MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 POPUSTI RUČNU

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
KPCTAH



Number of posts : 236
Location : Ljubljana - Slovenija
Peпyтaциja : 0
Registration date : 13.08.2008

PočaljiNaslov: POPUSTI RUČNU   Ned 17 Avg - 9:55

Глупи Мујо, блентави Хасо, гаће опајдаре Фате и Србин, поштар Јова

Фата, а како другачије булу-опајдару и да назовем, решила да глупог Мују и још глупљег Хасу искористи до јаја, пардон краја, а да се неометано секса са Србином, Јовом поштарем. Обећала Фата да ће почастити и Мују и Хасу, али само тада ако оду у Немачку, шаљу јој паре и да зе врате тек онда када ПРОНАЂУ САСВИМ НОВЕ ГАЋЕ, А ДА ИМАЈУ РУПУ и то на "оној несрећници" како им заповиди Фата.

Глупе потурице рмбачиле годину-две и када су већ били сигурни да такве гаће неће да пронађу наврате у секси-шоп, за такву смрдљиву гамад је то место где се највише задржавају, и гле чуда видеше гаће са рупом. Наравно да их купе и брже-боље, првим аутобусом, оду у Бошњу. Дођу до Фате и већ са врата потурички пискутаво запиучу:

"Ево, Фато, нађосмо ти гаће !"

"Добро", рече Фата, "окрен`те се о`ма ћу их пробам" (наравно, да Фата није ни намеравала то да учини, чекала је онако гологуза поштара Јову и хтеде да се наруга тим потурчењацима којима је блентави турски хећим одрезао управо оно што праве жене највише воле)

"Морам да видим" рече Мујо и завири се под Фатину сукњу. Није издржао ни пола секунде и БУБ-ТРААСС, као покошен паде.

"Шта би будали, матеру му јебем поманиталу?" промуца прчевити Хасо, сам завуче погану њушку и доживи исто - БУБ-ТРААСС, као покошен од српског снајперисте паде наузнак.

После неколико тренутака потурчене будале дођоше свести, чуј мене свести ко да балије имају свест, нагону, бре, балијском, нагону.

"ААААА?" рече Мујо.

"ААААА!?" одговори Хасо.

"Ма шта ааааа, јебем ти алаха поганог?" опет ће Мују.

"Ма, блентави смраде, Фата има рупу, а нема гаће" рече Хасо и обадва поново патосираше и комираше.

Наиђе поштар Јова и не гледајући на те потурчене будалине, ко на марву да обраћа пажњу, поче да гудали Фату. Недуго после тога та два потурчена блентава искота дођоше опет себи. Истина беху много луђи неголи пре што бише, но пошто је блентавост једина врлина "бошња" нећу на томе губити време...

"Шта то радиш, комшија Јово ?" усуди се некако да га упита Мујо, мешкољећи се и правећи од губица фацу као да су му лабрње она женска ствар.

"Крррпиииммм Фааатиии рууупууу" једва изусти Јова надимајући ноздрве као во којега нападне бошњачки севдах, а није чито куркан и не познаје илахије, те уместо милозвучности из грла му долази нешто неразговетно као када хоџа завија ко гладна џукела.

"Чекај, бога ти, добри човјече," измуца Хасо "да тркнем и по нану да и њу окрпиш. Сва је бушна, а и погана да поганије не може да бидне"

"Мааа нееемооој дооовооодииитиии нааанууу вееећ ми доведиии сестру"
борећи се за зрак промрмља Србин Јова "да њу окрпим"

Крстан Ђ. Ковјенић
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
KPCTAH



Number of posts : 236
Location : Ljubljana - Slovenija
Peпyтaциja : 0
Registration date : 13.08.2008

PočaljiNaslov: Re: POPUSTI RUČNU   Ned 17 Avg - 10:05

MUJO i HASO piče na forum DRUGARICE BRENE
(čitaj: naše snajke Brene Radodajke) – GRAND kaHve
`OĆE bona da se ODTURČE


Braćo i sestre,

Bilo je to negde početkom aprila meseca 2007. leta Gospodnjeg. Proleće u svetoj zemlji Srbiji baš požurilo, valjda i Gospod hoće bar malo da se udobrovolji mnogostradalnim Srbima i Srpkinjama za sve ono što im se izdogađa još od davne 1941. godine kada je nečastivi sa svojim pomagačima koji se posle pada komunjarstva nazvaše DOS-manlije kidisao na taj bogonosni narod, a naročito za sva zverstva koja su ustaše, poturice, vatikanski pedofili, domaći petokolonaši i NATO zločinci počinuli. Mada sunce već od rane zore žeže ipak ne uspeva da ogreje svako srce jer u srpske duše i srca se je već poodavno uvukla nekakva zebnja, neverica i bojazan da je to nemoguće odagnati. Najveću zebnju srpskim srcima donose upravo DOS-malijski izrodi, smeće koje su iza sebe ostavili (Am)broz zločinci, jer, dušu Srbinovu ne može ništa da prevari, njihova DOS-manlijska vlast nije ništa bolja od osmanlijske. Poturica gori od turčina nije samo poslovica već istina koju su Srbi i Srpkinje mnogo puta do sada osetili na svojim leđima.

Drage moje i poštovana gospodo, verujem da ću vas tom vešću obradovati, ovom prilikom pokušaću da ne mislim na DOS-manlijske izdajnike, već ću malo buljnuti s onu stranu `ladne reke Drine kako bih video šta nam to rade poturčena „braća naša“, na čijim brnjicama ustaška, srpskom krvlju natopljena, ruka napisa „bošnjo“. Ne, neću vas zamarati sa samim njihovim imenom, baš me briga kako se goveda zovu, da l` MUUU, ili MEEE isto je, već ću se pokušati da koncentrišem na njihovo kukavičko činjenje. I ako je proleće zavirilo i u viševekovnu srpsku zemlju koju davno još Latini prozvaše Bosna, (iz bule rimskog pape iz 1188. godine, koju napisa i odposla Srbinu, dubrovačkom arhiepiskopu, šaljući mu takođe i svešteničke odeždne predmete kao što su omofor i felon, potvrđujući na taj način episkopat Srpske crkve u Dubrovniku koja je bila prešla pod jurizdikciju Vatikana, gde je između ostalog zapisano:

"regnum Servilie, quod est Bosna"

(srpska kraljevina koja je Bosna. Nešto slično se da ustanoviti i iz „Letopisa popa Dukljanina« („Barski rodoslov”XII vek) gde je latinskim pismom i na latinskom jeziku sročeno rukom tog srpskog sveštenika iz Bara sledeće:

"Surbiam autem quae et Transmontana dicitur, in duas divisit provinciam: unam a magna flumine Drina contra occidentalem palagam usque and montem Pini, quam et Bosnam vocavit, alteram vero ab eodem flumine Drina contra orientalem plagam usque ad Lapiam et [ad paludem Labeatidem], quam Rassam vocavit".

(Srbiju, pak, koja se zove i Zagorje, podelio je na dve pokrajine, od kojih se jedna od velike reke Drine prema zapadu do planine (Pina“; nju naziva Bosnom, a druga obuhvata prostor od rečene reke Drine prema istoku do „Lupija“-e i Skadarskog jezera, nju nazva Raškom)

ne znam da li su i „braća Latini« uživali u onoj srpskoj umotvorini kao što je

„Bosa Mara Bosnu pregazila“,

te je zbog toga baš tako nazvaše, to se u ovoj vukojebini koju su poturice sasvim upoganile, ukaljale i usmrdile gotovo i ne primećuje. Nad tamni vilajet poturičko-ustaške pederacije se nadvila nekakva demonska mrklina, neizdrživ smrad i očaj zbog kojega ni nečastivi tamo ni nos da proviri, naročito posle presude MSP-a gde je utvrđeno da Srbi nisu ni za šta krivi, već da su te gadosti o Srbima izmislili bolesnoumi manijaci, zlonamernici i kukavice Alije Izetbegović (Aljo IZMETJEDOVIĆ, poznat po tom imenu kod nas Srba) i Franje Tuđmana (Ujka Njofra ga mi Srbi nazivamo). Poturicama bilo baš zinulo dupe na srpske novce, ali posle presude s pivskom flašom će očito morati da se počešu tamo gde ih najviše svrbi. Istina je da im je presuđeno da mogu Srbima da poćibukaju ćunu, ali i tu stoji uslov, tek kada poprave škrbe, operu pogane labrnje i prestanu po loju da zaudaraju k`o prčevita marva.

Drage moje dame i poštovana gospodo, za mesto ove radnje o kojoj ću sada da kažem nekoliko reči mogao sam da izaberem bilo koji kraj tamnog turskog vilajeta, pardon poturičko-ustaške pederacije, svi su isto uneređeni, oskrnavljeni i upoganjeni, čak svi isto tuknu po ljudskom izmetu, no, ne baš nenamerno, izabrah selendru PRDENCE, na dva puškometa udaljeno od poturičke kasabe koju Saraj`vo turci zazvaše. Nije moj izbor pao samo zbog toga, istina jeste pomalo jer i to je napokon potrebno naglasiti, istine radi, što se je upravo tamo rodio sadašnji, Boga molim da ne bude još dugo, „predsednik“ Majke Srbije, moj pogani rođo, dabogda ga majka kukom i kuknjavom po ladnoj Drini tražila, Bobi Taći – Pederović, već zbog svima vama dobropoznatih budalina od čijih gluposti je svakoga od vas bar jednom u životu stomak zabolio od smeha njihovoj gluposti, razvratnosti i bogohulnosti – Mujo i Haso. Da, istina je, drage dame i gospodo, te razvratne budaline žive upravo u selendri Prdence i behu prve komšije Bobiju Taćiju – Pederovića, da li skupa i ilahije ilakaše ću vam uskoro dojaviti, pre nego li je taj izrod odlučio da „bidne“ predsednik u Srbiji. Verujem da bi svakome od vas bilo milije da su na njegovom mestu nalaze Mujo i Haso jer bi manje štete naneli Srbima i Srbiji, ali šta se može – bili smo naivni, tom izrodu smo dali svoj glas i sada moramo da duramo. Gledam te svakolike nalete i prosto ne mogu, Bože, oprosti mi grešnome ukoliko hulim, da odolim a da ne izustim:

„Gospode, kakve rugobe. Ne, definitivno ne, ovo nije Ruka Tvoja sazdala već pakost, mržnja i ludilo nečastivog„

To da je kod njih, kao uostalom i kod svih poturica, sve bazirano na životinjskom instiktu, ma valjda znate ono uškanje, buškanje, ćuškanje, u nos prst tuškanje, češanje, zavijanje i „međedosvko“ nerazgovetno brundanje, Bože mi oprosti kao da ni trunke ljudskosti nema u njima, opšte poznata je činjenica da balijanderi zapravo imaju samo čovekovu obrazinu ispod koje je sakriven nečastivi, no da im je i životinjski nagon u komunikaciju dokazaću vam na sledećih nekoliko onomatopeja.

„Aaaaaaaa“ – reče Haso zevajući posle dugo, dugo vremena seirenja u Muju.

„Aaaaaaaa“ – posle male večnosti prostenja Mujo češagijajući se po zadnjici.

Opet tajac koji tu i tamo prekine tek prdenje, smrdenje i riganje poturica, zavijanje i marvinjsko stenjanje da bi se ipak posle dugo vremena moglo razaznati:

„Aaaaa, reče li to aaaaaaa, Haso ?“- ćutnju prekinuše poturičko kreštave reči bolesnoumog Muje.

„Bezbeli da reko`“ - krmeće zaskiča Haso.

„A što ? „ – uporan je Mujo.

„Kako što matera te kukom po Drini iskala ?Zar ne vidiš kakav vakat i zeman dođe ?“ – ljutito se obrecnu Haso.

„ Jes` vala. Od one presude bi slaba vajda te sam i sam kao ubodenik. Nado sam se, klanjao poganom tusrkom alahu i molio ga da mi pomogne da me Srbi izdržavaju do kraja života, ali sve bi uzalud. Čini mi se da je i alah sada na srpskoj strani. Nek je, mater mu jebem poganu. Sada prosto ne znam kud da se denem kako bi samome sebi patnju olakšao“ – bi Mujin komentar.

„Kako ne znaš, mater ti jebem blesavu, pa otiđi u zoološki vrt! „ – gotovo naređujući zavrišta Haso.

„A šta ću tamo ?“ – prosikta Mujo

„Pa da se naučiš bontona, jebem te blentava. Mene je Fata tamo naćerala. Po cijeli bogovetni dan seirim u one komunjare gologuzijane (Ma zna Haso da kaže majmun, jest blentav, al nije baš toliko skroz-na-skroz kao naš "ljubljeni" predsednik, bošnjo izt sela Prdence - Bobi Taći Pederović, ali poturica neće jer mu to ne dozvoljava arapski Kuran, turski ferman i ajvanski zeman) Moram da zapamtim sve što čine i kada dođem kući sa Fatom sve to moram ponoviti jer sam riješio da se bontoniziram - neću više da bidnem blentavi bošnjo – zaneseno, zabalavljeno i žmirkajući odgovara Haso.

„A, je li ? Vidiš dobro si se dosjetijo, jebo ti mater svoju... Veliš sve moraš da ponoviš, a je li moraš i da je odostraga njušiš ?“
cerekajući se dobacuje Mujo

„Reko baš sve... Bolje je da Fatu odostraga njušim nego li Srbima da pušim“ – dočeka ga Haso.

„Jest, vala, pogane mi turske vjere“ – konstatuje Mujo i posle nekoliko riganja, šmrcanja i poganog grcanja kavurine koju liba ko vo nastavlja poturički dijalog rečima:

„I ja ću da pičim u zoovrt kako bi se bontonu naučio, a bogme i odturčio !“

„A kućeš ti kurac tamo, mater ti opandrkam blesavu, zar ne vidiš koliko si klempav. Vjerujem čim te Srbi soče ima čakija ispod vrata da ti se zacakli jer biće sigurni da si krmak“
– opet će Haso.

„U na to nijesam mislio, poganog mi alaha turskog. E, da, moj blentavi Haso, za uši me onomad podjeba i imam, mater mu jebem šiptarsku, jer i on se zagledao u moje krmeće klempaše.. A šta mi je činjeti ? – zacvili Mujo

Taj poturički divan se tu naglo zaustavi. Opet tišina. Taman kada sam bio odlučio da te poturčene manijake više ne držim na nišanu i ne slušam moju pažnju privuče melodično uzdahivanje, ciktanju i stenjanje bula iz susedne poturičke odaje. Ama, ljudi, ovaj „ Annubis “ (Da, to je ta budalina kojemu je uzor zločinac, kukavica i terorista Bin Laden i zato mu je i moto ispisan njegovom izrekom i arapskim fontom. Čega se pametni stide, time se „bošnje“ ponose) načisto pobesnio, navro ko sivonja u kupus i neda mi bar misao da završim. Pokušavam da ga urazumim, ali budalu je teško opasuljiti. Evo, čim spomenuh bule opajdare taj Šarov štrangu hoće da pokida. Čulo kerče poturčeno da se bulidže kuskune za džabaluk pa reži li reži. Da, drage moje i poštovana gospodo, pokušaću ubuduće da se na tog manijaka više ne osvrćem i da vam bar jedan prilog završim onako kako sam zamislio. Bule, kao što rekoh, melodično uzdišu, cikću i stenju iz susedne sobe, te ne mogu a da i tamo ne zavirim. Molim Vas svežite „ Annubis« dok vam o ovome pišem, jer blento ima da načisto pošandrca. Njih pet-šest, sve opajdara do opajdare, se natakarilo na minderluke, kanabeta, a dve-tri se ulegle ko bedevije na nekakav nikada oribani pod. Dok balije u drugoj sobi benave one se razgaćile i udarile po onoj dragoj kvasilici da ih je milina pogledati. Stenju bule, vrište od meraka i prisećaju se zlatnih vremena devedesetih prošlog veka kada je srpskih ćuna bilo koliko su poželele.

„ Jooj, nano,“
- uzdišući jedva izgovara osamnaestogodišnja Sevla –„ kada će Srbi opet da navrate da se makar malo ljudski nasladim „

„Jooooj“
,odgovara joj jedna debela bedevija ubrzavajući ritam češagijanja, „to i sama jedva čekam. Poludiću ako se Srbi uskoro ne pojave „


NAPOMENA
- šta je bilo kasnije, kako nagraisa al-kaidin asker„ Annubis«, a naročito kako su i zašto Mujo i Haso odlučili da dođu baš na FORUM DRUGARICE BRENE – balijsko-ustaški GRAND kaHve, čvrsto rešeni da se odturče, ću jednom drugom prilikom kada mi moderatori ovog foruma to dozvole. [/b]To što mi Srbi nemamo pravo da iznesemo svoje mišljenje na srpskom, makar lokacijski, forumu je pitanje koje neću postavljati ovde, Željko Mitrović, Fahreta Jahić i Saša Popović definitivno nisu ni slični ljudima sa kojim isključivo komuniciram, već ću ga postaviti Bobiju Taćiju – Pederoviću i njegovim pobesnelim hijenama kada za to dođe vakat.


--------------------
Krstan Dj. Kovjenić

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLjE sutra za SRBE, majku SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
KPCTAH



Number of posts : 236
Location : Ljubljana - Slovenija
Peпyтaциja : 0
Registration date : 13.08.2008

PočaljiNaslov: Re: POPUSTI RUČNU   Ned 17 Avg - 10:08

BOŠNJAKUS MAJMUNUS

Braćo Srbi i sestre Srpkinje,

Pošto mi polupismena induvidua koja se na ovom srpskom forumu predstavlja pod maskom na kojoj je sotona napisao "Odisej" mnogo, baš mnogo, zaudara na bošnju, da to je onaj blentov koji pre neki dan javno izjavi:

"ponosan na svoje poreklo ali ne i na svoj narod" (vidi njegov post na: http://www.fokus-radio.com/forum/to...246&whichpage=5

(napominjem, da do sada nikada nisam čuo nešto tako pogano, bogohulo i neljudsko, no od poturica se svašta može očekivati osim ljudskog načina ophođenja) red je da podelim sa vama ovaj svoj doživljaj od pre nekoliko dana.

Negde oko desetak časova tog prijatnog, pravog letnjeg, prepodneva dođoh na aeradrom Brnik kako bih iz Kube dočekao svoju kćerku Olju i dragog, trogodišnjeg vragolana, njenog sina i mog unuka Stefana. Vraćali su se posle jednomesečnog žuriranja u državi Fidela Kastra i jedva čekah da ih vidim. Mada dolazak aviona bi najavljen tek negde oko podne dođoh pre jer jednostavno u stanu nisam moga više da izdržim, a da im ne pođem u susret. Posle dve-tri ispijene kafice sa šlagom, popušenih pet-šest cigareta i stalnog buljenja na sat koji kao da je stao jer je vreme tako sporo prolazilo poče da me pomalo dosada hvata. Ustah i napravih desetak koraka, ali ne zbog toga što mi sedište na kojem sedeh ne bi udobno, već iz razloga što se na ulaznim vratima aeradromske zgrade pojavi prelepa plavuša čije duge nogice beše tako lepe izvajane kao da ih je Gospod za sebe vajao. Ustavi se nekoliko koraka od mene, te službenici na informacijama procvrkuta svojim predivnim glasićem:

"Kada predviđate dolazak aviona iz Havane ?"

Normalno ta službenica joj je rekla ono što je i meni do tada već dva puta ponovila. Na moje veliko zadovoljstvo ta prelepa damica se ulogori na korak-dva od moje malenkosti. Njen miris parfema mi je tako prijao da su mi se nosnice nadimale kao u razjarenog bika. Gledam kraičkom oka njene lepo izdepilirane nogice i gotovo sline počeše da mi se cede od pomisli kako bi bilo lepo da ih malokice pomazim.

Da, drage moje i poštovana gospodo, i dalje sam nastavio da buljim u sat, ali vreme mi nije više tako sporo prolazilo. Istina izgarao sam od želje da što pre vidim kćerku i unuka, ali opijajući miomiris damice koja bi tu na domak mene mi nekako ublažava nestrpljivost čekanja meni najdražih bića na ovom svetu. Zadubljen tako u osmatranje plavušinog prelepog stasa, buljenja u sat i velike želje da što pre začujem Stefanov melodični glasić osećah se baš onako prijatno. Najedanput tu prijatnost prekinu nekakav čudan smrad. Pored mene protrča nešto majmunoliko što bi teško moglo čovekom da se nazove, ali ni majmunom se ne može, jer majmuni zaista manje smrde. Ta nakarada gotovo trčeći se uputi prema vratima na kojima je pisalo WC za dame. Nisam mogao da odolim i skoro na sav glas viknuh:

"BOŠNJAKUS MAJMUNUS !"

Damica koja se već neko vreme bila ulogorila tu pored mene se slatko nasmeja, namignu mi vragolasto, očigledno bi oduševljena tom mojom reakcijom i došavši k meni reče:

"Profesore, da li je to dijagnoza ili naziv neke nove životinjske vrste ?"

"I jedno i drugo"
najiskrenije joj odgovorih nastavljajući rekavši da je to moja profesinonalna deformacija jer biti zaronjen tridesetak godina u klasiku i ne odreagovati na taj način bilo bi neobično.

"Znam" reče plavuša i nastavi: "Ja sam Vilma ! Da li me se još sećate ?" ( Napomena: nešto više o Vilmi napisaću vam drugi put kada mi ona bude tema)

Gledamo tako u onu nakaradu od malopre, BOŠNJAKUSA MAJMUNUSA, smejemo se i komentirišemo šta će da uradi. Znali smo da je taj blento nepismen i da ne zna da čita kao i sve druge bošnje ali čudno nam bi da nije video ni žensku štiklu koja je bila nacrtana kako bi i nepismene bošnje znale o čemu se radi. Bilo kako bilo BOŠNJAKUS MAJMUNUS nije to fermao, već je kao katapultiran ulete u ženski WC. Smrdljive turske čakšire je već bio spusti do kolena i majmunsku puzdru već držao u ruci kada mu gospođa koja bi tamo zaposlena ljutito doviknu:

"Gospodine, ovo je za dame !"

"Pa i ovo je za dame nije za mog ćaću !"
prodera se BOŠNJAKUS MAJMUNUS pokazujući joj osunećenu balijsku puzdru te utrča u prvu kabinu iz koje se odmah začu:

"Aaaoojjj" - dopire nekakav ženski glas iz kabine, a BOŠNJAKUS MAJMUNUS opet životinjski promumlja: "Šta arlaučeš nisam ti još ni zavuk`o ?"

Ona gospođa što je tamo radila mu na brzinu otvori drugu kabinu, a BOŠNJAKUS MAJMUNUS tada prostenja:

"Kasno... već sam se usro...jebi ga..."

Naravoučenije: Vežite, bre, amero-zločinci, vatikanski pedofili i "zapadne demokrate" svoje pobesnele smrdljive zveri kao što su BOŠNJAKUS MAJMUNUS, ARBANAKUS ŠIPTARUS i DOS-us HOMOSEKSUALUS !


--------------------
Krstan Dj. Kovjenic

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLJE sutra za SRBE, MAJKU SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
KPCTAH



Number of posts : 236
Location : Ljubljana - Slovenija
Peпyтaциja : 0
Registration date : 13.08.2008

PočaljiNaslov: Re: POPUSTI RUČNU   Ned 17 Avg - 10:30

BALIJA IZMETJEDOVIĆ, MAGARICA MONTENEGRINA I KUKAVNO CRNOPOTURČE
(Tako postaše MILO-DUPLjANI, avetinje koje se zazvaše MONTENEGRO- CRNOPOTURICE)



Braćo i sestre,

Beše to negde pred kraj 1995. leta Gospodnjeg u vrletnom delu zemlje srpske gde se pre stotinjak godina rađaše junaci kojima junaštvo, čojstvo i srboljublje bi način života na krvlju prepojenom brdovitom Balkanu gde ni Bog pooadavno ne zalazi više, te je satana lično tamo sebi stvorio carstvo na zemlji. Neću se upuštati u opisivanje te nedođije gde ništa dugo ne rađa osim kamena, kriminala, razvrata, bogohulja, budalaštine i svega onoga što se može nazvati đavolovo žito ne zato što ne bih hteo, Bog mi je svedok da bih to rado učinio, da deo sebe ugradim u temelje te nakadašnje SRPSKE SPARTE kada bih znao da mogu svojim kazivanjem da povratim makar jednu izgubljenu dušu nekadašnjih Srba, već zato što je smrad koji se širi tim vrletnim vukojebinama toliko nesnosan da ga jednostavno ne mogu da podnesem. Da, braćo i sestre, beše to vreme kada bi rođena naša dična Republika Srpska i kada vatikanski pedofili, Bin Ladenovi teroristi i poturčeni Srbi upoganjeni deo SRPSKE BOSNE pretvoriše u svoju džamahiriju, pardon BALIJSKO-USTAŠKU PEDERACIJU. Naravno, a šta drugo i očekivati, da je na čelo te svakolike nakarade došlo lično demonovo kopile, ne tako davno i sam tvrdih da su ta gamad koja se sada nazivaju bošnje nastale tako što je bosanski međed kresnuo trulu bosansku bukvu, no sve više uviđam da je i sotona tu imao umešane svoje prste, blentavi balija ALjO IZMETJEDOVIĆ. E, upravo ta pogan nad poganima biće predmet mog ovodanašnjog kazivanja zato što sve više dolazim do zaključka da je on u stvari rodonačelnik ljudske snijeti koje mi Srbi sa pravom nazivamo CRNOPOTURICE NEMILjA POGANIĆA – LOPUŽEVIĆA.

Nestalo čibuka, džebane i hrane te smrdov Aljo Izmetjedović odlučio da ode kod svog brata Murata, pardon Nemilja Poganića – Lopuževića, balkanskog kralja kokaina, džebane, tobaka i ostalog demonskog tamjana, da bi iskamčio makar koji čibuk ako ne bude mogao šta više. Odmah po dolasku u demonsko kraljevstvo Nemiljo skide krstaljušu đeda svoga poganoga, a Aljo balijske čakšire te se bratski izljubiše. Žvališe se oni tako, životinjski instikt im posve pomračio i ono malo uma što im je u glavurdama još bilo ostalo, „letnji dan do podne“ kako bismo mi Srbi rekli, no odnekud se začu magareće njakaknje i Aljo poče da klanja kao sumanut. Gleda to Nemiljo i pita:

„Brate balija Izmetjedoviću, zar te taj sevdah baš tako jako potrefi i zanese ?“

„ Ma nije bolan nikakav sevdah već te predivne ilahije su tako milozvučne za moje poturčke krmaće klempaše“
prostenja Aljo turski klanjajući i dalje.

„Čuš` ilahije“, cereka se Nemiljo „pa zar ne čuješ da je to moja magarica Montenegrina !?“

Na te reči Nemilja Poganića – Lopuževića Aljo Izmetjedović istrča u prokletu avliju i poče da grli i ljubi magaricu Montenegrinu uzvikujuće:

„Eh, draga moja, ti si ljubav mog života. Ona bolan moja rospija Fata, nema Srbina koji se nije na nju uspentrao i zaprdio joj, ne zna ni jednu kurvansku suru, a ti ceo naš turski Kur-ha-ha-ha-an povasceli dan ilačeš. Joj, kakva pamet i ljepota, ženo mog života!“


Avaj, ljudi, kako ih bi gadno slušati, a tek nesnosni smrad trpeti, da povratiš eksere iz sopstvene utrobe od bogohulog prizora, kad zajedno počeše da ilaču nekakvu odu o crnom, poganom i blentavom arapinu, kamilovodcu Muuu-Muuu.

Da, drage moje i uvažena gospodo, beše to ljubav, baš na prvi pogled, „mašala“ rekli bi turci lijevljani, između demonskog kopilana Alje Izmetjedovića i glavne savetnice za sve državne poslove, a naročito za bratske odnose sa bošnjama, Nemilja Poganića - Lopuževića magarice Montenegrine. To da je odmah Aljo zaskočio magaricu Montenegrinu, poturica nema pameti, već životinjski instikt, valjda nije potrebno posebno ni naglašavati, a, bogami, niti šta drugo očekivati od magareta i poturice, no zanimljivo beše da se posle nekoliko meseci rodi nekakvo čudo-ludo koje bi veliki srpski poeta, akademik Bećko, sigurno ovako opisao:

„Jes` kukavica, al` nije sovuljaga ušara zato što nema uši, već vaške,
Jes`, vala crn ko đavo, oca mu jebem, al` nije crnac,
Jes` blentav, sto posto k`o bosanac, al` nije bošnjo,
Jes` da bunjgura srpski, al` sa Srbima nema nikakve veze,
Jes` da smrdi, fuj, mater mu jebem poganu, kakav smrad, al` nije govno,
Ama, ljudi, kakvo je to ludo čudo !?“

Sakupili se, k`o na zadnjem ispraćaju Đekne, podanici Nemila Poganića – Lopuževića. Osim međusobnog domunđavanja, ćuškanja, kreveljenja, bekeljenja i tu i tamo uzvika

„Auuuuuu !“

ništa drugo se nije moglo ni čuti ni videti. Raspop Miraš, ortodoksni peder, se baš bio pripremio da demonizuje to kopile magarice Montenegrine kako bi dobio prvog sledbenika svoje sotonske sekte kad li se pojavi i lično Nemiljo Poganić – Lopužević, namršten, nađilkan i nalađen kao sicilijanski mafijaš „orđinale sicilijano koza nostra“, te zaurla na okupljenu masu svoji guzoljuba, posebno naglasivši:

„ O ovome da nijeste zucnuli ni riječ jer ne želim da dođem u sukob sa Šekijem. Taj srpski junak ako čuje za ovo ne samo da ću mu skakutati na banani kao što to čini ustaša, ona budala, oca mu jebem, Nikola Barović, već može da bidne i mlogo gadnije. Ima da u svim medijima, pogotovo na mojoj lično RT CG, objavite da se je rodio Montenegrin, čistokrvni crnogorac, pardono CRNOPOTURICA ! Ovo je istorijski trenutak – nastanak crnogorske nacije. Od danas svi da radite na tome da stvorimo i svoju samostalu Montenegrinu ! Moja magarica je od danas jedina svetica Mirašove „crkve“, a njena prva pomoćnica i zamjenica je lično moja teka, opajdara i gadura Beba Džakovič – Kurveštija“

Da, draga braćo i sestre, to je ta drhtavom rukom napisana, bolom u duši osećena i umom prosvećena istina o postanku pogane gamadi koju Miljo Poganić – Lopužević zazva crnogorcima, a mi Srbi znamo da se radi o demonskom nakotu koji nazvasmo CRNOPOTURICE. To što im je kukavičluk prepojio srca, razvrat avetinjski izbuljio oči, a demon opoganio i ocrnio dušu da crnja i ne može da bude je samo dokaz više šta biva sa marvom kada se razboži, rasrbi i pljune na čast, čojstvo i junaštvo čestitih predaka svojih. Pljunite na taj sotonin okot, prekrstite se i skrušeno zamolite Stvoritelja našeg kako bi nam pomogao da se taj kukolj istrebi iz svete zemlje srpske, nekadašnje naše DIČNE SRPSKE SPARTE.

Krstan Dj. Kovjenić



--------------------
Krstan Dj.. Kovjenić

S verom u Boga, vaskoliko S R P S T V O, ujedinjenje svih zemalja S R P S K I H i RADIKALNO BOLjE sutra za SRBE, majku SRBIJU i sve druge zemlje S R B I N O V E !!!
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: POPUSTI RUČNU   Danas u 21:59

Nazad na vrh Ići dole
 
POPUSTI RUČNU
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1
 Similar topics
-
» Elektricni vs "obican" auto

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Cвaштapa :: 3aбaвa, paзoнoдa, xyмop-
Skoči na: