DINO, HVALA TI !

DINO, HVALA TI !
(preneto sa: http://klub.bgdcafe.com/view_topic.php?id=6006&strana=9
http://www.srbijazemljaheroja.com/wordpress/?p=2060#comment-1457


Drage moje i poštovana gospodo,

Davno negde u nekakvoj prašnjavoj knjižurini pročitah da se samo najveće dragocenosti nalaze u malim posudicama, (istina ima i onih koji tvrde da to važi i za otrove, no neću danas o tome), na usnama svojim imah sreću da još u junoškim danima osetim da

„Mala žena JE(STE) od šećera slađa“,

ali ovo što imam nameru danas da vam opišem jeste baš takva medovina koja te totalno opije svojom slašću i drži te u takvom stanju bar nekoliko dana sve dok ne nanjušiš novi cvetak-zanovetak. To je i jedini razlog što o predivnoj Tuzlanki Dini pre ne pisah kako bih sa vama podelio tu neopisivu slast jedne preslatke, dražesne i prelepe devojke. Biću presrećan ako i vi iz ovog mog pisanija osetite makar mrvicu sladostrašća tog božanstveno opijajućeg nektara.

Drage moje i poštovana gospodo, pričah vam da sam se već privadio na gotovo svakodnevne tulume moje jedinice Olje. Nisam baš presrećan sa tim dugonoćnim pozorištem u svojoj kući, no ipak sam zadovoljan iz razloga što imam sve na oku i nekako, koliko-toliko, pod kontrolom. Moja razmažena jedinica je presvesna da nema hira kojega joj ne bih ispunio i tu situaciju koristi do mile volje. Srećan sam da ima predivno društvo gde su alkohol, droga i urlanje zabranjene stvari, te iz tog razloga nema cene koju nisam spreman da platim kako bih uživao u grohotnom smehu svoje jedinice i njenog petogodišnjeg sinčića Stefana. Kao što vam već u prošlom prilogu opisah moja jedinica je posve slična meni – uživa u spontanosti, iskrenosti i dobronamernosti i ne opterećuje se dužinom već kvalitetom ljubavne veze. Veoma mi je drago što je samopouzdanje u nje veoma izražena vrlina i da nikada raskid veze ne doživljava kao nekakvu tragediju, jer duboko veruje kao i moja malenkost da posle ljubavi koja se gasi tinja neka nova koja će da bude još veća, lepša, mirisavija, ispunjenija, svaršenija i vatrenija. Celim bićem predaje se trenutnoj vezi, a sa onim prošlim održava najprijateljskiji odnos. Nikada svoje partnere ničim ne opterećuje – daje im totalnu slobodu, ali to isto uvek zahteva i za sebe. Blentove koje se na nju ponekad (na)kače zbog „ćara i para“ veoma brzo prozre, prezre, pljune i šutne u smrdljivo dupe. Nju nikada ne zanima, hvala Bogu da mi je pomogao da joj još kao detetu to usadim u srce, ko je odakle, kakvo mu je imovno stanje i koje su mu kvalifikacije, funkcije, ili radne obaveze – sve što nju zanima jeste da je pošten čovek, da ima dobre namere i da i sam sve to gleda na isti način.

Drage dame i poštovana gospodo, poznavajući sebe i verujući da mi je kćerka po svemu veoma slična malo sam se iznenadio kada mi je još pre gotovo dva meseca najavila da 11. 10. 2008. slavi godišnjicu najnovije veze, te da imam „čast“ da to organizujem kako dolikuje i, naravno, sve plaćam povećom gomilom keša. Na moju zabezeknutost i nekako jedva izmucano pitanje:

„Sve je lepo, draga moja, ali ko je taj srećnik kojem je uspelo da sa tobom doživi godišnjicu ?“

no nije se na tu moju, očigledno neumesnu, primedbu ni osvrnula, napućila je usnice, cmoknula me u oba obraza, rukom pokvarila razdeljak na mojoj glavi i zacvrkutala:

„Ama, ćale, zar je to bitno ? Važno je dok traje nek` laje, a sve drugo nije duga već tuga !“

Normalno je, bar kod mene i moje razmažene jedinice, da je tom šeretskom „konstatacijom“ svaki dijalog o toj temi završen i da nemam izbora već da prionem organizaciji proslave nepostojeće godišnjice. Volim svoju najdražu mazu da iznenadim kad-god je to moguće, te iz tog razloga sam svojski prionuo na organizaciju gala žurke o kojoj će se dugo posle toga pričati uz kavicu na Tromostovju u Ljubljani. Nekako mi je uspelo da obezbedim jedan predivan orkestar iz Novog Sada, dvočasovni izlet na Bogenšperk

(vidi galeriju grada na: http://www.bogensperk.si/index.php?lang=si&url=6 ) ,

celonoćnu terevenku u predivnom lokalu u okolici Ljubljane („Gostinstvo Hiša Jezeršek“, galerija lokala na:

http://www.slovenia.info/si/gostilna/Gostinstvo-Hi%C5%A1a-kulinarike-Jezer%C5%A1ek.htm?gostilna=3208&lng=1

Jedino što mi nije bilo moguće unapred organizovati jeste lepo vreme, ali hvala Gospodu da je moju skrušenu molitvu uslišio i predivnim danom sve nas tog predmiholjdanskog dana bogato obdario.

Dame i gospodo, mada me je noć pre neviđenog tuluma koji sam pripremio u čast „godišnjice veze“ poprilično smorila prebolna uspomena na mog na Nebesa vozdignutog sina jedinca, Gospode, uspomene na njega me danom svakim sve više bole, gotovo siguran sam da je i on hteo da mi nekako da znak i kaže da je oduševljen tim što činim, mnogo, premnogo, je voleo svoju jedinu sestricu kao i ona njega, ali posle prve ispijene kavice, one i onakve koja, il` ubije, il` na noge osovi, a naročito posle obilja cmokića kojima sam bio nagrađen od svoje maze i još većeg mažnjaka Stefana nekako je i meni uspelo da se pridignem, Gospodu pomolim i počnem da „guram“ po unapred predviđenom „protokolu“ za taj dan. Sve u našem stanovanju je bilo na svom mestu i već pomalo s nestrpljenjem sam očekivao goste, jer smo se već unapred izdogovarali da se kod nas sastanemo, nešto čalabrcnemo, ruknemo po koju s nogu, hvala Bogu, i nastavimo onako kako vam već pre opisah.

Polazak ispred našeg stana je bio predviđen za tačno u podne, no već oko desetak časova su počeli da pristižu prvi naši prijatelji i prijateljice. Među prvim dragim zvanicama se je pojavio i jedan od najboljih Oljinih drugara, veoma elokventni intelektualac gospodin Karić. Sa mojom mazom Oljom se već nekoliko godina poznaju, često je svraćao u naš topli dom, ali mi je kod njega bilo pomalo čudno to što ga baš nikada nisam video sa devojkom. Naravno da svoju jedinicu nisam opterećivao time da bih saznao zašto je to tako, mada imah nameru da joj jednoga dana postavim i to pitanje, jer crv sumnje da se radio o poganom pozadincu me je uznemiravao. Za svoju jedinicu sam oduvek hteo sve najbolje i ne bi mi bilo baš svejedno da za prijatelja ima bolesnoumog pederasta (izvedenica od imena opake boleštine pederastija od koje je oboleo pogani iskot Boris Tadić i njegovi žuti kriminalci). Znao sam da je gospodin Karić iz muslimanske porodice, ali to mi nije baš premnogo smetalo naročito iz razloga da su mu čak i roditelji rođeni u Sloveniji. To je za mene bio najveći garant da se ne radi o zatucanom, fanatičnom i arhaičnom poturčenjaku kojemu je um zakržljao do te mere da ne zna ni ko je, ni šta je, ni čiji je, a još manje kuda to bavulja i zašto.

Drage dame i poštovana gospodo, tog prelepog dana sam mogao baš sve očekivati, kćerka me veoma često iznenadi na takvim tulumima, makar sitnom pažnjom ako već drugim ne može, no da će me tog dana baš pozitivno da iznenadi njen drugar Karić nisam mogao niti da zamislim. Kao što rekoh među prvima se pojavio u našem brižno sačinjenom gnezdu, ali obradovalo me je to što nije bio sam – pored njega se naširoko smešila predivna devojčica.

„Ja sam Dina Tuzlanka, kolega. „

zacvrkutala je ta krhka, zlatousta i vedra devojčica napomenuvši da me tako naziva iz razloga što je čula mnogo što-šta o meni, čitala je gotovo sve moje priloge na ovom mestu, a to „kolega“ je zato što je i ona nastavnik u nekakvoj osnovnoj školi u Tuzli.

Roditeljski čvrsto sam je stisnuo u zagrljaj, a ona ne časeći niti za trunku oka odmah je počela da pevuši. Bože, sa koliko šarma, ljubavi i energije je ta prelepa devojka započela taj ranojesenji dan. Moja kćerka je baš bila oduševljena tom zaista neizmernom pozitivnom energijom, a i moj unučić Stefan je za tili čas šmugnuo tom pravom anđelčiću u okrilje. Nema reči koje bi mogle da opišu tu istinsku vododerinu emocija koje baš svakoga čine srećnim. To predivno, prelepo i miomirisavo devojče je naprosto uletilo u širom otvorena srca moje kćerke, unuka i moje malenkosti. Sve što je činula, a činula je zaista mnogo, bilo je tako držesno, tako anđeoski umilno i tako dušurazgaljujuće da je to naprosto neverovatno, neopisivo i neizgovorivo. Imao sam čast da susretnem mnogo žena, svaka dama je jedna pesma, jedan cvetak, ali i jedna suza, uzdah i oka treptaj više, aoj, što miriše kad se blago njiše, ali baš nijedna nije bila baš tako savršena simfonija kao što to jeste Dina Tuzlanka. Ako sam ikada, a jesam, bogme mnogo puta do sada, molio Gospoda da taj dan nikada ne prestane da traje onda to svakako bi i taj predmiholjdanski lepotan 2008. leta Gospodnjeg.

Prelepe dame i poštovana gospodo, mnogo puta do sada sam bez imalo ustezanja znao da kažem:

„`ebeš učitelja koji ništa ne zna da nauči od svojih učenika !“

ali to ću od tog predivnog dana još češće ponavljati. Gospodinu Kariću želim i javno da se izvinim zbog toga što sam sumnjao u njegovu od Gospoda zapoviđenu heteroseksualnost. Tek sada mi je jasno zašto ga do sada nisam video sa devojkom. Da sam na njegovom mestu ne samo da bih Dini Tuzlanki bio veran kao pas, već bih sa ponosom nosio ako treba i pseću ogrlicu, a i, bar ponekad, zalajao i na zvezde kao što vernoj džukeli i dolikuje. Njegovoj predivnoj, premilnoj i preslatkoj pratilji želim da poručim:

„Dino Tuzlanka, hvala ti što si mi ulepšala jedan prekrasan ranojesenji dan !“

Krstan Dj. Kovjenić

P.S.

[color=darkblue]Dame i gospodo,

Ovaj i ovakve moje priloge možete svakodnevno da pročitate na: http://klub.bgdcafe.com/klub.php?op=prikaziklub&klub_id=1059

Dođite da se družimo i uživamo u tome...

Podjoh da se nasalim, ali odustajem.

Ih, KPCTAHE, trebalo bi se sad sjetiti sta mi onomad na umu bijase.
Ali mi se cini da je bilo nesto u stilu da bi gospodin Karic lako mogao ostati "kratkih rukava".

lija ::

Ih, KPCTAHE, trebalo bi se sad sjetiti sta mi onomad na umu bijase.
Ali mi se cini da je bilo nesto u stilu da bi gospodin Karic lako mogao ostati "kratkih rukava".

Драга "Лијо",

Из Твојих уста у Божије уши !

Pa, KPCTAHE, zar i ti brate Brute?
Svo vrijeme se herojski boris i pred tamo nekom tuzlankom iz prve dizes bijelu zastavu-istopi se ko najlonska kesa na plamenu.
E, ovo nisam ocekivala.