MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.
MAJEBИЧKИ ФOPYM
Would you like to react to this message? Create an account in a few clicks or log in to continue.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  GalerijaGalerija  TražiTraži  Latest imagesLatest images  Registruj seRegistruj se  PristupiPristupi  

 

 Detaljnije o steccima

Ići dole 
+2
Mare
lija
6 posters
AutorPoruka
lija

lija


Number of posts : 4287
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 20 Maj - 13:31

Imam par vrlo ozbiljnih pitanja za najeveceg majevickog poznavaoca stecaka-Mareta:
1. Koliko traje izrada jednog stecka?
2. Koliko dugo prema pretpostavci stecak traje, pod uslovom da ga niko namjerno ne unisti?
3. Da li su se porucivali sebi za zivota ili su to cinili nasljednici, mogu li se danas gdje poruciti ?
4. Kakve su bile cijene stecaka i koji je to odnos sa danasnjim cijenama?


Poslednji put izmenio lija dana Uto 20 Maj - 14:28, izmenio ukupno 2 puta
Nazad na vrh Ići dole
Mare

Mare


Number of posts : 2823
Age : 46
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 20 Maj - 13:43

Embarassed Embarassed Embarassed

Ja se sa vam shalio , a vi mene ozbiljno glozhite .

Evo i ozbiljnih odgovora .

Koliko traje izrada , nemam pojma , znam da je u to vrijeme kad su se pravili , bilo prilichno komplikovano uoblichiti jedan kameni spomenik , primitivnim alatima .

Koliko dugo stecak traje ? Na jednom stecku pronadjen je napis koji transkriptovan glasi "Ne bojim se ja vukova vec ljudi , da je po vuchijem , ovaj kamen bi vjechnost nadzhivio". Samim tim jasno ti je koliko je trajan i kamen od kojeg je radjen .

Mogu li se poruchiti sebi za zhivota ? Na zhalost od XVI vijeka se vishe ne rade , tako da ne mogu . A inache su ljudi u srednjem vijeku , izradjivali spomenike josh sebi za zhivota .
U kom rasponu se kracu cijene stecaka ? Pa na zhalost ni to ne mogu precizno da kazem . Radnju sam zatvorio josh 1587 , a sad ova procedura oko registracije zanatske radnje je mnogo komplikovana . Jedna pjesma iz srednje Bosne kazuje da je prilikom postavljanja stecka pojedeno sto ovnova i da je radilo sto volova , pa je to jedini prikaz cijene koshtanja konvertovan u danashnju valutu .
Nazad na vrh Ići dole
lija

lija


Number of posts : 4287
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 20 Maj - 14:07

Kao sto sam i rekla, Mare nam je dao vrlo strucne i zanimljive odgovore.
Iznenadila me cinjenica da je toliki trud trebao oko postavljanja stecka.

Sta mislite kad bi nekom danas palo na pamet da sebi poruci stecak, jos posebno ako bi to bio neko popularan, da li bi postavljanje stecaka kao nadgrobnih spomenika ponovo moglo postati aktuelno?
Nazad na vrh Ići dole
Mare

Mare


Number of posts : 2823
Age : 46
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 20 Maj - 14:44

Naravno za manji spomenik , manje i truda , a za veci spomenik , vishe i truda kao shto sam naglasio da je najveci do sad pronadjen spomenik tezhak negdje oko 26-27 tona .
A shto se tiche , ponovnog aktuelizovanja postavljanja , mislim da je to ne moguce .
Nazad na vrh Ići dole
lija

lija


Number of posts : 4287
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 20 Maj - 14:51

Zasto mislis da je nemoguce?
Nazad na vrh Ići dole
Mare

Mare


Number of posts : 2823
Age : 46
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptySre 21 Maj - 6:48

Jednostavno , njihova kultura je izumrla , vidljiva je jako malo kroz sadashnju kulturu hriscanskih nadgrobnih spomenika u koju je jednim dijelom transformisana .
Nazad na vrh Ići dole
lija

lija


Number of posts : 4287
Peпyтaциja : 2
Registration date : 31.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptySre 21 Maj - 13:07

Ih, pa bilo je prilicno izumrlo isve sto je etno kod nas, pa najednom to postade vrlo moderno.
Ja mislim da bi samo trebalo da neko to uradi-postavi sebi stecak i da bi se nasla masa onih koji bi ga slijedili.

Sta nam govori cinjenica da je stecak okrenut u pravcu istok-zapad?
Nazad na vrh Ići dole
Mare

Mare


Number of posts : 2823
Age : 46
Peпyтaциja : 0
Registration date : 29.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptySre 21 Maj - 13:10

lija ::
Sta nam govori cinjenica da je stecak okrenut u pravcu istok-zapad?

Pa ukazuje na to da je pokojnik sahranjen ispod tog nadgrobnog spomenika vjerovatno hriscanin .
Nazad na vrh Ići dole
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 13 Jan - 21:04

са http://www.svevlad.org.rs/knjige_files/jankovic_gromile.html

Ђорђе Јанковић
СРПСКЕ ГРОМИЛЕ

/део из књиге/

Громиле Срба у светлу неких других података



У раном средњем веку нема писаних извора о погребу Словена, па ни Срба. Спаљивање Словена није се сматрало необичним, па није ни описивано. Располаже се узгред забележеним податком са краја VI столећа да је Мусокије, владар једног словенског племена на доњем Дунаву, био пијан после даће коју је приредио брату.317 Савременици бележе њима стран обичај код Словена, да удовица почини самоубиство. Псеудо-Маврикије пише почетком VII столећа: "... да већина њих смрт својих мужева сматра сопственом смрћу и својевољно се задављују..."318

Слично се понавља и у латинском извору из средине VIII столећа, да жене Венеда, "најгорег" народа, из љубави за мужем врше самоубиство, да би се заједно спалили.319 Пошто су Северни Срби живели на граници према Германима, овај се податак могао односити и на њих. Самоубиство удовица се код разних словенских племена бележи и касније. Наравно, овај податак не треба схватити као правило, већ се он односи на старице или младе жене без деце. Оне су можда пратиле мужеве у рат, као што то Тацит пише за Германе.320 Та околност, природа брака код Словена и љубав Словена према слободи, давно забележена у грчким и латинским изворима, чини такав поступак сасвим разумљивим.

Знатно више података о словенском погребу оставили су арапски писци. Важни подаци о Србима сачувани су у делу Масудија (умро 956/7. године).321 Његови подаци потичу из VIII столећа, како се то може закључити по навођењу народа и племена која су доцније нестала - Лангобарда (Нукабарди), Авара (Аванџа), Дуљеба (Дулаба), итд. Није искључено да се Срби спомињу и у другим арапским изворима, али нису распознати због арапског начина писања.322 Наводим Масудијеве податке по преводима на руски и пољски језик, који су ми били доступни (у косим заградама су различита могућа читања по ауторима превода):

"Казао је Масуди: Словени су од потомака Мадаја /Мара/ сина Јафета, сина Нуха; њему припадају сва племена Словена и њему се приклањају у својим родословима. Обитавалишта су им под Козорогом (на северу), одакле се простиру на запад. Они окупљају различита племена, међу којима има ратничких, и она имају владаре. Неки од њих исповедају хришћанску веру на јакобитски /несторијански/ начин, неки немају писма, не потчињавају се законима; они су пагани и ништа не знају о законима. Од тих племена једно је имало раније у прошлости власт /над њима/, њиховог владара звали су Мађак /Махак, Махал, Бабак ?/, а само племе се звало Валинана /Ваљмана или Ваљјана/. Том племену у старини потчињаваху се остала словенска племена, јер /врховна/ власт је била његова и остали владари њему се потчињаваху. Затим следи племе Астрабрана /Астабвана, Астарана, Вастарана или Вастараја/, чији се владар у садашње време зове Саклаих /Саклаиђ, Садлаиђ, Сакла, Сакланђ/; још племе звано Дулаба /Дулана, Длавана, Дулаја/, њихов владар /у садашње време/ зове се Ванђ-Слава /Ванђ Алаф, Ванђ, Ванџелак, Васхла, Тала/. Затим племе звано Сарбин; то је племе грозно /својим противницима/ из разлога којих би спомињање било дугачко, по особинама, чије би излагање било опширно, и по одсуству закона код њих, коме би се покоравали /или: по њиховом непотчињавању никаквом народу; или у њиховој близини је држава, којој се они потчињавају/. Затим иде племе, именом Морава /нема речи: Затим до Марвана/ затим племе звано Харватин /Џарваник, Хазваш, Харвас, Харванин/; затим племе, звано Сасин /Хасин, Сасну (?)/ и племе по имену Хашанин /Хасабин, Ахсас/; затим племе, по имену Баранџабин /Баданхас/. Наше навођење имена неког владара тих племена уствари су имена позназа /обична/ за њихове владаре.

Племе које споменусмо под именом Сарбин, спаљује се у огњу, када им умре владар или старешина; они такође спаљују његовог јахаћег коња. Они имају обичај, сличан обичајима Индуса; то смо делимично помињали напред у овом делу, при опису планине Кабха и хазарске земље, када смо говорили, да се у хазарској земљи /код хазарског владара/ налазе Словени и Руси, и да се они спаљују на ломачама. То словенско племе и друга ближе се истоку и простиру се на запад".323

"Следеће племе се зове С(а)рбин. Они су народ окружен од Словена поштовањем из разлога, чије би излагање било дугачко, такође из особености, чије би објашњење било преопширно... /Људи из/ племена које споменули, звано С/а/рбин, спаљује се у огњу, када им умре владар или вођа, и спаљују /такође/ његовог /или: своје/ јахаће коње. Њихово поступање /у том погледу/ слично је поступању Индуса..." 324

Овај податак понавља Ибрахим ибн Јакуб: "Племе које споменусмо, што се назива Сернин /С(а)рбин/, спаљује се у огњу, када им умре вођа и спаљују своје јахаће коње. Њихов поступак је /у том погледу/ сличан поступању Индуса".325

Поред података да се Срби спаљују, укључујући вође, Масудијева белешка садржи и значајан податак да је српски погреб сличан индуском. То арапски писци бележе и за неке друге Словене. Поређење Срба са Индусима може се односити само на спаљивање умрлих, али и на друге обреде. У Индији будисти и брамаисти још од старе ере без прекида примењују спаљивање умрлих. Изгорели остаци покојника се обично не сахрањују, па гробова нема. Али у прошлости, па и данас, постоји сахрањивање у урнама и сахрањивање у хумкама. У Индији су погребни обреди до танчина разрађени, постоје разне школе и опширни описи.326 Овде ће бити изнети само они подаци који су занимљиви због поређења са погребом Срба у прошлости.

Агни (= огањ) је весник богова на земљи, који преноси жртве боговима, јер материјално не може да се пренесе. Зато се душа умрлог само спаљивањем може ослободити и придружити душама предака. Душе праведних иду Јами, а душе лоших Ниррити, небитисању. Душе сахрањених у земљу постају зли духови. Труднице, деца и божјаци не морају да се спаљују, јер су "чисти". Пре него што умре, самртник бира место сахране: на доброј земљи, одакле се воде сливају ка југу и западу, а теку на север и исток. По смрти покојника, ватра која је у то време горела на огњишту износи се из куће. Она је коришћена за паљење погребне ломаче. На покојника се пред спаљивање могу стављати разни предмети из домаћинства и жртвена храна. Спаљивање удовице је напуштено још у време Веда, али се сачувало симболично, као део обреда. Зато се повремено обнављало до новијег времена. Када се заврши спаљивање, следила је гозба и паљена је нова ватра у кући. У доба Веда уз гозбу је почињала игра и весеље. У доба сутри остаци покојника су могли да се ставе у урну или у завежљај од коже црне антилопе који се окачи на одређену врсту дрвета. Урна се сахрањује, или се кости сипају у реку, море. У погребном обреду понекад се појављује чамац, брод, мада често симболично. Може се подићи хумка и том приликом се обављају разне обредне радње.327 У хумку се ставља храна, а посуде које су коришћене потом се разбијају. Разбијене посуде коришћене за купање покојника и друге обреде, као и друго, могу се похранити у посебне јаме. Основа хумке се претходно чисти, посипа ситним каменом, пооре и посеје. Овакав погреб и сличне обреде примењивали су сви Индоевропљани, а увели су га по свој прилици Аријевци. За разлику од осталих Индоевропљана Европе, Словени су тај погреб и обреде задржали знатно дуже. Поред Словена, такав погребни обред сачували су и Балти до XII столећа.328
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 13 Jan - 21:07

Арапски писци опширније описују погреб Руса, а у тим описима има занимљивих података о погребу Срба. Тако, Ибн Рустех и Ибн Фадлан бележе да се за умрле угледне Русе прави привремен гроб сличан кући, са кровом.329 Даље Ибн Фадлан пише (922. године) да обичне покојнике смештају у чамац у којем их спаљују. Моћник, кнез, спаљује се у лађи, заједно са женом која добровољно одлази у смрт пре спаљивања умрлог мужа (због сусрета са родитељима, са свим прецима, са мужем који је чека у врту са другим брачним паровима). На крају се на изгорелој ломачи наспе хумка и постави стуб са именом кнеза (писмо?). У руским земљама има и у овом веку "надгробника", дрвених стубова наткривених дрвеним кровом на две воде, под којим може бити икона.330

Detaljnije o steccima Foto1dh

Detaljnije o steccima Foto2yw

Једини словенски опис погреба сачуван је у Предању о прошлим временима.331 У њему се бележи да су Радимићи, Вјатићи, Северјани и Кривићи, као и други пагани, приређивали тризну покојнику, затим су га спаљивали, а остатке остављали у некој посуди на "стлп" поред пута. Овај опис погреба не подудара се са арапским описима погреба Руса. Поред тога, овакав погреб није потврђен ни археолошким ископавањем хумки поменутих руских племена.332 Додуше, код тих племена постоје кургани без остатака покојника, али су то ипак изузеци, а не правило. Зато се оправдано поставља питање на које време се односи овај податак, а чини се да би требало поставити питање и на кога се односи. Тумачење појма "тризна" још није сасвим усаглашено, али је појам "стлп" разјашњен. У Русији се "стлпом" називала мала зграда или кула, пирг. Најречитији је опис посете архиепископа Антонија цркви Свете Софије у Цариграду: да у њој стоје многи стлпови од црвеног мермера, лепо украшени, у којима су свете мошти.333 Нема сумње да је реч о саркофазима са поклопцима на две воде византијских царева, направљеним од порфира, који су стајали у цркви Свете Софије до крсташког освајања Цариграда. Према томе, под појмом "стлп" подразумевала се грађевина налик малој кући. Такве надгробне грађевине су познате у руским земљама од Средњег века до наших дана (сл. 210). Обично су имале врата, понекад мали прозор. Називају се домовина, срубец, жаљник.334 Значајно је да их има укопаних у земљу, али и оних дигнутих на стубове изнад раке. Приликом ископавања се наилазило на темеље таквих грађевина које су биле изнад кургана. У неким случајевима су у курганима кружне основе, са угљенисаним дрвеним темељњачама, нађени отисци стубова правоугаоне надземне грађевине (сл. 211).

О изгледу дрвених грађевина над громилама постоје поуздани археолошки подаци из касног средњег века, који се огледају на стећцима. Низ ових надгробних камених споменика XIV - XVI столећа, са простора између река Дрине и Босне, обликован је у виду дрвене зграде са приказаним зидовима и кровом (сл. 212).335 Много већи број стећака који се простиру у јужним крајевима, од Црне Горе (Пљевља - Никшић) до Западне Херцеговине (Имотски - Гламоч), изведен је у виду грађевине од стубова покривених кровом (сл. 214).336 На целом простору ширења стећака има их са кровом на две и четири воде. Осим стећака у виду зграда и сандука, постављених на камена постоља, постоје и неки изузетни облици. Тако има примера стећака у облику чамца (сл. 215).337 Посебно је занимљиво да се приликом ископавања гробаља под стећцима наишло на покојника сахрањеног у чамац (сл. 213).338 Поред тога, постоје и неки стећци XIV-XV столећа у виду стуба кружног или осмоугаоног пресека,339 са четвртастим врхом на којем може бити натпис са именом покојника (сл. 216). Они су несумњиво прављени по дрвеним узорима, што се види по украсу. Подизање таквог стуба владару, са његовим именом, неодољиво подсећа на Ибн Фадланов опис постављања стуба са именом кнеза, или стубова са приказаним лицем.340 На траг дрвеног стуба наишло се у средини громиле 6 у Врбнику. Понекад, изнад гроба прво може бити насута хумка, а потом се на њу стави стећак.341
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 13 Jan - 21:10

Detaljnije o steccima Foto3efp

Detaljnije o steccima Foto4nyh

Дакле, на громилама су првобитно стајали дрвени споменици, "стећци". Везу између громила IV-IХ столећа и камених стећака (мраморова) ХIV-ХV столећа, успоставља громила XII столећа из околине Сјенице.

На стећке у облику зграда подсећају руске домовине над гробовима. Таквих грађевина има и код Словена Бугарске.342 Оне могу бити у виду затворене зградице са прозором код којег се оставља храна, али их има и само са кровом на стубовима. Надгробне грађевине тог типа са малим отвором, нису познате код Срба.

До новог века врши се сахрањивање под старе стећке. У јужним крајевима, од Црне Горе преко Херцеговине до Книнске крајине и Лике, праве се надгробни споменици у виду сандука од камених плоча. На странама могу имати приказне стубове или аркаде, мада таквих споменика има и код разних других народа. У сливу Дрине још постоји обичај да се хумка над гробом огради даскама, па се у тако добијени рам наспе земља.343 Некада су такви рамови украшавани шарама или сликама предмета покојниковог заната.344

У руским народним причама има сачуваних успомена на стари начин погреба и нека давна времена (Баба Јага, Совиј, Сидор Карповић).345 Код Срба се таквим изучавањима мало ко бавио после Симе Тројановића и Веселина Чајкановића. Они су прикупили драгоцене податке из народних предања и обичаја, од којих ће неки бити овде наведени. Ретки истраживачи су громиле повезивали са Србима. Доказујући велику старину племена у Источној Херцеговини и Црној Гори, Јован Ердељановић је дошао до "вероватног закључка, да су те камене гомиле подизали Срби у доба пре примања хришћанства али за које време и после тога".346

Сима Тројановић је, поводом објављивања својих откопавања праисторијских хумки, скренуо пажњу на повеље српских владара XIV столећа у којима се за одређивање међа користе погребне хумке под називима могила и гомила.347 То је било време када се још веровало у делотворност спаљивања тела, што се види из Законика цара Душана:348 "О врачарима који телеса мртвих пале и људе с враџбином ваде из гроба те их сажижу, оно село које то учини да плати вражду, а ако би поп на то дошао да му се одузме поповство". Очигледно, случајева спаљивања мртвих је још било у XIV столећу, али вероватно изузетно, онда када се мислило да неки покојник угрожава село.

Занимљиво је да су још крајем прошлог столећа праисторијске хумке биле веома добро сачуване. С. Тројановић бележи да су урне са њиховог врха разбијене, јер се пастири на њима играју. То показује да су хумке као гробови поштоване све до наших дана. Описујући обреде са посмртном ватром, С. Тројановић наводи да се у "целом српству" при повратку са гробља покојниковој кући перу руке, или се умива, а жар се додирне, или баци преко рамена.349 Осим тога, кад неко умре, ватра у кући се гасила, а за купање мртваца ложила се друга, испред куће; жар од те ватре се није уносио у кућу, а негде се бацао у воду. Одећа покојника се може бацати у ватру. И данас у сливу Дрине постоји обичај да се одећа покојника обеси на гране поред потока, јер душа лакше одлази низ воду.

Веселин Чајкановић је претпоставио могућност да је српском богу мртвих чињен култ и на гомилама, па томе у прилог наводи податке Ст. Десића:350 "По народном мишљењу стари су безвјерци... гомиле дизали и на њима се Богу молили... Народ држи да су ово старе богомоље, гдје се народ скупљао и по свом закону Богу молио. Ту би приносили и жртве и куда би се дим повијао на ту би се страну и окретали при молитви". Крајем прошлог столећа Ст. Десић је забележио и да се у то време на тим гомилама крштавају деца која су рођена изван брака, од родитеља које црква није венчала.

Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 13 Jan - 21:10

Слику о српском погребу у раном средњем веку попуњавају топоними уз налазишта са громилама (сл. 217). Пошто топоними нису истраживани на терену, биће наведени само неки примери са секција. Тако низ топонима указује на спаљивање - Палеж (Горња Лијеска, Раковац, Ресановци, Повлен, Невесиње), Жар, Изгореница (Островица), Пожари (Невесиње), Паљевина (Љутићи, Тара), Гариште (Столац). Више назива указује на места где су вршени обреди - Требичина, Требић, Трбушче (Закмур), планина Требава и на њој Тријебни пут (Добој - Модрича), а затим и Вуков Гај (Буковица), Гајићи (Чечава код Теслића), Сплетена липа (Требава), Русеница (Островица). Топоними као што су Ступ (Закмур), Ступина (Невесиње), Стубица (Повлен), Балвануша (Требава), Болован Камен (Островица) указују на нека дрвена или камена обележја. Понекад се у близини налази Игриште (Лакат, Корита, Требава) и Збориште (планина Тара).

Својим распоредом на тлу бивше Југославије (према секцијама размере 1:50.000), ови топоними обухватају област простирања громила (сл. 227). Топоними Палеж, Паљевина, Паљике и слични, груписани су од слива Јужне и Велике Мораве до Прокупља; одговарајућих топонима (Пожар) има и даље на исток, у Крајишту према Струми. На југу се простиру до правца Врање - Пива - Велебит, као и између реке Крке и острва Пашмана. На северу се спуштају до равнице уз Саву. Топоними као што су Коњска глава, Кобиља глава и слични, јављају се на истом или нешто ширем подручју: на југу до правца Пчиња - Скадарско језеро - Јадранско море, на истоку до развођа између Јужне Мораве и Тимока према Струми и Арчару, на северу до Дунава и ретко преко Саве, а на западу до Покупља, али их има у северозападној Словенији, око Толмина. Овакав распоред управо на подручју громила и српског језика, не може бити случајан. Свакако да се ови топоними не могу приписивати само Србима, али њихов распоред сведочи сам за себе, нарочито околност да их нема у сливу Вардара или даље у Бугарској. Занимљиво је да ових топонима нема око неких важнијих рановизантијских епископских седишта, као што су била она у Београду, Нишу, Скадру, или код Приштине, Требиња, Метковића, Сплита, итд.

Међу називима који сведоче о старим веровањима, најбројнији се односе на коња - Коњска глава (Раковац, Требава, Плавно код Книна), Кобиља глава (Корита), Врана глава (Калиновик), Враничев врх (Црљивица), Коњски бријег (Цимеше), Копито (Горња Петровца), Коњско (Зубци), Врањак. Више пута се у близини налазишта громила налази Црни врх (Горња Лијеска, Корита, Купирово), Црна гора (Лакат), Црни камен (Островица), или Алина стена и Бели брег (Јабука), а громиле су испод Дебелог брда (Купирово), или у Добром пољу, а не у Љутом пољу (планина Тара). Занимљиво је да се "Палеж" и слични називи, где су вероватно спаљивани покојници, по правилу налазе на западној страни од громила. На северо-источној страни су називи "Коњска глава" и слични.

Ови топоними несумњиво указују на веома стара аријевска схватања.351 О великој улози коња у космогонији Аријеваца сведоче и Ргведе и Упанишаде.352 Од делова коња је начињен свет; глава је зора, копита су тло, ржање су муње, итд (за успешно поређење ових података са нашим топонимима потребна су заокружена научна истраживања, којих још увек нема). Владар на самрти је жртвовањем коња, својој души отварао врата космоса, односно сједињења са божанством. Забележено је да се Срби спаљују са коњима, али громиле о томе не пружају никакве податке. У области Галиције има у време Пшеворске културе гробова спаљених покојника са ратничким обележјима и налазима мамуза.353 У VI-IХ столећу са коњем се сахрањују Авари и народи који су са њима живели, као и други номади.354 Подаци из позног средњег века показују да је коњ, као и оружје, код Срба био повезан са схватањем власти: краљ Драгутин је са краљевством над Србима, брату Милутину предао свог коња и оружје, а Законик цара Душана прописује да се коњ и оружје умрлог властелина дају цару.355 У време турске и аустријске окупације владара у том праву наслеђују епископи.356 Несумњиво, корен таквог права је у схватању да равноправни човек може бити само ратник са коњем и оружјем. Дакле, топоними везани за коња нису случајно у близини спомен гробаља са громилама.

Ови примери показују колико се још богатих података може наћи на терену, те да топоними као Палеж или Коњска глава могу указивати на близину гробаља са громилама и њихов положај.

Како се може расудити на основу приказане грађе, тек предстоји проучавање српских погребних обичаја из средњег века, па се могу очекивати многа занимљива открића. Иако су ископавања громила тек почела, могу се сагледати основни делови погребног обреда. Они пре свега произилазе из археолошких података који се могу успешно поредити са другом грађом и подацима из писаних извора о старом погребу Словена, Индуса и уопште Индоевропљана.

Поступци приликом спаљивања покојника за сада се могу раздвојити на три дела: оне који се одвијају у и око куће умрлог, оне извођене приликом подизања громила и оне непознатог места одржавања (прилог 1).

Остаје отворено питање поступка са могућим остацима изгорелих костију покојника. У гробљима која се могу издвојити као српска, на северу, има и громила у којима су нађене изгореле кости, изгледа увек стављене негде над громилу. Можда је те остатке сачувао случај, а мождаје то био утицај погребних обичаја других Словена, што треба да покажу будућа обимнија ископавања. Можда је пепео покојника сипан у реке или вртаче, или је негде излаган времену. Гозба или тризна се могла одвијати на посебном месту у селу. На то указује појам "трзан", који се односи на средишње место близу извора, у неким селима Босне.357

Када се буду предузела свеобухватна археолошка истраживања громила, као и проучавања предања, обичаја, обредних радњи, топонимије Срба, као и других Словена, претпостављен погреб код Срба у раном средњем веку биће свакако потпуније објашњен. За сада је очигледно да се Срби разликују погребом од осталих Јужних Словена у раном средњем веку, а да су блиски Западним, а онда и Источним Словенима. За сада многа питања тих веза остају отворена.

Посебно значење громилама и погребним обредима, даје један хагиографски текст, који је уочила Мирјана Ћоровић - Љубинковић.358 Реч је о открићу и преносу моштију Светог Стефана Првомученика, ученика апостола Павла, 415. године. Свети Гамалил је на свом имању у близини Јерусалима сахранио у за себе припремљеној гробници - Стефана Првомученика, Никодина и свог сина Авива. Пошто је прошло време прогона хришћана, Свети Гамалил се јавио у сну једном свештенику, са жељом да им се откопају мошти. Свештеник, у договору са архиепископом, спремио се да откопа мали тумул - брежуљчић, сматрајући да су светитељи тамо сахрањени. Међутим, Свети Гамалил се јавио неком иноку, и рече му: "Иди и кажи Лукијану презвитеру да се не мучи копањем на том брежуљчићу, јер ми тамо не лежимо; него нека нас тражи крај шуме, са јужне стране, тамо смо сахрањени; а на оном брежуљчићу нас су полагали да нас сахране, и над нама по старом обичају творили плач; и за сведочанство тог плача учињеног над нама, насут је тај брежуљчић."359 По преводу М. Ћоровић-Љубинковић,360 исти податак гласи: "Узалуд ће те се трудити да копате тај тумул, ми више нисмо тамо, ми смо сахрањени на другом месту, док су над нама плакали по обичају старих, и док су дизали на том месту тумул као сведочанство одржаних погребних свечаности у нашу част. " Затим на том брежуљчићу би подигнута црква у коју су положене мошти светитеља.

Дакле, у првом столећу обављени су погребни обреди вероватно за четири особе на истом месту, на коме је, после скоро четири столећа, преостала хумка од камена; на њој је подигнута црква. Подизање цркве на тумулу примењивало се и код нас. То су цркве апостола Павла и Петра у Расу,361 цркве у околини Требиња362 итд. Првобитно, ова хумка је вероватно била у виду некаквог споменика, који је могао имати камено постоље са неком грађевином, у коју се могао привремено положити покојник. Овај податак је важан, јер указује да громиле могу бити само сведочанство погребног обреда, а и да покојници нису спаљени, већ можда негде у близини сахрањени. Громила откривена код Сјенице, несумњиво подигнута сахрањеном покојнику (тешко је замислити да се неко спаљује 50 километара далеко од епископског седишта, 300 година после завршеног покрштавања), показује да су Срби у XII столећу подизали обредне споменике умрлом, који се данас препознају као громиле. Није искључено да је тако било и у старијој прошлости, да су покојници и у раном средњем веку сахрањивани, па и као хришћани, а да су им подизани обредни споменици - громиле.

Када се буду предузела свеобухватна археолошка истраживања громила, као и проучавања предања, обичаја, обредних радњи, топонимије Срба, као и других Словена, претпостављен погреб код Срба у раном средшем веку биће свакако потпуније објашњен. За сада је очигледно да се Срби разликују погребном од осталих Јужних Словена у раном средњем веку, а да су блиски Западним, а онда и Источним Словенима. За сада многа питања тих веза остају отворена.

Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 13 Jan - 21:11

Напомене

315. Р. Б. Пандей, 1990, 200-201, 283-284.
316. Редак налаз таквог штита објавио је Е. Шулд из Великог Радена - према Die Slawen, 294, сл. 143а.
317. Теофилакт Симоката, Историја, VI 9, ВИИНЈ I, 116.
318. Псеудо-Маврикије, Стратегикон, 5, 273, ВИИНЈ, I 132.
319. Свети Вонифације, Писма, 73, према H. Zoll-Adamikowa, 1975, 282-283.
320. Тацитова Германија, 46, превод и коментар В. Чајкановића, 34.
321. Масуди, Златни лугови, глава XXXIV.
322. Према Т. Lewicki, 1955, 151-152, упоредити и А. Я. Гаркави, 1870, 166.

323. А.Я.Гаркави, 1870, 135-137, 160-169.
324. T. Lewicki, 1955, 151.
325. Исто.

326. Р. Б. Пандей, 1990, 190-218, 279-285.
327. Исто, 209-211.
328. В. Н. Топоров, 1987, 28-30.
329. T. Lewicki, 1953; 130. и другде.
330. Л. А. Динцес, 1947, 76-79.

331. ПВЛ, I, 15, 211.

332. В. В. Седов, 1982, 144. и другде.
333. Л. А. Динцес 1947, Б. А. Рыбаков, 1987, 89-92.
334. Исто; упоредити В. В. МилЬков, 1981, 31.

335. Ш. Бешлагић, 1982, 372-379.
336. Исто, 359-371.
337. Ш. Бешлагић, 1982, 87, Т. II/Е-1; VIII/b-6.
338. Ш. Бешлагић, 1962, 101, сл. 139, 140.
339. Ш. Бешлагић, 1982; 104; на стубу из Доње Згошће спомиње сс бан (Босне) - М. Вего, 1970, број 246.
340. T. Lewicki, 1955, 149.
341. Ш. Бешлагић, 1954, 208-210, сл. 32-35.

342. И. Панчевски, 1993, 46-148.
343. Н. Дудић, 1995,66,7. 98.
344. В. Марковић, 1953.
345. В. Н. Топоров, 1987.
346. Ј. Ердељановић, 1922, 74-75.
347. С. Тројановић, 1982, 2-4.
348. Законик цара Стефана Душана V, 1975 (члан 25 у Атонском рукопису); II, 1981 (члан 11 у Студеничком рукопису, члан 21 у Хиландарском, Ходошком и Бистричком рукопису).
349. С. Тројановић, 1930, 54.
350. В. Чајкановић, 1941, 136-137.

351. Исто, 62, 31. другде; Я. Е. Боровский, 1982, 68-69, 99.
352. Р. Ивековић, 1991, 81-83 (Ргведе, I, 163: "Похвала жртвеном коњу"); 162-163.
353. Д.Н. Козак, 1993,59.
354. Ј. Ковачевић, 1977, 122-123.
355. Т. Ђорђевић, 1958, 143-146.
356. Исто, 147-148.
357. М. Филиповић, 1958.
358. М.Ћоровић-Љубинковић, 1959.
359. Јустин (Поповић), 1997, 23-27 (2 август).
360. Према F. Cabrol – H. Leklercq, 1922, 632-647.

361. Ј. Несторовић, Р. Николић, 1987, са литературом.
362. Љ. Шпаравало, 1979, (Славогостићи, Орах, Бијелач, Хум).
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 9:51

Ned Dec 26, 2010 12:58 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

Ne mogu da nađem odgovarajuću temu , pa velim može i ovdje .
Ove tabele će vam dati odgovor na dosta oitanja o stećcima ili mramorju kako ga neko zove.


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:43, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 9:59

Ned Dec 26, 2010 1:00 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

Drugi dio ..


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:43, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 10:08

Ned Dec 26, 2010 1:01 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

Brojno stanje po oblicima spomenika.



Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:44, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 10:25

Ned Dec 26, 2010 1:02 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

U Crnoj Gori stećaka ima :


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:45, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 10:27

Ned Dec 26, 2010 1:03 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

U Hrvatskoj :


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:45, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 10:39

Ned Dec 26, 2010 1:07 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

A evo i mape koja govori na kojem se područiju mogu pronaći stećci .


Poslednji izmenio Mr. Majevica dana Uto 18 Jan - 10:45, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyUto 18 Jan - 10:41

Ned Dec 26, 2010 1:08 pm

Mare
Detaljnije o steccima 3-27

Zamalo da zaboravim , SRBIJA :
Attachments
Detaljnije o steccima AttachmentSrbija.doc
You don't have permission to download attachments.
(436 Kb) Downloaded 0 times
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
Jankovljev




Number of posts : 866
Peпyтaциja : 0
Registration date : 20.02.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyNed 23 Jan - 22:55

Поред израза "гомила" и "громила" у употреби је и израз "громуља".
У Херцеговини постоје ситуације да су стећци постављани над гробове који су укопане у ове громиле.
Бешлагић вели да је то знак етничког спајања Илира и Словена... (пошо, вели да су то илирски тумулуси)
Онда каже да је једно објашњења за таква сахрањивања његовање култа гробља који су гајили многи народи те да су сматрали да је најбоље и даље ту вршити закопавање.
Овдје видимо да су те громиле старосрпске гробнице па би то био знак поштовања предака...

Е, на трагове свега овога наишао сам у селу Прибоју на Мајевици. Један информатор ми је причао о досељавању првих мјештана у ово село. Рекао ми је да су прво гробље основали на Оџаковом брду, а да им је молитвиште било, одмах испод, на маленом бријегу поред ријеке Лабудске који се зове "Громуља", уз констатацију да их је нешто вукло да им ту буде молитвиште. То "нешто" су вјероватно остаци некаквих претходних вјеровања и сазнања...

Поред те Громуље се данас налази штала, а сам бријег се оре. Бријег се налази са десне стране пута Прибој - Лопаре, одмах при излазу из Прибоја. Иначе, мислим да је на њему и гроб Томе Хајдука.
Nazad na vrh Ići dole
Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk


Number of posts : 590
Age : 35
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 2 Maj - 21:23

Vladimir Ćorović – Prilog proučavanju načina sahranjivanja i podizanja nadgrobnih spomenika u našim krajevima u srednjem veku
Nazad na vrh Ići dole
Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk


Number of posts : 590
Age : 35
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyNed 15 Jun - 16:01

Zečević Emina - O pojmu stećak
Nazad na vrh Ići dole
Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk


Number of posts : 590
Age : 35
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 5 Sep - 15:53

Претече стећака откривене у Дићима
Приликом недавно завршене заштите и конзервације археолози открили још десетак надгробних плоча око цркве са до сада невиђеним симболима

Detaljnije o steccima Stecak%20otkriven%20kod%20Ljjiga
Крипта с плочама око цркве у Дићима (Фото Жељко Јеж)

Љиг, Ваљево –Корпус од око 200 камених плоча, претеча чувених стећака, сабраних у крипти око мале цркве која потиче с краја 13. и почетка 14. века на арехеолошком локлалитету Дићи код Љига, обгаћен је новим открићем.

Приликом недавно завршене прве фазе заштите и конзервације плоча, испод којих су као код стећака сахрањивани покојници, археолози на челу с руководиоцем овог пројекта професором Баном Савићем пронашли су још десетак нових пред којима су напросто занемели. Изненађење је представљао до тада ретко виђени скуп украсних симбола на њима. Археолог Жељо Јеж из Ваљева, који је деведесетих година прошлог века водио радове на откривању налазишта, сада у улози стручног консултанта, каже за „Политику” да нешто слично не постоји у Србији и на централном Балкану.

– Пре свега, нигде не постоји на једном месту сабран толики број плоча. Некропола у Дићима нуди фасцинантан репертоар орнамената посвећених покојницима, али и времену у којем су живели. То су симболи добра и зла, моћи, таме и светлости, плодности, дана, а на појединим плочама уочљиво је и дрво живота. Сви покојници сахрањени су по хришћанским обичајима, али је крст у комбинацији с кругом. Пажњу привлаче и симболи светог тројства. Овај најновији археолошки блок од изузетног је значаја за струку јер ће представљати путоказ за проучавање наше еткогенезе. Омогућиће нам да дубље сагледамо наше корене и правце одакле смо дошли и пут којим идемо – објашњава овај археолог.

Саговорник „Политике” убеђен је да ће у Дићима приликом неких нових истраживачких послова, првенствено на оближњем тулуму поред цркве из времена праисторије, бити још занимљивих открића и изненађења. Њему је, вели, жао што је пре овог открића послат предлог Унеску да се стећци уврте у светску културну баштину, али исказује оптимизам да ће јединствене плоче из Дића стићи једног дана на ту листу.

Још једна од специфичности археолошког локалитета у селу Дићима јесте његова повезаност „пупчаном врпцом” с мештанима, житељима вароши на Ибарској магистрали. Још пре скоро сто година многи Љижани су га сматрали светим местом чудесне синергије. Иако у то време није било никаквих писаних и других трагова да је црква изгорела у пожару и срушила се 150 година после градње, појединци су слутили да дубоко испод земље на вој локацији она постоји. Људи од струке су то негирали. Мештанка Дара Савић је осамдесетих година прошлог века сама кренула да прикупља новац за трагање за црквом не би ли на тај начин натерала тадашње удружење археолога да отворе радове. И Милован Сајић, који се сам латио крампа и ашова, вршио је притисак на струку. Нешто касније сами археолози су у Дићима отворили шампањац за неочекивана открића. Љижани верују да овај ретки археолошки садржај може вароши и његовим житељима да буде од велике користи.

http://www.politika.rs/rubrike/kultura-i-zabava/Pretece-stecaka-otkrivene-u-Dicima.sr.html
Nazad na vrh Ići dole
Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk


Number of posts : 590
Age : 35
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 5 Sep - 16:01

Detaljnije o steccima Dici02

Detaljnije o steccima Dici01

Detaljnije o steccima Dici04

Detaljnije o steccima Dici06

Nazad na vrh Ići dole
Mr. Majevica

Mr. Majevica


Number of posts : 14652
Peпyтaциja : 25
Registration date : 28.01.2008

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 5 Sep - 20:21

Имаш пиће од мене Змај Огњени Вуче ! cheers
Nazad na vrh Ići dole
https://majevica.forumakers.com
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyČet 25 Sep - 10:41

Горан Ж. Комар: СТЕЋЦИ, ИЗВОРНО СРПСКО НАСЛИЈЕЂЕ

Detaljnije o steccima Goran.komar

четвртак 07 март 2013

goran.komarДолине херцеговачких река Требишњице и Неретве послужиле су у средњем веку као магистрални путеви распростирања хришћанства у дубину Хумске земље. Уз обале ових река, положени су угледни и стари манастири и цркве који припадају православљу, а које су српски владари обнављали и украшавали. Међутим, поред ових православних средишта, у области Херцеговине, посејани су бројни гробни споменици средњега века познати као стећци. Њихова очигледна концентрација лежи управо у источној Херцеговини, а такође, у овоме подручју леже неки од најстаријих споменика који носе ћириличне натписе.

Будући да се простор попуњен стећцима шири и на предјеле Босне, Хрватске и данашње Црне Горе, а уочено је да Хрвати и муслимани у Босни настоје на везивању овог споменичког наслеђа за сопствене етницитете, ваља подсетити на обавезу поштивања најелементарнијег научног принципа одређења области највеће концентрације као језгровне области, из које се, ка периферним експозицијама, ширио утицај и пракса градње ових монументалних споменика. Тако ћемо, правилно, поступити у сагледавњу сваког историјског феномена и процеса? Осим тога, треба указати на очигледно везивање стећака за рецентна православна гробља и српска насеља, речју, српско катастарско тло. Они се у претежном делу налазе у портама православних цркава и гробљима православних у Херцеговини и Босни, или непосредно уз ова гробља и села. На овим споменицима, познато је, готово да нема натписа ван ћириличног писма. Изузетно ретко, јављају се глагољска писмена. Изучавањем стећака бавили су се одавно стручњаци Земаљског музеја у Сарајеву, да поменем само Хермана, Трухелку, Бешлагића и Вега. Ови теренски истраживачи, према којима гајим дубоко поштовање, учинили су напор да са свих страна осветле феномен градње монументалних гробника у Босни и Херцеговини и на том путу учинили су одређене погрешке које у наше дане настојимо исправити. Сви ови научници пришли су расчитавању натписа, а да претходно нису стекли искуство у читању старих ћириличних рукописа. Међутим, након истраживачке кампање Марка Вега, рођеног Чапљинца, теолога по основном образовању, затим професора и директора никшићке гимназије (завршио Филозофски факултет у Загребу), која је услиједила почетком шездсетих година 20. века, стигла је, по директиви из државног врха, кампања одношења репрезентативних споменика у врт Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву. Ови „репрезентативни споменици“ су углавном били они са раскошнијом декорацијом или, занимљиво, крстови. Крстови са богатим украсним детаљима и натписима. Неки, чак са именима ктитора херцеговачких цркава. Током мојих теренских истраживања у области источне Херцеговине (2004-2012), начинио сам, крећући се од некрополе до некрополе, евиденције однешених или уништених споменика. Током јесени 2011. године започео сам један круг предавања у општинама источне Херцеговине којим настојим на разобличавању политичког пројекта званог „босанчица“ којим се још у вријеме аустроугарске окупације настојало на разбијању целовитог ћириличног система писма којим су исписани натписи на стећцима, а који је идентичан писму старих српских рукописа ма где да су настајали. Конструктор „босанчице“ је архивист у тадашњем Архиву Дубровника Ћиро Трухелка који је радио и у Земаљском музеју у Сарајеву. Овај фалсификат не би био вредан пажње да аустроугарска пропаганда, касније српска службена историографија, државне политике Србима суседних народа и бројни други чиниоци, нису прихватили и удомили „босанчицу“, па се догодило да и наш народ у забаченим деловима Херцеговине дозна о „босанчици“ и некритички прихвати овај термин. Но, вратимо се одношењу и уништавању стећака. Свим мојим саговорницима, па и публици на предавањима у Херцеговини, изненађујуће је да је тако велики број споменика однешен или уништен. Примера ради, у селу Симијова у пределу Врањске код Билеће, однешен је 1964. велики крст на натписом, чиме је средњевековна накропола коју су красила три крста, осиромашена за један. Мештани Симијове, Делићи и остали, видевши намеру екипе Земаљског музеја, пружили су отпор, али се екипа сутрадан вратила у пратњи полиције са упозорењем да се омета научно-истраживачки рад. Мештани говоре да је тачно на место на којем је стајао крст касније ударио гром који је спржио велико стабло, које и сада, сасушено, стоји на своме месту. Из чувене некрополе у Радмиловић дубрави у селу Баљци код Билеће одношени су споменици и том приликом је један изузетни стећак поломљен. Парчад овог стећка се и сада види у гробљу. Тако су одношени споменици из села Милавићи у Дабру (код Стоца) и то управо крст са натписом (Лазарев крст) о којем се чуло да је у Сарајеву поломљен. Милавићи иначе чувају огромну некрополу, другу по величини у Херцеговини. И из некрополе на Крековима у Невесињу, која је највећа у Херцеговини, одношени су споменици, затим из низа некропола у Поповом пољу, Љубињу и Гацку (Зборна гомила код Степена). Када је после Другог светског рата стигао предлог за одношење два изузетно стара стећка са натписима из околине Требиња, мештани села Полице су покренули судски поступак и сачували своје наслеђе које је данас изложено у Музеју Херцеговине у Требињу. Ова два ћирилична натписа спадају међу најстарије на простору Балкана. Други проблем који се јавио, лежи у навици Срба у Херцеговини и Босни да забацују и уништавају стећке јер су упорним пропагандним деловањем научени да они припадају туђем етничком кругу. На жалост, бројни су примери уништавања споменика са натписима чиме се сече реална нит која наш народ веже са његовим средњевековним трајањем на овим просторима. У селу Жаково код Требиња склоњен је или уништен један стећак са ћириличним написом приликом обнове средњевековне цркве. Несумњиво је потребно пуно рада у овим српским земљама какао би се преокренули регресивни токови који воде у затирање средњевековног споменичког наслеђа Херцеговине. Осим тога, у последње време, све чешће, упућујем предлоге политичким властима Републике Српске за промишљање иницијативе за упућивање захтева за враћање ових споменика у земљу којој припадају и народу којем припадају. То је апсолутно обавеза установа у чијим се депоима или вртовима налазе ови споменици, па и тада када су споменици однешени у Београд (Војни музеј на Калемегдану). На тај начин српски народ би путем својих политичких представника исказао одговарајућу меру поштивања сопственог верског и културног наслеђа и испунио дуг према прецима и њиховој надасве мученичкој историји.


Белешка о аутору

Рођен 1962. године од оца Жарка и мајке Браниславе рођ. Бронзић. Живот провео у Херцег – Новом. Студије медицине завршио у Новом Саду, а специјализацију Опште медицине у Београду. Овдје се, усљед ограничености простора, наводе само значајнија дјела и пројекти.
Рад у пољу историографије одвија се у више праваца:
1. Рад на обради изворних ћириличних докумената Боке Которске и Дубровника из раздобља (17 – 19 в.).
2. Стварање специјалног староћириличног фонта који не представља имитацију предвуковског писма већ доноси његов аутентични облик
3. Рад на сабирању података за политичку и нарочито црквену историју херцегновског краја. Објављује монографска дјела посвећена изучавању историјског хода херцегновских села, као и радове из историје Српске православне цркве у Боки и Херцеговини. Велики број радова посветио је рушењу тезе о измјени етничке слике Боке Которске након млетачко – савезничког заузећа Херцег – Новог 1687. године.
Nazad na vrh Ići dole
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 26 Sep - 23:08

Кад би стећци проговорили

Detaljnije o steccima View_image Босна и Херцеговина, Хрватска, Црна Гора и Србија договориле су се да стећке - као заједничко културно наслеђе - номинују за Унескову листу светске културне баштине. Историчари, пак, и даље не могу да се договоре – чији су камени спавачи


Чуче два стећка на београдском Студентском тргу; испред Етнографског музеја. Ћутљиви, готово неприметни. Из Липеновића су, код Крупња, у западној Србији. Пре око шест векова ови надгробни споменици подигнути су смртницима о чијој култури и обичајима данас једва понешто знамо. Загонетне стећке ишчупаше са крупањског пропланка и у Београд донеше још за вакта др Симе Тројановића, првог директора Етнографског музеја и његовог помоћника Николе Зеге. Иако се у камене спаваче, кажу, не дира. На некима од њих уклесане су и клетве, попут оне на једном стећку из села Хумско крај Фоче (Република Српска): „А се је кам од Тртише. Живјех мирно, Бога молећ’ и зла не мислећ’. Овден, гди ми је кам, уби ме гром. Зашто Боже? Да су клете и проклете руке које би ово претурле док одговор не добијем. 1174. године по Господу нашем.“
И наши из Липеновића и ови из Хумског, као и око 69.000 стећака досад регистрованих у БиХ, Србији, Хрватској и Црној Гори требало би да буду пријављени на Унескову листу светске културне баштине до септембра 2010. Министри културе четири еx-YU земље су прошле недеље у Сарајеву потписали писмо о намерама у којем је договорено да ће стећци бити номиновани као „регионално културно добро“ за упис на привремену Унескову листу културне баштине. А ускоро треба да се договоре и о критеријумима за увршћавање некропола за номинацијски документ. Овог пута, политичари се договарају, а међу историчарима и даље – договора нема. НИН се у то уверио у разговору са босанским академиком Мухамедом Туњом Филиповићем из Сарајева и др Миодрагом М. Петровићем, научним саветником и стручњаком за црквено право, из Београда. Првом је ближе богумилско (бабунско, неоманихејско) порекло стећака, а другом православно, српско. Први се позива на радове српских историчара Симе Ћирковића и Драгољуба Драгојловића, други већ деценију и по указујући на византијске и српске изворе о богумилима, доводи у питање закључке не само српских, хрватских и бошњачких историчара прошлог века него закључке још у 19. веку устоличене аустроугарске школе мишљења о пореклу стећака. Још увек, нажалост, без одговора научне јавности.
Бабунски или не, стећци никад нису били у јаднијем стању. Разједају их киселе кише, нестају стећци као што нестаје и Босне, како је негде написао босанско-хрватско-српски писац Миљенко Јерговић. По селима бивших југословенских република узидани су у неке нове куће, њихови делови понегде подупиру шталска врата. Они најнесрећнији леже раскомадани на згариштима деведесетих. Ипак, претекли су. Професор Мухамед Филиповић тврди да их је у БиХ било око 150.000, а сад једва 60.000. Иако се ради на новом попису због документације за Унеско, према попису из 1980. године у БиХ је утврђено постојање 59.593 стећка на 2.687 локалитета, у Хрватској 4.447 стећака на 247 локалитета, у Србији 2.267 стећака на 121 локалитету, а у Црној Гори 3.049 стећака на 107 локалитета (Шефик Бешлагић, 2004). И таквих више нигде на свету нема јер постоје само на данашњим територијама четири бивше југословенске републике.
Постоји неколико теорија о пореклу стећака. И свакој се, мање-више, може пришити дневнополитичка и националистичка манипулација „у потрази за изгубљеним идентитетом“. Ипак, све теорије могу се сврстати у две групе – теорије о верској и теорије о етничкој припадности. Или, по данашњем верско-национално-политичком кључу, на бошњачку („богумилску“), српску („православну“ или „влашку“) и хрватску („католичку“) теорију порекла стећака и Цркве босанске.
Иако се прве забелешке о стећцима у Босни појављују већ у 16. веку, озбиљније научно истраживање „митских бића од камена“ (Миљенко Јерговић) почиње тек пре 130 година, са аустроугарском окупацијом Босне (1878) и оснивањем Земаљског музеја у Сарајеву, 1888. Од тада, па до данас научни кругови на такозваном Западном Балкану али и шире нису се успели договорити о културно-историјској припадности необи­чних надгробних споменика.
Јасминка Поклечки-Стошић, виши кустос загребачке Галерије Кловићеви двори, пре неку годину (2008) организовала је запажену изложбу стећака под ведрим небом у хрватској престоници. Она пише да је теорија о верској припадности превладавала већ од средине 19. века „везујући стећке уз богумилство и средњовјековну Цркву босанску“. Мађарски историчар Јанош Асбот је „у осамдесетим годинама 19. века по упутима Аустро-Угарске Цркву босанску поистовјетио са богумилима, а украсне мотиве на стећцима тумачио као богумилске вјерске знакове“, објашњава хрватска кустоскиња. Образложење је једноставно: величина територије на којој је деловала Црква босанска подудара се са распрострањеношћу стећака. И данас, ова теорија је најраспрострањенија. Није ни чудо, њени најзначајнији заступници од 19. века до данас су: Артур Еванс, Јанош Асбот, Фрањо Рачки, Ћиро Трухелка, Иво Пилар, Драгутин Прохаска, Владимир Ћоровић, Александар Соловјев, Дмитриj Оболенски, Михаило Динић, Мухамед Филиповић, Сима Ћирковић, Драгољуб Драгојловић, Пејо Ћошковић... У „богумилску Босну“ и „богумилске стећке“ веровао је и Мирослав Крлежа, толико да данас на загребачком Мирогоју његов и Белин гроб краси надгробник који по свему подсећа на стећак. Тако је хтео. Последњих деценију-две ова теорија је доживела највећу експанзију у својој историји међу Бошњацима; бошњачка интелектуална елита деведесетих (али и данас) инсистира на богумилском пореклу Бошњака и „сличностима и блискошћу Цркве босанске са исламом“ (Адил Зулфикарпашић, Туњо Филиповић). Тако, Адил Зулфикарпашић, оснивач Бошњачког института у Сарајеву, за НИН је 1997, у перо Луке Мичете, говорио овако: „У богумилској, дуалистичкој вјери постоји низ сличности са исламом. У исламу између човјека и бога нема посредника. Ауторитет је Куран а не хоџа. [...] Чињеница да свијест националне припадности код муслимана нема ону агресивну ноту коју показују Срби и Хрвати – плод је богумилства. [...] Рим је крижарским ратовима и инквизицијом хтио спријечити ширење богумилске херезе и покатоличити Босну. Из сличних побуда су то и Немањићи радили. [...] Наш национализам је стар […] вичан толерантности живота са комшијама, католицима и православцима, без искључивости, и није створен на начелу мој живот – твоја смрт.“ Богумиска теорија, међутим, истовремено доживљава и озбиљна оспоравања.
Опште је познато у научним радовима који заступају ову тезу да се катари, патарени, богумили, бабуни, крстјани, поистовећују с манихејском и масалијанском јереси односно Црквом босанском (Фрањо Рачки, Богумили и патарени, 1870). Јасминка Поклечки-Стошић међутим примећује: „Но, при томе се заборављало или прешућивало да стећака нема у подручјима за која се зна, и доказано је, да су на њима дјеловали богумили – попут Бугарске и Македоније, те исто тако ни у подручју талијанских патарена као ни француских катара, премда би по тој богумилској теорији било логично тамо их очекивати.“
А др Миодраг М. Петровић последњих петнаестак година поставља питања научној јавности: зашто поборници радикалних богумила у Босни не могу да одговоре на питање како то да се после пада Босне под Турке 1463. године у изворима уопште више не помиње „Црква босанска“? Јер, ако је била верска организација, зашто није бар за кратко време надживела пад државе, као што је, уосталом, СПЦ надживела пад Србије под Турке (1459). Ко је оснивач „Цркве босанске“ и како је настала? Зашто у изворима нема ниједног податка о некаквој духовној или црквенојурисдикционој делатности било којег од чланова „Цркве босанске“ а веома много има података о њиховој чисто световној улози: саветодавној, арбитражној, дипломатској?
Међу теоријама о етничкој припадности стећака, које последњих десетак година превладавају над верским тумачењима порекла стећака, најчувенија је „влашка теорија“. Њу је прославила Меријен Венцел, америчка историчарка уметности која је живот посветила проучавању стећака и Босне средњег века. У Сарајеву 1999. објавила је две студије о богумилима. Написала је како је 1960. дошла у Сарајево да истражује богумиле и живела је у убеђењу да су стећци њихови.
„Овоме су следиле године истраживања, током којих сам схватила да стећке нису правили богумили“, казала је Венцелова. Она је уверена да су богумилску теорију заступали хабзбуршки политичари „тражећи идеолошко упориште њима неопходног раздвајања Босне и Херцеговине од Србије“ (Милорад Екмечић, Дуго кретање између клања и орања, стр. 319).
У тези Меријен Венцел, хрватски историчари одмах су препознали просрпско тумачење. И да постоји опасност да стећци могу постати „српски“. Зато је дон Анте Шкобаљ врло брзо реаговао књигом Обредне гомиле, у којој истиче „сву ништавност и бесмисленост тзв. влашке теорије о подријетлу стећака“. Он каже: „Када се узме у обзир: распрострањеност, њихова повезаност с гомилама и градинама, орнаментика, знакови и симболи, натписи, писмо и језик, морамо признати да су стећци споменици хрватске народне културе...“ „Хрватска теорија“ порекла стећака такође је присутна посебно међу оним хрватским историчарима који су у Цркви босанској видели стару глагољашку католичку цркву. Др Мухамед Филиповић међутим каже: „Ови хрватски хисторичари не могу изаћи на крај са хисторијским чињеницама. Одакле толике интервенције у циљу истребљивања богумила које захтијева папа, и католичка црква и онолике католичке земље? С друге стране, ови аутори морају да тврде да су Рачки и остали хрватски историчари који су признавали постојање Цркве босанске били под утицајем илиризма, југославенства што одаје праве разлоге због чега они негирају постојање богумила...“
Nazad na vrh Ići dole
gljeb

gljeb


Number of posts : 726
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPet 26 Sep - 23:10

Е сад, кад је реч о „влашкој теорији“, питање Влаха у средњем веку је дискутабилно, рећи ће за НИН др Весна Марјановић из Етнографског музеја у Београду: „Власи у средњем веку су – Срби. Али, Власи су у средњем веку и сточари и старобалканско становништво које су затекли Словени кад су дошли овде. Јасно је да стећке подижу хришћани. Али хришћанска свест код њих још увек није на том нивоу да на сваком стећку постоји крст. Напротив. На стећцима се јављају слике јелена, као култне животиње, двобоја, коњаника, подигнутих руку са предимензионираним шакама ка небу, постоји и коло (антропоморфне фигуре које се држе за руке). Постоје и астрални елементи сунце, месец... Наравно да постоји на стећцима и геометријска орнаментика која подсећа на ону између фресака у цркви, али то само говори да су људи урезивали у стећке оно што су могли да виде, оно што је био део свакодневног живота. Пронашла сам податак да је само 360 стећака с натписима на старословенском, од близу 70.000 регистрованих. То значи да је период од четири или пет векова колико су настајали (од 11. до 16. века) био прилично дуг и да су се утицаји и мода, као и друштвено-политичке прилике – мењали. Али је свакако реч о неком нео облику културе која је већ постојала. У Босни и Србији у средњем веку властела и богатији људи сахрањивани су око цркве, дакле поред свештенства и није необично што се стећци налазе у близини цркава и црквишта.“
Срећа је у несрећи за она два београдска стећка из Липеновића, што су ипак некако – на гробљу. За време владавине Турака, на простору данашњег Студентског трга било је турско гробље, још пре 1688. и задржало се ту безмало два века, и чак 41 годину поред Велике пијаце, која је ту подигнута у лето 1824. А онда је прекопано. Бизарна симболика.
Е, кад би стећци проговорили.

Бабунска реч
Др Мухамед Филиповић порекло стећака („ексклузивно босанску појаву“ јер се, у основи, налазе на територији старе босанске државе) препознаје у „неоманихејству (богумилству) Цркве босанске“; мисли да за стећке и није толико важно да ли су их подизали богумили, колико је „важна веза између начела Цркве босанске и природе стећака, њихове филозофије поимања света, начина на који су ситуирани у природи и натписа на њима“; инсистира да „богатство пластике и ликовна обрада стећака немају канонски карактер и да их не диктира црква“, подсећајући да су то закључци и америчке историчарке Меријен Венцел која је деценијама изучавала стећке; убеђен је да је „обичај обиљежавања гробног мјеста у Босни био заједнички и православнима, и католицима и припадницима Цркве босанске“ и постојао је и у оним крајевима данашње Хрватске, Србије и Црне Горе до којих је досезао утицај Цркве босанске и старе босанске (Тврткове) државе. Распрострањено је мишљење у 19. и 20. веку да је богумилство у средњем веку у Бугарској, Србији и Босни, масовна појава и да су богумили на Балкану настављачи манихејске јереси, отуд неоманихејци. Основу богумилског учења чини дуалистичко веровање о постојању два царства: царства добра и светлости којим господари Бог и царства зла и таме којим господари Сатана, а да је видљиви свет настао из мешавине ова два царства.
Др Миодраг Петровић доводи у питање постојање Цркве босанске као црквенојерархијске организације, било јеретичке или не; тврди да је „Црква босанска“ била дипломатско, световно, арбитражно тело при дворовима босанских владара; да су њени такозвани чланови крстјани били православци а не богумили дуалисти као изданак манихејске и масалијанске јереси; да на Балкану богумили у том контексту нису ни постојали и да су једини „богомили“ или „бабуни“ који се спомињу у Душановом законику и Законоправилу или Номоканону Светога Саве у ствари – Латини, римокатолици - јеретици, а једина стварна опасност за немањићку Србију, „бабунска реч“ како је дефинише Душанов законик, јесте – Filioque (Филиокве, латински израз који значи „и од Сина“ што је главни узрок одвајања католичанства од православља, прим. н). За стећке и симболе на њима каже да су својствени хришћанској православној уметности, а као доказ наводи то да се налазе покрај православних храмова, цркава или црквишта.



Зора Латиновић
Nazad na vrh Ići dole
Zmaj Ognjeni Vuk

Zmaj Ognjeni Vuk


Number of posts : 590
Age : 35
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima EmptyPon 6 Okt - 15:32

Драго Видовић – Симболичне представе на стећцима
Nazad na vrh Ići dole
Sponsored content





Detaljnije o steccima Empty
PočaljiNaslov: Re: Detaljnije o steccima   Detaljnije o steccima Empty

Nazad na vrh Ići dole
 
Detaljnije o steccima
Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија-
Skoči na: