Manastir Banja kod Priboja na Limu

Прибојска Бања - Републички завод за заштиту споменика културе из Београда обавио је летос археолошка


истраживања манастира Свети Никола у Прибојској Бањи, познатом као седиште једне од најстаријих епископија Српске православне цркве, проглашено од стране Саве Немањића 1219. године. Поред ове богомоље пре неколико деценија откривена је најбогатија ризница златног и сребрног посуђа, накита и других драгоцености, највреднија у СПЦ, која је изложена у посебној манастирској одаји.

Истраживања су започета прошле године, када је истражен и обновљен део оградног зида подигнут у 14. веку. Овогодишњи радови били су усмерени на откривање архитектонских остатака и трагова културе из старијих периода.


„Сачувани трагови манастира Светог Николе Дабарског, који су истраживани на јужној падини изван оградног зида из 14. века, припадају утврђеном граду који је чувени арапски путописац Идризи описао и унео у своју карту света, 1154. године као малени град Бања на реци Лиму“, каже Марина Бунарџић, археолог-саветник, која је руководила Стручним тимом овог археолошког истраживања. Радници на истраживању уклонили су дебеле наслаге шута испод којих су се назирали архитектонски остаци великих зиданих објеката који су током средњег века, како је рекла током летошњег истраживања Марина Бунарџић, страдали у великом пожару. Ово истраживање наставиће се и наредне године.



Уз истраживање на манастиру Свети Никола у Прибојској Бањи, летос је обављано у првом суседном селу до овог, у атару села Кратово, и ископавање хумке из гвозденог доба, колективне праисторијске гробнице. Ово археолошко ископавање Завичајног музеја у Прибоју резултирало је богатим налазима ратничке опреме и накита из 14 до сада откопаних гробова.

„Рутошко-кратовска долина је путни комуникацијски правац кроз миленијуме. Тиме се објашњава ово богатство трагова различитих култура у великом временском раздобљу, од неолита до средњег века“, казао Саво Дерикоњић, директор прибојског музеја и руководилац овог археолошког истраживања у изјави за Глас западне Србије.


Глас западне Србије