Перин Град

Да ,,начнем,, и ову тему ! Ови остаци утврђења се налазе у близини Шековића.

Citat :

Srednjevjekovni grad na padinama brda Višegrada na lijevoj strani Drinjače. U pisanim izvorima se pominje 1444. godine kao grad usorskog vojvode Tvrtka Stančića. Turci su ga osvojili najvjerovatnije 1463. godine i kao utvrđeno mjesto zadržali do polovine 16. vijeka, kada je grad i napušten. U sumarnom otomanskom popisu Zvorničkog sandžaka iz 1519. godine pominje se nahija Perin sa varoši koja pripada tvrđavi Perin, kao i čuvari same tvrđave sa prihodima. U podnožju grada nađeni su predmeti iz kasnog bronzanog doba – 10. vijek p.n.e (sikira, igle, srpovi i ostaci mačeva).

Перин град

Налази се низводно низ Дрињачу, десетак километара од Шековића, на завршетку села Калабаче. Код Периња и Перинграда долази до наглог усијецања тока и прављења дубоко усјеченог кањона, скоро до самог улијевања у ријеку Дрину.
Сматра се да су дијелом кањона Дрињаче водили врло битни средњовјековни путеви за Сребреницу и Зворник, што је и био разлог да се на улазу у овај кањон сагради утврђени град.

И овај град народ везује за Јерину и њене грађевине. У писаним изворима први пут се помиње 1444.године. На два стјеновита узвишења, која се окомито издижу изнад тока Дрињаче, налазе се остаци зидина тврђаве, који свједоче о томе да су ту постојала утврђења која су имала контролу над улазом у кањон. Са тих кула пружа се видик на мирни равничарски узводни ток Дрињаче и са друге стране далек видик на усјечени кањон низводно од Перинграда ка ријеци Дрини.

Да је ово подручје у кањону Дрињаче било и другим народима интересантно, говоре и врло добро очуване некрополе богумилских стећака у близини тврђаве и локалитет Црквиште, гдје су видни остаци некадашње цркве. У близини тврђаве, уз сам ток ријеке Дрињаче, налази се извор топле воде и у једном дијелу тока убетониране велике жељезне алке, за које су по легенди некада везивани бродови. Због неприступачности терена детаљнија испитивања извора топле воде нису вршена, али свакако са осталим природним мотивима даје посебан значај за љубитеље нетакнуте прироре (планинаре, алпинисте, риболовце, сплаваре, ловце и др.).

Извор ријеке Ловнице

Налази се испод велике стијене која има морфолошки изглед у облику тектонског огледала, гдје на најнижем дјелу напрснућа тог огледала избија извор. На самом извору је постављен велики, резбарени дрвени крст који заједно са извором има вјерско значење.

Спомен-воденица

Налази се у дијелу комплекса манастира Ловнице, стотињак метара низводно од извора ријеке Ловнице. У Другом свјетском рату Нијемци су у воденици спалили групу дјеце, па је у помен на тај догађај изграђена данашња воденица.

Да видимо шта ,,комшије,, пишу:

Citat :

Teško pristupačna, strma kota na koju se može doći samo namjerno a nikako slučajno. Lovci i lokalno stanovništvo ovaj dio zovu Gradina. Prirodne, planinske stijene nisu jedino što se tu nalazi. Okrnjeni zidovi djelo su ljudskih ruku. Vide se tragovi obrađenog kamena. Sve je u ruševnom stanju i podobro oštećeno, ali se unatoč tome prepoznaju ostaci negdašnje utvrde.

udrc11Izgleda da smo ga pronašli, jer ovo ne može biti ništa drugo nego li Perin. Zaboravljena naseobina skrivena doboko u planini.

Teško je obići zidove jer je strmo i opasno, ali smo uspjeli.

Na donjem dijelu je u zidu bila nekakva halka koju spominje Fikret, ali je očito da nije u pitanju ona halka o kojoj se govori, ova je metalna i bila je ugrađena u kamen.

Perin je ipak tu, a kada bi se zakopalo ispod kamena ubjeđen sam da bi se pronašli tragovi života iz tog perioda. Ovo mjesto su i u bivšoj državi obilježili betonskim direkom, očito je da je bitno.

Lokalitet Perin grad nalazi se daklev nizvodno niz Drinjaču, desetak kilometara od Šekovića, sa lijeve strane Drinjače na završetku sela Kalabače. Smatra se da su dijelom kanjona Drinjače vodili vrlo bitni srednjovjekovni putevi za Srebrenicu i Zvornik, pa je bilo logično sa stanovišta odbrane i kontrole puteva da se na ulazu u ovaj kanjon sagradi utvrđeni grad.

U pisanim izvorima Perin grad se prvi put spominje 1444. godine. Na dva stjenovita uzvišenja, koja se okomito izdižu iznad toka Drinjače, nalaze se ostaci zidina tvrđave, istina loše sačuvani, ali se jasno vidi da su tu postojala utvrđenja koja su imala kontrolu nad ulazom u kanjon. Sa tih kula pruža se vidik na mirni ravničarski uzvodni tok Drinjače i sa druge strane dalek vidik na usječeni kanjon nizvodno od Peringrada ka rijeci Drini.

Fikret priča, kako je njegov otac pentrajući se po planini baš na ovom mjestu naletio na ogromnu zmijugu kakvu u životu nije vidio, on je zove ažbaha. Sklupčala se i odmarala na suncu. Tolika je bila da on nije smio u nju da puca iz puške, ali se, pošto se udaljio na sigurno bacio kamenom i pogodio je.

Priča i priču iz narodne predaje, o zmaju koji je noću nadlijetao ove krajeve.

Pokazao nam je i kamenu posudu ovalnog oblika koju je jednom prilikom pronašao na Gradini.

Avantura bauljanja po Udrču je bila zaista naporna za nekoga ko nije pretjerano kondiciono spreman i puši više od pakla dnevno, ali je zadovoljstvo, unatoč umoru prevagnulo.

Nekoliko golemih riba prošetalo nam se ispred očiju, čistom rijekom kao neka vrsta male nagrade za naš trud i dokaza da nismo vidjeli ništa od onoga šta ovaj kraj, rijeka, planina i okolina imaju da pokažu.

Perin je tu, na vrhu planine Udrč, uspavan, razvaljen, tone u zemlju, rasipa se u komadiće ali je još uvijek tu, a oni kojima je do traženja, ne bez napora i opasnog, rizičnog puta, će ga pronaći i u tišini, družeći se samo sa vjetrom doticati zidove.

Mehmed Đedović

Ne kaže ba Meho, ko podiže Perin grad!?)) Već samo ko biva naku ažbahu!  

 

Perin Grad

И превод је стигао захваљујући једном члану посаде овог фроума   

У општини Папрача, округ Власеница... уздижу се на каменитој обали Дрињаче остаци средњовековног града, Јеринграда. Насупрот њима, на левој обали Дрињаче, налазе се остаци Перинграда. Ране 1893, нађена је од стране пастира у једној пукотини испод послењег наведеног града, један број бронзаних налаза, који су посредовањем окружног начелника госп. Karsnievicza, доспео у колекцију Земаљског музеја. Налаз је од двоструког интереса, са једне стр. припада бронзанодопским налазима, који су ретки у овим крајевима, са друге стр. нуди две, за Босну, нове форме. Једна од њих је секира(?), издужене оштрице, са обе стр.(фиг. 40.), тип који претходи Хрватској, Угарској и на северу. Дужина секире(?) је 117мм а оштрице 119мм.