Maнacтиp Cвeтoг Hикoлe y Kypшyмлиjи

Манастир оживео после три века

Манастир Светог Николе код Куршумлије поново је оживео после 323 године. После три века су се ту населили монаси.

Манастир је прва задужбина Стефана Немање. Општина Куршумлија је издвојила око три милиона динара како ова светиња не би пропала. Сада су ту монаси, који су манастиру удахнули нови живот.

Општина Куршумлија урадила је дренажу око манастира, и радове који ће спречити даље урушавање објекта. Храм је изграђен 1165. године, а приликом обнове је сачувана архитектура из доба Немањића.

Манастир има историјски значај, јер је Стафан Немања као удеони кнез, из Куршумлије, која се тада звала Топлице, почео да ствара српску државу. Када је српска црква добила управну самосталност, 1219. године, на овом месту је било седиште прве српске епископије - топличке.

Надлежне институције нису имале слуха за овај верски објекат - нити су га обилазиле, нити су започињале обнову, а једино се могло чути тек понеко обећање министара, од којих, до сада, ништа није било. Општина Куршумлија планира даља улагања у манастирски комплекс.

Б92

Куршумлија – Манастир Светог Николе у Куршумлији, задужбина великог жупана Стефана Немање и манастир Пресвете Богородице, биће потпуно реконструисани и обновљени. Према речима Радована Танасковића из „Планинке“, општина Куршумлија ће, уз помоћ овог предузећа и Завода за заштиту споменика кренути са обновом манастира Свети Никола и Пресвета Богородица, као и да је патријарх Иринеј обећао помоћ у обнови.

Манастир Св. Николе је најстарија задужбина Стефана Немање и представља један од најстаријих споменика средњовековне архитектуре у Србији, а манастир Пресвете Богородице је прва задужбина Стефана Немање, саграђена док је престоница била у некадашњој Топлици (1152-1166) и први је од 200 манастира из епохе Немањића. Посветио га је жени Ани, мајци светог Саве која је у њему замонашена.


Хвала на информацији Гљебу !

Jedna zanimljivost! Naime, svadja izmedju Stefana Nemanje i njegove brace, velikog zupana Tihomira i udeonih knezeva Stracimira i Miroslava je zapocela tokom izgradnje ove crkve:

'' ...и док је зидао храм светог чудотворца и брзога у бедама помоћника Николаја, опет браћа његова, подстицањем ђавољим и злом ревношћу и љутим гневом обузета, дођоше да ожалосте Светога, говорећи:

- Шта радиш то, не договорив се о томе с нама, што ти не личи да радиш?

А он, погледав на њих с кротошћу и с осмехом око усана, говораше:

- Браћо моја драга, како смо једнородни, нека не буде на гнев ово дело моје, које почех у Господу и доврших га. Ја га сврших, па, ако је добро, нека је мени, а ако је зло, нека опет буде мени. Него просите у Господа Бога мојега многе дарове и милостиње велике и некварежне, да их свако од вас прими.

И сврши храм Светоме, и установи у њем правило о чрнцима, како да славе Господа Бога непрестано.

Gradnjom hrama je Nemanja hteo da pokaze nezavisnost od brace jer mu je car Manojli Komnin dodelio titulu ''carskog sana'' i podcinio ga direkno sebi.

Kasnije se u zatocenistvu jer su ga braca zatocila zbog neposlusnosti, zavetovao svetom Djordju da ce mu dici hram ukoliko ga oslobodi, te je tako oko 1171. podigao cuvene Djurdjeve Stupove.

Deo Zitija svetog Simeona na: http://www.rastko.rs/knjizevnost/liturgicka/stefan-sabrana/stefan-sabrana_03_c.html