MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 1. српско-руска археол. конференција

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: 1. српско-руска археол. конференција   Sub 24 Maj - 14:23


Прва српско–руска археолошка конференција: „Судбине народа источне и јужне Европе – поглед кроз векове“
Комплетан програм конференције са сажецима свих радова је на адреси: хттп://www.растко.рс/цмс/филес/боокс/53679а89бб3а5

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ: Конференција за новинаре биће одржана 23. маја 2014. године у 13.00 часова у Народном музеју у Београду.

Контакт за Организациони одбор

Станко Трифуновић, Музеј Војводине у Новом Саду

тел: 065/616–6525; мејл: стрифуновиц64@гмаил.цом

Аутор саопштења: Зоран Стефановић, Културна мрежа „Пројекат Растко“

Прва српско–руска археолошка конференција у историји науке биће одржана од 20. до 26. маја 2014. године у Новом Саду и Београду, под називом „Судбине народа источне и јужне Европе – поглед кроз векове“. Организатори су Музеј Војводине из Новог Сада и Археолошки институт Руске академије наука из Москве, у сарадњи са Народним музејем и Руским домом у Београду, Фондацијом „Руски свет“ и другим установама Србије и Русије.

Конференција ће донети многа нова и ексклузивна научна сазнања о прошлости Југоисточне и Источне Европе, како балканских и словенских, тако и романских, германских, угро–финских, келтских и индо–иранских народа.

Скуп који по први пут организовано повезује археологе Србије и Русије плод је успешне петогодишње сарадње Музеја Војводине и Археолошког института РАН. Предвиђено је учешће деветоро руских и четрнаесторо српских археолога, који ће изложити 20 научних радова. Између осталог, на конференцији ће наступити и више научника међународног угледа, укључујући и академика Александра Лому, др Андреја Обломског, др Ђорђа Јанковића и друге.

Поред излагања научних радова и дискусија, предвиђен је и округли сто на тему заједничке српско–руске научне фондације, посета значајним археолошким налазиштима и културно–историјским споменицима Србије, као и популарни програми у Руском дому 22. маја.

Члан Организационог одбора Станко Трифуновић истиче: „Сазрели су услови за унапређење сарадње и промишљање могућности за нове видове заједничког деловања археолога Србије и Русије. Окупљање српских и руских археолога допринеће бољем сагледавању стања и перспектива археолошке науке и праксе у нашим двема државама, са посебним разматрањем обострано важних научних тема.“

Јавни део скупа почеће свечаним отварањем 21. маја у Музеју Војводине у Новом Саду, а окончаће се свечаним затварањем у 23. маја у Народном музеју у Београду.

Богат пратећи програм и иницијатива за заједничку научну фондацију

Осим научних радова, на конференцији ће бити представљена нова археолошка и антрополошка издања из Русије, и уручена као поклон Музеју Војводине и Народном музеју у Београду. Биће приказан филм и интерактивна видео презентација о теренским истраживањима Археолошког института РАН.

Од интереса за порекло становништва Србије биће реферат и дискусија на тему о пореклу археолошке културе Лимиганата, народа у панонском Барбарикуму касноримског доба.

Конференција за новинаре биће одржана 23. маја 2014. године у 13.00 часова у Народном музеју у Београду. Истог дана ће бити одржан Округли сто поводом иницијативе за оснивање заједничке научне фондације, установљење руске археолошке школе у Србији, разматрање њеног статуса и основних праваца деловања. Након округлог стола, јавни део конференције биће закључен свечаним затварањем.

Руски научници ће посетити и бројне историјске и археолошке споменике Србије, укључујући и комплекс античког Сирмијума у Сремској Митровици, фрушкогорске манастире, манастире Жича, Студеница и Градац, средњовековни град Маглич, музеј у Краљеву, манастире Ђурђеви ступови и Сопоћани, цркву Св. Петра и Павла, средњовековну српску престоницу Рас и музеј у Новом Пазару.

Организациони одбор

Чланови организационог одбора конференције са руске стране су академик Руске академије наука Николај Андрејевич Макаров, директор Археолошког института РАН, као и Андреј Михајлович Обломски, руководећи научни сарадник овог института

Са српске стране чланови одбора су др Агнеш Озер, директор Музеја Војводине, мр Бојана Борић–Брешковић, директор Народног Музеја у Београду, др Милан Мицић, помоћник секретара за културу Извршног већа Војводине, др Ђорђе Јанковић, Филозофски факултет универзитета у Београду, и Станко Трифуновић, музејски саветник Музеја Војводине, иницијатор скупа.

Извршни уредници су археолози Дејан Радовановић из Завода за заштиту споменика културе у Смедереву и Кристијан Релић из Српског археолошког друштва, а медијски продуцент је Зоран Стефановић, председник Међународне културне мреже „Пројекат Растко“.

Нова сазнања о прошлости источноевропских народа

Од радова на конференцији за ширу јавност ће од интереса бити нова сазнања о пореклу становништва Србије и Словена.

Нова језичка запажања о раном насељавању Словена представиће у дводелном реферату академик Александар Лома, професор Филозофског факултета Универзитета у Београду.

Руски археолог Андреј Обломски из Археолошког института РАН, међународно признати специјалиста за археологију римског доба и Сеобе народа, даће једно саопштење о односима становника Подунавља и горњег Дона у доба Велике сеобе народа, а друго о археолошкој култури Сармата–Лимиганата из Бачке и њиховим везама са Словенима Источне Европе.

Богата а неистражена евроазијска предања Словена разматраће професор у пензији Ђорђе Јанковић, својевремени руководилац катедре за археологију средњег века Филозофског факултета у Београду и некадашњи председник Српског археолошког друштва. Истраживач капиталног налазишта „Стари виногради“ у Чуругу, Станко Трифуновић из Музеја Војводине, говориће о култури касноримског доба у панонском Барбарикуму.

Осим Обломског, из Археолошког института РАН долазе и Марија Добровољскаја која представља сазнања о Сарматима Источне Европе на основу података палеоантропологије, затим Игор Гавритухин који ће говорити о византијским предметима у културама ранословенског круга, као и Олег Радјуш са рефератом о наоружању становништва Подњепровља почетком Велике сеобе народа.

О презентацији Косовске битке у новом музеју Куликовске битке причаће Марија Воронцова и Игор Бурцев из Музејског комплекса „Куликово поље“ у Тули, а њихове колеге из исте установе Алексеј Воронцов и Евгениј Стољаров говориће о Горњем Поочју од Гвозденог доба до Велике сеобе народа. „Дунавске“ елементе у култури рјазањско–окских Финаца у 5. и 6. веку представиће Иља Ахмедов из Ермитажа у Санкт Петербургу.

О археолошким и антрополошким сазнањима на основу сахрана у сарматским насељима говориће Агнеш Секереш и Неда Димовски из Градског музеја у Суботици. Ивана Пашић из Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Петроварадину представиће сеоска насеља од 1. до 5. века у Војводини.

О касноантичким предметима са хришћанском симболиком на територији Србије говориће Ивана Грујић из Музеја Херцеговине у Требињу. Београдски археолози Весна Мијатовић из Астрономске опсерваторије и Дејан Вемић представиће симболику украса на посудама касноримског доба у српском Барбарикуму, док ће Дивна Гачић из Музеја града Новог Сада говорити о кружним глиненим плочицама и њиховој намени.

Археолог Јелена Ђорђевић из Народног музеја у Панчеву приказаће нова знања о насељима од 5. до 7. века у Војводини, а Војислав Ђорђевић из исте установе даће нови осврт на некрополе и гробне налазе из истог раздобља у Банату.

О траговима Словена у 6. и 7. столећу на западном Балкану говориће Емина Зечевић, археолог Народног музеја у Београду, док ће Дејан Радичевић са Филозофског факултета у Београду, председник Средњовековне секције Српског археолошког друштва, представити сахрањивања у касноантичком добу на територији западне Србије.

Музеј Војводине планира и штампање Зборника радова са ове конференције од историјског значаја за нашу културу и науку. •

Сајтови

Музеј Војводине www.muzejvojvodine.org.rs

Археолошки институт РАН www.archaeolog.ru

Народни музеј у Београду www.narodnimuzej.rs

Руски дом у Београду www.ruskidom.rs
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Sub 24 Maj - 14:24





http://archanthis.org/prva-srpsko-ruska-arheoloska-konferencija/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Sub 24 Maj - 14:27

Хвала Гљеб-у за напомену !  :thumleft: 
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Sub 24 Maj - 14:32

(Глас Русије)

Прва српско-руска археолошка конференција Судбина народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове била је важан догађај у научном и културном животу Србије. Она се одржава уз подршку Археолошког института РАН и Музеја Војводине у Новом Саду. Сале за наступ учесника дао је Музеј Војводине у Новом Саду и Народни музеј у Београду. Учесници конференције су водећи српски и руски археолози.

Договор о сарадњи Русије и Србије у области археологије делује одавно, од 2008. године. Дајемо реч водећем научном сараднику Археолошког института РАН, доктору историје Андреју Обломском.

Ради се о томе што планских контаката између археолога Русије и Србије није било одавно. Суштина овог семинара се састоји у томе да ови контакти буду стални. Планирамо да организујемо сличне конфренције једном у две године, једном у Србији и једном у Русији. Треба признати да је нагомилано много заједничких тема за разматрање: историја и археологија Русије врло је тесно везана за Византију, а Србија се налази управо на територији бившег Византијског царства. Зато локалне старине имају за нас принципијални значај. За мене, а ја се бавим раним Словенима, она је занимљива у првом реду по томе што је тамо у 3-4 веку постојала мало позната и мало проучена рана словенска група, која је затим нестала. А сараднике музеја Куликово Поље у Србији занимају неки детаљи Косовске битке. Између осталог они су нашли паралеле у тактици ових битака.

Оваква конференција се одржава први пут, мада се сарадња између две земље води одавно. У чему се она састојала?

На наш институт долазили су студенти из Србије ради учешћа у нашим археолошким експедицијама. У датом тренутку ми сами мислимо да учествујемо у теренским радовима у Србији. У сваком случају, познато ми је да за време посете Москви и Санкт-Петербургу српски археолози су се договорили са нашим стручњацима нашег Института и стручњацима из Ермитажа о учешћу у експедицији на територији Србије.
Србија је за руске археологе као део Византије


Пошто је археологија егзактна наука, излагање реферата на конференцији ће бити потврђено материјалним доказима. Ради тога сарадници Археолошког института РАН довезли су у Србију документарни филм који говори о теренским истраживањима у разним регионима Русије, као и у Централној Азији и у Израелу.

Андреј Обломски добро познаје радове српских археолога и високо их цени. Ипак, у научној средини не може без спорова. Борба концепција се стално води. И актуална археолошка конференција, тврди Андреј Обломски, неће бити изузетак.

Код нас се разликују концепције у погледу раних Словена на територији Србије. Према једној групи српских археолога, које ја подржавам, тамо је у 3-4 веку било проницање прво раних Словена на територију Дунава, вероватно са територије средњег Придњестровља и леве обале Дњепра. Они су се уклопили у ток Сарматске Римске историје и неко време служили попут првог ешалона одбране границе Римске империје. Затим су нестали у току велике сеобе народа. Спори се буквално о томе да ли је било тог проницања или не. Ја сам склон првој варијанти, наши опоненти се придржавају друге. То ће бити једна од тема коју бисмо хтели да размотримо на конференцији.

Да истакнемо да на српско-руској археолошкој конфренцији Судбине народа Јужне и Источне Европе: поглед кроз векове планира се читање преко 40 реферата. Руске научнике такође очекује посета археолошким споменицима Србије.

http://srbin.info/2014/05/21/srbija-je-za-ruske-arheologe-kao-deo-vizantije/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14304
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Sub 24 Maj - 14:35

http://www.rastko.rs/cms/files/books/53679a89bb3a5
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Ned 25 Maj - 13:24

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: 1. српско-руска археол. конференција   Danas u 22:51

Nazad na vrh Ići dole
 
1. српско-руска археол. конференција
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Кочнице напред
» Прљав карбуратор
» Амортизери...
» Буба скакуће!!!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Археолошке вијести-
Skoči na: