Гpaдaчaц - Heкpoпoлa y Дoњим Cpницaмa

http://www.gracanickiglasnik.ba/wp-content/uploads/2013/12/Pages-from-gg36-12.pdf

Лијеп чланак. Опет мраморје у српском селу... Занимљива су и ова црквишта. Зову једно такво Мађарском црквом, али мислим да је и врапцима на грани јасно да ту не постоји никаква веза са Мађарима. Видимо то и из примјера ова два мрамора која народ зове мађарским гробљем, а доказано је да Мађари немају везе са мраморјем и да га нису они подизали, него су га напротив жестоко забрањивали, јер се није уклапало у католички шаблон Угарске. Управо је Угарска дуго владала овим просторима око Сребреника и Посавином, те је то један од разлога што у овим крајевима нема или има јако мало стећака. Неко ће рећи да је то због равнице, али узмимо примјер равне Семберије и Бијељине гдје су пронађени онолики мраморови са ћириличним натписима и српским именима, као и монашким именима и поненом цркве.
Добро је познато да се у непосредној близини, са друге стране Саве, налази Ђаково као сједиште босанског бискупа још од чини ми се 13.вијека(а можда и раније) па све до 19.вијека. То довољно говори о немоћи Римо-католичке цркве у Босни тог доба. Ипак, Ђаково је стратешки изабрано за ширење католичке мисије због свог положаја. Заиста, на терену се добро види резултат њиховог рада. Када погледамо карту насељености католичког живља данас, видјећемо да се, уз Посавину, оно протеже у као глиста уском појасу, обронцима Мајевице, односно долином ријеке Тиње, све до Тузле и Живиница. Постигли су неоспоран резултат у покрштавању оних који нису били католици и који су се сахрањивали под стећцима. Мислим да је ово била једна од рута кажњеничких крсташких похода на средњевијековну Босну.

Djakovo je centar bosanske biskupije od 1244., ako cemo da teramo
mak na konac, na celu sa biskupom Ponsom..:-)