Дoкyмeнтoвaнe нeкpoпoлe cтeћaкa нa пoдpyчjy Tyзлaнcкoг кaнтoнa

Dokumentovane nekropole stećaka na području Tuzlanskog kantona

   Četvrtak, 05 Februar 2015 11:57

Nakon projekta ''Istraživanje nekropola stećaka na prostoru Tuzlanskog kantona'', koje je realizovalo Geografsko društvo Tuzlanskog kantona, mr. sc. Edin Hadžimustafić, viši asistent na odsjeku za geografiju je 26. januara 2015. godine odbranio  doktorsku disertaciju „Analiza horizontalne i vertikalne disperzije nekropola stećaka na prostoru Tuzlanskog kantona“.

Pojekat „Istraživanje nekropola stećaka na prostoru Tuzlanskog kantona“ (2008.-2014.) imao je za cilj pronalaženje i pozicioniranje nekropola stećaka na području 13 općina TK, analizu stanja očuvanosti i predlaganje neophodnih mjera njihove zaštite. Voditelj projekta bio je prof. dr. Salih Kulenović, koordinator mr.sc. Edin Hadžimustafić, a učesnici studenti Odsjeka za geografiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Tuzli.

Kao plod navedenog višegodišnjeg istraživanja 26. januara 2015. godine na PMF-u u Tuzli je odbranjena doktorska disertacija: „Analiza horizontalne i vertikalne disperzije nekropola stećaka na prostoru Tuzlanskog kantona“, mr.sc Edina Hadžimustafića. Komisiju za odbranu su činili: prof.dr Branko Ristanović, mentor, prof.dr. Alija Suljić, član i prof.dr. Sabahudin Smajić, predsjednik).

Rad se sastoji od 326. strana, 37 slika (karte, dijagrami) i 48 tabela. Na kraju disertacije, kao dodatak, prezentovano je 167 skica nekropola i 161 fotografija. U radu su primijenjene savremene GIS (Geografski informacioni sistemi), GPS metode koje su rezultirale mnoštvom do sada nepoznatih i vrlo preciznih rezultata. Nekropole stećaka su prvi puta istražene na ovaj način, novom metodologijom i savremenim sredstvima. Ovo je prvi rad nakon 43 godine u kojem su kompleksno sagledane nekropole stećaka na geografski širem području, u ovom slučaju na površini od 2649 km2 i na teritoriji 13 općina. U ovom radu evidentirano je 180 nekropola što je za 58 ili 32,22 % više u poređenju sa rezultatima do kojih je došao Šefik Bešlagić. Pronađeno je 1517 stećaka što je za 345 ili 22,74 % više.

Urađena je i analiza orijentacije stećaka prema oblicima gdje je utvrđeno postojanje korelacije između oblika i orjentacije a i dimenzije stećaka su slijedile određena pravila za pojedine oblike.

http://www.bastina.ba/index.php?option=com_content&view=article&id=288:dokumentovane-nekropole-steaka-na-podruju-tuzlanskog-kantona&catid=60:vijesti-2015&Itemid=148

Хех, ови измишљају топлу воду. Кад и кад су то браћа са овог форума ушемили у GPS! Додуше, ови за то стичу дипломе. Могу мислити да све врви од богумилства и босанства.

Čuo sam da se 2/3 stećaka nalazi u Republici Srpskoj.

Више него тачно. Доказано да им је највећа концентрација у већински српским крајевима, како онда, а тако и данас. То не значи да их нема и у муслиманским и католичким селима, али то је прије знак преласка на нове вјере, него неког богумилства и босанства. Ако је село данас муслиманско и у њему има мраморова, то може да значи само једно, а то је да су они данас Бошњаци, а да су им дједови били Срби..

Ne razumijem se baš u stečke, ali sam čuo da su oni koji su sahranjivani ispod njih okrenuti prema istoku. Ako je to tačno, znači po istočnom obredu.Kažu Bosanski stečci (često ispuštaju Hercegovinu u kojima im je najveća koncentracija), a veliki broj ih se nalazi u zapadnoj Srbiji, pa se protežu čak do Bugarske. Takođe ima ih puno i u Crnoj Gori, pogotovo u njenom Hercegovačkom dijelu (Nikšić i sjeverna Crna Gora). Treba samo pogledati imena na stečcima i pismo kojim su pisana. Doduše, oni su to pismo (znamo i koji) prekrstili u Bosančicu (čak neki od njih kažu da smo mi to pismo ukrali i nazvali ga ćirilicom).   Takvim falsifikatorstvom i izvrtanjem činjenica nikako me nebi čudilo da i imena sa stečaka "prekrste" u Bosanska.

gljeb ::

 Доказано да им је највећа концентрација у већински српским крајевима, како онда, а тако и данас. 

Da. I kraj pravoslavnih crkava i na starim pravoslavnim grobljima.

Свака твоја констатација је апсолутно тачна. Рећи ћу још да стећака, или како их наш народ зове мраморова, има у сред Црне Горе и то гдје никад није било ни Херцеговине, а камо ли Босне! И то на Цетињу, вијековној престоници (српске) Црне Горе. Испред Влашке цркве, још стоје два монументална стећка, а било их је кажу 150. Испод једног од њих је сахрањен Бајо Пивљанин, кажу.

Једном смо написали: ,,Гдје је мраморје ту су и црквине и црквишта.,,

На страници

http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-21-25-09/2014-08-21-21-38-41?id=130



Прераца код Билеће

У мјесту Хумцима на Мајевици на локалитету Црквина такође некропола стећака - да ли је и то г-дин Един Хаџимуставфић ,,џипиесово,, ???

У мјесту Корају на Мајевици, такође на Црквини стећци.

Ова мјеста су бошњачка, зато сам их и написао.

Koga li je vise ovdje strah? Muslimane da priznaju da su u stvari islamizovani Srbi
i cinjenica da na sve moguce nacine sebe zavaravaju da se to ne otkrije
ili Srbe da iste te islamizovane Srbe prime sutra kao svoje ukoliko bi to muslimani
od nas trazili radi dugorocnog mira tj. istorijskog pomirenja na ovim prostorima?
Stecci su mozda zadnja karika u lancu istorijskih dogadjaja koja bi mogla biti
odlucujuca za pomirenje nasih naroda ili za totalnu podjelu za sva vremena.