MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Kyлина - Бaлajнaц, Гpaдиштe

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica



Number of posts : 14306
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Kyлина - Бaлajнaц, Гpaдиштe   Sre 20 Jul - 21:20

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14306
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Kyлина - Бaлajнaц, Гpaдиштe   Sre 20 Jul - 21:21

http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=944

Археолошко налазиште - Кулина





Текст приредила Марија Шеган



Положај

Археолошки локалитет Кулина–Балајнац доминира једним узвишењем које се пружа на око 300м западно од села Градишта, а припада општини Мерошина. Данас је познато по једном византијском утврђењу из јустинијанског периода, као и малобројним покретним налазима, међу којима треба поменути тзв. Портрет царице из Балајнца.



Историјат археолошких истраживања

Балајнац је још од 19. века био мета бројних путописаца и истраживача старина, међу којима треба поменути Феликса Каница, Николу Вулића и Адама Оршића [1]. Мада они у својим списима сведоче како се на локалитету могу видети остаци античких грађевина, он ће за археологе постати интересантан тек пошто је игром случаја откривен део бронзане статуе једне византијске царице. Требало је да прође више од педесет година од првих археолошких истраживања рановизантијских утврђења у Србији, да би 1969 – 1970. Археолошки институт из Београда на локалитету Кулина спровео ископавања. Том приликом су откривени остаци једног утврђења са базиликом и цистерном за воду, као и покретни материјал. Истраживачи процењују да најстарији новац пронађен на локалитету датира још из 4. века [3]. На основу анализе архитектуре објеката и садржаја покретног материјала, изнета је претпоставка да грађевине Кулина припадају комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода [4]. Како поједини истраживачи пронађен портрет царице приписују Теодори, жени Јустинијана I, постоји вероватноћа да је утврђење Кулина настало у време овог византијског цара. Јустинијан I (527 – 565) је у историји остао упамћен као рестауратор Римске империје, која се простирала на три континента: Европу, Азију и Африку [5]. Пошло му је за руком да реорганизује војску, створи јединствену црквену организацију, кодификује римско право, а у нашим крајевима је остао запамћен као градитељ. У жељи да Царству обезбеди мир, започео је са обновом и градњом градова и утврђења на Дунаву и у Дарданији [5]. У том периоду је обновљен Јустинијанов родни град – Јустинијана Прима, који се налазио у околини данашњег Лесковца, а постоје изгледи да је тад настало и утврђење Кулина. Живот овог византијског утврђења у недостатку извора и обимнијих археолошких истраживања остаје под велом тајне. Пронађени су трагови паљења, као и обнове, али треба бити опрезан у доношењу закључака на основу расположивог материјала. Мада је локалитет 1983. године уписан у Централни регистар као културно добро од великог значаја, резултати најосновнијих археолошких истраживања предузетих 1969/1970. објављени су тек 1995. године.



Архитектура

Утврђење

Утврђење Кулина припада комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода [4]. Правоугаоног је облика, димензија 139 x 120м, што покрива брањену површину од 1,6ха. Окруженo је бедемом са шест угаоних кула [7], који је састављен од камена и опеке. На западној страни утврђења откривено је подграђе трапезоидне основе, а на јужној страни суви ров, наспрам кога је вероватно био главни улаз. На одређеним местима пронађени су трагови паљења.

Базилика

У унутрашњости утврђења, у јужном делу, пронађени су остаци тробродне базилике, димензија 16 x 20м, са полукружном апсидом и поплочаним подом [1].

Цистерна

У унутрашњости утврђења, у северном делу, пронађена је цистерна, монументалних димензија 50 x 30м и висине око 4.5м [4]. Сазидана је од опеке, а садржи силазне степенице, отвор за пражњење и бунар. Поседује могућност захвата око 900 тона воде.



Покретни материјал

На локалитету Кулина-Балајнац је пронађен и мали број покретног материјала: грнчарије, оружја (нпр. копље и мач), оруђа (нпр. алат за обраду дрвета), рељефа (нпр. рељеф трачког коњаника) и новца из рановизантијског периода (нпр. Јустина I (518 – 527) и Јустинијана I (527 – 565)). Најпознатији налаз је свакако тзв. Портрет царице из Балајнца, који је игром случаја откривен у централном делу утврђења, на месту где су се пресецале главне улице cardo и decumanus. Реч је о бронзаној глави која је била део једне веће целине, по свој прилици шупље ливене статуе. Приказивала је младу жену у природној висини, која је на глави имала изливен украс, капу и дијадему [8]. Претпоставља се да приказује или Еуфемију, жену византијског цара Јустина I или Теодору, жену византијског цара Јустинијана I. Већина истраживача мишљења је да је у питању пре приказ Еуфемије него Теодоре, посебно када се узме у обзир портрет ове последње на мозаику у цркви Сен Витале у Равени [1]. Процењује се да је статуа настала двадесетих и тридесетих година 6. века, али се учењаци не слажу по питању места где је била изложена: на форуму [4] или негде другде [1]. Портрет се данас чува у оквиру археолошке збирке Народног музеја у Нишу.



Литература

[1] Михаило Милинковић, Нека запажања о рановизантијским утврђењима на југу Србије (11.09.2012); [2] Mихаило Милинковић, Рановизантијско утврђење код Бреговине, Прокупље у праисторији, антици и средњем веку, Београд-Прокупље 1999, 87 – 115; [3] Dušan Rašković, Pojedinačni nalazi rimskog i vizantijskog novca Narodnog muzeja Kruševac, Numizmatičar, br. 21, 1998, 63 – 116; [4] Споменичко наслеђе Србије. Непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја, Београд 2007; [5] Радивоје Радић, Предговор, Тајна историја, Београд 2004; [6] Јулка Кузмановић-Цветковић, Прокупље, град светог Прокопија, Прокупље 2006(2); [7] Agapios Georgiadis – Mustakidis, Pusta Reka (Podgora). Ivstiniana Prima, tavresivm i bederiana. Prilog za faktografiju i istoriografiju oblasti, Knjaževac 2009; [8] ,,Портрет царице из Балајнца'', Википедија (11.09.2012).



Додатна литература

Драгослав Срејовић, Александар Симовић, Портрет византијске царице из Балајнца, Старинар, IX-X (1959), 77 – 87.

А. Оршић-Славетић, Белешке са путовања, Старинар X-XI (1935-36), 170.

F. Kanitz, Römische Studien in Serbien, Wien 1892, 114-115.

T. Čerškov, Balajnac-Gradište lokalitet Kulina (дипломски рад одбрањен 1982, средњовековна археологија)

М. Гарашанин, Д. Гарашанин, Археолошка налазишта у Србији, Београд 1951.

N. Vulić, Antike Denkmäler in Serbien, Jahreshefte des österreichischen Archäologischen Instituts XII/1909, 174-175.

M. Jeremić, Balajnac, agglomération protobyzantine fortifée (Région de Niš, Serbie du Sud), Antiquité tardive 3, 1995, 193-207.

ud), Antiquité tardive 3, 1995, 193-207.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
 
Kyлина - Бaлajнaц, Гpaдиштe
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Кочнице напред
» Гуме са мањом ширином од стандардне
» Буба скакуће!!!
» Амортизери...
» Прљав карбуратор

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Археологија :: Градови, утврђења-
Skoči na: