MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Ново Брдо

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Ново Брдо   Ned 17 Jan - 15:10

Ново Брдо је тврђава у Србији која се налази 20km источно од Приштине односно 30km—35km северно од Гњилана код истоименог насеља. Подигнута је на усамљеном, само са истока приступачном, врху (1124m нмв) Мале планине у међуречју Прилепнице, Новобрдске реке и Криве реке које су леве притоке Биначке Мораве. Тврђава је подигнута почетком 14. века са циљем заштите богатог рудног подручја у коме се експлатисало гвожђе, олово, сребро и злато и које од средине 14. века (од 1349. године кује сопствени сребрни новац) постаје најзначајнији рудник у Србији, а свој врхунац достиже у доба деспотовине када су Новобрдски рудници деспоту Ђурђу (1427—1456) годишње доносили према различитим изворима 50.000,120.000 или чак 200.000 златних дуката. Околина тврђаве је препуна остатака насеља и рудника из тог доба, а прилаз целом подручју је био додатно заштићен утврдама Призренцем и Прилепцем који су штитили најлакши прилаз новобрдској области са југа, из долине Биначке Мораве. Сама тврђава се састоји од Горњег Града у облику неправилног шестоугла на врху брда и Доњег Града који се лепезасто шири низ падину ка западу, а цео град је био заштићен сувим шанцем са северне и западне стране. Утврђење је своју снагу показало током више Османлијских опсада, поготово током двогодишње опсаде (1439—1441) у време када српска деспотовина више није постојала. Са естетске стране Ново Брдо се истиче употребом мркоцрвене брече која је обликована у правилне квадере који су коришћени за израду углова кула и пролазе капија за разлику од остатка утврде која израђена од обичног сивог камења (највише кречњака). Посебну лепоту новобрдској утврди даје велики крст на западној кули Горњег Града изведен у мркоцрвеној бречи који представља симбол тврђаве. Данас је цео простор некадашње тврђаве у рушевинама, али и поред тога остаци кула сведоче о његовој монументалности и некадашњем богатству. Посебан проблем новобрдске тврђаве представљају стални покушаји да се у њој пронађе закопано благо чиме се уништавају вредни археолошки слојеви, а овај проблем је додатно појачан после доласка УНМИКа и КФОРа у јужну српску покрајину пошто су у неколико наврата на простору тврђаве аматерска ископавања вршили и припадници пољских снага из редова УНМИКа.


Страни називи



Утврде
Новог Брда

Ново Брдо - Поглед на Горњи град
Ново Брдо
Прилепац
Призренац

Тврђаве
у Србији


Као велики рударски центар на Балканском полуострву, Ново Брдо се појављивало и у страним изворима са краја средњег века који су изведени од српског назива:

   Novus Mons
   Novomonte
   Monte Novo
   Nyeberghe
   Novaberde

Изглед Новобрдске утврде

Новобрдску утврду чини два дела:

   Горњи Град
   Доњи Град

са укупно 8(6+2) четвороуглих кула,3(2+1) капије и великим сувим шанцем око већег дела утврде (од северног темена Горњег Града преко северног темена Доњег Града до јужног темена Доњег Града), а унутар утврде се налази и извор питке воде. Ван градских бедема на исток и југоисток се шири пространо подграђе.
Горњи Град

Горњи Град представља новобрдску цитаделу и има облик скоро правилног шестоугла који је на истоку спљоштен, тако да скоро да поприма изглед петоугла са скоро равном страном окренутом ка споља односно ка правцу којим се најлакше прилази утврди. На средини тог спљоштеног дела се налази велика правоугаона четворострана Донжон кула. Наспрам ње се у западном темену налази правоугаона тространа кула са крстом мркоцрвене цигле окренутим ка Доњем Граду и западу, док се у преосталим теменима налази по једна квадратна тространа кула. У њега се улази кроз пешачку капију у бедему између куле са крстом и куле јужно од ње. Дужина Горњег Града(правац север-југ) износи 50m, док му је ширина 45m.
Доњи Град

Доњи Град представља новобрдско утврђено насеље и има облик издуженог четвороугла (180m x 95m(од тога 45m отпада на Горњи Град)) који спљоштен са бокова (исток-запад), тако да уместо четири темена има само два у којима се налази по једна кула, док се на месту преостала два налазе лучни бедем (запад) односно Горњи Град(исток). У њега се улази кроз колску капију смештену у југоисточном бедему уз јужну кулу Горњег Града. Поред ње, у североисточном бедему, недалеко од северне куле Доњег Град се налази пешачка капија која се користи за изненадне испаде из утврде током опсаде.
Куле

Ново Брдо поседује 8 кула,6 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

   је правоугаона четворострана кула, источно теме Горњег Града, градски Донжон.
   је квадратна тространа кула, северно теме Горњег Града, од ње почиње североисточни бедем Доњег Града.
   је квадратна тространа кула, северозападно теме Горњег Града.
   је правоугаона тространа кула, западно теме Горњег Града.
   је квадратна тространа кула, југозападно теме Горњег Града.
   је квадратна тространа кула, јужно теме Горњег Града.
   је полигонална тространа кула, северно теме Доњег Града.
   је полигонална тространа кула, јужно теме Доњег Града.

Капије

Ново Брдо поседује 3 капије,1 у Горњем и 2 у Доњем Граду:

   је лучно засведена пешачка капија, смештена у западном бедему Горњег Града између западне куле са крстом и југозападне куле.
   је велика колска капија са рампом, смештена уз јужну кулу Горњег Града.
   је лучно засведена пешачка капија, смештена у североисточном бедему Доњег Града, близу северне куле.

Цркве

У склопу рударског насеља Ново Брдо постоји 7 православних и 2 католичке цркве, од којих су најзначајније:

   православна црква светог Николе, коју су користили Срби православне вероисповести, која је била саборна градска црква.
   католичка црква тзв. Саска црква, коју су користили Саси и Дубровчани (смештена код данашњег насеља Бостан).

Прошлост тврђаве

Ново Брдо је настало током првих година владе краља Милутина (1282—1321). Постало је једна од најважнијих насеобина немачких рудара Саса (они су Ново Брдо звали Nyeuberghe), а по њима се звало и Сашко Место. Оно се први пут у историјским изворима јавља 1326. године, као већ познато рударско и трговачко средиште, у коме су Дубровчани водили трговину и држали царину.

Османлије су први пут опселе Ново Брдо 1412. године, али су после дуже опсаде морали да се повуку. После тога они своје акције у новобрдском крају усмеравају на пресретања дубровачких каравана и важних прилаза граду. Током првог слома српске деспотовине 1439. године, Османлије су отпочеле са опсадом тврђаве која се окончала предајом 27.06.1441. године, после двогодишње опсаде током које су се становници Новог Брда упорно бранили, иако Србија више од годину дана није постојала и налазила се под османлијском окупацијом. Освајачи су га потом опљачкали и спалили. После успешног крсташког похода који је током 1443. и 1444. године продро до данашње Софије, Српска деспотовина је обновљена тзв. Сегединским миром и Ново Брдо је без борбе враћено деспоту Ђурђу. У склопу вазалних обавеза деспота Ђурђа према отоманском султану, један одред коњаника и одељење копача тунела из Новог Брда су послати да Мехмету II (1451—1481) као испомоћ током његовог напада на Цариград који се окончао 29.05.1453. године заузимањем града током кога је у борбама погинуо последњи византијски цар Константин Драгаш (1449—1453) и сломом Византије. Међутим већ наредне године Османлије нападају Ново Брдо и уз помоћ тешке артиљерије приморавају опсађене да се 01.06.1455. године предају, што је у својим „Јаничаревим успоменама“ описао становник Новог Брда Константин из Островице.

Током Османлијске управе настављена је експлоатација околних рудника, а од 17. века се обнавља ковање новца у тврђави за султана Мурата IV (1623—1640). Током великог аустријског продора на Балканско полуострво, Пиколомини уз помоћ локалних српских устаника заузима 1686. године Ново Брдо, али оно после само годину дана бива напуштено и локални Срби под вођство патријарха Арсенија III Чарнојевића (1672—1706) се селе у Аустријско царство у тзв. великој сеоби Срба. После тога је престала екплатација новобрдских рудника, а сама тврђава са околним насељима је запустела.
Живот у Новом Брду

Ново Брдо је била варош разбијенога типа, огромно рударско насеље, подграђе Новог Брда, у коме је био трг (mercatum). У њему се живело по статуту (закону) града Новог Брда. Његове трговачке везе су прелазиле границе Балканског полуострваа, поготово на западу, преко Јадрана, до Италије и даље. За све то је било заслужно огромно рудно богатство Новог Брда, које је било једно од најчувенијих места онога доба (види:Новобрдско-копаоничко рударско подручје). Подграђе се спуштало и до Криве Реке (која се онда звала Тополница) и Прилепнице, а прилазе њему бранили су градови Призренац и Прилепац.

Саски валтурци (рупници, рудари) су били главни рудари, а осим Дубровчана и других на тргу су трговали и саски пургари (грађани). Саси су имали свој суд од грађана, своје нотаре и урбураре (за књижење рударског десетка), своје цркве, и због свог напредног рударства у Новом Брду толико су били чувени, да су их одатле у XIV и 15. веку позивали у Италију и Шпанију.

Новобрдски рудници били су у 15. веку нарочито познати по производњи гламског сребра (argentum de glama). Ова врста сребра садржала је у себи и до 33% злата. Дубровачки трговци настојали су да овакву руду откупе по цени обичног сребра, како би сами рафинирали злато и тако стекли огромну добит. Према проценама историчара из новобрдских рудника се добијало годишње и по 5t до 6t сребра. Француски путник Бертрандон де ла Брокијер је пролазећи 1433. године кроз Србију, истакао да српски деспот добија годиње 200.000 дуката прихода из овог богатог рудника. Према његовој процени без тих средстава деспот Ђурађ Бранковић (1427—1456), би одавно био проганан из своје земље.







Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Ned 17 Jan - 15:58


NOVO BRDO, 27. jul - U novobrdskoj tvrđavi otpočeli su radovi na obnovi jednog od najznačajnijih kulturno istorijskih spomenika na ovom području. Projekat vredan preko million evra finansira EU a inplementira se od strane UNESK-a u okviru projekta „Ravnomerni regionalni razvoj“.

Više od pedeset radnika već desetak dana užurbano radi na obnovi novobrdske tvrđave, koje je angažovalo preduzeće “Koto” iz Beograda. U prvom fazi raščišćava se šut oko tvrđave I vrše se poslednje pripreme za zidanje, kaže doktor profesor arhitekture sa splitskog filozofskog fakulteta Željko Peković.
Revitalalizacija tvrđave ima veliki značaj za novobrdski kraj, kaže gradonačelnik novobrdske opštine.
Očekuje se da će realizacijom ovog projekta biti očuvano kulturno nasleđe a i značajno će uticati na ekonomsko poboljšanje novobrdske opštine, pre svega kroz turizam . Prema prvim procenama radovi bi trebalo da traju oko dve godine.
Novobrdska tvrđava podignuta je početkom XIV veka sa ciljem zaštite bogatog rudnog područja u kome se eksploatisalo gvožđe, olovo, srebro i zlato i koje od sredine XIV veka kuje sopstveni srebrni novac i postaje najznačajniji rudnik u Srbiji.
Utvrđenje je svoju snagu pokazalo tokom više Osmanlijskih opsada, naročito tokom dvogodišnje opsade (1439-1441).



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Ned 17 Jan - 16:49

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Ned 17 Jan - 16:58

Претходни видео је из 2014. а да видимо како УНЕСКО данас обнавља српске тврђаве на Косову и Метохији, док Вучић по Србији затрпава древне базилике да би правио модерне аутопутеве и скупљао гласове пред изборе. Значи, обнова Новог Брда, али ни динара српског новца за исту.



Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Pon 18 Jan - 17:49

MAJKA SRPSKIH GRADOVA: Kad je naše Novo Brdo bilo veće od Londona

Nekada veliki grad široke autonomije u okviru despotovine bio je od opisivan kao "grad srebrni i u istinu zlatni", a na svom vrhuncu bio je pet puta veći od tadašnjeg Londona. U njemu su zabeležena i imena naših prvih glumaca



SRBIJA JE NEKAD BILA CENTAR SVETA! Barem je tako turski istoričar Dursun-beg napisao sredinom 15. veka, opisujući je kao “središte svih zemalja” i “svu kao jedan majdan zlata i srebra”. Ovo nije bilo preterivanje.

U prilog tome najbolje svedoči podatak da smo u vreme despota Stefana Lazarevića i njegovog naslednika Đurđa Brankovića zadovoljavali 20 odsto evropske potrebe za srebrom, dok je posle pripajanja Srebrenice taj udeo porastao na čak 35 odsto.

Kao privredni centar naše države pre nego što će pasti u 350 godina dugo ropstvo pod Osmanlijama, posebno se kao majka svih srpskih gradova izdvajalo Novo Brdo na Kosovu u blizini Prištine, koje je despotima godišnje donosilo više od 200 hiljada dukata. Godišnje se prema tome nije moglo vaditi manje od sedam tona, a zajedno sa Srebrenicom i Rudnikom Srbija je proizvodila godišnje 15 tona srebra. Ova i ovakva proizvodnja spasila je italijansku ekonomiju i ugasila tamošnju monetarnu krizu početkom 15. stoleća!



Za vreme cara Dušana Silnog postaje jedan od najvažnijih rudnika imperije, u kome postoji i kovnica novca, a nalazišta su toliko velika da on 1348. godine poklanja Hilandaru 87 kilograma srebra. Ovo nimalo ne treba da čudi: stoleće kasnije, despot Đurađ posle prvog pada Srbije predaje Dubrovčanima na čuvanje 50.000 dukata i skoro dve i po tone srebra!

Nije poznato kada je tačno osnovan ovaj grad, ali se zna da se u istorijskim spisima prvi put pominje 1319. godine, na samom kraju vladavine kralja Milutina. Dubrovački arhiv čuva podatak da je tada Petrus de Bratosti iz Kotora u njemu kupio robinju Dražicu i njenu ćerku Krasnu. Sedam godina docnije Stefan Dečanski obaveštava dubrovačkog kneza da zastupnik trga novobrdskog Luka Lukarević ništa ne duguje.

GRAD NAD GRADOVIMA

Ovaj “grad srebrni i u istinu zlatni”, kako ga opisuje Konstantin Filozof, ova “srebrna i zlatna planina” kako ga opisuje važni svedok tog vremena Konstantin Mihailović, rodom upravo iz Novog Brda, ovo ekonomsko i privredno središte koje mletački kartograf fra Mauro velikim masnim slovima podvlači na svojoj karti sveta, imalo je sredinom 15. veka po nekim procenama čak 50.000 stanovnika! Poređenja radi, London je tada imao tričavih 10.000, dakle bio je pet puta manji. Samo je u turskom defteru sa samog kraja ere ovog grada u opadanju upisano postojanje 38 četvrti sa 887 kuća.



Njegova tvrđava nalazila se na bregu na 1.100 metara nadmorske visine, i sastojala se od manjeg Gornjeg i većeg Donjeg grada koji su delili jedan zajednički zid i bili povezani kapijom. U onom manjem bila je smeštena posada i verovatno deo gradske uprave, dok su u većem, gde se danas naziru tragovi zgrada i skladišta, verovatno živeli najuticajniji Novobrđani.

Većina njegovih žitelja ipak je obitavala u varoši oko brega koju su zvali Podgrađe, a koje se širilo oko kilometar na sve strane. Prilazni put tvrđavi, širok tri metra, bio je kaldrmisan. Novo Brdo je bilo toliko golemo da je bilo potrebno sedam crkava ne bi li se zadovoljile duhovne potrebe svih njegovih stanovnika. Najbitnija je bila katedrala, crkva Svete Petke, a postojala je i saška crkva. U samom je središtu Podgrađa bio glavni trg oko koga su bile razmeštene najbitnije javne i privatne građevine.

Možemo samo da zamislimo kako je običnim ili pijačnim danom izgledalo to šarenilo rudara, topioničara, kovača, krojača, sedlara, drvodelja, mesara, kožara, ribara, krčmara, pekara, kujundžija, bojadžija, trgovaca, preprodavaca, seljaka koji su došli da prodaju robu, sveštenika, kaluđera, puškara, grnčara, lekara (postojala je i bolnica) i zografa. Bilo je čak i glumaca, a trojici znamo i imena. U pitanju su Todor Milošević, Vukoje Ivanković i izvesni Milosav čije prezime istorija nije zapamtila. Naši prvi glumci!



Premda je vladar bio neprikosnoven, Novo Brdo je uživalo autonomiju, i njime su upravljali vojvoda kao zapovednik odbrane, knez kao administrator i kefalija. Sitnije sporove su sami rešavali, ali je za krupnije stvari bilo potrebno tražiti mišljenje Veća koje se sastojalo od 12 purgara (od nemačke reči “burger”, građanin) i koje je bilo samoupravno telo unutrašnjeg uređenja grada. Zajedno su učestvovali u upravnim i sudskim poslovima i dobijali izvesne prihode, pa čak imali i tržišnu inspekciju. Ostalo je zabeleženo da “vojvoda, knez i purgari slobodno biraju četiri dobra čoveka da nadziravaju i ogledaju prodaju i kupovinu u gradu”. Naređanja vlasti građanima je saopštavao putal (od nemačkog “butel), a privatno-pravne isprave pisao inomik. Poznato je da je u gradu bilo i bankara.

Premda su Albanci u to doba bili gotovo bez prisustva na Kosovu i Metohiji (o čemu svedoči turski popis nekoliko decenija kasnije), poslednji je vojvoda slobodnog Novog Brda bio Lješ Span, predstavnik njihovog vlastelinskog roda iz Drivasta.

NOVOBRDSKI RUDARI

Logično, njegovi su prvi stanovnici bili rudari, ali ne samo Sasi koje je u Kraljevstvo Srba prvi doveo kralj Uroš I Hrapavi: većinu su činili naši ljudi koji su ovim zanatom već ovladali. Rudari su bili povlašćeni u ovom mestu: imali su prednost pri nabavci namirnica, a u Zakonu o rudnicima (drugom takvom dokumentu u Evropi, odmah posle nemačkog) daje im se pravo da založe baštinu vlasnika rudnika ako im on na vreme ne isplati nadnice. Ovo je možda i prvi zakonski član o zaštiti prava radnika na svetu!



Od Sasa su, međutim, ostali nazivi poslova: šafar se zvao nadzornik rudnika, valturci su kupovali istučenu i opranu rudu i topili je u kolu (topionici) pa je prodavali, hautmani su nadzornici određenog kopa, plakaoničari ispirači rude, trajbari su radnici na mašini u obliku uspravnog vretena kojom se pomoću upregnutih konja izvlačio veći teret iz jame a koja se zvala rat (od nemačkog rad, što znači točak), furnici su prenosili rudu a foseri su bili obični rudari, po naški “rupnici”.

Bili su čuveni u svetu. Vojvoda od Ferare upravo je u njemu tražio majstore za rad u svojim kopovima, a kralj Alfonso Aragonski od Sicilije i Napulja molio despota Đurđa da mu pošalje dobre majstore jer su pronašli rude zlata i srebra ali nemaju nikoga ko zna da ih vadi i prečišćava.

Umešni novobrdski rudari učestvovali su i u opsadi Carigrada, na strani Turaka, kao deo vojske koju je Đurađ Branković morao da pošalje Osmanovim potomcima, a despotove reči da “bez naše pomoći nikada ne bi bio osvojen” odzvanjaju kao kletva kroz vekove.



Plemeniti metali su se ponajviše izvozili na Siciliju, u Abruco, Toskanu, Ankonitansku Marku a posebno u Veneciju, i sve to mahom putem veštih dubrovačkih trgovaca karavanskim putevima prema Republici Svetog Vlaha i prema zetskim lukama. Na tim dugim putovanjima spavalo se po svratištima (motelima), stanovima (pansionima) ali i po manastirima i privatnim kućama.

Grad su Turci dva puta pokušavali bezuspešno da osvoje, 1412. i petnaest godina kasnije. Konačno se predaje 27. juna 1441. godine, kada opsednuti građani “jedu nepristojne i zabranjene stvari”, pa čak i svoje ruke samo da se ne predaju Osmanlijama, ali već dve godine kasnije dolazi do oslobođenja.

1455. ponovo pada, posle neispunjenog obećanja sultana Mehmeda II Osvajača da će njegove žitelje poštedeti (među zarobljenicima je bio i gorepomenuti Konstantin Mihailović koji je odveden u janičare, a kasnije pobegao opet među hrišćane i umro u Poljskoj), ovoga puta zauvek u tamu. Želeli smo ovim tekstom ponovo da ga osvetlimo.

http://www.telegraf.rs/vesti/911843-majka-srpskih-gradova-kad-je-nase-novo-brdo-bilo-vece-od-londona-foto
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Pon 18 Jan - 19:49

Ево и дјело Константина Михаиловића:

http://www.rastko.org.rs/rastko-pl/istorija/janiczar/index.php
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Uto 19 Jan - 0:13

Управо јуче сам слушао емисију Ризница на Радио Београду 2 гдје је гостовао археолог др Марко Поповић који учествује као чини ми се једини српски археолог у овом ископавању Новог Брда које спроводи УНЕСКО. Циљ је да се заштите и обнове зидови саме фортификације и ништа више од тога. Тј. неће се обнављати цркве које тамо постоје, а познато је да се ту налазила тзв. Шашка (Саска) црква, која је била римокатоличка и изузетно велика Катедрална (Саборна) црква, која је била православна. Шиптари на сајту министарства културе тзв. Косова кажу да је то била католичка катедрала ( Вјероватно због назива, што нема везе с мозгом, јер катедралан значи саборан.) Међутим, управо у цитедели, тј. горњем граду је пронађена црква за коју се није могло ни претпоставити да је постојала на том мјесту, а види се на оном првом снимку снимљеном дроном, који је објавио УНЕСКО на Јутјубу.
Баш у том разговору професор се насмијао појединим новинарским натписима да је Ново Брдо било 10 пута веће од Лондона. У њему је живјело од 5000 до 8000 становника и јесте био највећи српски град, али сигурно не Европски, а још мање свјетски. Значи, у питању је новинарски сензационализам. Мада, професор каже да та цифра од 8000 становника уопште није мала за средњевијековне појмове.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Uto 19 Jan - 21:08

Морам наћи један занимљив текст, али не знам гдје сам га нашао, давно сам га прочитао, легенда о паду Новог Брда у којој се спомиње занимљив покушај бјега из опкољеног утврђења. Кажу да се та легенда до скоро препричавала у околним селима око Новог Брда.

Приликом турске опсаде Новог Брда, неколико великаша се покушало спасити бјегом са неком врстом летјелице - једрилице, али убрзо након напуштања и кратког лета, летјелица се распала, а мјесто гдје је пало крило те летјлице назива се Крилово или тако некако. Слична легенда постоји и за манастир Возућу и бјегу калуђера од турака....

http://majevica.forumakers.com/t1943-manastir-vozuca#49755
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Sre 20 Jan - 0:43

О па то би било фантастично! Иначе, Турци су Ново Брдо опсједали око 3 године, тако да та прича има своју основу у томе скоро засигурно. Сад, да ли су стварно то покушали је већ неко друго питање.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
gljeb



Number of posts : 640
Peпyтaциja : 12
Registration date : 10.03.2013

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Čet 21 Jan - 22:16

Otkriveni temelji crkve u tvrđavi kod Novog Brda
Srna | 14. 10. 2015

Nastavkom iskopavanja u citadeli novobrdske tvrđave, čiju je gradnju počeo kralj Milutin, a završio Stefan Dečanski, otkriveno je nekoliko građevina, od kojih je najznačajnija jednobrodna crkva sa pripratom.

Marko Popović, areheolog koji u ime Uneska nadgleda i kontroliše arheološka iskopavanja i obnovu novobrdske tvrđave, kaže za Srnu da je crkva, prema obliku osnove i onome što su arheolozi do sada otkrili, izgrađena početkom ili, najkasnije, sredinom 14. veka.

Osim crkve, otkrivena je velika stambena zgrada koja prati liniju bedema uz citadele. Ta zgrada je, takođe, kao i bedemi, nastala u prvoj polovini 14. veka.

"Na ovim prostorima nema tako očuvanih primera citadele. Imamo zamkove, ali ovo je gradska citadela u kojoj nije boravio vlastelin već predstavnik vladara, koji je imao veoma važnu ulogu u tadašnjem Novom Brdu kao najpoznatijem urbanom naselju na ovim prostorima", pojašnjava Popović.

Na osnovu arheoloških nalaza i zapisa, on tvrdi da se u citadeli nalazila uprava Novog Brda sa zdanjem koje je pripadalo vojvodi. Osim te građevine, bilo je više stambenih objekata u kojima je živela vlastela, kao i deo u kojem se nalazila riznica u kojoj je čuvano srebro iskopavano u novobrdskim rudnicima.

"Sa sigurnošću mogu da kažem da je ovo prvi ovakav model citadele otkriven na širem području Balkana", naglašava Popović.

On je uvjren da novobrdsku tvrđavu i citadelu Turci nisu koristili i da su po dolasku u ovo mesto 1455. godine sve porušili, a materijal razneli.

Sve što je do sada otkriveno i obrađeno potiče iz vremena srpskih vladara kralja Milutina i Stefana Dečanskog, tvrdi dr Popović.

Tokom iskopavanja locirana su i dva velika objekta, koja su zatrpana šutom, tako da se u ovom trenutku ne može reći ništa o njihovoj nameni.

Velika građevina koja se nalazi u neposrednoj blizini crkve je u srednjem veku bila palata, odnosno sedište vojvode ili komandanta vojske koja je štitila Novo Brdo.

Zbog završetka građevinske sezone, posebno zbog klimatskih uslova na visini većoj od 1.100 metara na kojoj se nalazi novobrdska tvrđava, arheološka istraživanja i rekonstrukcija citadele biće obustavljeni do proleća sledeće godine.

Planirano je da u nastavku radova bude istražena kompletna citadela ili Gornji grad i tada će biti stvoreni uslovi da budu konzervirani i rekonstruisani objekti otkriveni u unutrašnjosti citadele.

Zidanje bedema i kula, kako ističe Popović, ide prema planu koji je utvrdio Unesko, koji je u za ovu fazu radova izdvojio milon evra.

blic.rs
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Pet 22 Apr - 22:00

Свака част на рестаурацији. Чак се на зиду тврђаве види велики крст ИС ХС NI KA и натпис ,као и на смедеревској:
Ново Брдо


Смедерево


Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Čet 21 Jul - 6:53

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Ned 2 Okt - 7:00

Mr. Majevica ::
Морам наћи један занимљив текст, али не знам гдје сам га нашао, давно сам га прочитао, легенда о паду Новог Брда у којој се спомиње занимљив покушај бјега из опкољеног утврђења. Кажу да се та легенда до скоро препричавала у околним селима око Новог Брда.

Приликом турске опсаде Новог Брда, неколико великаша се покушало спасити бјегом са неком врстом летјелице - једрилице, али убрзо након напуштања и кратког лета, летјелица се распала, а мјесто гдје је пало крило те летјлице назива се Крилово или тако некако. Слична легенда постоји и за манастир Возућу и бјегу калуђера од турака....

http://majevica.forumakers.com/t1943-manastir-vozuca#49755



Нађох текст сачуван у ворду, али нисам сачувао линк одакле је преузет...


Citat :
Nedavno sam od starca sa Kosova iz okoline Novog Brda čuo pricu da je u zadnjim trenucima opsade, pred pad, uprava ovog grada izletela u nekakvoj letelici. To naravno nije bio mlaznjak . Verovatno se radilo o nekoj vrsti jedrilice.Mesto gde je pri sletanju otpalo krilo i danas se zove Kriljevo.
Grad Novo Brdo je u srednjevekovnoj Srbiji bio jedan od vaznijih privrednih centara tako da teorija o letelici i nije naročito fantasticna.U to vreme radi poredjenja ovaj grad je naseljevalo 40 000 stanovnika dok je London imao 8 000 zitelja.To već znaju i vrapci .
Po pricanju starca narod je evakuisan kroz tunel koji je izlazio nekoliko km van grada. Nakon ulaska u grad Turci su zatekli svega nekoliko staraca koji naprosto nisu hteli da odu.
Zvanicna istorija govori (ona koju smo ucili) da je kraj bio jako tragican .Turci nisu lako mogli da osvoje ovaj utvrdjeni grad .Bombardovanje Novog Brda je trajalo 40 dana .Nakon toga su se pred kuranom zakleli gradskim vlastima da neće ciniti nikakav zulum te im ovi otvorise kapije. Tada je pocelo krvoprolice (tako nam poznato).Azijati su prvo razdvojili muskarce od žena, vlastelu poklali ,ostalo sve odveli u Malu Aziju kao roblje, grad razorili i opljackali.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Ново Брдо   Danas u 10:47

Nazad na vrh Ići dole
 
Ново Брдо
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Прљав карбуратор
» Кочнице напред
» Амортизери...
» Буба скакуће!!!

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Градови, утврђења-
Skoči na: