MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  Često Postavljana PitanjaČesto Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Delite | 
 

 Камен меље брашно, а храни нам и душу

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica

avatar

Number of posts : 14420
Peпyтaциja : 23
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Камен меље брашно, а храни нам и душу    Ned 20 Sep - 16:00

Божидар Милошевић | 27. април 2014. 09:33

Анђелко Делић (60), на рукавцу речице Јање поред магистралног пута Београд - Тузла, живи и ужива у старој воденици. На манифестацијама освојио много награда за своје специјалитете од брашна



КАО у Ћопићевим причама о "хајдучији" и безбрижности старих добрих времена која су одавно иза нас, Анђелко Делић (60) из Прибоја, на рукавцу речице Јање, поред магистралног пута Београд - Тузла, живи свој живот и ужива у старој воденици. Друштво му прави стари мачак Гвидо и много радозналих путника намерника, који сврате да се одморе, почасте врућим уштипцима, али и да понесу здравог пшеничног и кукурузног брашна које Анђелко свакодневно меље...

- Још од 1750. године моји далеки преци, а после и прадеда Гавро, деда Гајо, отац Мишко били су воденичари, па шта друго ја да будем, него да мељем жито и ове земне дане проводим у воденици - прича Анђелко. - Моја супруга Тривуна је професор физике, Богосав и Иван, деветнаестогодишњи синови близанци студирају рударство, а ја сам до последњег рата био на "државном" послу, али воденички камен ми је "млео" душу и звао назад, на мајевичке потоке и речице... Воденица је моја судбина...

Потврдило се то и прошле године приликом посете Хиландару. Сви туристи су кренули у једном правцу, само он, не знајући зашто, у другом. И на том путељку је пронашао шта друго него - воденички камен...

- Врата моје воденице су отворена за све добре људе, свих вера и занимања. Ја волим људе, па сам у знак поштовања према свим посетиоцима, од магистрале до воденичког улаза поставио црвени тепих. Овде мељу и Срби и муслимани, по брашно наврате естрадне звезде, недалеко одавде је и атеље професора Миладина Лукића, академског сликара. Ако га здравље послужи, на лето ће ми у госте и рођак "по бабине линије" чувени сликар Љуба Поповић, из Париза - радује се Анђелко.

Радује Анђелка и то што ће и Лопаре коначно добити туристичку агенцију, па ће све ове лепоте туристима бити доступне сваког момента..

- Америка има кока-колу, Французи вино, Мексико текилу, па зашто и ми не бисмо направили српски бренд, од наше здраве проје и уштипака од воденичког брашна - пита се Анђелко. - Мора се држава мало потрудити, да сачува неке вредности, умне људе, језик али и традицију и обичаје...

Годинама уназад, Анђелко је учесник свих туристичких манифестација, добитник бројних награда за своје специјалитете од брашна, који се нуде гостима у ресторанима који држе до здраве хране. Често овде наврате и они што остадоше жељни родног краја, одморе душу крај речице, узму брашно и назад у Швајцарску, Немачку, Америку...

И док априлско сунце полагано залази за мајевичке висове Златово и Бусију, Анђелко из врелог тигања вади румене уштипке за дружину која стиже у воденицу.

- Да се мало провеселимо, пријављује се тек придошли Боћа са шаргијом. Ускоро ће и Мићо свирач са хармоником, виолинисти Станко из Веселиновца и Буза из Лопара... Биће весеља до зоре...

Ускоро ће кроз ноћ, уз жубор речице Јање, из воденице да крене стара мајевичка "Чобанице лепотице, ајмо у планину..."



ЧУВАР ТАЈНИ

ВОДЕНИЦЕ, којих је по попису Краљевине Југославије из 1923. године, само у Босни било 9.612, одувек су биле помало мистична и тајанствена места, али и свратишта свих "сорти" људи - и преварених и остављених, и лопова и жандара, и богатих и сиротиње... Ту је почињао живот, ту се трговало, ту су уговаране удаје и женидбе, а сви важнији догађаји, причани су и препричавани код воденице... Воденички камен је најбоље знао да сачува све тајне...

Citat :
ВЕРОВАЊА
АКО мало дете не проговори на време, испече му се колач од брашна са воденичког чекетала. Недељом и црквеним празницима, доста људи дође на воденицу да узме тог брашна. На воденицу долазе и снаше, кад примете да им мужеви скитају. Верује се да вода испод воденичког точка неверника брзо враћа назад кући...

Са: http://www.novosti.rs/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0/%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%83%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B0_%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0.652.html:489112-Kamen-melje-brasno-a-hrani-nam-i-dusu
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
 
Камен меље брашно, а храни нам и душу
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Пар стварчица - озбиљнијих
» Кочнице напред
» Амортизери...
» Буба скакуће!!!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Мајевица и српска мјеста :: Cjeћaњa-
Skoči na: