ВЕЛИЧКО СОЧАНИН
Ову причу у селу Велика Сочаница причају мјештани који кажу да је некада у давна времена постојао велики јунак Величко Сочковић и који је бранио подручје данашњег села и шире од упада разних непријатеља. Као успомену на њега сачуван је споменик и име села Велика Сочаница.Поузданих података о томе нема,а било је покушаја да се утврди старост камена који је надгробни споменик неком давном претку.
Причало се и препричавало да је некад у давно вријеме у овим карејвима био један велики јунак по имену Величко Сочковић.Он је бранио свој народ од упада разних војски на његову територију.Би вријеме кад су упади били све чешћи и са много већим бројем ратника.
''И тако једног дана сударише се двије велике војске на брду Гребље у којој изгинуше многи јунаци с обадвије стране.Трајаше звекет оклопа и штитова , ломљава копаља и сијевање мачева све до заласка сунца. Непријатељски ратници бише разбијени и побјегоше кроз велике шуме према сјеверу и ријеци Сави.
У бици Величко задоби тешке ране од којих се није могао опоравити.Његови му ратници нису могли помоћи.Клонуо је јунак у болним ранама са заласком сунца,а да славу побједе није доживио.
На попришту дуго се чуо лелек и јаук рањеника и риска поломљених и прободених коња.
Величка Сочковића сахранише на брду Гребље и подигоше му велики камени биљег на коме је исклесана сабља као симбол његовог јунаштва.
Дуго времена су Величкову смрт оплакивали,а подручје назваше по његовом имену - Велика Сочаница.''
Овако о настанку имена свог села причају Сочаничани,а спомен обиљежије за које они кажу да је на том мјесту сахрањен Величко налази се у сеоском гробљу на брду Гребље.Камена громада је висине око 160 ,а ширине 70 цантиметра.
Дали је то легенда или само прича и нагађање о једном давном времену које се губило из памћења ,а само у сјећање урезивала се прича о великом јунаку онако како је народу одговарало,па је Величко годинама постајао по причању и препричавању све већи и већи јунак.
Ипак ,можда је, јунак Величко Сочковић некад давно живио и народни вођа био који их је од упада разних хорди бранио. Све то остаће тајна за коју нису ни Сочаничани баш много увјерљиви кад говоре о настанку имена свог села без обзира на причу коју су годинама понаљали, и с кољена на кољено преносили.Они знају толико о овим догађајима, колико су њихови дједови испричали ,а они опет од својих дједова слушали и тако уназад, кажу до кад се битка догодила, прије више од 900 година.
Приче су из сјећања блиједиле ,а изостајале су главне чињенице као што је , одакле су и ко су били ''прадједови''? Ком народу су припадали?Какве су обичаје и вјеру имали? То не знају нити у причи о јунаку Величку Сочаничани помоњу.Тврде, да Величко није имао ''хришћанску'' вјеру јер на његовом надгробном споменику нема крста,а писмо,ако је постојало, на камену је уништено и избрисано од зуба времена.
Можда је народ, коме је јунак припадао имао своју вјеру.У моћ мача и оружја највише вјеровао , са ритуалом у битке полазио, и зато му на каменом биљегу оружјем гроб означише,а да имена не уписаше , по вјеровању неком ,да легенда о њему кроз времена настане.
У последње вријеме, неки Сочаничани, почели су се интресовати више за овај надгробни споменик и причу о јунаку Величку Сочковићу.Чак су споменик очистили од маховине ,који је знатно са старошћу оштећен,па се једва у камену искелсани бодеж,мач и сјекира могу уочити.Окрчили су около растиње,а понекад,без обизра ко је, у вјечном животу сахрањен, запале , свијећу поред камена који стрши у односу на друге поред њега.
-О јест!,то је споменик Величку Сочковићу,који је подигнут прије много стотина година,а он је погинуо у бици на Гребљу,говори Милан Ђукић један од старијих мјештана који је ову причу слушао од својих дједова и вели да су прије рата долазили неки истраживачи из Сарајева и рекли да је то веома стар споменик.Обећали су поново доћи,али нису дошли.Радили су неке ископине на Модрану,дуго времена и прича се да су нашли веома старе предмете од људи који су ту живјели прије много хиљада година.
Прије рата на археолошком локалитету Вис у селу Модран вршена су археолошка ископавања ,гдје су нађени остаци прачовјека .
О томе, магистар археологије проф. Б.Б. БЕЛИЋ је записао:'' Вис у Модрану је насељен пре око 5000 година,као и Високо Брдо у Лупљаници и Градина изнад ушћа Илове у Укрину.За познавање културе,начина људског живљења све до почетка наше ере,једно од најважнијих насеља је Вис у Модрану.Од почетка засновано као утврђено насеље оно ће трајати кроз вријеме од преко 2500 година.''
О споменику на Гребљу у Великој Сочаници нема ништа забиљежено ни у Завичаној збирци која се налази у Народној библиотеци у Дервенти.
На мјесту гдје се налази обиљежије је сеоско гробље које је веома старо.То се види и по многим другим каменим обиљежијима.Одакле овај на истом мјесту ,а није сличан по облику ни на један други ,то је питање које би хтјели знати и Сочаничани.По свему,он личи на стећак у другом облику,али су му обиљежија која су уклесана слична,нож,сабља сјекира и слично.
Сам назив Гребље асоцира на гробље које од памтивијека ту постоји.Све је то смјештено на једном брду,које је обарсло шумом и обилује кречњаком спуштајући се у зараван према потоцима.На источној страни испод гробља је чиста њива која се обрађује.У њиви, кажу чим се дубље заоре наиђе се на један или више костура од човјека. Има их свугдје све до потока на читавој њиви,као да су разбацани,а не сахрањени како обичај.
Мјештани тврде да је то костурје од изгинулих ратника коју је потукао Величко Сочковић у великој бици на Гребљу.
Ко је Величко Сочковић , и коју је војску потукао? Можда краљева Угарских чији су ратници упадали на ова подручја ,и ту били дочекани од ратника који су их потукли .Или су неки ратници још прије ,некада давно ту заноћели и били нападнути, па потучени од Славена који су се тек били доселили.
Ко зна, можда је Величко заиста и постојао,како вјерују и препричавају Сочаничани. Опет,можда је то био неки јунак из непознатог народа ,а досељеници су били одушевљени великим спомеиком те га сачуваше и прозваше да је припадао Величку Сочковићу како је њима одговарало чије име и презиме асоцира на славенско поријекло.
Спомен обиљежије ове врсте заслужује пажњу и археолошка истраживања , али је питање ко то треба да уради,како би Сочаничани барем знали у ком је времену живио њихов јунак Величко.То се може и треба утврдити,а легенда о јунаку Величку Сочковићу нека и даље живи у народу.
Савко ПЕЋИЋ ПЕСА