ПОЧЕТИЕ СВИЕТА

http://www.mramorje.com/index.php/2014-08-21-21-25-09/2014-08-21-21-38-41?id=183

,,Почетие свиета,, је текст којим се ,,нео-богомили,, неправедно служе у сврху доказивања некакве ,,богомилске,, средњовјековне историје Босне и Херцеговине. Такође поистовјећивање цркве босанске и богумила је велика грешка, што чине многи заговорници нове босанске ,,Х,,историје и ,,повјести,,. Па тако многа штампана и рукописана Богослужбена дјела српске православне цркве у тадашњој Босни својатају и приказају их као дјела цркве босанске као нпр. Чајничко, Дивошево, Никољско јеванђеље. Гле чуда, па сва ова јеванђеља се чувају вијековима у српским православним манастирима. Али ту списку није крај чак су дошли и до Мирослављевог јеванђеља што у опште не треба коментарисати.

Да се ми вратимо ,,Почетку свијета,, . Овај текст је народно препричана и написана прича из Књиге Постања Старог Завјета, о стварању свијета. То је један текст, који са налази између много псалмa, молитви, као што су Оче наш и Символ вјере . Писан је ћирилицом у 17. Вијеку, а данас се налази у Народној библиотеци у Пловдиву – Бугарска.

Па који би богомил или јеретик или католик исповједао православни, истински Символ вјере . Да би ставили тачку на манипулације, препуштамо Вма да сами закључите о чему је ријеч:

Једини разлог због ког покушавају ово да припишу богумилима је то што је текст писан тзв. "босанчицом". Наравно да је то чиста небулоза и да нема везе са здравом памећу. У та времена је мало ко био писмен, па је и логично да нису сви рукописи исти, ни по квалитету обраде и израде, а ни по умјећу преписивача. Они који детаљно проучавају развој ћирилице од времена ученика Свете браће Ћирила и Методија до данас јасно ће примјетити различита фазе у њеном развоју. Она се постепено мијењала и прилагођавала развоју нашег језика, па тако имамо јасне доказе да је савремено српско писмо настало постепено, добрим дијелом из тог понародњеног писма "босанчице" и да га је Вук Караџић само коначно издефинисао, односно дао му садашњи коначни облик. Овоме иде у прилог употреба слова "Ћ" које видимо у овом горе наведеном тексту, а који је писан прије Вука.
Посебну тему даје теологија овог текста, која је у потпуности православна. Без обзира што има у себи нека народна виђења о стварању свијета, као на примјер када говори како се Адам загрцнуо када је загризао "јабучицу", па је до данас остала у грлу код мушкарца, овај текст ничим не нарушава библијску причу о стварању свијета, чак напротив, строго се држи Светог писма и учења Православне Цркве. Понављам, у себи не посједује апсолутно ништа јеретичко, чак нема ни у назнакама неког могућег нагињања према римокатоличанству. Дакле ријеч је о изразито православном рукопису, а по језику писања јасно да припада српском националном корпусу, чак се провлаче и екавизми као нпр. "време" умјесто вријеме или вриеме како су тада писали.