Oslusnite mimo beogradskog pasaluka!

Писмо епископа Атанасија Иринеју Вуловићу: Ослушните мимо београдског пашалука

Драги у Христу Брате Иринеје, свако Ти добро од Господа сваког добра,

Нисам Ти одавно писао, а и кад јесам било је то о распетом Косову и Метохији, али је све било узалуд. (Као да си постао свезамењујући и свеистискујући собом, а Косово није само ствар служби које обављаш, или себи присвајаш…).

Недавно смо Ти послали новоиздану књигу Косовске беседе и речи – надам се да си је добио, у прилогу су и два текста /додатак 4 и 5/ о страдалном Косову, ради обавештења, јер ми се чини, да и поред тога што си порт-парол и шеф Информтивне службе СПЦркве, ипак ниси обавештен о правом стању ни на Косову ни око Косова (и о нама који смо ван Твога видика).

Данас (2.јула) видех и Твој интервју "В.Новостима" (и то стране 1-2), а онда и исправку-допуну на сајту СПЦркве (због цензуре скоро приватизованом!).

Драги Владико, не могу да схватим да Ти, и оне које представљаш, у име којих говориш – наводно у име наше Цркве (као да сте је монополисали Вас неколицина, па макар то био и Патријарх и Синод, док смо ми остали немушти илоти, што би рекао Хомјаков) – не видите на делу добровољну издају Српског Косова и Метохије од званичне тројке на власти (а оваква каква је, Скупштина је само њихова партијска  "гласачка машина"), тј. предају Косова и Метохије у целини окупаторима, и посебно слободнијег српског дела "Севера Косова", са 4 општине и 60.000 Срба, одувек ту насељених на 65 километара "северно од Ибра" – од Митровице до 30 метара испод самог врха Копаоника (који тако није "последња стратешка одбрана" Србије! – зато су се властодршци повукли у Крушевац да обележе Видовдан!). Писао сам и опет наглашавам: тај део никада није био Косово, нити део "АПКосова", или како се називала и назива та комунистичка безакона творевина (створена само да угоде Шиптарима балистима 1945, и још ван тзв. Авноја). То је Шиптарима дао на поклон несрећни Петар Стамболић, тек 1959.г., и то без икаквог правног или државног акта, и без икакве потврде Скупштине Србије, раније или касније. (О томе сам писао и председнику Николићу још о Крстовдану 2012, али, народ каже: "У врата глувога колко хоћеш лупај" – не помаже!).

Ви све време изјављујете: да сте "уз државу", да "Црква подржава власт – у бризи за Србе на Косову", итд. и тсл. – а све ради "неопходног јединства и сагласности … за бољу будућност и бољитак српског народа на КиМ". А забринути људи Цркве, и народа Православног, питају се: Може ли се будућност народа као живе Цркве градити на сервилним лажима и пропагандним обманама ове и овакве врхушке власти у вишеструко, под њима и њиховим претходницима, унесрећеној Србији? Зар не видите да су њихове изјаве саморекламерство, огавно, надмено, партијско, нарочито сада после тзв. "добијања датума" – који нити су добили нити ће га добити, док не обаве "нормализацију издаје", или "имплементацију издаје"! Зар не видите, или то нећете, да у народу, у нашој Цркви, широм Србије и до краја југа Косова и Метохије, међу мудрим и одговорним патриотама, не само у опозицији, него далеко више међу словесним и умним главама, које овај народ, хвала Богу, још увек има, сви одреда виде у фамозном "бриселском споразуму" изручење Космета Тачијевој окупационој власти, а у то окупаторско насиље устоличио га је НАТО и Европска заједница, они исти који су нас здушно бомбардовали. А сад ти исти долазе да нам тај фамозни "улазак у Европу" и даље условљавају, до ужасно понижавајућих својих папски "непогрешивих" захтева и наметаних норми, са коначним, мада прикривено, признавањем од њих силом наметнуте и признате државе Косова! (што лицемерно зову "нормализацијом односа" Бгд. и Приштине, и припремају и за такво Косово истовремено са Србијом "процес приступања Европи"! Ту је сасвим јасан став Немачке, која господари Европом као нови четврти Рајх). У какво безумље и издају води Бриселски споразум и на каквом апсурду се темељи јасно потврђује чињеница да се све то ради у име Србије која је постала чланица Уједињених нација са Косовом и Метохијом, при чему и сам њен Устав гарантује њену целовитост са Косовом и Метохијом!

Ако наши до слепила кратковиди, површни безкорењаковићи, до јуче комунистички, а данас пресвучени у "еуродемократе" политичари лакејских карактера, бедни страначки апаратчики, то не виде, или забијају главе у песак, не схватам како водећи људи наше Цркве, тј. вас неколицина најодговорнијих (који су притом, својим саопштењима, укључујући и овогодишње "Саборско саопштење", монополисали глас све Сабраће и све Саборне Пуноће Цркве) то не виде? Или се задовољавају само лицемерним речима оног несрећног првосвештеника Илиију из времена Самуила Пророка: "Немојте дечице"! – док безбожне и богохулне синове не убије гром Божји у самом Храму.

Владико, отиђите на Косово и Метохију, и посетите народ, свештенике, манастире, парохије, а не само на показ – као г.Вучић (с хеликоптером у Дечане), или још горе г. Дачић. Ослушните, мимо Београдског пашалука, и осетите апатију која је захватила народ: "Зар ће нас и наша Мајка Црква издати, стојећи уз ове и овакве неспособне полтроне Западне демоније, и подржаваући њихове сумануте а стварно кукавичке изјаве: "Добили смо највише што смо могли", "испунили смо све што је од нас тражено"! Тј. признали су окупацију, и санкционисали је Бриселским споразумом, потписаним са "председником владе Републике Косова" (а још се и не знају сви детаљи; поготову не за Цркву и црквенонародне Светиње).

Тебе, разумљиво, боли Твоја Бачка.
А Косово је срце и темељ и Бачке и Херцеговине све Србије.

Почетак Апостолског поста, 2013.Ман. Тврдош.  

Епископ Атанасије

ПС.
1) Да ли да поменем Твоју злобногорку иронију у Нишу "о тамошњем бизнису"? Владико, или си олаке савести, или нећеш да знаш: нама  је у моје  време, у рату, порушено 35 цркава и 2 манастира. Имамо две хиљаде жртава рата, око 38.000 избеглица, хиљаду ратне сирочади, већи број тешких рањеника, бескућника и гладних… Сада су све порушене Светиње обновљене, у току је обнова Великомученичких Пребиловаца. Уз то подигнуто је још пар десетина нових храмова. Сада се обнавља велики Саборни Храм у Мостару. Одакле сва та средства? Још и за јавну кухињу, и стипендије сиромашној деци? И сам Владика је сироче и зна шта је Херцеговачка сиротиња.

2) Потпуно си необавештен и око доласка Николића у Требиње, јер верујеш новинарчићима (као што је и овај што Те интервјуисао). То је ујдурма новоизабраног градоначелника, а за ту "промоцију" његову, а не Председника Србије (о чему није обавештен ни Председник Републике Српске), несналажњиви у много чему, а не само у овоме, вајни Шумадинац Тома, био је само бледа фасада, а окупило се око 500-600 људи, са све полицијом, а не 10.000! – и то углавном партијских присталица новог вође старе истрошене странке (који је ради своје предизборне кампање звиждао пиштаљкама на литији огромне народне масе, на истом месту, о  слави Саборне цркве и Града о Преображењу!). Притом Владика Григорије није ниоткога обавештен, ни позван, као ни Епархија, него је у задњи час обавештен само црквењак! Наследник Светог Василија није то заслужио. Не би ни ја дошао да сам био на његовом месту. (Сети се Твог градоначелника у Новом Саду).


http://www.glassrpske.com/novosti/vijesti_dana/Pismo-episkopa-Atanasija-Irineju-Vulovicu-Oslusnite-mimo-beogradskog-pasaluka/125569.html

Poziv iz Peći
Zapravo i nema ničeg naročito svetogrdnog u pozivu patrijarha Srbima sa Kosova i Metohije da se kao na mobu odazovu Tačijevim izborima.
Poziv iz Peći
Da li je trebalo to da učini- nikako! Naročito ne iz Pećke patrijaršije, mada je vapaj iz svetinje valjda trebao da da čitavoj šaradi zavetnu dimenziju i pozove na pokornost tu šaku rezevrnih Srba kojih se država seti i potegne samo u slučaju krajnje nužde.
Dakle, krajnja je nužda čim „čovek u crnom“, među superherojima poznat kao Aca Vulin, pohodi Hilandar (i to ne da bi kao Skojevac pozvao monaštvo na samokritiku), a Njegova svetost patrijarh srpski u ulozi Miroslava Gavrilovića, crkvenog službenika, jednako služi i Gospodu i gospodinu.
Gospodinu zvanom „Srbija- to sam ja“, trenutno najvećem svetitelju i živom „svecu“ ove parodije na državu, pod čijim je spojenim prstima svod za pravovernike...
Pozvati Srbe s Kosmeta da veselo i svi kao jedan Tačijevu dijagnozu uobliče u državu, isto je što i zamoliti petla da opruži vrat na panj.
Političari (jer politika je kurva, znamo) možda i imaju prava na to, ali duhovni otac - ne!
Morao bi, valjda, biti iznad te plitke vode u kojoj su jasni obrisi nečastivog.
Morao bi, valjda, ako se već izjašnjava ostati dosledan svemu što je dosad zastupao, anatemišiću i briselski i svaki drugi sporazum, jer nije partijski činovnik koji jedno misli, drugo govori, a treće radi.
Trebalo bi da nije, jer pre preuzimanja tolikog (nepotrebnog) tereta na napsni krts, valjalo mu je zaceliti daleko bolnije rane naše svete crkve, a ne zasecati nove.
Čime su, recimo, razvratne i raskalašne vladike zaslužile da ostanu tek šapatom pomenute i skrajnute u senovite zapećke nezasluženog oprosta grehova, jer se ni pokajali nisu?!
Čime je sveštenstvo (ne svo, Bogu hvala) zaslužilo da im se ćuti na tarfiranje vere i Boga?! Jesu li to, da ne znamo postali licencirani operateri između Stvoritelja i nas, pa naplaćuju k'o u romingu?
Čime je, na kraju, Srpska pravoslavna crkva zaslužila da neki imaoci mantija obesmisle vekove kroz koje je svome narodu bila stožer, uteha i spas. Suštinski i istinski!
Pišem li ovo ostrašćen? Bez dileme! Jer kada su Kosovo i Metohija, crkva i srpstvo u pitanju- nisam novinar i sasvim sam ličan, jer mislim da se drugačije ne može!
Izgorim ko voštanica kada u crkvi vidim državu, u državi crkvu, i vetrometinu na kojoj sužnji zbunjeni, preplašeni i pokolebani stoje, ne znajući u koj zbeg da uteknu od vihornih vremena?!
Neće, naravno, ni patrijarh niti vlast pokolebati moju veru, jer verujem u Boga i čoveka. Onog malog, o kojem se više ne izjašnjava niko, niti ga hoće u svoje stado.
Ako crkva i treba da da svoj sud o kakvoj temeljnoj dilemi, neka ne bude tek megafon vlasti, makar i pogrešila.
Jer, Bog prašta, ali čovek, izdan i izneveren sve teže!
Predugo, nažalost, traju vremena malih bogova i palih anđela...
Vera je sve što zaista imamo. Vera u šta god, samo ne u pomisao da ništa nije vredno verovanja.
Nisu oni vredni toga...

Autor: Mihailo Medenica

http://www.pressonline.rs/info/kolumne/289393/poziv-iz-peci.html