MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Pon 19 Avg - 20:37

Нађени остаци средњовековног града Рудника

Археолошким ископавањем на локалитету Дрење на Руднику откривени су остаци средњовековне насеобине која је имала најмање три цркве. Пронађено је и више од 100 скелета, највероватније из 14. и 15. века. Стручњаци верују да су открили средњовековни град Рудник! Међутим, због недостатка средстава истраживања ће бити обустављена 23. августа.

Средњовековни рударски и трговачки град Рудник налазио се на локалитету Дрење, на истоименој планини, потврђено је најновијим археолошким истраживањима.



Рудник крије још толико тога
Руководилац пројекта археолог Дејан Радичевић рекао је агенцији Бета да су у најновијим ископавањем нађени остаци средњовековне насеобине која је имала најмање три цркве, а нађено је и више од стотину скелета у гробовима, највероватније из 14. и 15. века.

„Нађене су велике средњовековне ископине где је сахрањиван и део становника Рудника несрпског порекла, који је ту боравио због трговачких, дипломатских и других послова“, сматра Радичевић.

Према његовим речима, документа и материјал недвосмислено указују да је пре отоманске владавине град цветао и слободно живео, с високим стандардом становника, што се закључује на основу стамбених грађевина.



Један од рудничких градова, Острвица
Због рудног богатства и географског пoложаја, на Руднику су поред староседелаца Срба живели и Дубровчани, Которани, Грци, Млечани, Саси и Угри.

Истраживања на Руднику биће обустављена 23. августа, због недостатка новца.

Археолошка ископавања на локалитету Дрење спровео је Музеј рудничко-таковског краја из Горњег Милановца са екипом археолога коју предводи Дејан Радичевић.

Најновија открића, истичу стручњаци, потврђују претпоставке Јана Шафарика из 1865. године, који је веровао да је на локалитету Дрење био средњовековни град.



http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/501/%D0%97%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8/1380270/%D0%9D%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B8+%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B3+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0+%D0%A0%D1%83%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0.html


Poslednji izmenio Zmaj Ognjeni Vuk dana Čet 5 Sep - 18:31, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Čet 5 Sep - 17:06

Veliko otkriće arheologa: Pola Evrope trgovalo je ispod Rudnika

Poslednja arheološka iskopavanja na Rudniku dokazala su da je ova varošica pred dolazak Otomanske imperije bila evropski značajni rudarski, zanatski i trgovački centar. Na Rudniku su u srednjem veku živeli veoma imućni ljudi, a život je bio nalik onom u evropskim gradovima.



Na lokalitetu Drenje današnje varošice Rudnik, koja se nalazi na istoimenoj planini, arheološki tim koji je predvodio dr Dejan Radičević otkrio je, pored ostalog, ostatke ogromnih kuća, a za neke od njih se pretpostavlja da su bile velelepne vile dužine i preko 20 metara.

- Otkrili smo jednu građevinu sa tako kvalitetnim malternim podom da bi bez problema mogao danas da se koristi. Imajući u vidu period u kojem su napravljene, te građevine su bile fascinantne, što ukazuje da su u njima mogli živeti izuzetno bogati ljudi. Svi pronađeni objekti bili su luksuzno opremljeni najkvalitetnijom grnčarijom, staklenim i metalnim predmetima - kaže arheolog Ana Cicović, kustos Muzeja rudničko-takovskog kraja.



Od kraja 12. veka, kada su Sasi, današnji Nemci, obnovili rudarstvo na Rudniku, to mesto postalo je ogroman centar u kojem su pored Srba i Sasa živeli Dubrovčani, Mlečani, Kotorani, Ugri, ljudi iz Venecije.

I arhivska građa u Dubrovačkom arhivu potvrđuje da su Dubrovčani i Sasi imali u 14. veku na Rudniku svoje snažne kolonije, a čak je i dubrovački konzul jedno vreme boravio u ovom gradu. S obzirom na velika nalazišta srebra i olova, tu se kovao novac i odvijala živa trgovinska razmena. Pre turskog osvajanja, u 14. i 15. veku Rudnik je bio najvažnije trgovačko središte u Srbiji. Ostaci srednjovekovne naseobine, najmanje tri crkve i više od stotinu u nekropolama pronađenih skeleta, nedvosmosleno dokazuju da je bilo tako.

- U gradu je postojalo utvrđenje, a u njemu su se nalazile kuće u koje je dolazio vladar. Tu je živeo jako bogat svet. Živelo se kao u evropskim gradovima tog vremena, veoma moderno i bogato. U 15. veku Rudnik postaje najvažniji grad u Srbiji posle Smedereva. Despot Đurađ Branković je osim Smedereva imao svoju rezidenciju upravo u Rudniku, a i sahranjen je negde u tom kraju, u jednoj od crkvica u blizini varoši - navodi istoričar čačanskog Narodnog muzeja Miloš Timotijević.



Rudnik je, kaže on, bio najznačajniji kraj ovog dela Srbije i za vreme Turaka. Bio je, recimo, mnogo važniji od Čačka i Kraljeva.

- Tako je bilo sve dok ga srpski ustanici potiskujući Turke nisu spalili 1804. godine. Rudnik je bio prvi grad koji je napadnut u Prvom srpskom ustanku. Turske kuće su sravnjene sa zemljom, a utvrđenje u dobroj meri razrušeno. Od tada do danas Rudnik je ostao na nivou varošice i nikada ni izbliza nije imao značaj kao u srednjem veku. Centar područja premešten je u Brusnicu, a kasnije u Milanovac - objašnjava za „Blic“ istoričar Miloš Timotijević.

Borbe
Koliko je Rudnik u srednjem veku bio značajan, govori i činjenica da su se vladari otimali za njega. Za Rudnik su se borili među sobom kralj Uroš i njegov brat Dragutin, car Dušan i mađarski vladari, despot Đurađ Branković i Turci... Despot Đurađ Branković u ovom mestu imao je i svoj dvor na kojem je uglavnom provodio leta sa dvorjanima.

http://www.blic.rs/Vesti/Reportaza/403137/Veliko-otkrice-arheologa-Pola-Evrope-trgovalo-je-ispod-Rudnika
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Pon 2 Dec - 9:21

Otkriće: Pronađena metropola iz doba Nemanjića

Arheolozi otkrili veliko gradsko naselje iz doba Nemanjića, koje je imalo i višespratnice.
Bogatiji građani ukrašavali su svoje stanove ornamentima u fresko-tehnici



SREDNJOVEKOVNI Srbi, koji su živeli u gradu kraj današnje varošice Rudnik, na istoimenoj planini, imali su dobro ozidane kuće, neke i na više spratova i sa odvojenim poslovnim prostorom. Bogatiji građani ukrašavali su svoje stanove ornamentima u fresko-tehnici koje su radili majstori ravni živopiscima koji su oslikavali Dečane.



- Grad je bio grupisan kraj važne saobraćajnice kojom su stizali trgovci iz primorja sa luksuznom robom, zapečaćenim olovnim “bulama” - plombama, kao i današnji šleperi. Odavde su Dubrovčani, Kotorani i Barani nosili rudu srebra, zlata i olova koja je bila osnova bogatstva srpske srednjovekovne države. Primorska roba je odavde išla u Borač, jednu od vladarskih rezidencija i dalje prema Beogradu - objašnjava dr Dejan Radičević, docent na Odeljenju za arheologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu.

On s koleginicom Anom Cicović, iz Muzeja rudničko-takovskog kraja, upravo sumira zajedničko istraživanje na Rudniku, koje je otkrilo nepoznatu sliku srpskog grada u srednjem veku.

- Istorija je već uveliko iscrpela svoje pisane izvore, istoričari moraju više da obrate pažnju na arheološka istraživanja jer ona donose nove činjenice važne za razumevanje prošlosti - smatra dr Radičević.

Arheolozi ističu da njihova otkrića pobijaju teze zaostale još iz jugoslovenske komunističke istoriografije, da se u srednjovekovnoj Srbiji živelo u primitivnim naseobinama, a da je stanovništvo bilo bez ikakvih administrativnih i tehničkih znanja.

- Upravo otkrića na Rudniku potvrđuju da su srednjovekovna gradska naselja podizana po strogim urbanističkim i ekološkim pravilima. Naime, naselje-trg moglo je da se zida samo na pristojnoj udaljenosti od rudarskih okana i “industrijske zone” u kojoj su se nalazili mlinovi za mlevenje rude i topionice - naglašava dr Radičević.

Arheološki nalazi otkrivaju srednjovekovnu Srbiju kao bogatu zemlju, dobro uređenu zakonima, sa jakom administracijom, čije stanovništvo je poznavalo tadašnje tehnologije potrebne za dobijanje i obradu metala.



- Rudnici su bili izvor bogatstva, ali i prokletstvo Srbije, jer su svi želeli da je osvoje. Zato je morala da ima brojne radionice koje su pravile alate za radnike i oružje za vojsku, što potvrđuju nalazi naših istraživanja - kaže dr Radičević.

Zapovednici snažne srpske vojske, plemići, administrativni radnici i poslovni ljudi Srbije tog doba morali su da budu poliglote, zbog velikog broja stranih trgovaca i “gastarbajtera”, od ratnika-najamnika do rudara. Arheolozi ističu da su otkrića varoši na Rudniku potvrdila neka srednjovekovna dokumenta u kojima su tadašnji građani protestovali kod starešine grada da izmesti topionice i radionice zbog zagađenja i buke.
- Najstariji pisani tragovi o ovom gradskom naselju potiču iz doba kralja Dragutina, a procvat je doživelo u 14. i 15. veku. Rudnik je naročito važan u doba despotovine, jer njegovi rudnici i topionice same stvaraju veći državni prihod od onog koji je država imala u doba Nemanjića. To se objašnjava činjenicom da je rudarsko-metalurška tehnologija napredovala, a očigledno je bilo mnogo stručne radne snage, čiji je životni standard bio visok za to doba - kaže Radičević.
On objašnjava da je dobro zidane prostrane zgrade, kvalitetnu odeću i svakodnevne predmete, koji se nalaze na Rudniku, moglo da priušti samo prosvećeno i imućno građanstvo. O bogatstvu svedoče i ostaci mnogobrojnih crkava koje je kao zadužbine, sudeći po arheološkim nalazima, podizala i sitnija vlastela.

- Kraj rudnika i topionica su nicala velika gradska naselja, sa administrativnim, trgovačkim i zanatskim centrima, kolonijama primorskih trgovaca i verskim objektima. U našoj varoši, čiji smo samo mali deo istražili, otkrili smo temelje dve crkve i velike građevine s administrativnom funkcijom, sudeći po brojnim srpskim i ugarskim novčićima iz doba careva Dušana i Uroša, odnosno kraljeva Karla Roberta, Ludovika Prvog i Žigmunda Luksemburškog - navodi dr Radičević.

Posebno važno otkriće za razumevanje gradskog života u srednjem veku su ostaci privatne kuće s prizemljem i spratom.

- Prizemlje nije bilo namenjeno stanovanju već je u njemu najverovatnije bila trgovina. Stanovalo se na spratu u prostorijama koje su bile ukrašene freskama. Reč je o geometrijskim i biljnim motivima veoma lepe izrade, koji su identični ornamentima iz Visokih Dečana. To svedoči da su građani mogli da plate vrhunske majstore živopisce - objašnjava Radičević.

On podseća da je bogatstvo Srbije zlatom i srebrom bilo centralna tema izveštaja srednjovekovnih putopisaca i obaveštajaca velikih sila.

- Da bi se branila, država je morala da proizvodi kvalitetno oružje, a jedan od centara srednjovekovne namenske industrije bio je i Rudnik - kaže dr Radičević.



O specijalizaciji za određene vrste oružja i opreme svedoče imena današnjih sela i toponima širom Srbije: Kopljare, Štitare, Lukare, Brnjaci (brnja - verižna pancir košulja)...

- To su sve putokazi za buduća istraživanja. Nažalost, mora se priznati da su srednjovekovni gradovi i vladarske rezidencije u Srbiji potpuno neistražene, jer je naša nacionalna arheologija već duže vreme potpuno skrajnuta. Nekad su razlozi za to bili politički, kao u slučaju prekidanja istraživanja Novog Brda na Kosovu, najvećeg srpskog srednjovekovnog trga i gradskog naselja. Očekujemo da se to promeni i, što je još važnije, da se otkrića prezentuju javnosti - zaključuje dr Radičević.

SKRIVENO BOGATSTVO
ISTRAŽIVANjEM srednjovekovnog grada na Rudniku srpska arheologija je praktično napravila pun krug. - Prva arheološka istraživanja u Srbiji izveo je 1865. dr Janko Šafarik, upravnik, odnosno “čuvar Narodnog muzeja”, kako se tada govorilo. O brizi za nacionalnu istoriju svedoči podatak da je na put u tadašnji rudnički okrug krenuo “radi istraživanja i iskopavanja starina”, a da je izveštaj o rezultatima objavljen tek posle Drugog svetskog rata! Izuzimajući nekoliko manjih kampanja, mi smo praktično prvi nastavljači Šafarikovog rada na Rudniku. Da bude još paradoksalnije, ovde se nalaze tragovi najstarijeg preistorijskog rudarstva, antičkog, srednjovekovnog, a i danas imamo aktivne rudnike. Kao da je neko namerno krio bogatstvo baštine Rudnika - kaže dr Dejan Radičević.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:466418-Otkrice-Pronadjena-metropola-iz-doba-Nemanjica
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Sub 23 Avg - 17:28

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Pet 5 Sep - 15:51

Откривен непознати руднички манастир
Трагом народног предања, археолошка екипа открила зидине цркве и конака манастира који се спомиње у турским дефтерима с почетка 16. века


Остаци цркве манастира (још се не зна ког) из 15. века (Фото Симо Марић)

Рудник – После запажених резултата у ископавању остатака средњовековног града на планини Рудник, археолошки тим др Дејана Радичевића, доцента Филозофског факултета у Београду, нашао се у североисточном подножју планине.

– Идући трагом сачуваног народног предања, ископавањем у селу Манојловац, на локалитету Ђурине ћелије, открили смо, у лето прошле године, омању једнобродну цркву и покрај ње већи објекат, вероватно манастирски конак. Турски дефтери (пореске књиге) из 16. века спомињу два манастира, Свети Никола и Свети Архангел, па се чини извесним да је овај новооткривени један од њих и да потиче из 15. века – каже Радичевић.

А шта кажу дефтери о овим манастирима? Манастир Свети Никола први пут се помиње 1516. године са два калуђера, Јосипом и Јахином, и приходом од 335 акчи (ситан турски сребрни новац). Исти калуђери бораве у манастиру и 1525. године, када је приход увећан на 1.025 акчи. Св. Никола је уписан у дефтер и 1528/30. године, такође са два калуђера и приходом од 1.340 акчи, а затим 1559/60. године, са калуђерима Јосимом и Савом и приходом од 356 акчи. Манастир Свети Архангел је први пут уписан у турским пореским књигама после 1528. године, са калуђером Прибином. Приход манастира је 690 акчи, а његове винограде држе становници села Јарменоваца и Рашкова (непознато). Следећи помен је из 1559/60. године, када је убележен именом Свети Арханђел, са једним калуђером, Мојсилом, и приходом од 190 акчи. Исти приход манастир остварује и 1572. године.

Локалитет Ђурине ћелије (име по давном калуђеру Ђуру) на надморској је висини изнад 500 метара, у густој буковој шуми, заштићен стрмим падинама. Средином друге половине 19. века Јован Мишковић записује да се „Калуђерски поток тако зове јер је ту некада постојао манастир”, а почетком прошлога века Милоје Ракић саопштава да се „у Калуђерском потоку налазе остаци некадашњег манастира који народ зове Ђурине ћелије”.

Из извештаја руководиоца истраживања преписујемо: „Реч је о једнобродној грађевини, оријентисаној у правцу исток–запад уз мања одступања према северу, са полукружном апсидом на истоку и улазом на западној страни. Спољне димензије цркве су 6,60х4,95 метара. Дебљина зидова од 60 до 70 цм, зидани су од ломљеног камена и кречног малтера. (...) Оно што је представљало изненађење за истраживаче јесу велике површине под фрескама које су остале очуване на зидовима. На зиду олтарског простора остале су сачуване фигуре архијереја, док је дуж читавог јужног зида цркве очувана доња зона живописа. Стручњаци који се баве проучавањем фресака слажу се да је реч о живопису из прве половине 15. века”.

Јужно од цркве, на удаљености од само 1,20 м, откривена је грађевина која, по свој прилици, представља остатке великог манастирског конака. Дужина спољног западног зида износи 11,30 м, а северног 10,30 м. Овако велика грађевина је преградним зидовима издељена на више просторија чија истраживања су започета. Приликом истраживања конака, пронађени су предмети за свакодневну употребу карактеристични за 16. и 17. век. Но, истраживања су тек на почетку и требаће много труда да се повежу откривени остаци на терену са изворним подацима из турских дефтера. Судећи по њима, на североисточним падинама Рудника у првим вековима турске владавине постојало је неколико манастира, од којих је опстао само манастир Никоље у селу Горња Шаторња. Радичевић о том проблему каже:

– Проблем убикације (припадање одређеном месту) средњовековних насеља, цркава и манастира поменутих у историјским изворима, у појединим случајевима веома је сложен и захтева детаљно проучавање писане и усмене грађе, топонимије и остатака на терену, што опет не гарантује позитиван исход. Када је реч о средњовековним црквеним објектима и насеобинским целинама на североисточним падинама Рудника, надамо се да су пробна ископавања на Ђуриним ћелијама тек почетак њиховог истраживања. Овогодишња истраживачка кампања се ближи крају, а пред археолозима се јавља конзерваторски проблем: како сачувати и спасити новооткривене средњовековне фреске, још једно изузетно сведочанство духовне и материјалне културе средњовековне Србије и некадашњег сјаја средњовековног Рудника.

Ова археолошка ископавања се обављају у организацији Народног музеја у Аранђеловцу. Уз руководиоца радова Радичевића, стручну екипу чине Владан Миливојевић и Олга Старчевић из аранђеловачког музеја и студенти археологије Јована Ненадовић и Драган Ћирковић. Истраживања материјално помаже Министарство културе Републике Србије, скупштине општина Аранђеловац и Топола, као и Народни музеј у Аранђеловцу сопственим средствима.

http://www.politika.rs/rubrike/Srbija/Otkriven-nepoznati-rudnicki-manastir.sr.html
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Čet 13 Nov - 19:21


Lokalitet Đurine ćelije: Nastavljena arheološka iskopavanja dala značajne rezultate
Arheološki portal | 12/11/2014 | Arhantis, Arheologija, Srbija, Vesti | No Comments

U organizaciji Narodnog muzeja u Aranđelovcu, na lokalitetu Đurine ćelije u Manojlovcima (opština Topola), od 21. jula do 1. novembra 2014, vršena su arheološka iskopavanja, započeta 2013. godine.


Arheoločku ekipu su činili rukovodilac radova doc. dr Dejan Radičevića sa Filozofskog fakulteta u Beogradu, Vladan Milivojević, kustos Muzeja u Aranđelovcu, Dragan Ćirković i Jovana Nenadović, apsolvent arheologije.

Iskopavanja su potvrdila narodno predanje, zabeleženo još od starijih istraživača, da se na ovom mestu nalaze ostaci nekog manastira. U turskim defterima 16. veka, u selu Jarmenovcima (u susedstvu Manojlovaca) navode se dva manastira, Sveti Nikola i Sveti Arhangel, tako da su na Đurinim ćelijama, sasvim sigurno, pronađeni ostaci jedne od ovih rudničkih svetinja.

Do sada su istraženi: manastirska crkva, delovi konaka i manje površine u manastirskoj porti.

Crkva je manja jednobrodna građevina sa polukružnom apsidom na istoku i naknadno prizidanom pripratom na zapadoj strani, ukupnih dimenzija 10 h 4,90 m. Bila je zasvedena poluobličastim svodom i pokrivena krovom na dve vode. Podnica crkve je od kamenih ploča nepravilnog oblika, na kojoj se jasno uočava ležište za gredu nekadašnjeg drvenog ikonostasa. U oltaru je otkrivena zidana stopa na kojoj je stajala kamena ploča časne trpeze, takođe pronađena tokom istraživanja. Sačuvana je cela niša za vršenje proskomidije sa ograđenim otvorom za oticanje vode. U centralnom delu naosa je okrugla amvonska ploča od mermera.




Od posebnog značaja je to da su se na zidovima crkve, na pojedinim mestima očuvanim do visine od 2,5 m, sačuvale velike površine živopisa, čiji su fragmenti u većim količinama pronalaženi i u šutu tokom istraživanja. Na apsidalnom zidu delimično je očuvana kompozicija ”Služba arhijereja Agnecu”, dok su se u đakonikonu, ispod proskomidije i na južnom zidu naosa, održale donje zone živopisa – dekorativni sokl. Prema preliminarnim procenama, reč je o fresko-slikarstvu nastalom početkom 15. veka, koje se po svom umetničkom kvalitetu može svrstati u značajnija ostvarenja svoga vremena. Ujedno, ovo je i vreme nastanka manastira.


Neposredno pored crkve istraživani su ostaci manastirskog konaka, građevine koja u osnovi ima 10,30 h 11,30 m, sa nekoliko prostorija u prizemlju i na spratu. Prikupljeno je dosta pokretnih nalaza (turskog i ugarskog novca, trpezne i kuhinjske grnčarije, keramičkih pećnjaka, metalnih noževa i katanaca, gvozdena udica, delova kandila, predmeta od kosti…), koji svedoče o životu u okviru ovog manastira, ali i na osnovu kojih je moguće odrediti i vreme njegovog napuštanja, a to je Velika seoba Srba, 1690. godine.


Rezultati istraživanja bez sumnje su značajni, ali nametnulo se pitanje šta činiti dalje i kako zaštiti otkriveni živopis. Tim povodom, na sastanku koji je 9. septembra održan na lokalitetu, kome su prisustvovali: Njegovo Preosveštenstvo episkop žički gospodin Justin, predsednik i potpredsednik Opštine Topola, stručnjaci Republičkog i Zavoda za zaštitu spomenika kulture u Kragujevcu, odlučeno je da se naredne, 2015. godine, izvrši konzervacija fresaka i restauracija hrama, te da se otkrivena crkvena građevina do proleća privremeno zaštiti i pokrije. Uz planirani nastavak arheoloških radova sa spoljne strane crkve, koje bi izveo Narodni muzej u Aranđelovcu, konzervaciju živopisa obavio bi Republički zavod za zaštitu spomenika kulture, dok bi nadležni Zavod u Kragujevcu preuzeo poslove konzervacije i restauracije same crkvene građevine. Finansijsku podršku pružila bi Opština Topola, a nadamo se da će i Ministarstvo kulture i informisanja prepoznati značaj ovog projekta, kao što je to učinilo 2014. godine, sufinansirajući arheološka istraživanja.

(Tekst i fotografije: Vladan Milivojević, kustos Muzeja u Aranđelovcu)

Преузето са: http://archanthis.org/lokalitet-durine-celije-nastavljena-arheoloska-iskopavanja-dala-znacajne-rezultate/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika   Danas u 8:54

Nazad na vrh Ići dole
 
Nadjeni ostaci srednjovekovnog Rudnika
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Археолошке вијести-
Skoči na: