Сибирска памет

1918.godine boljševici su došli na vlast. Odmah su započeli progon profesora i asistenata na univerzitetima (valjda je medju komunistima bilo dosta propalih studenata željnih osvete). Jedan
od mlađih profesora, matematičar, pobeže u Sibir da radi kao drvoseča, a da bi izbegao politički progon i težak zatvor.

I tako, radio je pošteno nekoliko godina i pravio se glup. Dođoše iz Komiteta i predlože ga za partiju, kao ono vredan čovek, seljak, proleter, takav nam treba.... No, pošto je rekao da nema ni osnovnu školu poslaše ga da uči školu za odrasle gde su
bile i druge drvoseče, seljaci, jer član partije mora biti bar pismen. Ode on u svoj razred, ono sve odrpanci i glupaci, niko ne zna ništa. Neki polupismen profesor im drži nastavu iz matematike. Prolazilo vreme, a ovaj matematičar se nervirao kako je okružen debilima jer su već nekoliko sati učili da je 1+1=2. Nikako razred da ukapira.

Kad je po 100-ti put bilo predavanje 1+1=2, ustade ovaj "drvoseča" i reče kako će dokazati da 1+1 nije 2. Izvodio je na tabli diferencijalne jednačine, partikularna rešenja, teorije velikih brojeva i u jednoj formuli mozak mu zablokira i zastade sa izvođenjem. Koliko god se trudio i naprezao nije mogao da se seti kako dalje... Odjednom, ceo razred poče da šapuće: "Plankova konstanta, Plankova konstanta...