MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Arheološka iskopavanja u Studenici

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Arheološka iskopavanja u Studenici   Uto 25 Feb - 19:28

Уочи Светог Саве 2014. године
Извештај Светог Саве из Студенице (1206/7. година) и археолошка открића
Аутор: игуман манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић), Број 1125, Рубрика Поводи
„Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај...“ Свети Сава, манастир Студеница, 1206/7. година

ПУСТО МЕСТО ЗА МАНАСТИР

Горе наведене речи записао је старешина манастира Студенице Архимандрит Сава убрзо по доласку са Свете Горе. Њима он почиње Житије свога оца Преподобног Симеона. Пошто је пренео очеве мошти и положио их у гроб који је Немања за живота себи припремио, Свети Сава је у миру манастира Студенице написао житије ктитора. На самом почетку описује одабирање места на коме ће бити грађен манастир. Наглашава да је место било пусто, и то – „ловиште зверова“. За разлику од Студенице, место на коме је подигнут Хиландар раније није било пусто. За њега Свети Сава каже да је био „манастир некадашњи (...) разваљен сасвим од безбожних ратника“ (писано у истом Житију у Студеници) и „опустело беше ово место од безбожних разбојника“ (Хиландарски типик, писан неколико година раније).


Од када је Свети Сава писао о изградњи манастира Студенице прошло је око 808 година. Житије које смо навели вековима је редовно читано у манастиру. За све ово време монаси Студенице никада нису сумњали у ове речи. За њих су оне имале ауторитет извештаја. Да је на месту манастира Студенице била старија тврђава (манастирска или нека друга), Свети Сава би о томе свакако писао као што је писао у хиландарском Житију које смо помињали. Ипак, у последњим деценијама чуле су се претпоставке о томе да је манастир Студеница саграђен на темељима неке старије тврђаве. Ове претпоставке су игнорисале оно што је игуман Студенице пре осам векова написао о градњи манастира.

Да ли је извештај Светога Саве тачан као што су одувек сматрали у манастиру Студеници? Пре него што одговоримо на ово питање направићемо кратак (најкраћи) преглед обнављања студеничког комплекса у последњих неколико стотина година.

ГРОБ СТЕФАНА НЕМАЊЕ

Од манастирâ којима је била пребогата наша Црква, многи су страдали и нетрагом нестали. Неки су, чудом Божијим, сачували првобитни храм скоро нетакнут, што је случај са величанственим Дечанима. Неки су били делимично разорени али су поново заживели, као што је случај са Сопоћанима. Неки су наново подигнути на сачуваним темељима. Међу свима њима, древношћу и историјским значајем истиче се Студеница. Она је духовно дете Евергетидског манастира код Цариграда из 11. века у коме је Немања боравио после његовог заробљавања од стране византијског цара Манојла Комнина. Од свога настанка Студеница духовно следи Евергетидски манастир. Скоро сасвим преузима његов типик, од кога се разликује тиме што другачије дефинише однос манастира према држави (глава 12 Студеничког типика). Осим тога, 13. глава овог типика одређује и статус овог манастира у нашој средини, речима: „Да се назива први“.

Студеничку цркву је Немања одредио за место где ће се сахранити он и његова породица. Он је овде, до одласка на Свету Гору, био монах – један од братије манастира.

САЧУВАНА ЦЕЛИНА

Осим историјског значаја, Студеница је успела да сачува првобитни манастирски комплекс. То су темељи и делови зида манастирске тврђаве са троугаоним кулама за одбрану од нападача. Ту је улазна кула-звоник и камена трпезарија. У средишту свега је црква посвећена Богородици Добротворки а око ње остале цркве. Саборна црква је сачувала првобитни изглед, скулптуру из 12. века, сликарство из 1208/9, из 1234. године и даље. На цркви су ћирилични натписи из последње деценије 12. века. Поред многих гробова са њиховим натписима, потпуно су сачувани гробови и надгробни натписи прва два игумана – Игњатија и Дионисија. Овај други је испратио свога монаха Симеона Немању у Свету Гору и после десетак година дочекао његове мироточиве мошти. После њега игуман постаје Свети Сава.


Кроз векове, многи владари су улагали у овај манастир. Цркву проширује Немањин унук краљ Радослав, комплекс обнавља краљ Урош, Милутин гради чувену Краљеву цркву 1314. године. Обнове су вршене вековима. Године 1758. игуман Константин пише: „Обнови се град“ (тј. манастирски комплекс). Обнова је вршена у другој половини 20. века од стране наше државе. Значај ове обнове је огроман. У више наврата откопавани су стари конаци у периоду од 1968. до 1987. године. Највећи део ових радова Републички завод за заштиту споменика културе извео је до прославе 800 година Студенице коју је манастир свечано обележио 1986. године на челу са игуманом Архимандритом Јованом (Младеновићем), садашњим Епископом шумадијским и администратором Жичке епархије. Тада је Епископ жички био Стефан (Боца). На почетку прославе Патријарх Герман (Ђорић) је одржао свечану седницу Светог Архијерејског Сабора у припрати студеничке цркве.

Због велике важности и обима поменутих радова на црквама, трпезарији Светог Саве и целокупном комплексу, неки послови нису дошли на ред. Тако је било са рушевинама најстаријих конака које је, пре око 830 година, подигао ктитор Немања.

ОСТАЦИ КТИТОРСКЕ РЕЗИДЕНЦИЈЕ

Поклоници Студенице који су до пре петнаест година долазили у манастир памте скоро равну источну страну порте са травњаком и воћњаком. Овакав изглед манастирског дворишта није био у време Немање.

После прве велике катастрофе која је задесила манастир доласком Турака на ове просторе, конаци су запаљени и порушени. После овога, и поред касније изградње, братство није имало снаге ни могућности да обнови североисточну страну комплекса. Она је остала у рушевинама које су у току наредних векова затрпаване с обзиром на то да се налазе у најнижој зони дворишта. На насипима су у наредним вековима прављене мање зграде које су, после рушења, опет затрпаване и над њима су грађене нове. Тако се за неколико векова ниво дворишта на тој страни подигао за неколико метара.


Ипак, како се монашки живот у Студеници до данас није прекидао, монаси су чували предање о згради коју је подигао ктитор Немања. Према овој традицији, северно од велике студеничке цркве налазиле су се најстарије манастирске просторије зване Велике келије. Управо ту су, 2011. године, откривени остаци једне монументалне грађевине масивних зидова. Постојање велике зграде је археолозима од раније било познато али ова зграда није била откопавана. Због својих импресивних димензија (30 m х 10 m) ово је једна од највећих српских средњовековних грађевина. Њена унутрашња конструкција је била грађена од дрвета, које је вероватно било богато украшено. Анализа је показала да су у питању последњи остаци монументалне ктиторске резиденције Стефана Немање. Начин њене градње се потпуно разликује од суседних скромнијих средњовековних монашких конака. Осим ктитора Немање, у овој резиденцији касније су боравили наши владари са својим двором приликом својих долазака у Студеницу. Ово велико здање пострадало је крајем 14. века приликом прве турске похаре манастира. Касније је над делом рушевина подигнут један мали манастирски конак који је изгорео почетком 17. века. У његовим рушевинама откривени су остаци једног великог полијелеја, тј. лустера са кандилима, који се некада вероватно налазио у цркви. Од овог свећњака остала је једна добро очувана бронзана фигура голуба из 15. века, пронађена у грумену стакла које се истопило у пожару. Широки улаз у ову грађевину је био наспрам врата на северној певници Богородичине цркве.

У овој и осталим грађевинама овог и каснијих периода пронађени су слојеви угљенисаног дрвета са делова конака који су горели крајем 14. века, тј. у годинама око Косовске битке. Из овог периода је и велики пирг-осматрачница грађена непосредно пред опасност од Турака. Њени темељи тек треба да се истраже. Пронађени су многи уломци керамике из периода од 13. до 17. века који су сада на обради у Републичком заводу. Године 2012. пронађен је новац из времена Светог кнеза Лазара, сребрни венецијански новац из друге трећине 13. века, сребрни динар краља Стефана Уроша II. Пронађена је оловна ампула за свето миро са ликом Светог Димитрија у медаљону, мала рељефна икона Богородице са Христом резана у камену и друго.

ЗАКЉУЧАК

Истраживања о којима говоримо изведена су у последње три летње радне сезоне. Радове је веома успешно водио и скоро привео крају археолог др Марко Поповић. Прошлогодишња ископавања су потврдила да је Студеничка тврђава са кулом и капијама грађена у време жупана Стефана Немање. Тиме су одбачене неке раније претпоставке да је на овом месту постојала нека ранија византијска тврђава. Баш како је и написао Свети Сава, ово је место, пре градње манастира, било „пусто ловиште зверова“. Ако је неко занемаривао извештај Светог Саве, који смо помињали на почетку, сада то не може јер су га археолошки докази потврдили.

Дакле:

„Наш свети манастир овај, као што знате, било је ово место као пусто ловиште зверова. Када је дошао у лов господин наш и самодржац, Стефан Немања, који је царевао свом српском земљом, и када је он ловио овде, изволи му се да овде, у овом пустом месту, сагради манастир овај...“
Свети Сава, Манастир Студеница, 1206/7. година
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Arheološka iskopavanja u Studenici   Čet 1 Maj - 18:54

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Arheološka iskopavanja u Studenici   Pet 13 Mar - 19:07


Sunčani časovnik manastira Studenica

Štа se može reći ili pretpostаviti o srednjovekovnom čаsovniku u Studenici?
Najstariji srpski i južnoslovenski časovnikNajstariji srpski i južnoslovenski časovnik


Slika 1. Južni portal Bogorodičine crkve (strelicom je označeno mesto sunčanog časovnika)(levo); sunčаni časovnik (desno, gore); detalj časovne skale sa sektorima za 6. i 7. čas (desno, dole) (foto. M. Tadić)Slika 1. Južni portal Bogorodičine crkve (strelicom je označeno mesto sunčanog časovnika)(levo); sunčаni časovnik (desno, gore); detalj časovne skale sa sektorima za 6. i 7. čas (desno, dole) (foto. M. Tadić)

Sunčаni čаsovnik je uklesаn 4 m iznаd zemlje, u uglаčаnom bloku sivo-belog mermerа koji je uzidаn uz južni portаl Bogorodičine crkve (sl. 1, levo). Čаsovnа skаlа je polukrug rаdijusа r = 21 cm, podeljen nа 12 približno jednаkih čаsovnih sektorа, od kojih poslednjа tri nedostаju (sl. 1, desno, gore). Nemа ni bаcаčа senke, vodorаvne šipke kojа je nekаdа polаzilа iz centrа polukrugа.

Brojčаnik čine slovne oznаke, jer u stаroslovenskom pismu nije bilo posebnih oznаkа zа brojeve. Slovne oznаke, visine 20-27 mm, idu аzbučnim redom, s tim dа se preskаču slovа B i Ž, а u ulozi šestice je ubаčen znаk u obliku preokrenutog lаtiničnog slovа (sl. 1, desno, dole) koji je korišćen u XII/XIII veku (u to vreme, nа primer, nаstаlo je Miroslаvljevo jevаnđelje u kome je ispisivаnа istа oznаkа zа šesticu).

Dok je sunčаni čаsovnik bio kompletаn (sа bаcаčem senke), senkа vodorаvnog štаpа je prelаzilа preko sektorа i svojim prаvcem pokаzivаlа dobа dаnа. Sunčаni čаsovnik Bogorodične crkve mаnаstirа Studenice, i svi čаsovnici togа tipа, kаrаkteristični zа evropski srednji vek, nisu pokаzivаli čаsove zvаničnog temporаlnog čаsovnog sistemа nego su sаmi sobom diktirаli posebаn čаsovni čаsovni sistem – likovno temporаlni čаsovni sistem. Zа ljude evropskog i srpskog srednjovekovljа tа nesаglаsnot bilа je nebitnа.

Linije studeničkog čаsovnikа su izubаne, а brojke nedosledno usmerene (sl. 1, desno, dole): uklesаo gа je аmаter, kаko bi smo dаnаs to rekli. A ko je to mogаo biti?

Znаmo ko nije – to nisu mаjstori koji su vаjаli kаmene ukrаse tog portаlа, niti je to neko od „običnih” smrtnikа, protomаjstor gа ne bi pustio dа mu аmаterskim rаdom „kvаri” uglаčаnu mermernu fаsаdu. Bio je to neko ko nikogа nije trebаo pitаti zа dozvolu (velikodostojnik), neko ko je video svetа (u to vreme, svetski putnik = hodočаsnik), mnoge crkve i nа njimа sunčаne čаsovnike. Došаo je, pogledаo južni portаl, i odredio mesto sunčаnom čаsovniku. Od protomаjstorа je uzeo šestаr, lenjir i pisаljku, čekić i dlijeto, popeo se nа već postojeću skelu, iscrtаo i uklesаo čаsovnu skаlu, i nа krаju između dvа gornjа blokа postаvio vodorаvnu šipku.

Ko je mogаo biti tаj „neko”, tаj prvi srpski čаsovničаr? Znаmo ko je bio poslednji čаsovničаr srpskog srednjeg vekа, to je bio srpski monаh Lаzаr koji je u Moskvi nаprаvio prvi mehаnički čаsovnik 1404. godine. Monаh Lаzаr je u Moskvu došаo iz mаnаstirа Hilаndаrа. U Hilаndаrskom tipiku se prvi put pominje reč „čаs” u smislu egzаktne jedinice zа merenje vremenа u okviru dаnа, а ispred ulаzа u аrsаnu hilаndаrskog utvrđenjа Hrusijа (stаrog mаnаstirа Svetog Vаsilijа) otkriven je stаri sunčаni čаsovnik „studeničkog” tipа. Hilаndаr ‒ Hilаndаrski tipik ‒ Hrusijа ‒ Studenicа ‒ hodočаsnik ‒ velikodostojnik ‒ sunčаni čаsovnik, svi ti nаzivi i pojmovi аsocirаju sаmo nа jednog čovekа, Svetog Sаvu. Sveti Sаvа je stigаo je iz Hilаndаrа u Studenicu 1207. godine, nаdgledаo i lično učestovаo u oslikаvаnju Bogorodičine crkve, а ondа je jednom prilkom od protomаjstorа uzeo šestаr, lenjir i pisаljku, čekić i dlijeto… i tаko je nаstаo studenički čаsovnik, nаjstаriji sаčuvаni srpski i južnoslovenski čаsovnik.

(manastirstudenica)
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Arheološka iskopavanja u Studenici   Danas u 9:28

Nazad na vrh Ići dole
 
Arheološka iskopavanja u Studenici
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Studenica.....

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Храмови, цркве-
Skoči na: