MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Raske crkve

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Raske crkve   Čet 19 Sep - 18:50

Reporter „Novosti“ putovao zemljom Nemanjića i istraživao tajne hramova na području Starog Rasa. Što je nadmorska visina veća, to je više starih i opustelih srpskih kuća u kolevci Srbije


Crkva Svetog Lazara u selu Živalići, ispod Pešterske visoravni

SRBIJA zaboravlja svoju kolevku, stari Ras, koji na visokim bregovima i pod šumskim senkama čuva drevne tapije i svedočanstva o starim Srbima koji su i mnogo vekova kasnije, u zemljama izgnanstva na Zapadu, nazivani Rascijanima, Rašanima i Racima. Od Petrove crkve, prve srpske episkopije i saborišta nad starim gradom Rasom (kasnije zvanim Šeher-Ras i Novi Pazar), sve do Pomorja ostavili su Rašani belege uklesane u kamen spomenika i crkvica za koje danas malo ko i zna.


Poslednji stanovnici zaboravljenih srpskih sela duž puta od Novog Pazara prema Sjenici koriste monumentalne nadgrobne spomenike iz doba Nemanjića za popločavanje kaljavih puteva koji ni u 21. veku nisu posuti čak ni najprostijim tucanikom. Zato je sve manje Srba u Rasu.

- Ponavlja se priča sa Kosova. Srpske kuće i imanja se prodaju budzašto. Dolazi novo stanovništvo koje nije zainteresovano za održavanje uspomena na srpski Ras - kaže arheolog Dragica Premović Aleksić, direktorka Muzeja Ras u Novom Pazaru.
Ona je jedan od retkih arheologa koji istražuje i popisuje najstarije srpske spomenike u Rasu i povela nas je u obilazak druma kroz dolinu Ljudske reke, oivičene s jedne strane Golijom, a s druge Pešterom. Tu, na današnju trasu puta Novi Pazar - Sjenica, u antici i srednjem veku su se kao pritoke ulivali živi karavanski pravci iz Skadra, Dubrovnika i Bosne.

Dragica Aleksić Premović pokazuje nam brežuljke na visijama duž puta koje zna poimence i nabraja tvrđave i naselja koja su tu živela od preistorije do srednjeg veka. Danas njihove ostatke skrivaju šume, ali ni one ne mogu da ih zaštite od divljih kopača sa detektorima.



- Nedavno su uništili još jedno srpsko srednjovekovno groblje, polomili spomenike i razbacali kosti koje su mirno počivale gotovo hiljadu godina. Baštinu uništavaju i primitivci s mnogo para koji građevinskim mašinama prosto pregaze lokalitete. Evo ovde je uništeno nalazište iz doba vinčanske kulture - pokazuje naučnica na parking ispred drečave zgradurine, jedne od mnogih sličnih koje su nanizane kilometrima duž puta od Novog Pazara.

Srpska imanja u ravnici kraj reke uglavnom su rasprodana i na njima su tragovi Rasa prebrisani. Baštinu ponovo čuvaju planinska sela koja tavore u bedi i izolaciji.



- Ta zaboravljena i besputna sela se gase. Možda će kroz nekoliko stotina godina neki arheolozi iskopavati po Rasu i proslaviti se otkrićem da je tu živeo neki srpski narod sve do 21. veka - ironična je Dragica Premović Aleksić.
Jedno od mesta gde se jasno vidi neprekidni niz belega od Nemanjića do današnjih dana su Štitari, nekada veliko selo na južnim padinama Golije. Kraj Štitarskog potoka i danas je vidljiv put, za koji je zapisano da je bio krak Dubrovačkog druma koji je vodio u Deževsku dolinu, gde su bili dvorovi Nemanjića. Štitarci su 1941. odbili albansko-muslimanske baliste koji su palili srpska podgolijska sela. Danas selo Štitari ima samo nekoliko desetina stanovnika u poodmaklim godinama.

Na lokalnom groblju, gde se završava makadamski put, zatekli smo nekoliko mladih ljudi koji su palili sveće kraj modernog crnog mermernog spoemnika. Nekoliko metara od njega beli se spomenik iz 30-ih godna prošlog veka veoma nalik na srednjovekovna obeležja iz doba Nemanjića. Nedaleko su i stari masivni krstovi iz 18. veka, isti kao obeležja kraj drevne Petrove crkve. U obližnjem šumarku nižu se kao vremeplov belezi od 17. do 13. veka.

- Obavestila sam crkvene vlasti da bi trebalo da se ograde i da se uredi ovaj prostor jer je reč o veoma staroj srpskoj nekropoli - kaže Premović Aleksićeva, skidajući nežno mahovinu s krstova, lica i ukrasa uklesanih u kamen. - Mi smo s ono malo para koje je država dala istraživali i čistili ove neverovatne spomenike, ali rastinje ih je ponovo pokrilo. Na nekim spomenicima još su čitljivi zapisi. Velika je šteta što Srbija nije svesna tih poruka koje su čitljive i danas.

Naučnica nam objašnjava da i staro i novo groblje prate najdrevniju slovensku tradiciju da se pokojnici sahranjuju oko vrha brega gde je najsvetije mesto.

- Ovde je to Hram Svetog Nikole, jedna od desetina sličnih crkava podignutih posle obnove Pećke patrijaršije u 17. veku. To je bila naša mala renesansa izvedena u najtežim uslovima. Spolja gledano, to su male kamene građevine, ali o veštini i ljubavi uloženoj u njih govori lepota ukrasa kakve su raskošne arkade na ovoj crkvi, koje bi pristajale i vladarskoj zadužbini i živopis - priča Dragica Premović Aleksić, dok nastavljamo pešačenje ka zaboravljenoj svetinji na jednom od obližnjih šumovitih bregova.

Posle mučnog provlačenja kroz čestar izbili smo na vrh s koga puca pogled na okolinu. Svuda uokolo leže čudni drevni spomenici i ostaci zidina, a na centralnom mestu još uvek uspravan stajao je glatko otesani stub časne trpeze.

- Ovo su ostaci veoma stare crkve i groblje iz 12. ili 13. veka. Spomenici su različiti, od najstarijih položenih ploča, preko „slemenjaka“ koji lične na krov na dve vode, do uspravnih krstova i ploča s urezanim likovima. Nažalost, divlji kopači su pronašli i ovo mesto i ostavili haos za sobom - ogorčena je Premović Aleksićeva.

U dolinu smo se spuštali putem koji je kod prvih seoskih kuća bio popločan starim nadgrobnim pločama.

- Ljudi ne znaju šta rade, ali nije im ni zameriti, jer je ovde veoma teško živeti. Stari spomenici su i ranije korišćeni kao građevinski materijal - kaže naša sagovornica, zagledajući da li je na masivnoj ploči ostao neki zapis.

Ona podseća na staru legendu da su Turci, posle obnove Pećke patrijaršije, dozvolili gradnju crkava pod uslovom da se podignu na nepristupačnom mestu, da budu male i da se sazidaju za dan i noć.

- Zato su, po legendi, kao građevinski materijal korišćeni nadgrobni spomenici iz nemanjićke epohe. To je naročito uočljivo u Crkvi Svetog Dimitrija u Janačkom polju. Međutim, baš to uzidavanje starih spomenika omogućilo je da ta svedočanstva o kontinuitetu Srba u Rasu ostanu očuvana do današnjih dana - kaže Dragica Premović Aleksić.



Male dimenzije hramova iz 17. veka i minijaturna vrata na ukopanim crkvicama skrivaju neverovatno bogatstvo unutrašnje lepote živopisa i ukrasa. U Crkvi Svetog Dimitrija između priprate i naosa podignut je zidić kroz čija lučna vrata zrak svetla pada na filigranski uklesan krst na podu u čijim su kracima simboli svevidećeg božjeg oka i drugi koje je teško dešifrovati.
Put raške baštine odveo nas je iz rečne doline pod samu strehu strehu pešterske visoravni, na oko 1.200 metara nadmorske visine. Uz makadamski put u nižem delu podignute su nove kuće iskićene satelitskim antenama ispred kojih su vozila stranih registracija. Što je nadmorska visina veća, više je i starih, opustelih srpskih kuća.

- U poslednjem srpskom selu Živalići, ispod same Pešterske visoravni, žive su, valjda, još samo dve kuće. Tu se na najvišoj koti nalazi veoma mala crkva - Svetog Lazara. Prema zapisu na crkvi, izgrađena je i živopisana dvadestih godina 17. veka. Do nje vodi drum nasut tucanikom koji se automobilom ide brzinom pešaka - objašnjava naša sagovornica.

Ipak, još uvek neko dolazi u mali hram čije zidove krase mnoštvo likova svetitelja, obaveznih svetih ratnika Đorđa i Dimitrija, cara Konstantina i carice Jelene, dok iz oltara kao žive gledaju tamne, duboke i tužne oči Bogorodice. Sa plafona nas posmatra lik Isusa potamneo od starosti. Na carskim dverima okačeni su izvezeni peškiri i pletene vunene čarape koje je neko iz zahvalnosti ostavio.

- Dobro je dok još ima nekog da dođe i obiđe rašku baštinu. Zaborav je opasniji od svega. Dok se sećamo, dotle ćemo i trajati - kaže Dragica Premović Aleksić.

KOME SMETA RAS
SVET je sedamdesetih bio fasciniran time kada mu je prikazana baština nemanjićkog Rasa, Petrova crkva, tvrđava Stari Ras, manastiri Sopoćani i Đurđevi stupovi. Ras je tada munjevito stavljen na listu Uneskove kulturne baštine čovečanstva. Međutim, on je u Srbiji već izvesno vreme zanemaren, upozoravaju stručnjaci. - Osamadesetih je postojao republički odbor za Ras u kome je bilo angažovano mnoštvo naučnika, od akademika do studenata. Radilo se i istraživalo sve do devedestih, kada je iz svima poznatih razloga došlo do zastoja. Međutim, posle 2000, kada se očekivao nastavak istraživanja, ona su potpuno obustavljena, kao da nekom ne odgovara da se pominje Ras i Nemanjići. Predmeti koji su pronađeni završili su u muzejima i zbirkama koje nisu dostupne javnosti. Jedino mali Muzej Ras u Novom Pazaru izlaže deo te baštine. Tako je i u godini kada obeležavamo devet vekova od rođenja Stefana Nemanje - konstatuje Dragica Premović Aleksić.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454173-Raska-Drevne-tapije-u-kamenu
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Čet 19 Sep - 18:55

Tajne tvrđave Ras

Kakve sve tajne kriju pećinske crkve i isposnice koje se nalaze ispod tvrđave Ras. Srpski monasi u isposnicama nad ponorom napisali Vukanovo jevanđelje, jedan najznačajnijih spomenika srpske pismenosti



PUTNICI koji krenu iz Novog Pazara prema Tutinu posle desetak kilometara stižu do raskrsnice pod visokim planinskim grebenom obraslim zelenilom, na čijim se okomitim liticama vide veliki otvori. Samo pažljiv posmatrač uočiće ostatke zidića na ulazu tih pećina iznad ušća Sebečevske reke u Rašku, ali ne i stazu koji vodi do njih.


Iza modernog motela s bungalovima „Pazarište“ skriven je put do pećina gde je po predanju bio zatočen Stefan Nemanja sve dok ga Sveti Đorđe nije oslobodio iz okova. Tu su bile i isposnice u kojima su srpski monasi u vreme Svetog Save pisali Vukanovo jevanđelje, koje je uz Miroslavljevo najznačajniji spomenik srpske pismenosti s kraja 12. veka.

Neobjašnjivo je da nema ni najmanje table koja bi putnika obavestila da se na bregu iznad pećinskog manastira Svetog Arhangela Mihaila i isposnica nalazila jedna od najvažnijih tvrđava vladarskih gradova Starog Rasa.

Isposnice, samo mnogo manje, nalaze se na još surovijoj suroj vrleti ždrela kanjona kojim vodi put ka manastiru Sopoćanima. Ispred ulaza u klisuru stoji dug niz kamenih temelja i osnova lepo ozidanih zdanja iz vremena Nemanjića. Reč je o ostacima drevnog Trgovišta (u vreme turskih osvajanja nazvanim Pazarište) veoma živog trgovačkog centra sa kolonijom dubrovačkih trgovaca i čak šest crkava. Grad u koji su se sticali putevi koje je štitila moćna tvrđava.

- Komercijalni značaj ovog dela doline Raške potvrđuje uspon srednjovekovnog srpskog trgovišta. Na ovom mestu karavanski put iz Dubrovnika i Bosne račvao se u dva pravca. Jedan prema Kosovu, Skoplju i Solunu, a drugi pravo za Carigrad preko Topličke doline i Niša. Srednjovekovni dubrovački karavani prem jugoistoku sledili su u suštini stare rimske puteve - pisao je engleski putopisac Evans krajem 19. vekla prolazeći starim Rasom.

Danas su ostaci velike rimske bazilike potpuno zatrpani šutom i pokriveni rekom kojoj je promenjen tok izgradnjom parkinga. Ispod njega se nalazi, kažu arheolozi, još jedan neistražen deo Trgovišta.

Najpristupačniji deo ovog kompleksa su manastirske pećine, istražene i konzervirane davnih sedamdestih, samo kad vam neko pokaže kako da dođete do staze koja vodi do njih.

- Prema žitijima u neku od ovih pećina ljubomorna Nemanjina braća su zatočila budućeg velikog župana. Po predanju on je, gledajući iz pećinske ćelije visoki breg iznad grada Rasa, obećao Svetom Đorđu da će mu tu podići hram ukoliko ga oslobodi iz zatočeništva. Zaista, kad je postao veliki župan, Stefan Nemanja podiže na tom mestu svoju vladarsku zadužbinu Đurđeve stupove - kaže Dragica Premović Aleksić, direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru.

Do pećina danas vodi široka staza, za razliku od nemanjićkog vremena kad je u manastiru nad ponorom živela kolonija učenih monaha koja se podvizavala u tišini i unutrašnjoj molitvi. Na ovakvim mestima nazivanim „pustinje“ sretali su se najstroži asketizam i neopisiva lepota prirode. Monasi su konopcima i lestvicama dolazili u kelije iz kojih je pucao vidik od koga zastaje dah, a samo korak ih je delio od pada u provaliju.

- Monah Starac Simeon prema zapisu koji je ostavio, upravo je ovde u pećini napisao čuveno Vukanovo jevanđelje, koje je uz Miroslavljevo, najznačajniji spomenik srpske pismenosti s kraja 12. veka - podseća Dragica Premović Aleksić.



Sve do pedestih godina prošlog veka na zidovima pećinskih crkvica i isposnica videli su se tragovi živopisa, ali njih danas više nema. Na ulazu u glavni pećinski hram još postoji bledi trag velike freske, a u narodnom prednju sačuvana je uspomena i na veliko srebrno ogledalo koje je tu stajalo za osvetljavanje crkve u Trgovištu.

- Ta crkva, čiji su temelji i danas vidljivi, nalazila se pod liticom, gde sunčevi zraci čak i leti padaju tek oko devet ujutro. Učeni monasi su, po predanju, rešili taj problem postavljanjem velikog ogledala reflektora kojim su obasjavali grad - otkrva Dragica Premović Aleksić.

IZ RASA U RUSIJU
Rukopisno jevanđelje za „velikoslavnog župana Vukana“, najstarijeg sina Stefana Nemanje, napisali su monasi pećinskog manstira pod tvrđavom Ras na 189 listova pergamenta. Analize ukazuju da je na rukopisu radilo četiri pisara i korektor. Do sredine 19. veka rukopis se čuvao na Svetoj gori, a onda ga je Porfirije Uspenski, zajedno sa jednim listom Miroslavljevog jevanđelja, odneo u Rusiju. Danas se Vukanovo jevađelje nalazi u Publičnoj biblioteci u Sankt Peterburgu.

http://novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:454492-Tajne-tvrdjave-Ras
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Sub 28 Sep - 17:26

Rimska bazilika a srpska svetinja

Novosti istražuju: Kako su nastali tajanstveni hramovi u selu Pope kraj Novog Pazara. U antičkoj bazilici podignuta prednemanjićka crkva, a na njoj hram iz 17. veka


U antičkoj bazilici podignuta prednemanjićka crkva

ASFALT u selu Pope kraj Novog Pazara počinje kod groblja na jednom kraju sela, a završava se kod poslednjih starih kuća na drugom. Meštani konstatuju da imaju dobar put samo za onaj svet, a da su im ovozemaljske staze teško prohodne.


Samo 12 kilometara deli centar Novog Pazara od centra sela Pope koji se nalazi kraj groblja koje okružuje srednjovekovnu srpsku crkvu Svetih apostola Petra i Pavla. Oko nje su sada otkopani i ostaci monumentalne rimske bazilike.

Na osnovu veličine tih građevina arheolozi pretpostavljaju da se kraj ovih hramova u Popama u prošlosti okupljao veliki broj meštana - vernika. Moderno podgolijsko selo, prema rezultatima poslednjeg popisa, ima 69 duša i polako ga osvaja šuma. Na gašenje ovog i sličnih srpskih sela presudan uticaj ima put. Naime, čim se skrene s magistrale M-8 ka Sjenici, putničko vozilo mora da ide brzinom srednjovekovnog karavana ili ostaje bez kartera i točkova.

- Selo ima oko 20 domova sa šezdestak vernika, uglavnom starijih ljudi - rekao nam je sveštenik Dalibor Lazić, koga smo zatekli u odori građevinara, jer zajedno sa majstorima radi na spasavanju starog hrama čiji su zidovi pocrneli od vlage. Iz krova od velikih kamenih ploča rastu mladice drveća.

- S Božjom pomoću, uz blagoslov vladike i plana Zavoda za zaštitu spomenika, spasavamo ovaj hram sa dugom i zamršenom istorijom - pričao nam je otac Dalibor, otirući znoj sa lica isprskanog malterom. - Gornji, najmlađi deo crkve je obnovljen u 17. veku, o čemu svedoči natpis ktitora. On je podignut na temeljima hrama, za koga arheolozi smatraju da je stariji od 13. veka. A ta stara crkva je sagrađena praktično u brodu rimske bazilike iz trećeg veka.

Sveštenik naglašava da iskopavanja oko hrama otkrivaju da su periodi gradnje izmešani i da je teško razlučiti gde prestaje jedan i počinje drugi. Do istog zaključka došli su i arheolozi sedamdestih, prilikom tadašnje konzervacije crkve.

- Današnja hram svetog Petra i Pavla leži na temeljima starije crkve koja je imala približno iste dimenzije. Na velikom delu teže se uočavaju prelazi između starijih i mlađih zidova. Po osnovi starija crkva podseća na hramove koji su se gradili pre Stevana Nemanje. Kompleks crkava leži na podu veće trobrodne bazilike koja je najstariji kultni objekat na ovom prostoru - piše u sačuvanim izvodima starog arheološkog izveštaja iz Popa koji, iz nepoznatih razloga, nikada nije publikovan u celini.

Zidovi bazilike bili su fino ozidani pravilnim kvaderima ujednačene veličine. Njen glatki pod pokriven je četvorougaonim opekama. U unutrašnjosti bazilike pronađene su stope časne trpeze, najvažnijeg dela oltarskog prostora ispod koga se stavljaju čestice moštiju svetitelja. Iza oltarskog zida crkve otkopan je veliki "trolisni" prostor, dublji od metar, čiji lukovi pokazuju da je bazilika imala tri broda. Naučnici smatraju da su i crkva i bazilika prevelike za obično seosko naselje.

- Nažalost, o bazilici i starijem srpskom hramu bez obzira na monumentalnost, ne može se reći ništa preciznije. O okolini još manje. Sedamdestih su obavljena minimalna istraživanja, a rezultati nikad nisu objavljeni - kaže arheolog Dragica Premović Aleksić, direktor Muzeja Ras u Novom Pazaru.

Ipak, na osnovu velične bazilike i crkve naučnici smatraju da se u njenoj blizini nalazilo urbano naselje s brojnim vernicima. Danas sveštenik Lazić s radnicima predano spasava spomenik srpske baštine u selu iz koga Srbi nestaju.

- Da bismo počeli da obnavljamo hram morali smo prvo da isečemo šumu koja ga je potpuno okružila sve do zidova - priznao je otac Dalibor.



- Sada moramo da sređujemo krov, da ne bi propalo i ono malo preostalog dragocenog živopisa.

Ostaci monumentalnih kompozicija na freskama crkve u Popama su po rečima naučnika prava misterija jer su nastale oko 1650. godine kad se mislilo da su svi izvori slikarstva u Srbiji presahli.

Arheolozima je najveća misterija rimski spomenik sa reljefom visok 2,5 metara nađen pored srpskih ploča.


- S južne strane crkve nalazi se rimska stela, a pri njenom vrhu dati su portreti pokojnika, žene i muškarca. Ispod je sto sa darovima i dvema stojećim figurama muškarca i žene. Pri dnu stele je vaza iz koje izlazi lozica. Za sada je neobjašnjivo odakle potiče ovaj spomenik, ali je logično pretpostaviti da ga niko nije nosio ovde izdaleka. Ovo je još jedna od tajni Rasa koje nisu istražene - kaže arheolog Dragica Premović Aleksić.



PUT ZA SREDNJI VEK

DRUM za Pope je od skretanja s magistrale vijugava šumska staza s tragovima tucanika, iako prolazi pored dva ogromna kamenoloma. Njegovom sredinom zjapi kanal koji su izlokale kiše. Teško je i zamisliti kako će put izgledati u kasnu jesen i zimi, a još teže kako se stanovnici Popa snabdevaju i leče u samo 12 kilometara udaljenom Novom Pazaru. Ali zato asfalta ima od svake kuće do groblja.

SPOMENICI
ŠUMSKO rastinje i vlaga oštetili su i drevnu srpsku nekropolu koja u pravilnim nizovima okružuje hram svetog Petra i Pavla. Okolina crkve nikada nije istražena, pa čak ni celo groblje s neobičnim monumentalnim spomenicima, iako je samo nekoliko metara udaljeno od hrama. Nekih od monumentalnih ploča koje su pomenute u izveštaju iz sedamdestih više uopšte nema, druge su polomljene ili ih je pokrila trava, mahovina i buđ.
- Spomenici su često bez ikakvih ornamenata, a manji broj ima šematizovanu ljudsku figuru na gornjoj površini. Na jednoj ploči nalazio se natpis izvesne popadije popa Mihovila koji je datovan u kraj 13. veka - navodi Dragica Premović Aleksić.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:456119-Rimska-bazilika-a-srpska-svetinja
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 638
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Ned 29 Sep - 18:13

Права је штета што нема фотографија тога гробља и надгробних плоча. Готово сам сигуран да је ријеч о некој врсти мраморја. Тако близу,а тако далеко...стари Рас.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika Na mreži
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Ned 29 Sep - 20:18



Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u Popama
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 30 Sep - 20:14

Jos nesto vezano za crkvu Svetih apostola Petra i Pavla: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/crkva-svete-velikomucenice-marine-ognjene-marije/print/lat
Nadjoh i emisiju RTS-a u kojoj je jedan deo posvecen crkvi u Popama: Енциклопедија за радознале.  Коритњак и друге приче

Takodje i :
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=910
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=905
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=906
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=908
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=909
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 30 Sep - 21:38

Zmaj Ognjeni Vuk ::
Jos nesto vezano za crkvu Svetih apostola Petra i Pavla: http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1009/tekst/crkva-svete-velikomucenice-marine-ognjene-marije/print/lat
Nadjoh i emisiju RTS-a u kojoj je jedan deo posvecen crkvi u Popama: Енциклопедија за радознале.  Коритњак и друге приче

Takodje i :
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=910
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=905
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=906
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=908
http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=909
:thumleft: 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 30 Sep - 22:08

Zajedno smo jaci..:-)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 14 Okt - 17:39


Црква св. Петра и Павла - Попе


Црква св. Петра и Павла - Попе(sa grobljem)


Пећински манастир арханђела Михајла подно Раса


Пећински манастир арханђела Михајла подно Раса



Sa: http://www.panoramio.com/user/5537365?comment_page=1&photo_page=1
Obavezno pogledati kompletnu galeriju
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 14 Okt - 19:54

Галерија прегледана ! Предивно ! Све размишљам како је некада и овдје код нас слично било. Па уништено, затрпано !
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 14 Okt - 20:12

Moralo je biti zivo, u to sam siguran. Nas kraj je sumovit, brdovit... Ko zna sta se tu sve krije...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Pon 4 Nov - 19:22

Dragica Premović-Aleksić - Prilog proucavanju skulpturalnih portreta ktitora crkava u okolini Novog Pazara
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Ned 7 Sep - 22:09

O crkvi Raške doba pre Nemanje
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Raske crkve   Danas u 21:01

Nazad na vrh Ići dole
 
Raske crkve
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Храмови, цркве-
Skoči na: