Oproshtajna poruka Vlajka Stojiljkovica

"I danas kada dode do poslednjeg boja,
Neozaren starog oreola sjajem,
ja cu dati zivot otadzbino moja,
znajuci sta dajem i zasto ga dajem".
Ovi stihovi pesnika Milana Rakica su moto spomen
knjige "Junaci otadzbine", koju je publikovala
Savezna vlada, u kojoj se navode imena svih poginulih
i nestalih pripadnika Vojske Jugoslavije i
Ministarstva unutrasnjih poslova Srbije, za vreme
brutalne agresije NATO snaga na Jugoslaviju "u znak
najdubljeg postovanja, vecne zahvalnosti i
trajne obaveze prema njima".
Ovi stihovi su i najbolji uvod za obrazlozenje
samog cina, da svesno i odgovorno odlucim,
da dam svoj zivot, kada sam se uverio da je
dosovsko marionetsko i kriminalno rukovodstvo, zavelo
u zemlji fasisticku diktaturu, gazeci
Ustav i zakone i elementarnu pravdu. Oni, neprekidno,
svim sredstvima, vrse neviden progon i
nasilje politickih neistomisljenika,
ukljucujuci i likvidacije. Najflagrantniji
primeri njihove bestijalnosti su kidnapovanje i
protivustavno isporucivanje gradana Srbije i
Jugoslavije Haskom tribunalu, posebno u
slucaju bivseg predsednika Srbije i
Jugoslavije Slobodana Milosevica. I za mene
su doneli odluku da me kidnapuju, ili ubiju.
Ovim herojskim cinom zelim da probudim
savest nasih gradana, ukoliko je to jos
moguce, da odbrane Srbiju i Jugoslaviju od
raspadanja, srpski narod od unistenja i,
sacuvaju, bar malo, casti i dostojanstva
nasem narodu, koji je to svojom istorijom i
civilizacijskim tekovinama, zasluzio.
Za svoju smrt direktno optuzujem Zorana
Dindica, Vojislava Kostunicu,
Dusana Mihajlovica, Vladana Batica i
Miroljuba Labusa, koji su najodgovorniji za
bezocno nepostovanje Ustava i zakona, koji
su doveli u pitanje opstanak zemlje i srpskog naroda,
koji su instrumentalizujuci medije i
zloupotrebljavajuci policiju i pravosude
uveli progon i nasilje nad hiljadama gradana,
upropastili ekonomiju, a milione gradana doveli u
socijalnu bedu.
Ovim cinom hocu da se svrstam u redove
heroja, mojih policajaca, pripadnika vojske i naroda,
koji su ispoljavajuci patriotizam, besprimerni
heroizam, spremnost i odlucnost dali svoje
zivote braneci zemlju i narod od zlikovaca:
albanskih terorista i NATO agresora 19 zemalja na
celu sa Amerikom. (Podsetio bih, da su u periodu
od januara 1998. godine do septembra 2000. godine
teroristi i agresori na Kosovu i Metohiji ubili preko
2000 Srba i pripadnika drugih nacionalnosti, od toga
preko 300 pripadnika MUP-a, da su ranili preko 2.500
lica, od toga 900 pripadnika MUP-a i da su kidnapovali
preko 1.500 Srba, od toga preko 50 pripadnika MUP-a).
Za ove postradale i njihove porodice, dosovska vlast
ne pokazuje nikakvu brigu, ali zato, u isto vreme,
servilno sprovodeci zahteve stranih nalogodavaca
pusta na slobodu, pravosnazno osudene,
najvece kriminalce i osvedocene albanske
teroriste.
Svoj zivot dajem kao poslanik Savezne
skupstine, na samom ulazu u zgradu Skupstine
(koju su dosovci vec skrnavili), kao simbol
trajne borbe naroda za ustavnost, zakonitost i
nacionalno dostojanstvo. Moja smrt ce biti i mali
doprinos opravdanim zahtevima za prevremene izbore, na
kojima ce pobediti oni koji ce predstavljati
i zastupati istinske interese radnika, seljaka i svih
gradana patriota ove zemlje.
Sada je vec svima jasno, da dosovska vlast i nije
vlast ovoga naroda. Oni su, obecavajuci
bolji zivot, obmanuli i prevarili deo
gradana koji su glasali za njih. Dosovska vlast
je, u stvari, produzena ruka vlada NATO zemalja
sa Amerikom na celu, ciji je zadatak da
poslusno, ne vodeci racuna o nasim
nacionalnim i drzavnim interesima realizuju,
ovde, strane vojne, politicke i ekonomske
interese. Te obaveze su ranije preuzeli i za to su
dobro placeni.
U stvari, nastavlja se agresija na nasu zemlju,
samo na drugi nacin, ali sa istim ciljem i to:
- dalje drobljenje Jugoslavije, otcepljenjem Kosova i
Metohije, Crne Gore, Vojvodine i Raske;
- fizicko i duhovno unistenje srpskog
naroda; uciniti sve da zaboravi svoju istoriju,
da nema dusu, da bude narod bez identiteta;
Unistavaju se i razaraju, pod firmom neophodnih
reformi i promena:
- privredna struktura, nasilnim zatvaranjem
domacih i uspesnih firmi;
- prodajom domaceg trzista,
respektivnog i, do sada, sacuvanog ekonomskog
resursa zemlje;
- razbijanjem i demontiranjem vojske, posebno
neopravdanim napadima i blacenjem
staresinskog kadra, kao garanta nezavisnosti i
suverenosti i ocuvanja teritorijalnog integriteta
zemlje;
- rusenjem policijske organizacije i njenim
manipulisanjem, kao najvaznijeg cinioca
zastite zivota i imovine gradana i
bezbednosti zemlje;
- necuvenom medijskom kampanjom "gebelsovskog"
tipa, kojom se negiraju i osporavaju civilizacijska,
ekonomsko-tehnicka i kulturno-sportska
dostignuca srpskog naroda, ukljucujuci
i njegove hriscansko-pravoslavne vrednosti,
a na drugoj strani velicaju se tekovine Zapada u
koje spada homoseksualizam, verske sekte, droga, sida,
trgovina ljudima i oruzjem, moral dvostrukih
standarda (bombardovanje civila cinicno nazvano
akcijom "milosrdni andeo") itd.
Lazna je i podmetnuta teza da je ovde neko za
izolaciju zemlje, da nije za saradnju sa svetom i da
nije za proces integracija. Medutim, upravo su
vlade zapadnih zemalja, protivno medunarodnim
normama nametale to nama; podrska
nemacko-americko-vatikanskog faktora
separatistima u bivsim jugoslovenskim republikama
za otcepljenjem i njihovo jednostrano priznavanje,
sto je imalo za posledicu nasilan progon preko
milion Srba sa podrucja Slavonije, Baranje,
Krajine i Bosne i Hercegovine; blokiranje finansijskih
sredstava i onemogucavanje normalne ekonomske
saradnje; destabilizovanje Jugoslavije preko
Dukanovicevog marionetskog rezima u
Crnoj Gori i pomaganjem i naoruzavanjem albanskih
terorista na Kosovu i Metohiji, i na kraju
oruzanom agresijom.
Sta znaci teza da treba voditi racuna o
politickim realnostima, o kojoj stalno govore
dosovci? Da li to znaci biti kolonija i stalno
prihvatati ucene i uvrede, kojima nema kraja? U okviru
nuzne saradnje mora se podvuci crta, ispod
koje se ne moze ici, a to su odbrana
vitalnih, nacionalnih i drzavnih interesa i
dostojanstva.
Sadasnja aktuelna dosovska vlast vodi politiku
kapitulacije. Zasto ne postavlja "svojim NATO
prijateljima" legitiman zahtev za naknadu
pricinjene ratne stete; zasto
vraca zaostale dugove, za koje ne snosimo
krivicu, a njih ne prebija sa stetom koju su oni
prouzrokovali, blokirajuci nasa finansijska
sredstva i jednostrano prekidajuci trgovinske
aranzmane; zasto domaci zvanicni
organi i mediji albanske teroriste i separatiste
nazivaju kao "naoruzani Albanci" i "ekstremisti";
zasto zlocinacku NATO agresiju nazivaju
"NATO intervencijom", a ubijanje civila bombama sa
osiromasenim uranijumom i kasetnim bombama samo
"vazdusnim udarima"; zasto?...Mnogo ima
ovakvih pitanja zasto?
Da li ce sve ovo nas narod da gleda mirno?
Siguran sam da nece. Vidljiva su ogromna
nezadovostva: bune seljaka, strajkovi radnika,
protesti penzionera, razocarenje omladine,
nezadovoljni radnici prebijaju aktuelne ministre
("Zastava" Kragujevac), ne dozvoljavaju ulazak
ministra u preduzeca ("Nisan" Nis),
kadrovsko, materijalno i tehnicko zaostajanje i
osiromasenje zdravstvenih, skolskih i
kulturnih ustanova i organizacija, i to uprkos
gromoglasnim najavama o dobijanju uvredljivih zapadnih
"donacija" i "pomoci".
............

.....

Najsiru i najagresivniju podrivacku i
protivzakonitu aktivnost protiv nacionalnih i
drzavnih interesa nase zemlje, njenih
institucija i razaranja sistema vrednosti, slobodno i
neometano vrse tzv. nevladine organizacije, kojih
ima vise stotina, medu kojima najvise
stete cine: Fond za humanitarno pravo sa
Natasom Kandic; Jugoslovenski komitet
pravnika za ljudska prava sa Biljanom
Kovacevic-Vuco; Helsinski komitet
sa Sonjom Biserko; Centar za dekontaminaciju sa Borkom
Pavicevic; Fond za otvoreno drustvo
(Sorosov fond) sa Sanjom Liht; ANEM tzv.
Asocijacija slobodnih medija sa Vedranom Maticem;
"G-17 plus" sa Labusom, Dinkicem i nekim bradatim
anonimusom; Pokret "Otpor" medu kojima je veliki
broj bivsih kriminalaca, narkomana, agresivnih
fudbalskih navijaca i propalih studenata.
Nabrojane organizacije su najobicnije agenture,
odnosno filijale stranih obavestajnih
sluzbi, Medunarodnog monetarnog fonda i
predstavljaju infrastrukturu Novog svetskog poretka.
Njihovu destruktivnu i antinarodnu aktivnost
podrzava i koordinira Gradanski savez Srbije
(Goran Svilanovic). Jedan nas poznati
publicista, za njih je rekao, da po "ustaljenoj
terminologiji nekrofilije nasih evropejaca i
njihovih saveznika vladaju tri neprikosnovene istine.
Kada ubijaju Siptari, to je osveta, zrtve
NATO-a su kolateralna steta, a kada ubije Srbin
to je zlocin". U stvari, oni pod firmom slobode
misljenja i izrazavanja interesa nasih
gradana, poturaju ideje i zahteve za ostvarenje
namera, planova i interesa vlada NATO zemalja, kao
sto su: opravdanje NATO agresije, opravdanje
nasilne secesije bivsih jugoslovenskih republika;
osamostaljivanje Crne Gore i Kosova i Metohije,
pravdanje albanskog terorizma, neosnovani i nemoralni
napadi na istinskog vodu srpskog naroda Slobodana
Milosevica, pokusavajuci da uvere
svet o navodnom "genocidnom genetskom potencijalu
Srba". Za sve ovo, te gospode (kako neko
rece "sa viskom muskih hormona") i
gospoda, primaju od svojih nalogodavaca veliki novac
(MUP ima podatke o tome).
Davanjem agremana Vilijamu Montgomeriju da bude
americki ambasador u Jugoslaviji, naneta je od
strane Savezne vlade i predsednika Kostunice,
velika uvreda, ponizenje i sramota gradanima
i nasoj drzavi, jer se radi o coveku
koji je iz Zagreba i Budimpeste organizovao,
koordinirao i finansirao aktivnosti na ekonomskoj i
politickoj destabilizaciji Jugoslavije i sa
NATO-om koordinirao akcije bombardovanja i
rusenja civilnih objekata i ubijanja
gradana. Krajnje je cinicno da, covek
iz Klintonove administracije, prica o humanizmu i
pomoci srpskom narodu, koji se ni danas ne
odrice sprovodenja politike pritisaka, ucena
i u krajnjem okupacije nase drzave.
* * *
Upozorio bih na cinjenicu da su zapadne
obavestajne sluzbe, koristeci i
zloupotrebljavajuci licne nastranosti
pojedinih dosovskih celnika, ucenile ih,
obezbedile uticaj i njihovu slepu poslusnost.
Radi se o ljudima sklonim homoseksualizmu Miroljubu
Labusu, Zarku Koracu, Dusanu
Mihajlovicu, Bozidaru Delicu,
Aleksandru Radovicu i dr. koji, nalazeci se
na odgovornim drzavnim funkcijama, ozbiljno
ugrozavaju, zbog ucena stranog faktora,
bezbednost zemlje i njenu ekonomiju.
* * *
Po zavrsetku oruzane NATO agresije,
nastavljeni su pritisci i blokade zemalja Evropske
unije na nasu zemlju, kako bi se onemogucila
obnova od ratnih razaranja i ekonomski opravak,
pogorsani uslovi zivota gradana i
podstaklo njihovo neraspolozenje prema aktuelnoj
vlasti. Pravljene su "crne" i "bele liste"
preduzeca, banaka i ustanova koje mogu, odnosno
ne mogu da imaju poslovne aktivnosti sa firmama
zemalja EU. Ovo je prilika da obavestim javnost da je
sacinjavanje tih spiskova, podelom rada u ime EU,
vrsila holandska ambasada u Beogradu, zajedno sa
rukovodstvom Nove demokratije, odnosno njenim
predsednikom Dusanom Mihajlovicem.
Znaci, taj prljavi, izdajnicki posao
podrivanja i ekonomskog unistavanja nasih
firmi radio je D. Mihajlovic. Jos je
nemoralnije bilo i to sto su pojedine firme da bi
se prebacile sa "crne na belu" listu bile ucenjivane i
morale da plate odredeni, ne mali, iznos deviznih
sredstava.
* * *
Ponosan sam svojim radom u Ministarstvu
unutrasnjih poslova na mestu ministra u periodu
od aprila 1997. do oktobra 2000. godine.
To je bio izuzetno tezak period, period
najvecih iskusenja za nas narod i
zemlju. To je bio period nastavljanja politickih,
ekonomskih i medijskih pritisaka na nasu zemlju,
koji su eskalirali u NATO agresiju 19 zemalja. Sve su
cinili, i spolja i iznutra, da je politicki,
ekonomski i bezbednosno destabilizuju. Nastojali su da
nasilno smene aktuelnu vlast i po svojoj volji
razmeste NATO snage na Kosovu i Metohiji i u celoj
Srbiji. Direktno su organizovali, obucavali i
naoruzavali, u vise evropskih centara,
teroriste za izvodenje akcija.
Sudbinu drzave i naroda delili su i pripadnici
MUP-a, uspesno se suprotstavljajuci
albanskom terorizmu i agresiji NATO, istovremeno
obavljajuci svoje redovne zadatke u zastiti
zivota i imovine gradana, sprecavanju i
otkrivanju izvrsilaca krivicnih dela
opsteg i privrednog kriminala. (Koliko su danas,
pod dosovskom vlascu, uz "cvetanje
demokratije" gradana ugrozeniji i
nesigurniji, govori podatak da je za godinu dana min.
Mihajlovica u Srbiji izvrseno mnogo
vise ubistava i deset puta vise kidnapovanja
ljudi, nego za tri ipo godine u moje vreme).
Vrhovni postulat u postupanju pripadnika MUP-a, u
zastiti gradana i njihove imovine, je bio
zakonitost i profesionalnost. Stalnim fabrikovanjem
neistina i ponavljanjem lazi, izvrtanjem
cinjenica, insinuacijama, pretnjama i progonom,
dosovski celnici misle da ce moci da
izmene stvarne cinjenice, daju svoje ocene i u
krajnjem izmene istoriju.
Najizrazitiji primer dosovske lazi, njihove
pokvarenosti i prljavog morala je neprekidno
ponavljanje broja policajaca u moje vreme u Srbiji,
kako bi se potvrdila navodna diktatura, o
izmisljenih 150.000 policajaca, a stvarno ih je
bilo 21.000, sto je sada i aktuelni ministar
potvrdio. Ili, lazi, koje su pripadnici tzv.
"Otpora" iznosili u zemlji i inostranstvu o navodnom
progonu 100.000 njihovih clanova, sto,
apsolutno nije tacno, jer je za godinu ipo dana
njihovog neregistrovanog rada, privedeno i
identifikovano, zbog nasilnickog ponasanja,
razbijanja poslovnih prostorija, nanosenja
telesnih povreda gradanima i policajcima,
pronadenih nedozvoljenih sredstava i oruzja
i pravljenja nereda na javnim mestima u vecem
obliku, samo 1000 lica, od kojih su prema 30 lica
podnete prekrsajne prijave i prema 25
krivicne prijave. To je, takode potvrdio
aktuelni ministar Mihajlovic.
U ovom periodu antiteroristickim aktivnostima i
ostalim unutrasnjim poslovima na Kosovu i
Metohiji, u ime MUP-a Srbije, rukovodili su Vlastimir
Dordevic, Jovica Stanisic,
Sreten Lukic, Zivko Trajkovic, Goran
Radosavljevic, Milorad Lukovic i drugi. Oni
su postupali u skladu sa zakonom i pravilima
sluzbe. To su zahtevali i od svojih
potcinjenih. Drzavni i politicki vrh je
trazio, da u skladu sa ustavnim i zakonskim
obavezama, MUP Srbije preduzima mere na zastiti
zivota nasih gradana svih nacionalnosti
njihove imovine i bezbednosti zemlje, ugrozenu,
bilo od albanskih terorista. NATO agresora, ili
pojedinih kriminalaca. Prema onim pojedincima iz reda
kriminalaca, koji su, koristeci ratnu situaciju,
velika materijalna razaranja i civilne zrtve
usled NATO bombardovanja i intenziviranih napada
albanskih terorista, preduzimane su energicno
efikasne zakonske mere. (Pocetkom maja meseca
1999. godine MUP je objavio da je prema
pociniocima najtezih krivicnih dela na
Kosovu i Metohiji podneto 744 krivicne prijave,
protiv 616 lica, raznih nacionalnosti, od kojih je 379
bilo u pritvoru, medu kojima i 15 pripadnika
MUP-a.
Za profesionalno i odgovorno ponasanje u
vrsenju poslova pripadnici MUP-a dobili su
pohvale i priznanja i pismena od pojedinih
clanova posmatracke misije OEBS-a,
najvisih predstavnika MKCK-a i UNHCR-a, kao i
pojedinih stranih novinara................

........

Moj stav je poznat o tzv. Haskom tribunalu i
njegovim optuznicama. To je politicki sud,
instrument zapadnih sila, pre svega Amerike, radi
ostvarivanja njihovih geopolitickih ciljeva, kao
i da opravda zlocine, koje su pocinili,
protivno medunarodnim normama na podrucju
bivse Jugoslavije.
Olbrajtova i Luiz Arbur su podizale navedene
optuznice (Slobodan Milosevic i
saradnici) u drugoj polovini maja meseca 1999. godine,
kada, ni posle dva meseca intenzivnog bombardovanja,
NATO-vci nisu uspeli da slome otpor jugoslovenskih
naroda, njegove vojske i policije.
Njihov cilj je da stvarne krivce amnestiraju, a
zrtve okrive. Cak imaju i vece
ambicije, da preko sudskih odluka krivotvore stvarne
istorijske dogadaje na Balkanu i izbegnu
cinjenice o njihovoj prljavoj ulozi u krvavim
dogadajima u Jugoslaviji (teze o velikoj Srbiji,
o genocidnosti srpskog naroda - Klintonove reci
da su Srbi krivi za izazivanje dva svetska rata, -
pripisivane srpskoj inteligenciji navodni velikosrpski
nacionalizam itd.).
O ogromnoj zaintresovanosti za postojanje i rad takvog
suda, koji predstavlja obicnu farsu, govori i
cinjenica da ga, pre svega, i skoro
iskljucivo, finansira Amerika i to sa preko 100
miliona dolara godisnje.
Nesumnjivo je, da je protivustavno kidnapovanje i
izrucenje predsednika SRJ Slobodana
Milosevica, izvedeno u sklopu dirigovane i
opsezne kampanje zatiranja tragova agresije
NATO-a na Jugoslaviju, a pokretanjem orkestriranih
prica o Srbima, kao narodu, kome je potrebna
katarza i samoociscenje, kao i
pronalazenjem navodnih "masovnih grobnica",
dosovskim drzavnim vlastima je trebalo da
"isfabrikuju pristanak" javnog mnjenja za njegovo
protivzakonito izrucenje.
Pravnicima su poznati argumenti o neutemeljenosti
pravnog osnova za osnivanje Haskog tribunala od
strane Saveta bezbednosti. Naime, iako je Savet
bezbednosti kao izvrsni organ OUN duzan da
se stara o miru i bezbednosti u svetu, cak i da
osniva pomocne organe, ali kako on sam nema pravo
da vrsi sudsku funkciju, on ne moze ni svom
pomocnom organu da prenese ta
ovlascenja koja i sam nema.
Nesumnjivo je da je ustavnim sistemom Savezne
Republike Jugoslavije zabranjeno izrucenje
(ekstradicija) nasih gradana -
drzavljana - kako stranim drzavama, tako i
medunarodnim organizacijama, pa i Haskom
tribunalu.
Ustav SRJ u cl 17. stav 3 propisuje
"jugoslovenski drzavljanin ne moze biti
lisen drzavljanstva, proteran iz zemlje, ni
izrucen stranoj drzavi". Takode, i
Ustav Republike Srbije u cl 47. stav 2, propisuje
"gradanin Republike Srbije ne moze biti
lisen drzavljanstva, prognan ili
ekstradiran". Stoga bi svaki zakon ili bilo koji
nizi akt, ma na kom nivou on bio donet, ukoliko
bi predvideo izrucenje jugoslovenskih
drzavljana Haskom tribunalu, bio neustavan.
Takode bi svaki cin ekstradicije naseg
drzavljanina Haskom tribunalu bio suprotan
Ustavu. To je pravno stanoviste profesora na
Pravnom fakultetu u Beogradu i Ustavnog suda
Jugoslavije.
Medutim, tako ne misle dosovski celnici -
poslusni kvislinzi zapada. Jadno je i
komicno kada jedan priuceni trgovac - Zoran
Zivkovic - daje pravna tumacenja o ovoj
problematici. Mene ne cudi samovoljno i drsko
ponasanje Zorana Dindica, koji
donosi protivustavne odluke i vlada po principima
autokratske diktature, jer je to svojstveno njegovom
karakteru mafijasa i kriminalca, ali me cudi
svesno, ali neodgovorno ponasanje Vojislava
Kostunice, kao predsednika SRJ, kome je jedna od
osnovnih ustavnih obaveza da stiti ustavnost i
zakonitost u zemlji. Ne postoji ni jedan visi
interes u zemlji, ma kakvi spoljni pritisci i ucene
bili, da se ne postuje Ustav i zakon. U
suprotnom, ulazi se u zonu bezakonja, nepravdi,
nesigurnosti i opsteg pravnog haosa, sto
moze da dovede do nasilja i krvoprolica.
Sto se tice celnika iz Crne Gore,
ocigledno je da je M. Dukanovic
dzoker americkih vlasti koji sluzi za
destabilizovanje Jugoslavije, a celnici iz
Koalicije za Jugoslaviju su politicki
prevrtljivci, ljudi izdaje svojih biraca,
ciji je politicki kapital DOS maksimalno
iskoristio i istrosio za svoje destruktivne
ciljeve.
* * *
Sa Slobodanom Milosevicem se znam jos
iz njegovih ranih omladinskih dana. Uvek sam ga
dozivljavao kao licno moralnog,
porodicnog, obrazovanog, strpljivog coveka
posvecenom svom narodu. Bio je skroman, ali i
autoritativan i voljen u sredinama gde se nalazio.
Covek velike harizme. Sluzbeno sam
najvise saradivao sa njim kao rukovodilac
Privredne komore Jugoslavije i Srbije i kao ministar
unutrasnjih poslova Republike Srbije.
Odrzavali smo vrlo iskrene i prijateljske odnose
nasih dveju porodica. Imao je veliko poverenje u
mene, istinito sam ga obavestavao. Uvek je
insistirao na postovanju zakona, povecanju
licne sigurnosti gradana, sprecavanju
kriminala i bezbednosti zemlje.
Slobodan je simbol borbe da se ocuva mir na ovim
prostorima, da se realizuju ispravni drzavni i
nacionalni interesi naseg naroda. On je simbol
otpora hegemonizmu i dominaciji na medunarodnom
planu.
Radi nase sigurnije buducnosti i
buducnosti nase dece, zelim mu da
pobedi i u Hagu!
* * *
Post skriptum:
I mrtav vidim i cujem dosovsku orkestriranu
medijsku kampanju tumacenja i objasnjenja,
sa zluradim komentarima, moje tragicne smrti, u
koju se ukljucuju ostrasceni natovski
novinari, mucavi samoproizvedeni politicki
analiticari, zajapureni portparoli dosovskih
politickih stranaka pod dirigentskom palicom
lecenog narkomana Cede Jovanovica, sa
ciljem da se i ovaj dogadaj, koji se tice
"bliskog saradnika" Slobodana Milosevica,
iskoristi za satanizaciju herojske borbe srpskog
naroda i njegovog rukovodstva vodene za
ocuvanje mira, za opstanak i zivljenje na
ovim prostorima, za sigurniju, bogatiju i
srecniju buducnost nasih potomaka.
Odgovorio bih im jednim Njegosevim stihom:
"Covek se rodi da jednom umre,
a cast i obraz ostaju dovijeka".



aprila 2002.god.
Beograd

Vlajko Stojiljkovic,
poslanik Veca republika
Savezne skupstine