih krmača rase Mangulica. Krmače su donacija Humanitarnog udruzenja zena Majevica. Nakon ovog poklona koji nije beznačajan, jedna suprasna krmača košta oko 500 evra, opština će idućeg proljeća donirati 10-12 suprasnih kramača, a očekuje se i subvencija vlade Republike Srpske. Upravo je u toku izrada projekta koji bi Majevici mogao donijeti dobru osnovu za razvoj poljoprivrede, odnosno za proizvodnju ekološki zdrave hrane.



Iako će donacije koje daje opština i koje će dati država biti veće nego što je donacija Humanitarnog udruženja žena Majevica, ne treba zaboraviti da je ovaj projekat započet upravo donacijom ovog Udruženja.



Udruženje poljoprivrednih proizvodjača Agromajevica je preuzelo na sebe da prati razvoj ove vrste stočarstva i obučava poljoprivrednike koji se odluče da uzgajaju Mangulice.


http://www.agromajevica.net/component/content/article/34-vijesti/58-uzgoj-mangulice-na-majevici

pig pijane
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Čet 9 Avg - 22:44

Uzgoj mangulice na Majevici
četvrtak, 09 avgust 2012 14:12

Mangulica je jedna od tri autohtone rase svinja i smatraju je zaboravljenim srpskim blagom, nastale su ukrštanjem domaće i divlje svinje još za vreme Obrenovića. Ova rasa nosi u sebi dragocene gene koji je čine drugačijom od plemenitih rasa svinja nastalih selekcijom. U 19. veku mangulica je bila jedan od osnovnih izvoznih proizvoda Srbije; osim njenog mesa, na tržištu su u to vreme najtraženiji bili mast i slanina. Poludivlja stada mangulica tada su slobodno šetala šumama i pašnjacima, da bi osamdesetih godina prošlog ova rasa skoro nestala.

Mangulice su veoma otporne i da podnose niske temperature i do minus 15 stepeni Celzijusa. Jedino su osetljive na ishranu. Ne podnose hranu prepunu pesticida, pa bi ishrana koncentratima mogla da dovede do uginuća. Na kućnoj farmi životinje hrani isključivo pšenicom, kukuruzom, ječmom, krompirom, šargarepom i jabukama. Nakon preseljenja na planinu, tamo će uglavnom da pasu i da se hrane žirom.
Mangulice rastu sporije od domaćih svinja. Da bi prase dostiglo polnu zrelost i poraslo za priplod, neophodno je da prođe 18 meseci.



Zdravo meso - Hrane se šumskim plodovima

Istraživanja kvaliteta mesa mangulica pokazala su da konzumiranje ovog mesa dovodi do stvaranja takozvanog HDL holesterola, pozitivnog holesterola, što blagotvorno deluje na osobe sa povišenim nivoom masnoća u krvi. istraživanje je pokazalo da je sadržaj holesterola u mesu mangulica čak do neverovatnih 75 % niži u odnosu na druge rase. Tajna ovakvog kvaliteta mesa mangulica je u tome što one ne jedu koncentrate, „jelovnik" im je identičan kao i kod divlje svinje, veći deo hrane nalaze rijući zemlju i jedući šumske plodove. Osim toga, mangulice se puno kreću, praktično stalno su u pokretu u potrazi za hranom.

S obzirom na to da je mangulica veoma bliska rođaka sa divljom svinjom, uslovi koje zahteva za držanje su gotovo identični uslovima u kojima žive njeni divlji preci. Traže dosta prostora kako bi mogle da riju i hrane se crvima, idealno bi bilo da ima šume, žira, jedino što ih prihranjujemo malim količinama kukuruza, otprilike šakom kukuruza dnevno na svako grlo. Otporne su na sve moguće bolesti od kojih moderne rase svinja obolevaju vrlo lako, a zbog krzna bez ikakvih problema podnose i najgore vremenske uslove. Cena žive vage mangulice je četiri evra po kilogramu žive vage, što ostavlja prostora za finu zaradu.

Vrste mangulice

U Srbiji se sreću 3 soja mangulice: lasasta (sremska crna lasa, ili buđanovačka svinja), bela i subotički soj. U Mađarskoj i Rumuniji se javlja i takozvani riđi soj.

Lasasta mangulica se razvila na području Srema (okolina Rume, selo Buđanovci, a meštane ovog sela u Sremu nazivaju „Lasani”). Mrke je boje i sa crnim čekinjama, telesne mase od 100–150 kg, relativno kratkog trupa i prasi 3–6 prasadi. Beli ili mađarski soj koji u zapadnoj literaturi zovu i „mađarska masna svinja”, je telesne mase od oko 180 kg, belosive do zućkaste boje kovrdžavih čekinja, malo veće plodnosti (5–6 prasadi po leglu). Njena koža je sivo pigmentisana. Subotički soj je nastao nesistematskim ukrštanjem belog soja mangulica sa linkoln i verovatno jorkšir rasom, tako da je ovo produktivniji i ranostasniji soj (7,5 prasadi po leglu).

Osobine mangulice

Intenzivno farmerstvo i jednostrana selekcija rezultirala je, između ostalog, i velikom razlikom mangulica i mnogih plemenitih rasa. Preostale mangulice su, uglavnom, rezultat prirodne selekcije i seoskih gazdinstava koja nisu bila u mogućnosti da primenjuju klasičnu veterinarsku preventivu i kurativu.
Glava im je srednje duga, sa pomalo savijenim profilom njuške; uši su srednje velike, padaju napred prekrivajući predeo glave oko očiju. Ovu rase krase crne trepavice. Minimalna broj sisa sa jedne strane je 5.
Linija leđa može biti ili prava ili blago savijena. Tipično za ovu rasu je obraslost gustim, dugačkim, uvijenim čekinjama („nalik vuni”) koje su, u zavisnosti od soja u sivožućkastoj, riđoj ili crnobraon boji. Upravo, na osnovu te karakteristične prekrivenosti čekinjama, u germanskom govornom području je nazivaju wollschwein „vunasta svinja”. Čekinje se menjaju na jesen i u proleće, pri čemu su kovrdžavije tokom zimskog perioda. Čekinje ih štite od različitih vremenskih uslova – kako od hladnoće tako i od visokih temperatura. U Srbiji se često svaka kovrdžava svinja naziva mangulicom. Koža im je sivocrna, svetlija kod belog i subotičkog soja, a spoljni delovi tela, usta i ivice nosa, grudi i papci su crno pigmentisani. Tokom leta koža poprima braonsivu nijansu. Mangulicu odlikuju snažne kosti, snažna muskulatura, minđuše na vratu i kuštrav rep sa kićankom. Prasad su obeležena prugama sličnim prasadima divljih svinja („livreja”), a pruge se gube posle desetog dana kod belog soja i posle 3–4 nedelje kod lasaste mangulice. Izuzetno je dobra majka, često i agresivna u slučaju ugrožavanja ili uznemiravanja prasadi.
Prasad svuda prate krmaču, provode zimu napolju zajedno sa njom, kopajući i rijući zemlju u potrazi za žirom hrasta i bukve. Prirast je oko 750 gr dnevno.
Mnogi će na osnovu ovih osobina pomisliti da je ova rasa svinje neisplativa: mangulica je kasnostasna rasa, sporog prirasta i relativno visoke konverzije hrane… Ipak, ona ima izuzetne prednosti u odnosu na druge rase u pogledu slobodnog napasanja u ekstenzivnim sistemima držanja kada njena robustnost, otpornost na bolesti i stres i izdržljivost u klimatskim uslovima dolazi do izražaja.
Imaju veliku potrebu za kretanjem. Snažni ekstremiteti ojačani čvrstim papcima omogućavaju veliku slobodu kretanja po različitim geografskim predelima i tipovima zemljišta. Za razliku od takozvanih plemenitih rasa, nemaju problema sa deformacijama lokomotornog aparata tako da opstaju bez problema kako na ravničarskim, planinskim tako i brdsko-planinskim pašnjacima – od Alpa i Panonije do Karpata na Istoku i Stare planine na jugoistoku Evrope.



Način uzgoja

Mangulica je, po svemu rečenom do sada, izuzetno jednostavna za držanje. Bukvalno uživa u blatu i deo prostora na kome se drži treba nameniti za kaljuganje. Kaljuganje im je neophodno zbog termoregulacije, ali i zaštite od ektoparazita. U ekstenzivnom držanju imaju potrebe za jednostavnim skloništem od kiše i snega, što naročito vazi za bremenite životinje. Treba voditi računa da se omoguće osnovni uslovi za držanje, jer u protivnom može doći do kanibalizma, odnosno infantofagije od strane drugih grla. Prohtevi za hranom su im skromni, ali ipak traže raznolikost što u slobodnom napasanju nije ograničavajući faktor. Dobro iskorišćavaju to što nađu u prirodi, a sa dodavanjem koncentrovane hrane i ograničavanjem prostora izuzetno su podložne tovljenju i gomilanju masnog tkiva, pri čemu starija grla dostižu masu od 200 i više kilograma. Zbog izuzetno sporog prirasta i visoke konverzije hrane, mangulica može biti ekonomična isključivo ukoliko se primenjuje slobodno napasanje. Bez dodatne prihrane dostižu oko 80 kg za godinu dana, što se adekvatnim prihranjivanjem može uvećati.



Osobina proizvoda

Svinjsko meso je u poslednjim decenijama u poređenju sa nekim drugim vrstama mesa nepravedno zapostavljeno u ishrani ljudi! Bile su čitave kampanje da se izbegava svinjetina zbog masnoće i holesterola. To su samo predubeđenja! Međutim, u poređenju sa nekim drugim veoma omiljenim vrstama mesa (piletina ili junetina), posni delovi svinje mogu biti sa manjim sadržajem i ukupnih kalorija i masti, često i holesterola. Sa druge strane, ono ima veliku hranljivu gustinu: u 100 g svežeg mesa sadržano je 15–20g visoko vrednih belančevina (40% ukupnih dnevnih potreba).
Svinjsko meso je, takođe, jedan je od najboljih izvora vitamina grupe B, a posebno tiamina (50% ukupnih dnevnih potreba), piridoksina (20% ukupnih dnevnih potreba) i vitamina B12 (30% ukupnih dnevnih potreba) i gvožđa (10% ukupnih dnevnih potreba). To je posebno važno za neke kategorije kao što su deca u rastu i razvoju, trudnice, dojilje i sve žene u generativnom periodu koje su veoma sklone hipohromnoj anemiji gde je unos proteina, gvožđa i vitamina B12 krucijalan za prevenciju. Meso mangulice spada u grupu mesa sa većim sadržajem masti. Sveže meso je tamnije od mesa drugih rasa, snažnog mirisa, sočno i nežne građe. Debljina slanine na leđima je oko 6 cm, ali nakon dostizanja težine od 120 kg kod krmača i 140 kg kod nerastova, dalji prirast se ostvaruje prevashodno stvaranjem masnih naslaga. Tada, pri ograničenom kretanju, dostižu i do 250 – 300 kg, a debljina slanine na leđima dostigne i 25 cm. Za razliku od belgijskog landrasa i pietrena, kod mangulica nije zabeležena sklonost ka izuzetnoj osetljivosti na stress i BMV (bledo mekano vodenasto meso; PSE - pale, soft, exudative meat).
Nekoliko ustanova je istraživalo fenomen mangulice.
Stručno mišljenje o nutritivnoj vrednosti klaničnih produkata svinje rase mangulice uradio je Institut za higijenu i medicinsku ekologiju, Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i Naučni institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu. Novosadski Institut je, na zahtev Saveznog sekretarijata za rad, zdravstvo i socijalno staranje, u svom istraživanju obuhvatio 6 uzoraka klaničnih produkata (vrat, but, krmenadla, sušena rebra, slanina, topljena mast) svinje rase mangulice. Procena nutritivne vrednosti uzorka pokazuje da se sadržaj proteina u 100 g kretao od 14,99 do 21,84%. Procenat masti u svežem mesu se kretao od 13,44 do 33,25%, u sušenim rebrima je iznosio 52,15%, a u slanini 86,21%. U poređenju sa tabličnim vrednostima uzoraka svinjskog mesa sa našeg područja, meso mangulice spada u one sa većim sadržajem proteina. One se za većinu uzoraka kreće između 9,5 i 18,3 g sa izuzetkom odmašćenih svinjskih odrezaka gde iznosi 21.5 g.
Prosečan sadržaj masti u tim istim uzorcima kreće se od 12,6 do 55,8 g sa izuzetkom odmašćenih odrezaka, gde iznosi 2,2 g. Kada se uporede rezultati u sadržaju holesterola, meso mangulice pokazuje sledeće vrednosti: 42,5 mg u uzorku krmenadle, 45,07 mg u butu, 47,36 mg u uzorku vrata.

Komparativne vrednosti prosečnih uzoraka svinjskog mesa sa našeg područja su 65–72 mg i 58–95 mg za uzorke sa područja Kanade. To znači da je sadržaj holesterola u mesu mangulice u proseku za 50–75% niži u odnosu na prosek sadržaja holesterola u svinjskom mesu drugih rasa. Poređenje sa drugim vrstama mesa pokazuje sledeće rezultate: pileće meso sa našeg područja ima u proseku od 60 do 89 mg/100 g svežeg mesa, a goveđe meso 65–70 mg.
Podaci za američko područje su veoma slični – pileće meso bez kožice ima sadržaj holesterola 66–81 mg, a juneće 59–76 mg na 100 g. Analiza masnokiselinskog sastava pokazuje da se sadržaj zasićenih masnih kiselina (palmitinska, steatinska, miristinska i laurinska) kreće od 41,5 do 43,4%, dok je pojedinačno najzastupljenija oleinska kao mononezasićena masna kiselina sa 44,45–45,93%. Ostatak čine polinezasićene masne kiseline - linolna, linolenska i arahidna masna kiselina.
Analiza nutritivne vrednosti klaničnih produkata rase svinje „mangulica” pokazuje da je sadržaj proteina prosečno visok, da je sadržaj ukupnih masti prihvatljiv, posebno sa stanovišta masnokiselinskog sastava, da je po sadržaju holesterola meso mangulice u grupi mesa sa najnižom koncentracijom.

Meso mangulice se uspešno koristi u proizvodnji kobasica (sušenih i dimljenih).



UPP „AGROMAJEVICA“ Lopare trenutno radi na pripremi i izradi projekta „Uzgoj mangulica na Majevici“
Ovim projektom biće obuhvaćena podjela svinja, praćenje uzgoja, stručna podrška a sa ciljem omasovljavanja uzgoja mangulice i proizvodnje zdrave hrane na Majevici.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pet 10 Avg - 10:52

:thumleft: Одлична идеја. pig
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Sa facebook-a   Ned 12 Avg - 17:45

Mangulice na dar majevičkim poljoprivrednicima

U subotu, 11. Avgusta ove godine, na imanju Živana Lukića, vrijednog poljoprivrednika i dobrog domaćina iz sela Milino Selo u zaseoku Babajača, izvršena je podijela suprasnih krmača rase Mangulica. Pored domaćina, krmače iz donacije Humanitarnog udruženja žena Majevica, dobili su Slobodan Stevanović takodje iz Milinog Sela, Lazo Pajić iz Koretaša, Lu
ka Petković iz Podgore i Vinko Jakovljević iz Jablanice. Krmače su kupljene od odgajivača Bože Vejinovića koji u okolini Bosanske Krupe posjeduje farmu na kojoj uzgaja svinje rase Mangulica.
Humanitarno udruženje žena Majevica postoji od 2010 godine i donacije koje su do sada poslate iz Švajcarske na Majevicu, značajno su olakšale život siromašnim porodicama. Posle dvogodišnje prakse slanja novca da bi se za taj novac kupila hrana socijalno ugroženim porodicama, i slanja garderobe za djecu i odrasle iz tih porodica, došlo se do zaključka da se mora pronaći bolji način pomaganja stanovništvu Majevice. Valja naglasiti da sve humanitarne akcije koje su do sada sprovedene ne bi bilo moguće izvesti bez pomoći uglednog domaćina iz Lopara Vasilija Obrenovića, koji je svojim sopstvenim vozilom razvozio pomoć pristiglu iz Švajcarske, kao i ono što je u Loparama kupovano. Vasilije je proveo više od dvije decenije u Švajcarskoj, a zadnji njegov posao je bio posao socijalnog radnika u Iverdonu, gdje je stekao radno iskustvo, koje je spojio sa svojom urodjenom dobrotom, pa danas pomaže svojim sunarodnicima, onoliko koliko on kao privatnik, vlasnik je pekare u Loparama, može i umije.
Posle akcije Vaskrs 2012 u kojoj su učestvovala tri srpska udruženja iz Švajcarske; Humanitarno udruženje žena Majevica, Udruženje Majevičana u Švajcarskoj i Srpsko-švajcarsko pozorište Duga, a u kojoj su socijalno ugroženim porodicama podijeljeno po šest ovaca, kao i sjeme za kukuruz, djubrivo i sjeme za povrće, izvučena je pouka da ni ova vrsta pomoći nije najbolje riješenje, ako te porodice nisu sposobne da se same pobrinu za svoju ishranu. Zato je ova akcija Humanitarnog udruženja žena Majevica, simbolična nazvana „Pomoć radi samopomoći“ bila usmjerena u drugom pravcu, to jest izabrani su dobri poljoprivrednici, dobri domaćini koji nisu socijalno ugroženi, i njima su poklonjene suprasne krmače rase Mangulica.
Naravno ovo nije ovako učinjeno slučajno nego sa ciljem da se ova vrsta svinja, čija masnoća nije štetna za ljudsko zdravlje, proširi na planini Majevici i bude osnova za razvoj privrede i poljoprivrede, posebno za razvoj proizvodnje ekološki ispravne hrane.
Nabrojani domaćini su potpisali ugovore kojima se obavezuju da nakon prašenja jedno žensko prase u dobi za rasplod poklone onim poljoprivrednicima koje odrede darodavci. U ime Humanitarnog udruženja žena Majevica je ugovor potpisao naš književnik Miodrag Lukić čija je supruga Milena osnivač i predsjednica ovog udruženja.
Naš književnik je u par rečenice obavijestio domaćine ko im je i zašto poklonio krmače i izrazio uvjerenje da su izabrani pravi ljudi koji će ostvariti početnu ideju da uskoro na Majevici pasu stada ovih životinja. Uz prisustvo načelnika opštine Lopare dr. Rade Savića koji je obećao da će u proljeće i opština Lopare izdvojiti sredstva za kupovinu suprasnih krmača i Miroslava Ilića predsjednika Udruženja poljoprivrednih proizvodjača Agromajevica, krmače su predate novim vlasnicima. Obaveza ovih domaćina je i da se priključe Udruženju poljoprivrednih proizvodjača Agromajevica u okviru kojeg će oni osnovati sekciju koja će se baviti isključivo gajenjem Mangulica. Pripravnici koji su nedavno zaposleni u opštini Lopare Stojanka Pavlović i Perica Prelić dobili su zadatak da stručnim savjetima pomažu ove uzgajivače, kao i da prate razvoj uzgoja Mangulica.
Načelnik opštine dr. Rado Savić je izrazio svoju zahvalnost Humanitarnom udruženju žena Majevica i naglasio da je ovo najbolji vid pomoći stanovništvu Majevice, te da je čim je saznao za ideju donio odluku da opština Lopare na isti način pomogne poljoprivrednike. Zajedno sa Miroslavom Ilićem angažovao je dr. Dragana Zarića iz agencije za razvoj poljoprivrede da napravi projekat kojim će se obratiti Ministarstvu za poljoprivredu iz koga su već stigli pozitivni signali da Majevičani mogu računati na pomoć u razvoju svinjarstva na Majevici.
Nekada se na ovoj planini pored domaće svinje rase Brima, za koju se pretpostavlja da je izumrla, gajila i Mangulica, pa to neće biti ništa novo za one poljoprivrednike koji imaju žive očeve i djedove, a koji moraju da se sjećaju vremena kada je prosječno seosko gazdinstvo imalo po tridesetak svinja koje su se skoro isključivo gajile u šumi.
Jedan od domaćina, Luka Petković je saopštio da je na Majevici nekad postojala vjetrenjača i da se nalazili na imanju koje sada pripada Draganu Lukiću glumcu u nedavno osnovanom Pozorištu Duga u Loparama, a koji je kao rodjak Petkovića bio prisutan primopredaji krmača. Književnik Miodrag Lukić koji je osnovao pomenuto pozorište želio je da sazna za to mjesto jer namjerava da obezbijedi donaciju za gradnju jedne sušare za meso, baš na tom mjestu gdje vjetar duva svaki dan u toku cijele godine. Valja napomenuti da trojica Lukića koji se pominju u ovom tekstu nisu rodjaci, da čitaoci ne pomisle da je Živan zbog toga što je rodjak sa Miodragom dobio krmaču, a da će Dragan iz istog razloga vjerovatno dobiti sušaru za meso.
„Sve ovo što činimo mi iz dijaspore usmjereno je da se pomogne cjelokupno stanovništvo Majevice, a nikako samo naši rodjaci i prijatelji. Sve dosadašnje donacije, koje su uglavnom prešle preko mojih ruku, bile su podijeljene ljudima koje lično ne poznajem, a od petorice domaćina koji su dobili krmače od ranije sam poznavao samo Slobodana Stevanovića, dok sam ostale danas upoznao.“- rekao je Lukić.
Jedan dio Lukićevog obraćanja domaćinima koji su dobili donaciju odnosio se na udruživanje Majevičana u cilju očuvanja zavičaja od nestanka koji mu izvjesno prijeti.
„Svi imate, braću ili sestre, rodjake i prijatelje zaposlene u inostranstvu. Pohvalite im se porukom, u telefonskom razgovoru ili prilikom susreta da se dobili donaciju od Humanitarnog udruženja žena Majevica jer evo uskoro će pune tri godine od kako smo osnovali Udruženje Majevičana u Švajcarskoj i od kako je osnovano Humanitarno udruženje žena Majevica, ali vaši rodjaci, iako su čuli za postojanje ovih udruženja do sada nisu dali znaka od sebe. Pokušajmo zajedno da im probudimo svijest i savjest, vi koji ste dobili poklon i mi koji smo vam ga dali, pa da i oni zajedno sa nama učine samo onoliko koliko mogu za očuvanje našeg rodnog kraja.
Daće Bog ako ljudi budi htjeli, zaključak je ove akcije, koja sigurno neće biti poslednja, a subota 11. avgusta će možda biti upisana u istoriju Majevice kao dan kada je počeo uzgoj Mangulica na ovoj planini.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pon 13 Avg - 9:30





Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pon 13 Avg - 9:31





Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pon 13 Avg - 9:31





Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pon 13 Avg - 9:32





Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Pon 13 Avg - 9:33



Citat :
Mangulice na dar majevičkim poljoprivrednicima

U subotu, 11. Avgusta ove godine, na imanju Živana Lukića, vrijednog poljoprivrednika i dobrog domaćina iz sela Milino Selo u zaseoku Babajača, izvršena je podijela suprasnih krmača rase Mangulica. Pored domaćina, krmače iz donacije Humanitarnog udruženja žena Majevica, dobili su Slobodan Stevanović takodje iz Milinog Sela, Lazo Pajić iz Koretaša, Lu
ka Petković iz Podgore i Vinko Jakovljević iz Jablanice. Krmače su kupljene od odgajivača Bože Vejinovića koji u okolini Bosanske Krupe posjeduje farmu na kojoj uzgaja svinje rase Mangulica.
Humanitarno udruženje žena Majevica postoji od 2010 godine i donacije koje su do sada poslate iz Švajcarske na Majevicu, značajno su olakšale život siromašnim porodicama. Posle dvogodišnje prakse slanja novca da bi se za taj novac kupila hrana socijalno ugroženim porodicama, i slanja garderobe za djecu i odrasle iz tih porodica, došlo se do zaključka da se mora pronaći bolji način pomaganja stanovništvu Majevice. Valja naglasiti da sve humanitarne akcije koje su do sada sprovedene ne bi bilo moguće izvesti bez pomoći uglednog domaćina iz Lopara Vasilija Obrenovića, koji je svojim sopstvenim vozilom razvozio pomoć pristiglu iz Švajcarske, kao i ono što je u Loparama kupovano. Vasilije je proveo više od dvije decenije u Švajcarskoj, a zadnji njegov posao je bio posao socijalnog radnika u Iverdonu, gdje je stekao radno iskustvo, koje je spojio sa svojom urodjenom dobrotom, pa danas pomaže svojim sunarodnicima, onoliko koliko on kao privatnik, vlasnik je pekare u Loparama, može i umije.
Posle akcije Vaskrs 2012 u kojoj su učestvovala tri srpska udruženja iz Švajcarske; Humanitarno udruženje žena Majevica, Udruženje Majevičana u Švajcarskoj i Srpsko-švajcarsko pozorište Duga, a u kojoj su socijalno ugroženim porodicama podijeljeno po šest ovaca, kao i sjeme za kukuruz, djubrivo i sjeme za povrće, izvučena je pouka da ni ova vrsta pomoći nije najbolje riješenje, ako te porodice nisu sposobne da se same pobrinu za svoju ishranu. Zato je ova akcija Humanitarnog udruženja žena Majevica, simbolična nazvana „Pomoć radi samopomoći“ bila usmjerena u drugom pravcu, to jest izabrani su dobri poljoprivrednici, dobri domaćini koji nisu socijalno ugroženi, i njima su poklonjene suprasne krmače rase Mangulica.
Naravno ovo nije ovako učinjeno slučajno nego sa ciljem da se ova vrsta svinja, čija masnoća nije štetna za ljudsko zdravlje, proširi na planini Majevici i bude osnova za razvoj privrede i poljoprivrede, posebno za razvoj proizvodnje ekološki ispravne hrane.
Nabrojani domaćini su potpisali ugovore kojima se obavezuju da nakon prašenja jedno žensko prase u dobi za rasplod poklone onim poljoprivrednicima koje odrede darodavci. U ime Humanitarnog udruženja žena Majevica je ugovor potpisao naš književnik Miodrag Lukić čija je supruga Milena osnivač i predsjednica ovog udruženja.
Naš književnik je u par rečenice obavijestio domaćine ko im je i zašto poklonio krmače i izrazio uvjerenje da su izabrani pravi ljudi koji će ostvariti početnu ideju da uskoro na Majevici pasu stada ovih životinja. Uz prisustvo načelnika opštine Lopare dr. Rade Savića koji je obećao da će u proljeće i opština Lopare izdvojiti sredstva za kupovinu suprasnih krmača i Miroslava Ilića predsjednika Udruženja poljoprivrednih proizvodjača Agromajevica, krmače su predate novim vlasnicima. Obaveza ovih domaćina je i da se priključe Udruženju poljoprivrednih proizvodjača Agromajevica u okviru kojeg će oni osnovati sekciju koja će se baviti isključivo gajenjem Mangulica. Pripravnici koji su nedavno zaposleni u opštini Lopare Stojanka Pavlović i Perica Prelić dobili su zadatak da stručnim savjetima pomažu ove uzgajivače, kao i da prate razvoj uzgoja Mangulica.
Načelnik opštine dr. Rado Savić je izrazio svoju zahvalnost Humanitarnom udruženju žena Majevica i naglasio da je ovo najbolji vid pomoći stanovništvu Majevice, te da je čim je saznao za ideju donio odluku da opština Lopare na isti način pomogne poljoprivrednike. Zajedno sa Miroslavom Ilićem angažovao je dr. Dragana Zarića iz agencije za razvoj poljoprivrede da napravi projekat kojim će se obratiti Ministarstvu za poljoprivredu iz koga su već stigli pozitivni signali da Majevičani mogu računati na pomoć u razvoju svinjarstva na Majevici.
Nekada se na ovoj planini pored domaće svinje rase Brima, za koju se pretpostavlja da je izumrla, gajila i Mangulica, pa to neće biti ništa novo za one poljoprivrednike koji imaju žive očeve i djedove, a koji moraju da se sjećaju vremena kada je prosječno seosko gazdinstvo imalo po tridesetak svinja koje su se skoro isključivo gajile u šumi.
Jedan od domaćina, Luka Petković je saopštio da je na Majevici nekad postojala vjetrenjača i da se nalazili na imanju koje sada pripada Draganu Lukiću glumcu u nedavno osnovanom Pozorištu Duga u Loparama, a koji je kao rodjak Petkovića bio prisutan primopredaji krmača. Književnik Miodrag Lukić koji je osnovao pomenuto pozorište želio je da sazna za to mjesto jer namjerava da obezbijedi donaciju za gradnju jedne sušare za meso, baš na tom mjestu gdje vjetar duva svaki dan u toku cijele godine. Valja napomenuti da trojica Lukića koji se pominju u ovom tekstu nisu rodjaci, da čitaoci ne pomisle da je Živan zbog toga što je rodjak sa Miodragom dobio krmaču, a da će Dragan iz istog razloga vjerovatno dobiti sušaru za meso.
„Sve ovo što činimo mi iz dijaspore usmjereno je da se pomogne cjelokupno stanovništvo Majevice, a nikako samo naši rodjaci i prijatelji. Sve dosadašnje donacije, koje su uglavnom prešle preko mojih ruku, bile su podijeljene ljudima koje lično ne poznajem, a od petorice domaćina koji su dobili krmače od ranije sam poznavao samo Slobodana Stevanovića, dok sam ostale danas upoznao.“- rekao je Lukić.
Jedan dio Lukićevog obraćanja domaćinima koji su dobili donaciju odnosio se na udruživanje Majevičana u cilju očuvanja zavičaja od nestanka koji mu izvjesno prijeti.
„Svi imate, braću ili sestre, rodjake i prijatelje zaposlene u inostranstvu. Pohvalite im se porukom, u telefonskom razgovoru ili prilikom susreta da se dobili donaciju od Humanitarnog udruženja žena Majevica jer evo uskoro će pune tri godine od kako smo osnovali Udruženje Majevičana u Švajcarskoj i od kako je osnovano Humanitarno udruženje žena Majevica, ali vaši rodjaci, iako su čuli za postojanje ovih udruženja do sada nisu dali znaka od sebe. Pokušajmo zajedno da im probudimo svijest i savjest, vi koji ste dobili poklon i mi koji smo vam ga dali, pa da i oni zajedno sa nama učine samo onoliko koliko mogu za očuvanje našeg rodnog kraja.
Daće Bog ako ljudi budi htjeli, zaključak je ove akcije, koja sigurno neće biti poslednja, a subota 11. avgusta će možda biti upisana u istoriju Majevice kao dan kada je počeo uzgoj Mangulica na ovoj planini.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Uto 14 Avg - 20:42









Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Čet 27 Jun - 21:05

www.opstinalopare.com

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Pantelija



Number of posts : 542
Age : 38
Location : Lopare
Peпyтaциja : 0
Registration date : 18.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Uto 2 Jul - 19:11

Bile su veoma ukusne.kolo 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
loparac-98



Number of posts : 4102
Location : lopare
Peпyтaциja : 4
Registration date : 31.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Sre 3 Jul - 0:43

S mangulicama dobismo i jedno sasvim novo zanimanje MANGULIČAR.
Laughing :thumleft: Laughing
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Pantelija



Number of posts : 542
Age : 38
Location : Lopare
Peпyтaциja : 0
Registration date : 18.05.2009

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Sre 3 Jul - 19:09

Ja ne bih da mijenjamo stari dobri naziv. Svinjar je svinjar pa bio on u šumi ili opštini.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
loparac-98



Number of posts : 4102
Location : lopare
Peпyтaциja : 4
Registration date : 31.12.2008

PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Sre 3 Jul - 21:35

Pantelija ::
Ja ne bih da mijenjamo stari dobri naziv. Svinjar je svinjar pa bio on u šumi ili opštini.
Slažem se u potpunosti. Nisam ni ja za to, al malo kratkotrajnog osvježenja neće biti na odmet.
Very Happy kafenisanje Very Happy
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Mangulice za majevicke domacine   Danas u 8:37

Nazad na vrh Ići dole
 
Mangulice za majevicke domacine
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Дpyштвo :: Пoлитичкo-eкoмcкa дeшaвaњa y нaшeм кpajy-
Skoči na: