MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Манастир Карановац - Градишка

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 20:10

Једна стара вијест:

Manastir srušili, Ferhadiju zidali

U temeljima davno ugašenog manastira Karanovca pronađeno je glagoljično pismo koje kazuje o životu Srba u ovom delu RS i podseća na predanje po kome su Turci porušili hram da bi u Banjaluci sagradili džamiju.

Istorija i živo narodno predanje pamte Karanovac čiji se ostaci nalaze u pitomoj zaravni rečice Lubine, između sela Kijevci i Grbavci, podno Kozare u opštini Gradiška. Do Drugog svetskog rata na ovom mestu nalazila se kapela gde se povremeno bogoslužilo i narod okupljao na molitvu. Zemljište je posle postalo opštenarodna, a potom privatna svojina.

U narodu postoji predanje da je tesani kamen iz ovog manastira, iz ruke u ruku, dopremljen u Banjaluku za gradnju Ferhat-pašine džamije poznate kao Ferhadija. Na ovom lokalitetu započelo je još pre nekoliko godina veliko istraživanje arheologa iz Republike Srpske, koji treba da daju odgovor na mnoge nepoznanice, koje krije manastirište, kako se ovo mesto u narodu zove.

Manastir Karanovac je jedna od svetinja u Banjalučkoj eparhiji za koji se pretpostavlja da potiče iz 12. veka, ali je zbog nesrećnih istorijskih okolnosti srušena i nikad posle nije obnovljena.

Arheolozi su nedavno na ovom terenu pronašli nadgrobni spomenik ispisan uglastom glagoljicom, verovatno iz 12. veka što predstavlja veoma važan korak u istorijskim spoznajama o životu Srba u ovom delu RS. Ovo nam je potvrdio Milan Đurđević, arheolog i direktor Muzeja u Gradišci.


- Prethodno smo pronašli nadgrobni spomenik ispisan još starijom uglastom glagoljicom gde se u dativu pominje ime Radina - navodi Đurđević, koji je i vođa istraživačkog tima.

Inače u Donjim Kijevcima su pored temelja pravoslavne crkve pronađeni i ostaci dve crkve brvnare, rimske vile, ekonomski objekti, stotine pravoslavnih grobova, kao i rimske urne s pepelom. Sistematskim istraživanjem ovog lokaliteta nepobitno se došlo do tragova vrlo intenzivnog verskog života.

- Rimske utvrde i spomenici potiču iz 10, a pravoslavni iz 12. veka i kasnije što ukazuje da je na temeljima tog utvrđenja nikao pravoslavni manastir - ističe naš sagovornik.

Ovde je pronađen i ćirilični natpis popa Lomničkog iz 1301. godine. Ovaj sveštenik sa prostora zapadne Bosne vezuje se za manastir Lomnicu kod Šekovića na istoku Republike Srpske.

Taj pronalazak prema tvrdnji Milana Đurđevića dosta kazuje o rasprostranjenosti pravoslavne crkve u srednjem veku na području bosanskog i Ugarskog kraljevstva.

Lokalitet u Gornjim Kijevcima gde su pronađeni temelji manastirske, te dve crkve brvnare, rimske vile rustike i ekonomske zgrade postao je vrlo značajan još 1958. godine kada je otkriven prvi natpis pisan glagoljicom iz 10. i 11. veka. Tada se nije pristupilo detaljnom istraživanju kao sada.


Teren je zato prekriven šumom i debelim slojem zemlje. Oko crkve sa svih strana nalazi se više stotina mramornih nadgrobnih spomenika.

Manastir Karanovac se prostirao na više od 1.000 kvadratnih metara, a do sada je delimično istražena tek polivna terena.

- Očigledno je da su Rimljani za domaće stanovništvo izgradili pravoslavnu crkvu koja je prepoznatljiva po tome što je ulaz sa zapada, a sama crkva je okrenuta ka istoku i to je pravilo po kojem se grade pravoslavne bogomolje - kaže Branko Stanišljević, jedan od žitelja Gradiške i dodaje:

egenda kaže da su Turci srušili manastir i crkvu pa su postavili seljake duž puta od Kijevaca do Banjaluke kako bi preneli kamen za gradnju džamije Ferhadija u Banjaluci, koja je srušena tokom poslednjeg rata 1992. godine.


Stanišljević navodi da su ostatke manastira meštani zatrpali zemljom i potpuno poravnali, a turskog bega obavestili da od manastira nije ostalo ništa i da je kamen prenet u Banjaluku.

Citat :
Legenda o izvoru

U blizini manastirišta nalazi se i izuzetno izdašan izvor koji koriste obližnji meštani, a priča se da nikada nije presušio bez obzira na velike suše, zemljotrese i klimatske promene.

O tom vrelu postoji više legendi a jedna govori kako su Turci rušeći crkvu porušili i zvonik, sa koga je palo zvono i toliko snažno udarilo o zemlju da se prodoran zvuk čuo u celom Potkozarju.

Priča se da je tog časa na mestu gde je udarilo zvono potekla voda. Narod koji ovde svraća da ugasi žeđ, s kolena na koleno prenosi i ovu davnašnju legendu.


Citat :
Vladika obećao obnovu crkve

- Tokom radova otkrili smo kompletne ljudske skelete sahranjene po pravoslavnim običajima. Neke delove poslali smo na ispitivanje u London i dobili podatke da su iz 1250. godine. Istraživanje materijalno podržavaju ministarstvo kulture Republike Srpske i Zavičajni muzej iz Gradiške. Lokalitet poznat pod imenom manastirište posetio je i vladika Jefrem koji je rekao da će na ovim temeljima ponovo biti izgrađena crkva. Dugoročno kada se istraživanja završe planirano je da se manastirište u Donjim Kijevcima pretvori u arheološki park - kaže Milan Đurđević.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 20:24

Служећи се изворима и истраживањима на терену, уоч
ни су бројни трагови материјалне културе из прошлос
ти регистровани у
Кијевцима и ужој околини.
Археолошко налазиште
Манастириште,
познато је по пронађеним
темељима православне цркве, двије цркве брвнаре, ри
мским вилама, екоC
номским објектима и стотинама православних гробова,
као и римском урC
ном с пепелом. Римске утврде и споменици потичу из X
, а православни из
XII вијека и касније, што указује да је ту првобитн
о била римска утврда на
чијим темељима је настао православни манастир. О на
сељености и животу
свједочи
и
пронађени
ћирилични
натпис
из
1301.
Сматра
се
да га је написао
поп Ломнички, свештено лице са простора западне Бос
не, који се везује за
манастир Ломницу код Шековића на истоку Републике Ср
пске. Наведени
проналазак указује на нова сазнања о распрострањено
сти православне црC
кве у средњем вијеку на подручју босанског и угарск
ог краљевства.
3
Локалитет у Кијевцима, постао је врло значајан 1958
. године, када
је откривен први натпис писан глагољицом из X и X
ΙΙ
вијека. У наведеном
периоду се није приступило детаљном истраживању као
данас, па је локаC
литет значајно дуго био прекривен шумом и дебелим с
лојем земље. У лоC
калитету се налази и црква зидана каменом и римском
циглом, чији темеC
љи су обновљени.
4
Око цркве, налазе се многобројни надгробни спомени
C
ци.
5
У њима су откривени комплетни људски скелети сахра
њени по правоCславним обичајима. Проналасци су послати у истражив
ачки институт у
Лондону, гдје је утврђено да потичу из 1250. године
.
6
У близини Манастиришта налази се издашан извор који
користе
оближњи мјештани. Извор никада није пресушио, без о
бзира на климатске
промјене, земљотресе и друге елементарне непогоде,
а казивачи истичу да
постоји више легенди о његовом постанку. Према једн
ој, када су Турци
срушили манастирску цркву Карановац, а звоно чији с
е продоран звук чуо
у цијелом Поткозарју ударило о земљу, са тог мјеста
потекла је вода, од
које је настао данашњи извор. Друга легенда везана
је за манастирску црC
кву Карановац. Манастир је срушен за вријеме турске
владавине, а сав маC
теријал је с руке на руку српско становништво дониј
ело у Бањалуку, гдје
је од тог материјала саграђена џамија Ферхадија (15
79. године у класичC
ном отоманском стилу).
7
У насељу постоји мјесно гробље у којем се налазе ст
ари надгробни
споменици. Претпоставља се да ти споменици потичу и
з
периода када је
овдје постојао манастир. На њима нема видљивих натп
иса, осим уклесаC
них вјерских знамења, чија величина је била условље
на богатством пороC
дица.
8
Највећи споменици са једне стране имају уклесан кр
ст, а са друге
изглед посједа преминулог, на којем се тешко препоз
нају објекти, ограде и
пластови сијена. Богата средњовијековна прошлост и
трагови старих насеC
ља, објеката и гробља, указују на значајну могућнос
т у формирању археоC
лошке збирке у насељу Кијевци.

Захваљујемо Тањи Мишлицки

http://www.gef.bg.ac.rs/img/upload/files/13_Tanja.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 20:40

Arheološko nalazište Manastirište,Gornji Kijevci,Karanovac
Manastirište je smješteno u Gornjim Kijevcima, 20 km od Gradiške usred ravničarskog kompleksa njiva zvanog Karanovac. Ovdje se nalaze ostaci građevinske arhiktertute od rimskog perioda do srednjeg vijeka, u dolini rijeke Lubine na njenoj desnoj obali. Rijeka opasuje lokalitet sa zapadne i sjeverne strane.

Neposredno uz sam lokalitet sa zapadne strane nalazi se vrlo jak izvor pitke vode, koju mještani takođe zovu Karanovac. Istočno se nalazi potok Berek, koji opasuje rano-slovensko gradiško naselje Varošanka. Interesantni su pronađeni kameni odlomci, ispisani glagoljicom iz IX vijeka i ćirilični natpis iz XIII vijeka. Sve ovo potvrđuje raznolikost civilizacija prisutnih na ovoj lokaciji i širem području.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 20:51

Istina je zatrpana lazima, zagrebi povrsinu... Do sada, mozda najstarija otkrivena pravoslavna crkva tako zapadno...
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 20:55

Тако је ! Захваљујем Гљеб-у што ме напомену ! :thumleft: 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 21:05

Zasto ne sruse Ferhadiju?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 21:16

mrav ::
Zasto ne sruse Ferhadiju?
nono Ти си неки ,,атомски,, Мрав Very Happy 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pon 14 Okt - 21:35

Ja bih porusio sve dzamije koje su izgradjene nakon nasilnoga upada okupatora tj. Turcije, sve rusevine ocistio i bacio se na posao geoloskog istrazivanja. Mozda su pod svakom dzamijom temelji pravoslavnih hramova.
Zamislite situaciju u kojoj Ameri nasilno upadnu u Irak ili Avganistan i tamo pocnu graditi crkve. Islamo-fasisti bi poceli odmah bacati bombe na te velelepe bogomolje.

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Ned 19 Apr - 22:40

Са: http://www.nezavisne.com/novosti/drustvo/Manastiriste-otkrilo-svjedocanstva-proslosti-FOTO-133819.html

Manastirište otkrilo svjedočanstva prošlosti
Blaženka Lejić - 24.03.2012 09:11


Istraživanjem grobova u unutrašnjosti manastirske crkve, probnim istraživanjem privredne zgrade te prostora između crkve brvnare i zidina manastirske crkve na lokalitetu Manastirište u Gornjim Kijevcima zaposlenici Zavičajnog muzeja Gradiške naišli su na brojne zanimljive iskopine.

Među njima su srebrne naušnice, rimski novčići, fibula (kopča) od bronze, rimska narukvica od staklene paste, pojasna kopča od gvožđa, ekseri od gvožđa, te velika količina rimske i srednjovjekovne keremike.

Pored arheoloških istraživanja na ovom lokalitetu vršena je i djelimična rekonstrukcija i konzervacija zidova manastirske crkve.

"U unutrašnjosti manastirske crkve istražen je drugi sloj sahranjivanja, kada je pronađen veći broj djelimično uništenih skeleta, koji su najvećim dijelom orijentisani u pravcu istok - zapad, što je karakteristično za hrišćanski način sahranjivanja. Bitno je napomenuti da je tokom istraživanja manastirske crkve u okviru oltara pronađen veliki broj rimske keramike, pa se može pretpostaviti da je ovaj objekat korišten kao kasnoantička, odnosno kao ranohrišćanska bazilika. Ipak, nismo potpuno sigurni, pa ovo pitanje ostavljamo otvoreno do daljeg", navodi Milan Đurđević, arheolog i direktor Zavičajnog muzeja Gradiška.

Sa druge strane, potpuno je sigurno da je ova manastirska crkva korištena u kasnom srednjem vijeku, tačnije u periodu od 13. do sredine 16. vijeka.

"O tome najvećim dijelom svijedoči dio ćiriličnog natpisa na kamenoj ploči pronađenoj 2005. godine u naosu manastirske crkve, koji se datuje u 1301. godinu, odnosno sam početak 14. vijeka. U natpisu se pominje da je u ovom manastiru služio Lomnicin pop, pa je ovaj natpis pored crkve u Gornjim Kijevcima bitan i za datovanje manastira Lomnica kod Šekovića", ističe Bojan Vujičić, kustos istoričar muzeja.

Najzanimljiviji nalaz pronađen tokom istraživanja grobova u okviru manastirske crkve predstavlja muški skelet sa devastiranom lobanjom, na kome je u predjelu karlice pronađena pojasna kopča od gvožđa, koja je najvećim dijelom oštećena.

Bojan Vujinović, kustos arheolog Zavičajnog muzeja u Gradišci, navodi da se vjerovatno radi o sveštenom licu.

"Može se reći da je pojas sa kopčom opasavao mantiju te da je bio od nekog trošnog materijala koji je vremenom potpuno nestao pod uticajem zemljanih kiselina i ostala je samo željezna kopča, koja je najvećim dijelom korodirala", kaže Vujinović.

Objašnjava da je istražen i grob južno od ulaza u manastirsku crkvu, gdje je tokom ranijih arheoloških istraživanja pronađena nadgrobna ploča ispisana uglastom glagoljicom iz prve polovine 14. vijeka.

"Na ploči se spominje Mileta Stojić, njegova kratka biografija i neki prepoznatljivi znakovi Isusove vjere. Tokom istraživanja 2011. godine ispod ploče je pronađen dječji skelet omeđen kamenom, pa se pretpostavlja da je ploča prebačena sa neke druge lokacije te da se sam natpis veže za neki potpuno drugi skelet", dodaje on.

Đurđević navodi da je na ovom lokalitetu tokom sistematskih istraživanja u posljednjih desetak godina pronađeno više stotina mramora, koji predstavljaju nadgrobne kamene spomenike karakteristične za srednji vijek, tačnije za period od 12. do 16. vijeka. Veliki broj pronađenih mramora ukazuje da je na ovom lokalitetu bila značajna srednjovjekovna nekropola, odnosno groblje, što sa druge strane govori o naseljenosti ovog kraja.

Tokom probnih istraživanja krajem prošle godine između manastirske crkve i crkve brvnare pronađena su dva dobro očuvana mramora, od kojih je jedan bio u obliku ploče, dok je drugi predstavljao oblik sanduka.

Istraživanjem u jugoistočnom dijelu privredne zgrade otkrivena je srebrna naušnica sa tordiranim ukrasima na donjoj strani.

"Na osnovu analogija pronađenih u stručnoj literaturi, naušnica se datuje u period ranog srednjeg vijeka, odnosno period od 9. do 11. vijeka", otkriva Vujinović i dodaje da je pored ove pronađena još jedna karičica od srebra, koja se najvjerovatnije datuje u isti period.

Pored ranosrednjovjekovnih naušnica pronađena je lučna bronzana fibula, odnosno kopča iz rimskog perioda, tačnije iz četvrtog vijeka, dok je na prostoru između manastirske crkve i crkve brvnare pronađen fragment rimske narukvice od staklene paste, koji najvjerovatnije potiče iz istog perioda.

"Pored nakita pronađena su i dva dosta oštećena rimska novčića, za koja se pretpostavlja da se vežu za kraj trećeg i početak četvrtog vijeka", govori Đurđević.

Tokom probnih istraživanja pronađen je i veći broj devastiranih skeleta, a tu su i zidovi pomoćnog objekta, za koji se pretpostavlja da predstavlja privrednu zgradu.

Stručnjaci tvrde da je još teško sa sigurnošću govoriti o eventualnoj namjeni.

Nakon završetka arheološkog istraživanja pristupili su konzerviranju zidova manastirske crkve i djelimične rekonstrukcije zidova na mjestima gdje je to bilo potrebno.

"Pojedine pukotine na zidovima bilo je potrebno injektirati, te fugirati prostor između zidanog kamena kako bismo zaštitili zidove od vlage i mraza, kao i dalje devastacije. Izvršeno je i vezivanje gornjeg sloja zida takozvanim produžnim malterom, preko kojeg je nanesen sloj krečnog maltera, kako bi se površina izravnala. Završna faza konzervatorskih zahvata odnosi se na premazivanje površinskog sloja specijalnom smjesom protiv vlage i mraza", objašnjava Pero Todorović, konzervator Zavičajnog muzeja Gradiške.
Milan Đurđević

U okviru oltara manastirske crkve pronađen je veliki broj rimske keramike, pa pretpostavljamo da je objekat korišten kao kasnoantička, odnosno ranohrišćanska bazilika.
Bojan Vujinović

Tokom istraživanja 2011. godine ispod nadgrobne ploče pronađen je dječji skelet omeđen kamenom, pa se pretpostavlja da je ploča prebačena sa neke druge lokacije.
Fibule

Termin fibula potiče od latinske riječi figere, što znači zakopčati. Služila je za pridržavanje odjeće na ramenu i prsima, i upravo to joj je bila primarna funkcija sve do pronalaska dugmadi u osmom vijeku. Fibule su koristili i žene i muškarci. Ženske kopče su bile manje masivne i najčešće luksuznije izrade, i obično su u grobovima pronalažene u parovima, jer su prdržavale haljinu na oba ramena, dok su muške fibule najčešće bile masivne bez ukrasa, sa izuzetkom visokih dostojanstvenika, koje su bile ukrašene i izrađene od plemenitog metala.











Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Pet 15 Apr - 18:59

СРЕДЊОВЈЕКОВНА ЦРКВА У КИЈЕВЦИМА КОД ГРАДИШКЕ



Археолошка налазишта (градине, тврђаве) и старине (развалине опека, разни предмети од керамике, оруђа…) поуздано говоре о прастановницима насеља. Служећи се изворима и истраживањима на терену, уочени су бројни трагови материјалне културе из прошлости регистровани у Кијевцима и ужој околини.

Археолошко налазиште Манастириште, познато је по пронађеним темељима православне цркве, двије цркве брвнаре, римским вилама, економским објектима и стотинама православних гробова, као и римском урном с пепелом. Римске утврде и споменици потичу из X, а православни из XII вијека и касније, што указује да је ту првобитно била римска утврда на чијим темељима је настао православни манастир. О насељености и животу свједочи и пронађени ћирилични натпис из 1301. Сматра се да га је написао поп Ломнички, свештено лице са простора западне Босне, који се везује за манастир Ломницу код Шековића на истоку Републике Српске. Наведени проналазак указује на нова сазнања о распрострањености православне цркве у средњем вијеку на подручју босанског и угарског краљевства. Локалитет у Кијевцима, постао је врло значајан 1958. године, када је откривен први натпис писан глагољицом из X и XΙΙ вијека. У наведеном периоду се није приступило детаљном истраживању као данас, па је локалитет значајно дуго био прекривен шумом и дебелим слојем земље. У локалитету се налази и црква зидана каменом и римском циглом, чији темељи су обновљени. Око цркве, налазе се многобројни надгробни споменици. У њима су откривени комплетни људски скелети сахрањени по православним обичајима. Проналасци су послати у истраживачки институт у Лондону, гдје је утврђено да потичу из 1250. године.

У близини Манастиришта налази се издашан извор који користе оближњи мјештани. Извор никада није пресушио, без обзира на климатске промјене, земљотресе и друге елементарне непогоде, а казивачи истичу да постоји више легенди о његовом постанку. Према једној, када су Турци срушили манастирску цркву Карановац, а звоно чији се продоран звук чуо у цијелом Поткозарју ударило о земљу, са тог мјеста потекла је вода, од које је настао данашњи извор. Друга легенда везана је за манастирску цркву Карановац. Манастир је срушен за вријеме турске владавине, а сав материјал је с руке на руку српско становништво донијело у Бањалуку, гдје је од тог материјала саграђена џамија Ферхадија (1579. године у класичном отоманском стилу). У насељу постоји мјесно гробље у којем се налазе стари надгробни споменици. Претпоставља се да ти споменици потичу из периода када је овдје постојао манастир. На њима нема видљивих натписа, осим уклесаних вјерских знамења, чија величина је била условљена богатством породица. Највећи споменици са једне стране имају уклесан крст, а са друге изглед посједа преминулог, на којем се тешко препознају објекти, ограде и пластови сијена. Богата средњовијековна прошлост и трагови старих насеља, објеката и гробља, указују на значајну могућност у формирању археолошке збирке у насељу Кијевци.

http://www.plemenito.com/sr/srednjovjekovna-crkva-u-kijevcima-kod-gradiske/n24

Текст преузет из стручног рада Тање Мишлицки, „Кијевци – насеље код Градишке са археолошким налазиштем Манастириштем“, комплетан рад можете прочитати на линку: ДЕМОГРАФИЈА.

ПРИРЕДИО: Борис Радаковић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com Na mreži
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Манастир Карановац - Градишка   Danas u 1:09

Nazad na vrh Ići dole
 
Манастир Карановац - Градишка
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Прљав карбуратор
» Буба скакуће!!!
» Кочнице напред
» Амортизери...

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Храмови, цркве-
Skoči na: