Са оне данас муслиманске стране Мајевице , налазило се највеће српско село на овој планини . То је село Пожарница , положено до саме Тузле у густо насељеној , скоро потпуно исламизованој , долини Спрече и њених притока .одатле па до друге стране Мајевице , све до Угљевика и даље до Бијељине и Србије , све су чисто српска насеља . Ма колико то чудно изгледало , цијела тузланска котлина , а нарочито град Тузла и Горња Тузла , страховала је од становника Пожарнице као људи непокорних и слободних , као људи хајдука и четника . Ни на пијаци нико од Турака са таквим људима не би заметао кавгу.
Ово је прича о једном таквом Србину .

Милош Еркић четнички командант из Пожарнице у Другом свјетском рату , рођен је 1912 . године у једној од имућнијих сеоских породица у пожарници . Живио је у заједници са родитељима Луком и Цвијом , браћом Душаном , Радом и Стевом и сестром драгицом . Породица је од старина била од Невесиња , с тим што је један дио ове породице живио у Подгајевима код Живиница . породица Луке Еркића је имала земљу у тракиловићима и гајевима у пожарници , гдје им је била и кућа , док су у Барама имали другу кућу и још земље .
Будућу четнички командант Милош Еркић завршио је четвероразредну основну школу и до почетка рата је радио као пословођа на пословима око бушења нафте у Барама . године 1937 . постао је члан четничке организације у Тузли и као њен припадник положио је заклетву да ће се у случају потребе до смрти борити "са вјером у Бога за Краља и Отаџбину " за крст часни и слободу златну .

Када је у априлском рату 1941 . пропала вишенационална Југославија и са њом њене званичне институције , Еркић као члан четничке организације није могао мирно посматрати пропадање српског народа . Под оптужбом да дијели оружије и да спрема оружани отпор новоуспостављеној власти слугу њемачких окупатора у НДХ , усташе су га више пута превентивно приводиле , али га је отац Лука за новац откупљивао . при задњем затварању Милоша су усташе тешко физички злостављали , и том приликом су му избили 10 зуба у горњој и 4 у доњој вилици , а од смрти га је спасао опет отац , за велике паре , откупивши сина. Од ових догађаја Милош се више није појављивао пред властима НДХ . лијечен је тајно у шуми гдје му је долазио доктор из Тузле и гдје су му умјесто избијених зуба стављени златни зуби .

Када се видјело да је намјера новоуспостављене НДХ да изврши геноцид над Српским народом и да уз помоћ Њемачке покуша да затре српске трагове у овом крају , Милош Еркић је приступио ораганизовању оружаног отпора овој намјери . Створена је већа наоружана група која је у старту спријечила покоље над Србима . У почетку још није долазило до диференцијације између устаника на четнике и партизане , јер су марксисти вјешто користили ову несрећу српског народа и демагошки су на ријечима подржавали његову праведну борбу за опстанак . тада су у кућу Милоша Еркића долазили и комунистички прваци Ирац , Шпанац , школски друг Ацо Петковић као и будући војвода Радивоје Керовић и други прваци .

Милош Еркић је у Србима Пожарнице и села у околини пробудио снагу неуништивог српског духа , и по потреби је у више борби одлучно одбио снаге усташке легије из Симиног Хана и Горње Тузле које су 1941 и 1942 године више пута покушавале да спале Пожарницу и да потпуно униште србе у тузланској котлини и на тој страни Мајевице .
Ово је увијек чинио са мјером тако да никада није пружио основу да се Турци у Тузли осјете животно угроженим и да свим снагама у одбрани голог живота (као знатно бројнији) изврше тотални напад у борби на живот или смрт . Управо је ова православа одмјереност у заштити српског народа учинила од Милоша Еркића великог команданта који је био свјестан да живи , услијед виших разлога , у непријатељској држави и у новом поретку Њемачког Рајха . Тако су и овдје четничком акцијом већ од јесени 1941 године Срби консолидовали своје редове и спријечили су спровођење геноцида .
Иако су били формално под влашћу НДХ имали су практично своју слободу и своје четничке органе власти , и спасили су се од уништења које им је та држава била спремила .

Милош Еркић је постављен од стране Стеве Дамјановића Леке за команданта батаљона у Пожарници , а касније је добио унапријеђење и био је командант четничке бригаде која је обухватала српска села Пожарницу , Дубницу и Јегинов Луг .Учествовао је у низу догађаја на Мајевици којим је одбрањен Српски народ . За заслуге у рату и за спашавање Српског народа Милош Еркић је одликован од стране Краља и краљевске владе у лондону , као што је то био случај и са другим истакнутим командантима и борцима.
у бригади Милоша Еркића командант првог батаљона је био Петар Марјановић . 2 батаљона Остоја Васић , 3 батаљона је био Лазо Вујић , а четвртог батаљона Милорад Вујановић Баиџа . У непосредној близини пожарничких четника дјеловао је четнички командант Растошнице Војин Јосиповић.
Када су Титови партизани видјели да је четничком акцијом спријечено геноцидно уништење Српског народа , српски непријатељи су под фирмом тобожње радикалне борбе против окупатора (кја реални није имала никакве шансе) успијели да створе раскол међу Србима. Ликвидацијама појединаца разним непромишљеним акцијама против усташа и Нијемаца и репресалијама које су затим слиједиле , и на разне друге начине , распламсали су братоубилачки грађански рат међу Србима , нажалост и на Мајевици .
Четнички командант милош Еркић успио је да пожарницу спаси од фашистичког и од комунистичког зла , и да без много жртава Србе Пожарнице уведе у мирно доба , чиме је обезбиједио свијетло мјесто у историји Срба овога краја .

када је након 50 година поново настављен овај вишевјековни сукоб интереса разних религија , Срби пожарнице на жалост нису искористили архетипску поруку и мудрост четничког команданта Милоша Еркића . За само мјесец и 19 дана од 15 маја до 24 јуна 1992 године Срби пожарнице су успјели да пруже отпор муслиманским фанатицима из Тузле , и пожарница је спаљена а становништво побјегло у дубље српске крајеве , чиме је завршен један вишевјековни процес у коме је потпуно очишћена долина Спрече од Срба .

Bravo Mare, imash li kakvih podataka o josh kakvom chetnichkom komadantu s Majevice ?

Причекај мало док завршим о Милошу , па ако будете били добри видјећемо . .

evo i ja se javljam sa pohvalama mare.
vojvoda kerovic svakako zasluzuje mjesto na ovom forumu kao i leka damjanovic i drago ancic. medjutim mozda je dobro napisati nesto i o djuri bizicu kao cetnickom disidentu. imam knjigu koja se bavi dogadjajima u cersko-majevickoj grupi korpusa pa cu se potruditi da i ja nacvrljam nesto.

Милошев брат Радо еркић погинуо је 1943 године на Бусији у борбама са партизанима (био је неожењен четник) , а брат Стево је погинуо у Петковићима 1943 годне у борбама на Златову , док је трећи брат Душан погинуо још на почетку рата у једном обрачуну ножевима у Пожарници .
Командант Милош еркић је истрајавао до 1321946 године . Боравио је на крају ове завршне епопеје на терену Рожња , Растошнице , Горњег Прибоја , Подгоре , Коњиковића и Пожарнице у пратњи поред осталих , Милорада Јовановића , Воје Симеуновића , Јове Симића , Неђе Тадића , Неђе Јовановића са Орловина у Подгори .
Завршни чин се одиграо тако што је Данило Тојић из Потраши видио да је ту прошао Милош Еркић са пратњом и пријавио их је партизанским властима у Тузли . По траговима у снијегу партизани су дошли до Рожња и ту Опколили Еркићеву јединицу у колиби у Орловој пећини .

Ујутро је услиједио напад и на лицу мјеста је погинуо Неђо Тадић а рањен је Милош Јовановић . Остали су на челу са командантом успијели да се пробију кроз обруч и 100 м ниже од колибе Еркић је командовао да сви бијеже лијево и убрзо су успјели д умакну потијери у гудурама Мајевице . Међутим сам командант Еркић је кренуо десно далеко опаснијим и тежим тереном и ту је на себе скренуо потјеру , а након краће борбе био је опкољен . Тиме је учинио највише што један човјек може учинити за ближње . Живот свој је положио за спас ближњих , како то учи Христова алегорија о добром пастиру гдје се каже да нема веће заповјести него живот свој положити за ближње . Потпуно опкољен од непријатеља , последњим метком , лијевом руком (јер је био љеворук) пуцао је себи у сљепоочницу , па се оваква погибија у борби није сматрала обичним самоубиством .
Партизани су му извадили 6 златних зуба , а 4 златна зуба у доњој вилици нису видјели .

Jako zanimljiva i poucna prica. Gdje je sahranjem komadant Milos Erkic?
Gdje li je samo dusa onom izdajniku otisla i cime li su ga nagradile komunjare za zlodjelo?

И пратиоци су били свјесни да им је командант свјесно остао да брани српску земљу и српске идеале до краја , а нарочито кад је лично остао да и х штити, иако су имали спремљену везу којом су за 13 дана могли емигрирати у иностранство .
Рањени Милорад Јовановић је споро бјжао према Дубници , сустигнут је по трагу крви , ухапшен и осуђен . Био је познат јер је лично ликвидирао усташког стожерника Вену Пипла у Пожарници . Познати тузлански адвокат Игњат Стјепановић који је био код Еркића у штабу као политичко лице стријељан је од партизана још 1945 године у Тузли . Војо Симеуновић је погинуо 1947 године у Сељубљу , а Јово Симић у Мачковцу 1949 године и тако се оконла и ова крвава сага о судбини четника Пожарнице .

Милошева супруга Стана је била упорна и храбра . Пронашла је тијело свог мужа и сахранила га у породичном гробљу у Пожарници гдје му је син Војин подигао спомен 1972 године , али је све то данас остало на муслиманској страни у последњем рату .

Командант еркић је био плав човјек , омањег средњег раста , и цијело вријеме рата је носио дугу косу и браду , са неизбјежном шубаром и народном ношњом . Иза њега су остала два сина Војин и Стево , двије кћерке ; Винка и Дивка , и запажено мјесто у историји Пожарнице и овог дијела српског народа .


Текст о Милошу Еркићу преузет из књиге
"НОВИ ПРИЛОЗИ ЗА ИСТОРИЈУ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА У ОБЛАСТИ СЕМБЕРИЈЕ И МАЈЕВИЦЕ " Посебна издања Књига 2 .

Slava mu i cast!
Mi Srbi slabo vodimo racuna o onima koji su se zrtvovali za nas opstanak, nazalost!

Sad odstupam od teme, ali pitam se samo-mada odgovor pretpostavljam, koliko su ustasa komunjare ubile nakon 1945. i da li su i njih i 5 godina poslije proganjali i ubijali.

boga mi lijo i njoh su smazali sumadinci na blajburgu i to sa sve civilima. tada nije bilo mobilnog i interneta tako da tito nije znao sta ovi rade na terenu. kada je vijest dosla do njega odmah je naredio da se prekinu akcije na slovenackoj granici a posle ih je sve rehabilitovao. slabo koji ustasa je lezao u zatvoru zbog ucesca u zlocinima. a mi smo svoje ganjali do 1954. jedan od zescih cetnika koji se odrzao do 50tih je poznati saja.

Симић (Спасоје) Славко - Саја 1925-1954

mare iznenadjujes me iz dana u dan ! svaka cast majstore! jel imas jos neke podatke o saji? on bijese iz cadjevice ako se ne varam.

zeljno ocekujemo nove informacije o "nasima". i moj je djed bio u cetnicima ali nikada nisam saznao u kojoj jedinici tacno. na majevici je proveo rat u svakom slucaju.

da li mozda imas neku pricu koja nije iz knjige nego onako uz kazan ili na prelu?

istorijski gledano partizani su predstavljali vecu opasnost i rizik za pogrom srpskog naroda nego nijemci i ustase. svojim nepromisljenim i sizofrenicarskim akcijama su izazivali nezapamcene odmazde nad srpskim narodom a sve u cilju osiguranja svog snabdijevanja oruzjem i hranom dok su cetnici uspijevali da se dogovore sa okupatorom o medjusobnom nenapadanju. sve vrijeme rata slobodne srpske teritorije pod kontrolom cetnika su bile slobodne od okupatora. zbog ovakvog stava su cetnici posle rata oslikani kao saradnici okupatora i kolaboratori iako je sve vrijeme rata centralna akcija bila borba protiv okupatora i odbrana od zabludjenih srba koji su se nazivali komunisiti i vjerovali u bratstvo i jedinstvo.

[img][/img]

NEZNATE ZA JOVU MILOSEVOG BRATA KOJI JE UMRO

Erkicu napisi nam to sto znas, mi bi se svakako obradovali da nesto novo zanimljivo saznamo. Da ti nisi neki potomak tih casnih Srba?

casno prezime pa castan i potomak

Отац ми је причао о Милошу Еркићу и о томе како је спасао село од усташа. Хвала пуно на овоме тексту.