Градина Калесија

 

Gradina Kalesija

Наиме, у месту Калесија српска, општина Прњавор, округ/котар Зворник обавештава Томо Д. Земаљску владу да се на(у околини) остатака каменог зида назиру остаци цигле и римски новчићи. Даље, спомиње, на планини Просјек, брдо Градину(североисточно од Калесије, око пола сата), колико успех разазнати без остатка зидова(брдо кречњачко), са остацима кременова/кресива и врха копља(римског).

Превод са њемачког донесе нам, један наш врли сарадник. Хвала му !   

Праисторијско - римско утврђење у Калесији, срез Зворнички

Године 1891. је жандармеријски стражмајстор Томо Драгичевић поднео пријаву Земаљској влади да се у селу Калесија српска, општина Прњавор, у срезу Зворничком на једном каменом остатку зида уочавају/појављују комади цигле и римски новчићи. На моје захтевање је потом рударски повереник, господин Едуард Ворлицек посетио локалитет и пренео ми следеће новости, поред неколико налаза које ми предао.
На око пола сата североисточно од села Калесија српска, уздиже се као једна предфаза планине Просјек брдо Градина које је према истоку, југу и западу изоловано и такође према северу од кога је од позади кроз један превој(депресију) одвојен од уздижућих планина. На истоку и западу теку у подножју брда, надоле, мали потоцићи који се на југу спајају у један и сачињавају поток Калесицу.
Купа овог брда састоји се на југу и западу из стрмих кречњачких стена док на истоку и северу иако стрмих ипак приступачнији прилаз. Плато је дужине око 40 метара у правцу север-исток, ширине 20 метара у правцу исток-запад и нежан пад у правцу југ-исток. Само на највишој тачки на северу, налази се једна мала равна површина.
Од бедема се не назире никакав траг али (кроз природу) на најмање застиценим ивицама платоа, на северу и стоку су, крецњацке основе(темељи) лезећег постојећег зида без додатака цигли. Он се
састоји из обичног туцаног/ломљеног камена(туцаника), али се ипак запажа у суту такође и обрађена
растресита вулканска туф стена. Не назиру се фрагменти цигле и оно што је госп. Драгичевић притом задржао били су само комади црвено нагорелог глиненог лапорца .
На стрмим падајућим стенама на југозападу налази се даље једна мала рупа/јама која је приступачна само са платоа брда. Пресек ове јаме је око 2 метра и само толико је дубока као и сакривени део јаме. Тло пред јамом је као и сама јама обрасло травом, копање није предузето.
При површинском истраживању платоа, насао је госп. Ворлицек једну количину разбацаних крхотина кресива, од којих су два комада овде(фигуре 5 И 6) илустровани, даље једну крхотину од обсидијана, прву нађену у Босни и највероватније у давна времена из далека донесен комад овог вулканског камена.
Осим тога, на тлу су биле разбацане крхотине, старије ручне обраде и млађе римске, на обртној плочи(вртлу) произведену кермаику. Ту се нашао такође подебљи ивични комад једне виножуте стаклене посуде. Од римских новчића, донео је наведени госп., само један јако нагрижени бакарни комад. Римско је такође на слици 7, гвоздени врх стреле или клина, дуг 5-7 цм, при дну остечен, са пирамидалним врхом. Сличне римске врхове стрелица, које је сликао Линденсмит из Мајнца, су тањи И њихови врхови су дужи. Насупрот томе наша форма одговара мањој дужини једног врха стреле из такозване ‘’јаме оружја’’ у Санкт Михаелу код Аделсберга у Крањској, којег(врх стреле) је Др. М. Хоернес прогласио за римско.
То стога можемо напослетку предпоставити, да је у Калесији на месту једне раније праисторијске насеобине, подигнуто мало римско утврђење, како сам ово у Босни и Херцеговини већ понављачки могао констатовати.