Maнacтиp Baвeдeњe - Cлaвкoвицa, Икoнићи пoд Pajцeм

Srpski
   English
са: http://turisticka.org/ljig/rs/blog/kulturno-naslede/

Манастир Ваведење и тајанствени саркофази

У Иконићима, југозападном засеоку Славковице под Рајцем, на потесу Црквине налазе се остаци манастира са црквом с краја XИИИ или из првих деценија XИВ века и некрополе од стотинак гробова необичне конструкције, мало познате у Србији. Оно што је посебно привукло пажњу истраживача била су два монументална камена саркофага (и трећи девастиран) за које Димитрије Мадас у књизи „Славковица“ тврди да припадају деспоту Ђурађу Бранковићу, његовој жени Ирини, познатој као Проклета Јерина и њиховом сину деспоту Лазару Бранковићу. За то, међутим, осим одличне аргументације нема ни једног материјалног доказа, па његово мишљење остаје без подршке стручне јавности, која га сматра смелом претпоставком. Драгоцен је налаз камеје-иконице са ликом св. Николе и крстом, која се данас чува у Народном музеју у Београду.

Објекат је 1982. године под именом Манастир Ваведење Пресвете Богородице уписан у Централни регистар непокретних културних добара Републике Србије и смештен у категорију споменика културе од великог значаја. Споменик се данас налази у надлежности Завода за заштиту споменика културе Ваљево.

са: http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=897

Манастир Ваведење

Citat :

Основни подаци

Место
Славковица

Општина
Љиг

Период
Од Краља Милутина до распада Царства

Период градње
XIII/XIV век

Категорија
Културна добра од великог значаја

Редни број у централном регистру
СК 262

Датум уписа у централни регистар
04.09.1982

Редни број у локалном регистру
37

Датум уписа у локални регистар
09.08.1982.

Надлежни завод који води локални регистар
Завод за заштиту споменика културе Ваљево

Основ за упис у регистар
Решење Завода за заштиту споменика културе Крагујевац бр.114/1 од 14. 02. 1977. год.

Број и датум службеног гласила одлуке за категорију
Службени гласник СРС 28/83

У Иконићима, југозападном засеоку Славковице под Рајцем, на потесу Манастирине налазе се остаци манастира са црквом с краја XIII или из првих деценија XIV века. Давно запустела, црква се тек по легенди везује за популаран Богородичин празник Ваведења. Најстарији и најзначајнији део ове целине је једнобродни храм, пиластрима подељен на три травеја и завршен неправилном, потковичастом и изузетно пространом олтарском апсидом. Зидан је вешто, необрађеним каменом, са лезенама као фасадним украсом, док сликаног украса изгледа никада није било. Средином XV века уз западну фасаду цркве дозидана је припрата у којој су, у укопаним моћним каменим саркофазима, сахрањене три угледне личности, свакако ктитори. Највероватније је у исто време доградњом куполе и црква доживела већу обнову, па су потом сукцесивно подизане грађевине и оградни зид образујући манастир. Током XIV, XV и XVI века порта је служила за сахрањивање. Драгоцен је налаз камеје-иконице са ликом св. Николе и крстом, која се данас чува у Народном музеју у Београду. Систематска археолошка истраживања и конзервација ове целине обављена су у периоду 1973–78, а заштитне интервенције мањег обима 1998.

Црквина у Славковици

Црквина или Манастирина је назив за рушевине средњовековног манастира, које се налазе у Славковици код Љига, у подножју Сувоборског Рајца. Подизање комплекса се смешта у крај XIII или почетак XIV века, а постоје хипотезе да гробови у њеном нартексу припадају деспоту ђурђу Бранковићу, његовој супрузи Јерини и сину Лазару.

Археолошка истраживања комплекса обављена су у периоду од 1973. до 1978. године, док су ситнији заштитни радови изведени 1998. године. Рушевине манастира се данас налазе под заштитом Републике Србије, као споменик културе од великог значаја, а послужиле су и као сценографија за један сегмент филма Повратак Отписаних.

Прошлост локалитета

Сматра се да је крајем XIII или почетком XIV века, на овом месту подигнута црква једнобродне основе, коју народно предање везује за празник Ваведења Богородичиног. Њена унутрашњост је подељена на три травеја, а на њеном источном крају се налази велика олтарска апсида, неправилне потковичасте основе. Направљена је од необрађеног камена, вероватно није била живописана, тако да њен једини украс представљају лезене на фасади. Цркви је, средином XV века, дозидан нартекс, добила је и куполу, а око ње је подигнут низ других грађевина и зид, чиме је она постала средиште манастира. Простор око ње, коришћен је за сахрањивање, од XIV до XVI века, после чега је највероватније запустела.

У просторији уз јужни зид нартекса, налазе се три масивна камена саркофага, у којима су сахрањене три угледне личности, који су свакако били манастирски ктитори. У њима су нађени земни остаци двојице мушкараца (старијег и млађег) и једне (старије) женске особе, у чијим рукама је нађена камеја са ликом светог Николе. Она се датира у X/XI век и данас се чува у београдском Народном музеју, а на основу неких извора, повезује се личношћу Јерине Бранковић, због чега поједини научници сматрају да гробови у цркви припадају њој, њеном мужу и једном од синова

Апсида храма


Саркофази у крипти




Остаци манастира


Камеја са ликом Светог Николе


Прузето са: sr.wikipedia.org/wiki/Црквина_у_Славковици

Фотографије из албума: http://www.panoramio.com/user/1723043?with_photo_id=27350147

Old tombstones in ruined medieval monastery called Crkvina in Slavkovica,Ljig municipality,Serbia.

Мистер, јеси ли примјетио колико често човјек не обрати пажњу на неке битне ствари? Овај манастир је заиста нешто посебно. Погледај само онај украс како археолози кажу "линије живота" на једном од саркофага? Није ли исти као на мраморовима? Па и надгробне плоче у порти. Али мени је највише пажње привукла она камеја - иконица са ликом Светог Николе коју су нашли у рукама покојнице која је сахрањена у саркофагу! Зар иста таква није пронађена још у 19.вијеку у једном средњевијековном гробу на нашој Мајевици? Мислим да чак и овдје на форуму има нешто о томе написано. Зато бих рекао да је ово изузетно важно откриће. За нас овдје посебно значајно

Свака част Гљеб! Када сам постављао текст и фотографије размишљао сам о оној иконици из Богутовог Села. Нема сумње ,идентично.

Srednjovekovna ikona Svetog Nikole izrađena od poludragog kamena oniksa umetnuta u srebrni okvir, 10-12. vek, pronađena u grobu žene u ostacima srednjovekovne crkve u selu Slavkovica kod Ljiga, centralna Srbija.
Zbirka Narodnog muzeja u Beogradu.
Izvrsna izrada i materijal navode na zaključak da je ikona napravljena u nekom velikom urbanom zanatskom centru. Međutim, ikona nosi tragove nevešte popravke koja je uključivala umetanje srebrnog priveska u obliku krsta na poleđini.
Očigledno je ikona bila veoma cenjena od strane svojih vlasnika i bila je u upotrebi sve do 15. veka.
Ikona je pronađena u grobu žene koja je bila sahranjena u kamenom sarkofagu u temeljima srednjovekovne crkve u Slavkovici. Arheolozi su tamo pronađli tri sarkofaga i pretpostavljaju da se u njima nalaze sahranjeni zemni ostaci troje članova srednjovek

И у Русији се сличне иконице носиле: