MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Сирмиум је зрачио хришћанством

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Сирмиум је зрачио хришћанством   Čet 15 Avg - 17:57

Константинов допринос у ширењу вере у провинцији Панонија јасно се осећао и у време његовог боравка у Сирмијуму, речено на симпозијуму


Сирмијумски мученици-мурали на Царској палати у
Сремској Митровици (Фото Ј. Слатинац)

Сремска Митровица – Рано хришћанство, цар Константин Велики, Лициније и Сирмијум су у директној вези, јер су непосредно пре доношење Миланског едикта 313. године Римску империју потресали најперфиднији и најкрвавији Диоклецијанови верски прогони, а хришћанска црква у Сирмијуму је од 303. до 304. године крвљу платила своја верска опредељења – погубљени су први епископ Сирмијума Иринеј, ђакон Димитрије, света Анастазија и десетине других хришћански мученика и то само због исповедања забрањене вере.

Само девет година после погрома над хришћанима у Сирмијуму – у фебруару 313. године Константин Велики и Лициније потписали су Милански едикт, документ о слободи исповедања хришћанске вере у Римском царству, којим се каже „да не треба одбацивати слободу вере, већ да треба свакоме препустити да се, по моћи свог разума и воље, посвети божанским стварима према склоностима сваког...”

Та порука из Миланског едикта отворила је врата Римске империје за нагло ширење хришћанства. На симпозијуму „Константин, Сирмијум и рано хришћанство”, одржаном јуче у Сремској Митровици, где су о овом догађају којим се обележава 1.700 година хришћанства говорили Мајкл Вернер, познати археолог са Универзитета у Алабанију, у САД, који се од 1967. године бави истраживачким и научним радом у Сирмијуму, Ерик де Сена, из Америчког истраживачког центра у Софији, и Александра Смирнов-Бркић, Ифигенија Драганић, Снежана Вукадиновић, др Ненад Лемајић и др Борис Стојковски, са Одсека за историју на Филозофском факултету у Новом Саду.

У поздравном говору владика Василије Сремски је нагласио да „иако слави сва хришћанска васељена, православни хришћани, верни народ наше свете помесне цркве са умноженом радошћу слави сазивача Првог васељенског сабора, нашег суграђанина, поручујем свим православним, као и свим хришћанима и нашим пријатељима других вера који схватају значај Миланског едикта: нека се умножио духовна радост и славље.

Миланским едиктом, како истиче Мајкл Вернер, Константин Велики је ослободио огромну енергију у Римској империји, а Сирмијум у то време постаје жариште развоја хришћанства, јер је хришћанска верска заједница у Сирмијуму била веома активна и у време прогона. Константинов допринос у ширењу хришћанства у провинцији Панонија јасно се осећао и у време његовог боравка у Сирмијуму, одакле је управљао империјом 513 дана, после победе над Лицинијем 316. године код Цибале (Винковаца), када се лициније повлачи у Сердику (Софију), а до 324. године Константин Велики постаје апсолутни господар читаве империје.

Сирмијум у време Константина Великог постаје један од најважнијих хришћански центара, где се одржавају значајни црквени сабори. Прерастање Сирмијума у верски центар, како каже др Вернер, биће и касније, у периоду позног Римског царства и раног средњег века, од изузетног значаја за христијанизацију ових простора, па и христијанизацију словенског народа, који су се потом ту доселили.

Професор Ерик де Сена, разматрао је Константинове активности за време његовог боравка у Сердици (данашња Софија) од децембра 316. до 334. године, као и током изградње Константинопоља. На симпозијуму је чак истакнуто, према Александри Смирнов-Бркић и Ифигенији Драганић, да је Лициније морао бити тај који је донео едикт, због политичког стања у његовом делу царства, а Константин Велики га подржао, али да је каснијим редиговањем текстова који говоре о Миланском едикту, Лицинијево име чак уклоњено или негативно представљано, а величала се Константинова улога.

По завршеном симпозијуму у Визиторском центру Царска палата Сирмијум отворена је изложба римских мозаика, који су откривени откопавањем темеља ове римске грађевине. Део мозаика је обновљен, а на другом делу се ради и кад буде завршена санација и рестаурација мозаици ће бити саставни део изложбених простора палате.

Српска православна црква ће 22. септембра, на Свету Госпојину обележити у Сремској Митровици 1.700 година од слободног исповедања хришћанства, са подсећањем на свете сирмијумске мученике, који су страдали пропагирајући и борећи се за хришћанство.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Сирмиум је зрачио хришћанством   Ned 7 Sep - 22:24

Izgnanstvo Arija u 'Ilirik' prema istorijskim izvorima
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Сирмиум је зрачио хришћанством
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Амортизери...
» Кочнице напред
» Прљав карбуратор
» Буба скакуће!!!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Храмови, цркве-
Skoči na: