Posto se cesto susrecemo sa nekim stvarima za koje nismo sigurni kako je ispravno reci ili napisati, pokusajmo da ih rijesimo.
Jedna u nizu nedoumica kod kojih sam ja grijesila je:
da li se pise dobrodosao/lo/la ili dobro dosao/lo/la?
Rjesennje je:
Ako kazemo: "Oni su dobro došli." To se odnosi na to, da im se na putu nije desila nikakva nezgoda. (dobro je prilog uz glagol došli)
Ako kazemo: "Oni su dobrodošli."To se odnosi na to da ćemo ih rado primiti, npr. da su nam dragi gosti.
(dobrodošli je pridev muškog roda u množini).

Gledalac ili gledaoc?

Ispravno je gledalac, a mnozina glasi gledaoci.
To je glasovna promjena pri prelasku L u O, kad se iz jednine mijenja u mnozinu.

Srecno ili sretno?

Ispravno je srecno, jer se pridjev gradi na osnovu imenice sreca i nema te glasovne promjene, koja bi od imenice sreca napravila pridjev sretan, iako je to u upotrebi mnogo cesto.

Greska, koju ja pravim, jer mi se cesto, posebno ako koristim smjehuljke, cini logicno, je da pocnem novu recenicu sa I.
Recenica se ni u kom slucaju ne bi smjela poceti sa I, jer I je veznik koji ima smisao da poveze dva dijela recenice.

Ja i dalje nisam sigurna za srecu. Sta je znacila osnova sret, to nije rijec?
Ajde, molim te, pronadji i za I.

Ne mora osnova da znaci nesto iz savremene perspektive. Evo, npr. zasto je ime Sretenka, zasto nije Srecenka. Rijeci
pripovijedati, zapovijedati, propovijedati, ispovijedati postale su od osnove v(ij)ed-koja danas samostalno ne postoji, ali u proslosti je postojao glagol v(ij)edati i sad ti je jasno iz primjera sta je znacio. Mogu ti o tome pricati danima, pravilno je oboje, ali eto ako bas hoces pridjev srecan je srpskiji po nekim mjerilima od sretan

Evo razumljivog odgovora stucnjaka:
Jezički stručnjaci se slažu da su oblici srećan (srećno, nesrećan, nesrećno) ispravni, a ispravno je i sretan (sretno, nesretan, nesretno). Oni prvi su izvedeni iz imenice sreća, drugi iz osnove glagola sresti, sret-(n)em (od koga potiče i sreća). Danas, ipak, u Srbiji su znatno običniji oblici sa ć, dok se oni sa t najčešće osećaju kao delimično zastareli ili kao hrvatski.
A u pravopisu pise ovako:
srećan, -ćna, -ćno, srećno (prilog), srećnik, srećnica – i (ob. u zap. krajevima) sretan, sretno, sretnik, sretnica T. 79b: Disimilativni procesi (razjednačavanje suglasnika) uticali su i na stvaranje priznatog dubleta srećan, srećni (ist.) – sretan, sretni (zap.), ali je neknjiževna varijanta „sretnji” (i „božitnji” itd.).
Bitno je da je knjizevno oboje priznato, kao sto Jankovljev rece, a moje licno misljenje i dalje ostaje da je srecan pravilnije, jer je izveden pridjev od imenice sreca. Meni je besmisleno izvesti pridjev o sreci na osnovu glagola sretati, kad vec postoji imenica sreca.
Ranije je u srpskom jeziku bio priznat samo izraz srecan, vjerovatno je nas nastavnik zato one koji kazu sretno pitao sta im je to sreta, ali su u novijem pravopisu izjednaceni. U hrvatskom jeziku je, uvijek cesce bilo sretan.

Odlicna tema, LIJO!
Ovdje cu biti stalni gost sa kamarom pitanja.

Upravo sam nasla odlican sajt o pravopisu srpskog jezika sa objasnjenjima mnogih nedoumica, ali ne i svih.
Link: http://www.vokabular.org/nedoumice/doku.php?id=a

P.S. Predlazem vam svima da ovo pogledate, jer vjerujem da nam svima ponekad ovo zatreba.

Kao vrlo cestu nedoumicu, ovo sam morala da izdvojim sa iste te stranice.

ИЗВИНУО/ИЗВИНИО
Често се чује: Извинуо сам му се, што је погрешно. Правилно је: Извинио сам му се.

До ове грешке долази бркањем глагола извинити се (замолити за опроштење) и извинути се (савити се, извити се). Проблем постаје још компликованији јер су одређена лица ова два глагола иста.

Извинити се значи оправдати се пред неким/замолити за опроштење: Хоћу да ти се извиним (извиниш, извини; извинимо, извините, извине).

Посебно треба обратити пажњу на 3. лице множине: Они су хтели да се извине (НЕ извину). (То јест, они су хтели да замоле за опроштај).

Извинути се значи савити се, изврнути се према горе: Кад седим, увек се извинем (извинеш, извине; извинемо, извинете, извину).

Посебно треба обратити пажњу на 3. лице множине: Они су морали да се извину да би боље видели. (То јест, они су морали да се савију/изврну).

poslovi oko uredjenja ili uredjivanja stana?
Kad li se sta koristi, a mislim da je oboje ispravno?

Srbski ili srpski?Sta je pravilno?

Misljenja su podijeljena, a neki se bore da ono sto je sad vazece-srpski, promijene, pa da bude srbski.

U sustini bice da je razlika u ucestalosti radnje. Ako se misli na konacnu radnju onda je uredjenja, a ako se radnja ucestalo ponavlja, onda je uredjivanje.

Jankovljev, kako reci: Nadam se skorom dolasku proljeca ili nadam se skorasnjem dolasku proljeca?
Moze li i nadam se skorom proljecu?
A, moze li se reci da je nesto odskorasnje i to se moze na Majevici kod nas cuti?

E vidis to je to. Ako su poslovi onda je uredjivanje, a ako je posao onda je uredjenje
Poslovi oko uredjivanja...
Posao oko uredjenja...


Ma ne znam. Ja i onako nikad nisam uredjivao stan, a kamo li uredio.

Evo jos posla za jankovljeva, a i ostale:
Krikove ili krike? Da li je i krike ispravno, jesu li to sinonimi ili ne ?

Pravilno je i krikovi i krici. Inace mnozina jednosloznih rijeci se gradi prosirivanjem osnove sa -ov (-ev), npr. rob - robovi, mis - misevi (moze i misi), stan - stanovi, krov - krovovi, dzak - dzakovi... Medjutim ima i izuzetaka npr, djak - djaci. Ponekad oblici sa -ov(-ev) i oblici mnozine bez ovih prosirenja, imaju i znacenjsku nijansu, npr. ocevi(u znacenju preci) i oci(u znacenju sveti oci)

Kako da znamo kad je u mnozini nastavak ovi, a kad evi npr. putovi/puetvi, Kaisevi/kaisovi?
Jos je jasno sta treba upotrijebiti, ali zasto, po kom pravilu?
kaisem ili kaisom, misom ili misem, putom ili putem?

Sprcali ste godine i godine, krijuci se za vrijeme nastave iza skole, a sad pitate:
1000 zasto-1000 zato...uhhh lijepa

Da sam kojom srecom, sad mi ne bi bilo zao sto ne znam neke stvari.

Lijepo je to sve znati, ali ko ce razmisljat`jos i o tome..! :D

Jankovljev, opet imam "posla" za tebe.
Mozes li mi objasniti sta je ispravno:
spomen-spomenje
spomenik-spomenici, ili sve to ili nesto trece?

Pravilan mnozinski oblik prema spomenik je spomenici. Spomenje bi bila zbirna imenica od spomen. Spomen-dom, spomen-kuca, spomen-ploca se pisu sa crticom. Kazi (pisi) spomenik - spomenici i neces pogrijesiti

A, sta da kazem kad odem na Majevicu: otojc ili malo prije, da bi me bolje i pravilnije razumjeli?

U Piperima, svakako, otojic.

Otojic? A, je l' to mjesto ima najkarakteristicniji ili poseban rijecnik na Majevici?

Koja je razlika izmedju kapljice i kapi?

Posto nema Lije, ja cu ti odgovoriti:

Bilo je 50 gle | da | la | ca

gle | da | lac

gle | dal | ci > gledaoci


Da bi L preslo u O ono mora biti na kraju sloga ili rijeci, sto nije slucaj u prvom primjeru.

Strucnjak . Ma nisam strucnjak.
Meni je drago sto se ljudi ne stide da pitaju ako se oko necega dvoume.

Veci ce biti stid, ako nas u'vate da grijeshimo u toku pisanja ili govora

I to je normalno do odredjenih granica. Ne treba sitnicariti.

..pardon, zaboravih dopisati : ,,A imamo koga pitati ! ,,

Evo jedno pitanje, pa nek odgovori ko zna...
Dali se stavlja zarez ispred... A... I... U ???
Kol'ko se ja sjecam uchiteljice Stanice, da se nikad ne stavlja.


Evo recimo primjer rechenice koju je napisala lija...

lija ::

Evo jos posla za jankovljeva, a i ostale:

Ja mislim da je neispravno staviti zarez ispred slova A...

Koliko ja znam:
Ispred A se stavlja zarez, ali ne- kad to A pojacava opis, npr. Maleno a zivahno.
Ispred I se ne stavlja zarez, osim kad se nesto zeli posebno naglasiti, ili se radi o nabrajanju npr. I pjevali smo, i igrali smo, i pili smo....
Za U mislim da vrijedi isto sto i za I.

Uciteljica je kriva.

Šuti/ćuti?

Колико ја знам смију се користити обадвије ријечи, ал то колико ја знам а знам мало

Ево и мене са питањем.


Ја би баш вољео/волио да се организује нека форумска експедиција па да одемо на та предивна мијеста јер ја сам увијек волио/вољео природу и увијек ћу је воњети/волити.[/i]


Никако да одлучим која је права