MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Дервента-Манастир Детлак

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Дервента-Манастир Детлак   Čet 31 Okt - 13:15

Епископ зворничко–тузлански Хризостом изјавио је на представљању фототипског издања рукописа књиге "Детлачки Евхологион", која потиче из 16. вијека, да је веома важно што је тај рукопис пронађен и штампан, јер ће се његовим изучавањем утврдити још чињеница о црквеном и културном животу Срба у сјеверној БиХ из тог времена.


Представљање фототипског издања рукописа књиге "Детлачки Евхологион"Фото: СРНА

Владика Хризостом је рекао да нико није вјеровао да рукопис уопште постоји, а да сада, када је пронађен и штампан, слиједи утврђивање гдје је настао и да ли је у селу Доњи Детлак код Дервенте прије више вијекова егзистирао манастир у којем је постојала писарска школа.

"Преко књиге откривамо манастир који наша историографија не познаје, а који је вјероватно постојао", рекао је владика Хризостом на представљању књиге у Народној библиотеци Србије у Београду.

Он је изразио жаљење што ово изузетно дјело, чије је штампање финансирала Влада Републике Српске, није представљено читаоцима на Сајму књига у Београду.

Управник Библиотеке Српске патријаршије Зоран Недељковић нагласио је да је највећа вриједност рукописа то што он говори о континуитету црквеног и културног живота Срба у овом дијелу БиХ и представља траг да је у селу Доњи Детлак постојао и манастир и манастирска рукописна школа.

"Претпоставља се да је Детлак био јак духовни центар и да постоји Јеванђеље из 1509. године настало у истом мјесту. Истраживања о томе су у току. Након више вијекова имамо свједочанство о континуитету живота и стварања Срба из тог дијела БиХ", навео је Недељковић.

Академик Станиша Тутњевић убијеђен је да је манастир и богат духовни живот постојао у дервентском крају са почетка 16. вијека, јер "рукопис овог типа није могао бити написан под врбом, нити тополом".

Протојереј ставрофор Владимир Вукашиновић рекао је да рукопис из Детлака крије многе тајне и да по структури није уобичајен црквени документ. Претпоставља да се, с обзиром да рукопис не садржи неке веома важне дијелове као што су монашки и архијерејски обред, чин освећења и други обреди уобичајени у рукописима тог типа, ради о допуни много старијег и оштећеног документа.

"Детлачки Евхологион" ће поред Београда бити представљен и јавности у Новом Саду. Након Србије, фототипско издање књиге биће презентовано и у Бањалуци и Дервенти.

http://www.rtrs.tv/vijesti/vijest.php?id=99166


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Sre 6 Avg - 0:58, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Sre 6 Nov - 12:21











АРХЕОЛОШКИ ЛОКАЛИТЕТ ДОЊИ ДЕТЛАК

У Доњем Детлаку, Непокретно културно добро од великог значаја . Археолози из Републичког Завода за заштиту културно-историјског и природног насљеђа истраживали Амбарине и Пећину. Утврђене мјере заштите комплекса. Расписан конкурс за уређење и заштиту локалитета Амбарине.

Ускоро би се могло очекивати коначно уређење Амбарина у Доњем Детлаку, јер су Министарство просвјете и културе Републике Српске и Републички завод за заштиту културно – историјског и природног насљеђа, расписали конкурс за израду: Пројектног задатка и идејног рјешења уређења дијела, Културно-историјског комплекса Детлак – Локалитет 1 - Амбарине, у циљу обезбјеђивања адекватне заштите и презентације комплекса. Овај конкурс је отворен до краја новембра ове године.

Током 2009. године, Републички Завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа извршио археолошка истраживања Амбарина и Пећине у Доњем Детлаку. На основу ових истрживања и предходних истраживања која су урађена 1892. године, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа, у циљу обезбјеђивања адекватне заштите и презентације, урадио је Елаборат за проглашење Културно-историјског комплекса Детлак и са приједлогом Одлуке о утврђивању непокретног културног добра од великог значаја – Културно-историјског комплекса Детлак, и приједлог Одлуке за стављање под заштиту непокретног културног добра од великог значаја и упутио га у процедуру у складу са Законом.

Читав комплекс је подијељен у прву и другу зону за које је предвиђен режим мјера заштите за чување, одржавање и коришћење добра и његове околине. Према подацима и материјалним пронађеним доказима, сматра се да су православно гробље и црква стари више од 300 година, јер је према опису Косте Хермана из 1892. године, у Детлаку евидентирано, да је у то доба ту била православна црква и православно гробље, старо око 200 година.

Амбарине су смјештене југозападно од цркве на удаљености од око стотињак метара. Према евиденцији из 1892. године, установљене су 23 јаме у облику амфора (односно ћупова), чија се дубина креће од 1,3 до 2 метра, а ширина 1 до 1,5 метара у средини, односно 0,5 метара на отвору. Ћупови су усјечени у суви и меки морски терцијарни пјешчењак. Том приликом очишћено је и потпуно претражено 15 амбарина, док је осам остало затрпано и неистражено. Истраживања су показала да су се у ћуповима налазили земља и кости животиња, углавном глодара, као и многобројни фосили разних врста пекта (љуштура) и ецхинус (риба).

Екипа археолога са руководиоцем тима професором археологије, Љубицом Срдић извршила је откривање слоја земље и растиња на локлаитету Амбарине у 2009. години и евидентирана су 23. амбара.
Објекат црква се налази на Привременој листи националних споменика БиХ, и има историјски значај, због претпоставке о могућем постојању манастира и представља локалитет од интереса за археолошка истраживања.

На локлаитету Пећине (ћелије - келије – испоснице), истраживачи су установили остатке палеолитских кременица, фрагменте керамике, животињске кости и металне ексере, као и остатке једног дрвеног стуба у откопавању.

Значајни материјални доказ о старинама у Доњем Детлаку предстваља, надгробни споменик (стећак) у облику стеле, кој се налази у југозападном дијелу гробља. Накривљен је, обрастао маховином и лишајем. Украшен је урезаним Андрејиним крстом са једне стране, док се са друге стране јавља исти крст пластично приказан. Овај надгробни споменик археолози су оквирно датовали да су из 14. или 15. вијека.

http://pesa-pesa.blogspot.co.at/search/label/Istra%C5%BEivanja
Odlican blog, mnogo informacija i fotografija.


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Sre 6 Nov - 12:29

Манастир Детлак
У шумовитим косама Детлака изнад често немирне Дераве (Укрине) налазио се манастир Успенија Пресвете Богородице у Детлаку. Задужбина краља Драгутина Немањића (Преподобни монах Теоктист), манастир је саграђен у средњем вијеку, када је српска средњовјековна држава на Балкану била у експанзији, доживљавајући успон на основама православља и византијског културног наслеђа. Манастир је био удаљен од главних комуникација и средишта српске државе, живећи на граници према Угарима и Западу, на сталном опрезу, гдје су се сучељавали Исток и Запад и гдје се осјећао снажан утицај католичанства.

Да би имао ослонац, подршку и духовно упориште цркве, нарочито у крајевима које је доњела као мираз његова жена Катарина, кћерка угарског краља, краљ Стефан Драгутин је градио многе православне цркве и манастире. Тако се поуздано зна да је у вријеме његове владавине грађен и манастир Детлак, а према Детлачкој хрисовуљи завршен је 1303. на тај начин ојачао је утицај краља Стефана драгутина и оснажено православље и у жупи Укрина.

Манастир је неколико пута спаљиван, рушен и пљачкан: око 1458 и 1690, да би га Турци потпуно уништили и сравнили са земљом 1834 у вријеме буне попа Јовице Илића. Ипак, овај текст свједочи, да душмани који су хтјели да затру трагове његовог постојања нису успјели у својим намјерама, а сигурно ће доћи дан када ће манастир, уз Божију помоћ, поново заблистати некадашњим сјајем.

Током крвавих година одмазде, након одступања Аустријанаца из Србије и Босне (око 1688), у непрекидној бујици страдалника и ојађеника, које је предводио епископ Епархије зворничко-тузланске Герасим иселило се много српског народа и из Жупе Укрина. Међу њима су се налазили и калуђери манастира Детлак. Бјежали су преко Саве у угарску Славонију носећи са собом црквене ствари, књиге, рукописе, крстове, свете сасуде...


Скица манастира Детлак направљена по опису из љетописа


Детлачко Јеванђеље

Православне парохије која су тада стварно постојале, према љетопису из манастира Детлак су: Фоча, Которско, Сивчаница, Лупљаница, Детлак као духовни центар, Црнач, Рабај, Подновље, Новосел, Лешница, Буковица, Комаровац, Гнојница, Бишња и наравно Горња и Доња Укрина. Нема помена о Фрањевцима или Католицима у том периоду. Аустро-Угарски шпијуни су у XIX вијеку интензивно вршили припреме за анексију Босне, па је из тог периода познат план тврђаве дербент коју је направио шпијун J. P. Miteser 1808, из које је очигледно да тврђава нема ништа заједничко са правим Дербентом у Азији.

Детлачка повеља (Детлачка хрисовуља), из 1303. године, била је рукопис из доба оснивања манастира Детлак на ријеци Дерави. Настала је у канцеларији краља Стефана Драгутина, угарског зета, касније названог Преподобни монах Теоктист, као повеља о оснивању и даровница манастиру Детлак. Писана је за манастир Детлак на ријеци Дерави у жупи Укрина. Ова повеља, била је написана у облику свитка од пергамента димензије 375x8x4950мм, са потписом "Стефана Драгутина, по милости божјој краља српских земаља". Била је састављена лијепљењем од осам пергаментних листова. Обје стране биле су меке и глатке. Исписани текст био је широк око 260мм. На врху, у самој средини, налазио се орнамент. Повеља је нестала из архива црквене општине Дервента у току анексије Босне и Херцеговине од стране Аустро-Угарске 1878 године. Претпоставља се да је украдена (као и остали вриједни документи укључујући неколико љетописа из давне прошлости) и да се налази у некој приватној колекцији, вјероватно у Аустрији.

Ово је записао прото Томо Анђелић свештеник дервентски.


Постоје и други документи и карте из поменутог периода, прије доласка Турака, које су израдили «неутрални» европски путописци из тог времена, из којих је апсолутно видљиво све што је овдје наведено.
Турски извори

Подручје данашње Дервенте било је настањено православним становништвом прије доласка Турака. Из пописа босанског санџака 1570 год. Видљиво је да је у насељима Горња и Доња Укрина живјело православно становништво, спомиње се и брат попа Богдана у Горњој Укрини, а поп Богдан је према наведеном попису, био настањен у Доњој Укрини, што указује на чињеницу да је са обе стране живјело православно становништво.
Остали извори
Осим ових доказа постоје и сачувани љетописи, који су у приватном власништву. Један од разлога је и тај што је током турске владавине српска православна пећка патријаршија укидана и обнављана, па шематизми и љетописи нису увјек достављани српском Патријарху.

На основу сачуваних љетописа, а и ватиканске архиве (Угарски документи), може се са сигурношћу тврдити да је на овом подручју прије доласка Турака постојао је православни манастир са каменом црквом подигнут као задужбина краља Стевана Драгутина (1282-1314), а кога су Турци око 1458 (када су дошли у ове крајеве) срушили.

Током цијеле историје од пропасти Пећке Патријаршије, Ватикан је уз помоћ Аустро-Угарске стално слао католичке свештенике и емисаре (често фрањевце), који су имали задатак да покатоличују православне Србе у Босни. Исте ствари су се дешавале и у Горњој (Великој) Укрини и цијелом подручју некадашње жупе Укрина. Многе зидане православне цркве су претваране у католичке, а народ подјармљен Турцима је у својој наивности повјеровао у приче о поштеним намјерама ових католичких свештеника, као и у паролу коју су истицали: Кристјанин је кристјанин! Да би се ове ствари прикриле никада нису озбиљно анализирани остатци средњевјековних цркава, на подручју Жупе Укрина. Као «аргументи» се узимају смијешне ствари: «У темељима је пронађен новчић краља Сигисмунда», што је нормално за то вријеме јер је тада тај новац био такође у оптицају (као данас КМ, куна, динар...), или од очију јавности је сакривен споменик пронађен у Живиницама на коме је био писани текст српском старославенском ћирилицом, коју Хрвати без трунке стида називају «босанчицом». Каква брука!
Поп Јовица Илић је започео буну испред првославне цркве на мјесту Ћелар, да би се касније Хрвати дали «научно», образложење како ћелара значи црквица. То је тачно, али то не доказује да је та црква католичка. Остатци средњевјековне цркве на Марковцу, једноставно су срушени и уништени. Пошто су Хрвати знали праву истину, никада нису озбиљно истражили ни једно средњевјековно црквиште, а познато је да је Др. Алојзије Бенац, када је открио праву истину онемогућио даље истраживање.

Осим што се примјењује тактика лажне статистике и полу-информација, чак се и имена појединих насеља пишу погрешно. Тако се позивајући се на турски попис из 1604 за нахију Добор мјесто ЛУПЉАНИЦА назива погрешно ЉУПЉАНИЦА. Становници се једноставно дијеле на муслимане и кришћане, да би се одједном, центар српске православне духовности манастир Детлак, прогласио не за кришћански како се то обично чини, него католички. То је сувише наивно и провидно.

Тако се помиње жупа Дервента у извјешћу босанских фрањеваца из 1623. године иако се тада само данашња ријека звала Деревента-Дерава, а мјесто Горња Укрина. Иста ствар је и са извјешћима о кризмању (која никада нису јавно објављена) гдје се наводи да је у Мишковцима и Дервенти кризмано (миропомазано) 147, односно 1494 особе. Ово је можда и истина, али то није никакав доказ да те особе нису Срби, а и сумњиво је што се упорно мјесто назива Дервента. По свему судећи то су исфабриковани документи. Наставља се пропаганда са извјешћима о кризманим вјеницима, и без икаквог доказа или дубље анализе особе које су кризмане аутоматски се поистовјећују са Хрватима, по формули Католик=Хрват. Питање је зашто нема Католик=Србин. Тако се као највећи «аргумент» смањења броја Католика-Хрвата спомиње исељавње вјерника из Велике под вођством фра Мије (ради се о православном свештенику Мији који је заједно са владиком Герасимом организовао исељавање Срба ) 1686 у «Прекосавље» (ваљда у угарску Славонију). Познато је из Аустро-Угарских докумената из тог времена да су се из Босне тог времена исељавали само Срби. Да ли су били Католици или Православни то се не спомиње, али је такође познато да су ти Срби избјеглице из тадашње Босне, организовано и насилно превођени у католичку вјеру.


У осталом ево навода из католичке енциклопедије из 1917 године:

http://www.newadvent.org/cathen/02694a.htm

Na osnovu popisa stanovništva 22. aprila 1895, Bosna ima 1.361.868 stanovnika i Hercegovina 229.168, što daje ukupan broj stanovnika od 1.591.036.
Ako se isključi oko 30.000 Albanaca koji žive na jugo-istoku, Jevreji koji su imigrirali ranije iz Španije, nešto malo Turaka Osmanlija, trgovci, službenici i austrijske trupe, ostatak stanovništva (oko 98 %) pripadaju južnoslavenskom narodu, Srbima. Iako istog porijekla, narod je oštro podjeljen u tri religijske grupe: Muhamedance, oko 550.000 stanovnika (35 %), Grčke Šizmatike, oko 674,000 (43 %), i Katolike, oko 334.000 stanovnika (21.3 %). Poslednji su uglavnom seljaci. Muhamedanci su uglavnom nastanjeni u sjevero-zapadnoj oblasti koja se ove Krajina, u oblasti Sarajeva i u jugo-istočnom dijelu teritorije, Grčki Šizmatici su pretežno u oblasti Banjaluka. Katolici Latinskog Obreda brojniji su od predhodne dvije grupe jedino u oblasti Travnik i sjevernoj Hercegovini.

Za dalje citanje: http://derventa.blogspot.co.at/2006/07/blog-post_06.html

Mr. Majevico, ukoliko ti ne bude tesko, prebaci i ovu temu na pdf Hramovi, crkve, mozda je bolje da se tamo nalazi.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Sre 6 Avg - 0:57



И документ у пдф:

http://www.stantut.com/Na%20tragu%20manastira%20Detlak.pdf
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Sre 29 Okt - 19:07

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Čet 25 Jun - 18:24

У ДЕТЛАКУ ПРОНАЂЕНИ ОСТАЦИ ЦРКВЕ БРВНАРЕ И НЕКРОПОЛЕ

Током археолошких истраживања у оквиру Културно-историјског комплекса Детлак у селу Доњи Детлак у Дрвенти, пронађени су, недалеко од данашње цркве Светог Илије, остаци цркве брвнаре и некрополе.
Археолошка истраживања су рађена у оквиру друге фазе пројекта „Убицирање манастира Детлак – историјска проучавања и археолошка истраживања“, који реализује Центар за локални развој из Дервенте (ЦЕЛОР), уз подршку Завичајног музеја Градишка и Туристичке организације општине Дервента, те финансијску подршку Министарстава цивилних послова БиХ.
Истраживање је завршено прије неколико дана, а пронађени су гвоздени клинови, кламфе, те апликације од гвожђа, који се на основу аналогија могу довести у везу са периодом од 17. до 19. вијека. То указује на постојање цркве брвнаре на приближно истом мјесту данашње цркве - истакао је археолог Завичајног музеја у Градишци Бојан Вујиновић, који је обавио истраживања.
Додао је да се на основу пронађеног материјала може рећи да је вјероватно ријеч о цркви брвнари, грађеној у периоду између 1882. и 1890. године. На то упућује црквени шематизам из 1882. године у коме се не помиње постојање цркве у Детлаку, док се она помиње 1890. године у записима истраживача Косте Хермана приликом истраживања амбарина. Он наводи: ''те су јаме – има их 23 – једва 120 корака југо-западно од црквице у гробљу''. Коста Херман у свом извјештају из 1892. године наводи и православно гробље старо 200 година.
Могуће је и то да је на истом мјесту и раније постојала дрвена црква, која је страдала у пожару, а која се ту налазила до времена Поп Јовичине буне 1834. године. На то упућује слој паљевине, који се може видјети на сјеверном профилу сонде.

Током посљедњих истраживања истражен је и дио средњовјековне некрополе са мрамором на коме се налази Андрејин крст. Такав крст у свакодневном животу био је симбол дома, граничара и заната. На основу аналогија мрамор се доводи у везу са средином 16. и првом половином 17. вијека. На тај податак указује аналогија са мрамором са локалитета Камен у Мишинцима. На њему је уклесан натпис из периода владавине Сулејмана I Величанственог (1520-1566. година).
Он додаје да међу становницима Детлака може се чути да је то “Грчки гроб”, вјероватно неког Грка, хајдука, кога су турци ухватили и убили, а сељаци сахранили у гробље. Постоји и прича да је ту сахрањен извјесни поп Ковачевић.
Археолошким истраживањем 2015. године испод надгробног споменика пронађен је скелет мушкарца, постављен у правцу исток-запад. Сахрањен је са главом на западу и прекрштеним рукама у предјелу грудног коша, што је типичан начин хришћанског сахрањивања. Мушкарац је вјероватно приликом смрти био стар око 40 година, а на скелету су видљиви трагови болести, и то на костима лијеве надлактице и лијеве бутне кости.
Након завршених истраживања узети су узорци костију који ће бити достављени на Универзитет у Кембриџу гдје ће бити извршена C14 анализа. Тада ће се са грешком од 25 до 30 година знати вријеме смрти мушкарца, који је сахрањен испод наведеног мрамора.

Вујиновић подсјећа да је у селу Детлак обновљен и преписан тзв. Детловачки евхологион грешним рукама Захарија Возућенина, у коме се помиње Детлак 1628. године. Тај податак указује на монашки живот и могућност да је на простору данашњег Детлака постојао манастир, који се нигдје експлицитно не наводи. Евхологион је могао бити преписан у испосници или цркви брвнари, или је Захарије Возућанин могао бити из неког манастира у непосредној близини.
Таква ситуација, у периоду средњег вијека и касније, није необична, јер је рецимо и тзв. Вуканово јеванђеље, које је писано од стране осам писара у писарској радионици и манастиру, завршено преписивање урађено од стране старца Симеона у Пећини, монашкој испосници испод града Раса – додао је Вујиновић.
Нагласио је да су ова истраживања отишла корак даље у рјешавању проблематике свјетовног, духовног и монашког живота у селу Детлак.
Вујиновић напомиње да на постојање веће концентрације становништва у селу Детлаку и његовој околини, у периоду средњег вијека и на почетку турске управе, упућује и већи број средњовјековних некропола Марковац, Гребљице, Џиновско гробље, Катин камен, Собурине и Мрамор.

Директор Туристичке организације општине Дервента Дамир Кљајић напомиње да се значај најновијих истраживања огледа се у научном, али и туристичком вредновању овог комплекса, који ће сигурно у наредном периоду бити главна туристичка дестинација Дервенте.

- У току су и завршни радови на надсрешници амбарина у Доњем Детлаку и биће то једини наткривени археолошки локалитет у Босни и Херцеговини – каже Кљајић.

Директор Центра за локални и регионални развој – ЦЕЛОР Чедомир Ћорић рекао је да се пројекат спроводи још од фебруара, те да ће трајати до средине јула и додао да су у првој фази пројекта евидентирани средњовјековни археолошки локалитети дервентског краја и проучена историјска грађа. Крајем јуна у Дервенти биће одржана конференција на којој ће бити презентовани резултати пројекта и брошура о Културно-историјском комплексу Детлак.
Посебну пажњу привлачи Комплекс састављен од локалитета Амбарине, Пећине – испоснице, некрополе те цркве Светог Илије са гробљем. Ову цјелину 2010. године Влада Републике Српске прогласила је за непокретно културно добро од великог значаја – додао Ћорић.















Преузето са: https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=1457903047859541&id=100009195786713
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
gljeb



Number of posts : 638
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Pet 26 Jun - 9:41

Заиста, од срца ме радује да се у овој нашој Републици Српској ишта ради по питању археологије, односно ископавања чињеница о нашој прошлости! Вијест је стварно изузетно важна и значајна. Још ако знамо да се за овај пројекат убицирања и истраживања Детлачког манастира издвајају изузетно велика средства од стране Републике, захваљујући једном цијењеном министру из тога краја, па налазе с тог мјеста који су нам приказани од пар старих клинова и слојем гарежи, упоредимо са недавним открићем велике древне хришћанске светиње из најстаријих времена у Мраморку код Осмака, онда нам неке ствари постају мало јасније. Колико знам за истраживања цркве од изузетног значаја не само за РС, већ и за цјелокупно Хришћанство, од државе није дата ни једна једина конвертибилна марка. Волонтерски рад и несебична помоћ људи који су учествовали у томе довели су до резултата ком се нико није надао.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika Na mreži
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Sub 27 Jun - 7:00

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Дервента-Манастир Детлак   Danas u 21:01

Nazad na vrh Ići dole
 
Дервента-Манастир Детлак
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Кочнице напред
» Амортизери...
» Прљав карбуратор
» Буба скакуће!!!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Храмови, цркве-
Skoči na: