MAJEBИЧKИ ФOPYM
...Значајно је да старији свој крај не сматрају баш као део Босне. За њих је Босна (права Босна), западно од Мајевице, околина Тузле и даље према западу и југу од Тузле. Босански Брод је ,,Босна,, ,а ,,ми смо Мајевичани,,. Та ужа Босна зове се и ,,Горњи крај,,....

,,Мајевица - с особитим обзиром на етничку прошлост и етничке особине мајевичких Срба,,
Миленко С. Филиповић
Сарајево 1969.

MAJEBИЧKИ ФOPYM

ФOPYM MAJEBИЧKИX CPБA
 
PrijemPrijem  PortalPortal  KalendarKalendar  GalerijaGalerija  FAQ - Često Postavljana PitanjaFAQ - Često Postavljana Pitanja  TražiTraži  Registruj seRegistruj se  Lista članovaLista članova  PristupiPristupi  

Share | 
 

 Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:51

ГЕНЕРАЛ ДРАЖА МИХАИЛОВИЋ



ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ИЗ ШКОЛЕ У РОВ
Дражин отац Михаило Михаиловић рођен је 20. априла 1863. године у Пожаревцу, од оца Милосава и мајке Екатарине, а крштен седам дана касније, у цркви Светих Архистратиха Михаила и Гаврила. Према протоколу крштених, који се данас чува у пожаревачкој општини, Дражин деда Милосав био је занатлија - папуџија. Истим занатом бавио се и кум Тома Костић, такође "житељ пожаревачки".1
Пре него што се у Ивањици запослио као писар Моравичког среза, Михаило Михаиловић је иза себе већ имао један брак и двоје деце. То сазнајемо из Дражине крштенице, у којој пише: "По рођењу оцу треће, мајци прво дете". Али, у пожаревачкој општини нема књига рођених за период од 1870. до 1893. године, тако да нам имена Михаилове прве жене и двоје деце остају тајна. У породици Михаиловића о њима није остало сећање, сем да по тој линији имају рођаке у Грчкој, са којима нису у вези.2
Драгољуб Дража Михаиловић рођен је у Ивањици 27. априла (по старом календару 14. априла) 1893. године, "нешто пре поноћи". Крстио га је свештеник Арсеније Прокопијевић у ивањичкој цркви, 15. маја, а кум је био Јаков Јојић. У препису крштенице пише да је Јојић председник суда ивањичке општине, док у оригиналу стоји само његово име. Препис се разликује од оригинала и у једном важнијем податку: ту стоји да је Дражу крстио свештеник Јован Ајдачић, а Арсеније Прокопијевић се не помиње. Најзад, обема варијантама заједничка је грешка у презимену, јер пише "Михајловић", а треба Михаиловић.3
.........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:51

........
Дража је добио име по Драгољубу Дражи Петровићу, оцу његове мајке Смиљане, угледном домаћину рашког села Тисовица. Био је то знак захвалности Смиљане и Михаила према тада већ почившем Драгољубу Петровићу, што је благосиљао њихов брак.
После Драже, Смиљана и Михаило добили су ћерке Милицу и Јелицу. Милица је вероватно рођена 1894, а Јелица 1895. године. Дражина сестра Милица умрла је млада, 1905. године, од туберкулозе. Јелица је завршила архитектуру у Београду, када је овај факултет тек основан, тако да је спадала у ред првих архитеката у Србији. Удала се за колегу који се презивао Вречко, али је брак кратко трајао и нису имали деце. Јелица је радила у општини града Београда, а живела је у породичној кући у Цвијићевој улици. Кућа је била лепа, на спрат, са баштом испред. Пред рат и за време рата Јелица је у тој кући живела сама. По манирима, говору и изгледу, била је идеалан представник српског грађанског друштва. Под окупацијом Немци нису хапсили Дражину сестру. Убили су је комунисти, чим су ушли у Београд. Не зна се где је њен гроб. Јеличина кућа је конфискована и, после неког времена, срушена.4
Свега неколико месеци по Јеличином рођењу умро је отац Михаило, а после пет година умрла је и мајка Смиљана. Зато је 1901. године Дражин, Миличин и Јеличин стриц, ветеринарски мајор Владимир Михаиловић, довео сирочиће у свој дом у Београду, у Студеничкој улици (данас улица Светозара Марковића), преузевши старање о њима. Децу је чувала Влајкова мајка, Дражина баба по оцу, Станица.5 У ондашњем београдском друштву, мајор Михаиловић беше омиљен и познат као "чика Влајко". Официри су били и Дражини стричеви Драгомир и Велимир. Четврти Дражин стриц, Тома, радио је као управник телеграфа у пошти у Београду.6
По завршетку основне школе, Дража је ујесен 1904. године уписан у Трећу мушку гимназију (до 1906. налазила се код Васељенске цркве, а од тада на Цветном тргу). Прва три разреда гимназије завршио је у Трећој мушкој, а последња три, од 1907. до 1910. године, у Другој београдској гимназији. После завршених шест разреда гимназије, Дража је 1. септембра 1910. године ступио у 43. класу Ниже школе Војне академије.7 Био је одличан студент: дипломирао је као четврти у класи.
Али, пре него што је добио диплому, Дража је као питомац доспео на бојно поље. У Првом балканском рату, 1912. године, његова класа је распоређена на положаје батаљонских ађутаната.
.........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:52

......
Најпоузданије верзије о Дражином учешћу у Првом балканском рату ослањају се на сећање његовог пријатеља, пуковника Ђорђа Дуњића, објављено 1975. године. Према Дуњићу, Дража се налазио у IV прекобројном пешадијском пуку првог позива. Ова јединица је била у саставу Дринске дивизије, али је на почетку рата пребачена у Дунавску дивизију другог позива, тако да се Дража борио на македонском фронту. У Кумановској бици Дража је доспео сред најжешћих окршаја, код Нагоричана и реке Пчиње. Добро се показао, па је поред Сребрне медаље за храброст добио и чин наредника. После овога, Дражина дивизија је у саставу Друге армије генерала Степе Степановића учествовала у опсади Једрена.8
У Другом балканском рату Дражин IV прекобројни пешадијски пук најпре се борио на правцу од Страцина до Криве Паланке. Потом је из Дунавске дивизије другог позива пребачен у Моравску дивизију другог позива. На дужности водника једне пешадијске чете, Дража је учествовао у борбама на Злетовској реци и даље према Кочанима. Ту је срећно преболео своје прве ране. Заједно са својом класом, 18. јула 1913. године произведен је у чин потпоручника.9
После Другог балканског рата уследила је прекоманда на дужност водника у IV пешадијском пуку првог позива "Стефан Немања", мобилисаном у Ваљеву. Пук је кренуо према Косову и Метохији, ради угушења арнаутске побуне. Дража остаје на Косову до краја 1913, као водник 2. чете 1. батаљона IV пешадијског пука првог позива.10
........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:52

.......
Јануара 1914. године 43. класа је позвана на допунски курс Ниже школе Војне академије, ради окончања наставе по скраћеном плану и програму. По завршетку курса, класи је признато да је завршила војну академију, а потпоручници су враћени на дужности водника пешадијских чета. Дража је требало да пређе у артиљерију, али се од тог распореда одустало због напада Аустроугарске на Србију.11 Током мобилизације постављен је за водника 3. чете 1. батаљона III прекобројног пешадијског пука првог позива Дринске дивизије, у саставу Треће армије. На тој дужности учествује у Церској бици, да би већ 9. септембра постао и заступник рањеног командира исте чете, капетана II класе Чедомира Станојловића. Добро се показао и у наредним борбама против Аустроугара, о чему сведочи похвала мајора Душана Бесарабића:
У борби хладан и присебан нарочито 24. и 25. октобра на Костајнику и 7. новембра на Пландишту где је остао на положају и ако му је батаљон мало одступио.
За које се одличје предлаже: Златну медаљу за храброст.12
У службеним белешкама из Колубарске битке, мајор Љубомир Ђорђевић такође предлаже да се потпоручник Михаиловић одликује Златном медаљом за храброст, што је после победе српске војске и учињено. Ево Ђорђевићеве препоруке:
Активни пешадијски потпоручник г. Драгољуб Михаиловић иако млад официр ипак умешно је руковао четом при одбрани Мајданпекске Главице, као и личном храброшћу 14. новембра, као и при нападу на положаје око заузимања Ваљева 26. новембра, одликовао се личном храброшћу и умешним командовањем чете (иако је командовао) недовољно обученим обвезницима из нових крајева, зашта га треба одликовати зл. медаљом за храброст.13
.....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:53

........
Ратну 1915. годину Дражин III прекобројни пешадијски пук започео је код Шапца, почетком јула. Крајем септембра наставио је борбу против Немаца у околини Пожаревца, а потом се повлачио до Пећи. Дража је наизменично био водник или заступник командира појединих пешадијских чета у 3. и 2. батаљону, да би 20. новембра 1915, уочи поласка српске војске у Албанску голготу, био постављен за водника пуковског Митраљеског одељења, које је имало четири митраљеза заплењена од Аустроугара.
Са својим Митраљеским одељењем, Дража се повлачио правцем Беране-Подгорица-Скадар. Потпуковник Коста Р. Ђорђевић дао је 1923. године "ратну оцену" потпоручника Михаиловића:
Од 20. новембра 915. па до 21. фебруара 916. год. као водник митраљ. оделења III прекобр. пука за време повлачења кроз Црну Гору био је најоданији помагач свога командира, велики пријатељ својих људи - војника. Неуморно је по цео дан и то из дана у дан трчао по околини тражећи за своје људе коју кору хлеба, те да им утоли глад и олакша очајан положај. Мислим, да је у тим тешким часовима искушења, које је доживела српска војска, ретко који официр схватио тако правилно и тако савесно своју улогу, као тадањи ппоручник Михаиловић. За овај и овакав рад по доласку на Крф, предложио сам га за одликовање и унапређење.14
Студен и глад односили су хиљаде живота на лицу места, а нове хиљаде су од последица Голготе умирале на Крфу и Виду. Али, бледоликог и слабашног потпоручника Михаиловића челична воља избавила је из свих ових невоља: он после Албанске голготе не само што није био на списку упућених на лечење, него ни митраљези које је дужио нису били изгубљени, мада је готово сво тешко оружје уништено још у Метохији.
Дражин III прекобројни пук је 9. фебруара 1916. прекомандован у Вардарску дивизију, да би следећег дана био упућен у логор Ипсос. Уочи поласка у овај логор на Крфу, командант 3. батаљона, мајор Љубомир Ђорђевић, дао је следећу службену оцену потпоручника Драгољуба Михаиловића:
Пеш. потпоручник г. Драгољуб Михаиловић као заступник командира чете командовао је четом доста успешно.
У борбама током овог рата показао је да је пун енергије, има иницијативу, доста одлучан, храбар, и ако је млад официр командовао је четом доста умешно и успешно, хладан и присебан за време рата показао је да има способности и воље за вођење трупе.
Карактера одговорног и чврстог.
Службу врши са разумевањем и преданошћу, к истој уредан, разноврстан и тачан официр, иницијативе у раду има довољно, владања и понашања у служби и ван ове примерен.
.......
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:57

.....
По општој и стручној спреми коју је показао за време рата да има и може се потпуно употребити за водника па и за командира чете.15
Од 15. фебруара 1916. године Дража је у саставу Митраљеског одељења 2. батаљона XXIII пешадијског пука Вардарске дивизије. Овај пук је настао спајањем III и IV прекобројног пешадијског пука I позива. Бродом "Абда", Дражина јединица је 22. априла напустила Крф и кренула пут Солунског фронта.
На Солунском фронту Дража је учествовао у борбама на Островском језеру, Горничеву, код Жиове, на котама 1050 и 1368, на Соколцу, Зеленом брду, Говедарском камену и Добром пољу. У бици код села Неокази и Доње Врбене, 11. септембра 1916, Дража је тешко рањен. У службеним белешкама стоји да је он тада био "заступник командира" Митраљеског одељења, а исти положај наводи се и у списку "нарочито одликованих" у тој борби. Лекарска комисија у Солуну проценила је да због последица рањавања потпоручник Михаиловић "више није за строј", па је понудила "службу у позадини".16 Међутим, Дража је то одбио. После опоравка, вратио се на прву линију фронта, у своју јединицу, априла 1917. године.
Ове догађаје бележи и потпуковник Коста Р. Ђорђевић у ратној оцени потпоручника Михаиловића:
У борбама на Солунском фронту 1916. год. па до 14. И 917. год. до кога је дана био под мојом командом, свуда је се истакао необичном храброшћу, истрајношћу и пожртвовањем. Тада је предлаган чешће за унапређење.
.....
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:57

......
Нарочите услуге своме пуку, а специјално батаљону, показао је 11. септембра 1916. године као заступник командира митраљеског оделења 2. батаљона 23. пешадијског пука при заузимању "Корњачастог ћувика" источно од с. Д. Врбена. Највећим делом успех тога дана њему је приписиван, ради чега је, колико се сада сећам, тада одмах предложен за унапређење. Том приликом тешко је рањен, од које је ране боловао преко 2 месеца. Још не излечен, после 2 месеца, он се понова враћа у строј и учествује у потоњим борбама са истом храброшћу, одважношћу и енергијом.
Потпуковник Ђорђевић даје следећу коначну ратну оцену свог официра:
У свима борбама које је провео под мојом командом показао је: највећу хладнокрвност, велику храброст, праћену увек са великом енергијом и личном иницијативом, а поред тога и умешним вођењем својих људи и целе јединице. Одличне особине једног борбеног официра красиле су тадањег ппоруч. Михаиловића...
Као резиме његовог службовања могу рећи: одличан официр и службеник у сваком погледу.17
Зато су се старији официри "отимали за њега", како стоји у писму капетана Косте Ђорђевића команданту 2. батаљона 23. пешадијског пука, од 21. јула 1916. године: "Сваки је желео да ппоручник Драгољуб Михаиловић буде под његовом командом".18
За период после прекоманде потпуковника Ђорђевића, ратну оцену потпоручника Михаиловића потписали су мајор Милорад Радовић и потпуковник Светозар Хаџић. Радовић је био командир Митраљеског одељења 2. батаљона 23. пешадијског пука (који је почетком 1918. године преименован у 1. југословенски пешадијски пук новоосноване Југословенске дивизије), док је Хаџић командовао 2. батаљоном. Дражу и даље видимо на истој дужности: водник Митраљеског одељења 2. батаљона, осим од 27. априла до 17. јула 1917. године, када је заступао рањеног командира, мајора Радовића.
.......
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:57

......
Мајор Радовић и потпуковник Хаџић, такође 1923. године, потписали су следећу ратну оцену за потпоручника, а касније поручника, Драгољуба Михаиловића:
Учествовао у борбама: 1917. год. у локалној офанзиви Вардарске дивизије од 25. IV - 8. V; у локалној офанзиви Вардарске дивизије од 17. VIII - 21. VIII; у пробоју Солунског фронта 1918. године у борбама на Добром пољу, Козјаку, Конопишту, пред Кавадарцима, код Градског и код села Драгова (пред Штипом) од 1. IX - 11. IX. Увек командовао митраљеским водом са задатком потпомагања пешадије ватреним дејством у заузећу положаја или при гоњењу. Задатке извршавао с успехом. Лично се држао храбро. Командовао с успехом. За операције у 1918. год. похваљен наредбом команданта Југословенске дивизије бр. 243, од 2. XII 1918. године.
Какве је војничке способности показао за време ратова: Храброст, умешност, хладнокрвност, истрајност, одлучност, иницијативу у послу и јак карактер.
Личне карактерне особине и физичке способности: Искрен, отворен, честит, чврст карактер, умешан, одлучан, храбар, иницијатор; физички способан да служи у рату.
........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 7:58

.....
И ова два виша официра, као и потпуковник Ђорђевић, дају високу завршну оцену Драгољуба Михаиловића:
Службу врши марљиво, умешно, с разумевањем, претходио личним примером војницима у тешким борбеним ситуацијама. Потпуно поуздан старешина и помоћник... Заслужује препоруку потпуно. Употребљив за трупну службу у миру и рату, као и за канцеларијску службу.19
Првог дана пробоја Солунског фронта, 1. септембра 1918. године, Дража је унапређен у чин поручника. Због једног инцидента с почетка рата каснио је за један чин у односу на своју класу. Било је то 9. септембра 1914. године. Командант Дражиног 1. батаљона III прекобројног пешадијског пука првог позива Дринске дивизије, мајор Петар Андријевић, није извршио наређење команданта пука да увече заузме положај Биљег. Уместо тога, склонио се у једну колибу на Костајнику, "изговарајући се на некакву болешљивост... да се испава и огреје", како је у оптужницу касније написао командант пука, потпуковник Јосиф Костић.
За мајором Андријевићем отишли су командири чета, па и Дража, за кога потпуковник Костић у оптужници каже:
Активни потпоручник, водник 3. чете 1. батаљона Драгољуб Михаиловић који долази на Биљег, потписати му наређује да оде код чете, он по мраку одлази, али не код чете већ у колибу на Костајнику код свог команданта батаљона и он је за ово узет на одговор и оптужен.20
........
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 8:01

....
Дражини познаници и пријатељи, који су о овоме писали у емиграцији, кажу да на њему није било кривице. Дража је хтео да заштити свог команданта батаљона - можда и од најтеже казне - који је сматрао да ће се бољи положај заузети ујутру, него по мраку. То је ипак била лоша процена: Аустроугари су напали управо те ноћи, и баш на том положају. Враћени су натраг увођењем резерве и уз губитке.21
Не знамо шта је било са мајором Андријевићем и другим официрима, али Дража је према Уредби о војној дисциплини, у време примирја 1915. године, кажњен са 15 дана дисциплинског затвора. Казну је изрекао командант пука, потпуковник Костић.
Годину дана касније, као пуковник на Солунском фронту, Костић даје предлог команданту Дринске дивизије за унапређење "у чин активног пешадијског поручника, потпоручника г. Михаиловића, пошто је његова кривица, због које је био стављен под суд, расправљена као иступ са 15 дана дисциплинског затвора, а све његове старешине биле су мишљења, да унапређење у чин поручника потпуно заслужује својим држањем у борби и својим вршењем службе".22
Па ипак, Дража није унапређен, а из његовог рапорта од 21. јула 1916. године видимо да му није било право:
Годину дана је прошло како подносим једну незаслужену казну, иако сам као што се из предњег види предлаган од својих претпостављених. Повратак у Србију мене не одушевљава; за мене лично желео бих и да се не вратим, а свој живот посветио сам војсци само зато што сам уверен да у њој влада апсолутна правда.23
Почетком следеће, 1917. године, за Дражу се заложио лично командант Прве српске армије војвода Живојин Мишић. Војводино мишљење о потпоручнику Михаиловићу било је следеће:
Да се овај ваљани и храбри официр одмах унапреди у чин поручника с повраћајем ранга, пошто је туђом грешком изостао од унапређења.24
.......
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 8:01

......
Упркос овоме, до унапређења није дошло. Правила су била превише компликована и када им се могло посветити више пажње него у тим ратним данима. Све очи биле су упрте на бојно поље. Због тога је, вероватно, процедура са одликовањима била много једноставнија. Тако је Дража по унапређењима био међу последњима, а по броју одликовања међу првима у својој класи. Орден белог орла са мачевима IV реда добио је 25. јануара 1918. године, "за стечене заслуге и показану храброст у рату". Млади официри су веома ретко добијали ово одличје, једно од највећих у српској војсци. Друго митраљеско одељење 23. пука, као једно од четири у пуку, одликовано је Златном медаљом за храброст. Најзад, Дража је 1917. године добио и енглески Војни крст, једини у својој дивизији, по избору команданта дивизије.
На крају Првог светског рата, поручник Драгољуб Михаиловић носио је следећа одличја:
1. Сребрну медаљу за храброст (Службени војни лист бр. 33, Београд, 12. јун 1913),
2. Златну медаљу за храброст (Службени војни лист бр. 15, Ниш, 4. јун 1915),
3. Енглески војни крст (Солун, 1917. године),
4. Орден Белог орла са мечевима IV реда (Службени војни лист бр. 5, Солун, 25. јануар 1918).25
.......
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 8:02

......
ИЗВОРИ:
1 Архив општине Пожаревац, нерегистрована документа.
2 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору. На гробљу у Ивањици, на Михаиловом гробу, пише да споменик подижу "Јела и Драгиша". То нису Михаилова деца из првог брака, већ Јелица и Драгољуб-Дража.
3 Архив општине Ивањица, нерегистрована документа.
4 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.
5 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 32-33
6 Р. Ребић, Дражина Србија, 28.
7 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 25-26.
8 и 9 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 32-33.
10 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 29.
11 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 41.
12 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 16.
13 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 49.
14 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 13.
15 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 54.
16 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича - Апостол слободе, 7.
17 и 18 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 13-14, 22.
19 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 27-28.
20 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 45.
21 Књига о Дражи, том 1, 3.
22 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 19.
23, 24 и 25 Р. Бојовић, Мала споменица поручника Драгољуба Михаиловића, 32, 23 и 14.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 8:02

26 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 77-83.
27 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.
28 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 84-90.
29 В. Пилетић, Судбина српског официра, 127.
30 Књига о Дражи, том 1, 45.
31 и 32 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 92-97, 100.
33 М. Стојадиновић, Ни рат ни пакт, 359-377.
34 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 100.
35 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича - Апостол слободе, 18-20. Аћин се позива на чланак генерала Драгослава Милосављевића, објављен у Гласу Равне Горе за јун-јул 1952, у Лондону.
36 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 36.
37 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, 141-149.
38 М. Аћин Коста, Дража Михаиловић Чича - Апостол слободе, 23-24.
39 Књига о Дражи, том И, 49.
40 Према подацима из породице Михаиловић, изјава аутору.
41 Б. Димитријевић, Ђенерал Михаиловић, прилог.
42 Споменица четрдесетогодишњице устанка на Равној Гори, 36.

Сва права задржана, Погледи - 2003-2005. године.

http://www.pogledi.rs/dm/d1.php
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:17



Генерал Дража Михаиловић, 6. септембра 1944. г. у.с. Прањани код Чачка, приликом прославе рођендана краља Петра, на снимку америчког официра Ј.Б. Алина. Ово је једна од првих колорних фотографија у Србиј
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:17



Прањани, 6. септембра 1944. г. Генерал Дража Михаиловић са припадницима америчке војне мисије. Лево је капетан Никола (Ник) Лалић, а десно пуковник Robert Mekdauel
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:18



Генерал Дража Михаиловић љуби ратну заставу, приликом обиласка почасне јединице уочи Светосавског конгреса у селу Ба 1944. Иза генерала Михаиловића је академик (резервни потпуковник) Драгиша Васић. Митраљезац Милета Солујић, први с лева, данас живи у селу Брезна у Такову
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:20



Командант француског покрета отпора, генерал Де Гол, одликовао је генерала Дражу Михаиловића Ратним крстом. Уз овај орден он је издао и похвалну наредбу, која је 2. фебруара 1943. године прочитана свим француским јединицама:

"Армијски генерал Драгољуб Д. Михаиловић, легендарни јунак, симбол најчистијег родољубља и највиших југословенских војничких врлина, није престао водити борбу на окупираном националном тлу. Уз помоћ родољуба, он без сустајања не да мира окупаторској војсци, тако припремајући онај коначан јуриш који ће довести до ослобођења његове отаџбине и целог света, раме уз раме с онима који никад нису сматрали да се једна велика земља може да покори суровом завојевачу."
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:22



Хари Труман, председник САД, поводом додељивања Legion of Merit Драгославу Михаиловићу:

"Генерал Драгољуб Михаиловић истакао се као главни заповедник југословенских оружаних снага и после као Министар војни, организујући и видећи снаге отпора против непријатеља који је окупирао Југославију, од децембра 1941. до децембра 1944. Захваљујући неустрашивим напорима његових трупа, многи амерички авијатичари били су спасени и безбедно враћени на савезничку страну. Генерал Михаиловић и његове снаге, упркос недовољном снабдевању, и борећи се под изузетним тешкоћама, материјално су допринели савезничкој војсци и били улесници у извојевању коначне савезничке победе
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:22



Потерница коју је за генералом Михаиловићем расписао Заповедник немачких трупа и Србији
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 9:22



Генерал Дража Михаиловић на насловној страни "Тајма" 1942. године. Те године у западној штампи Дража је био један од три најхваљенија савезничка команданта

Prezuzeto sa : http://www.pogledi.rs/
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
loparac-98



Number of posts : 4102
Location : lopare
Peпyтaциja : 4
Registration date : 31.12.2008

PočaljiNaslov: Draža u Lisičjem potoku!   Pet 17 Jul - 10:41

Draža u Lisičjem potoku!
16.07.2009u 10:50 h
Državna komisija za otkrivanje istine o Draži Mihailoviću došla je do dokumenata bivše Službe državne bezbednosti koja upućuju na to da je nekadašnji četnički komandant, najverovatnije, sahranjen u Lisičjem potoku, u blizini Belog dvora. Ovo je za „Novosti“ u sredu potvrdio član državne komisije Aleksandar Čotrić. On otkriva da je ova dokumentacija, za kojom je Komisija tragala od početka svog osnivanja, pronađena u prostorijama bivše službe Državne bezbednosti, a sadašnje BIA.

"Ta dokumenta su osnov za prva otkopavanja koja ćemo na toj lokaciji obaviti uskoro", najavljuje Čotrić. "Tačan datum još nismo odredili, ali će to zbog vremenskih uslova sigurno morati da bude pre jeseni. Problem će nam, međutim, biti stambene zgrade koje su tu izgrađene u poslednjih desetak godina".

Ali, kako ništa ne bi bilo prepušteno slučaju, Komisija je pribavila i geodetske mape za ostale lokacije za koje se sumnja da kriju telo četničkog komandanta. Reč je o Centralnom groblju i o Adi ciganliji na kojoj se nekada nalazio zatvor.

Potraga za pisanim svedočenjima, ovde se, međutim, ne zaustavlja. Član Komisije, koji je hteo da ostane anoniman, otkriva da se ušlo u trag dokumentima o Dražinom streljanju, ali i o egzekucijama još nekih ljudi koje do danas nisu razjašnjene.

"Ta dokumenta, za razliku od svih ostalih, nisu zavedena onako kako se inače zavodi građa", kaže sagovornik lista. "Vode se pod lažnim datumima i lažnim imenima, upravo zbog svega toga što kriju. Onaj ko ih je ovako označio, dobro je znao zašto je to uradio. Da ih niko nikad ne pronađe! Zato i oni kod kojih se nalaze, tvrde da ih nemaju. A, zato je i nama teško da ih otkrijemo".

Članovi Komisije, zasada, najviše imaju posla oko pretraživanja državnih arhiva. U njima se, kako se pretpostavlja, kriju najvažniji dokazi, i to ne samo o streljanju Mihailovića, već i o događajima sa kraja rata i posleratnog perioda.

"Vreme je učinilo svoje, tako da su nam jedini svedoci, praktično, oni koji imaju posredna saznanja. Njihove iskaze upoređujemo kako bismo došli do novih saznanja", kaže on.

Državna komisija će se u petak ponovo okupiti kako bi nastavila da traga za grobom četničkog đenerala.

Da je četnički general streljan u Lisičjem potoku, upozoravao je još pre više od deset godina penzionisani podoficir KNOJ Ljubo Lazarevski, koji je tvrdio da je bio svedok poslednjih sati Mihailovićevog života.

Dva dana pre nego što će Mihailovića i još osmoricu osuđenika na smrt odvesti na streljanje, 15. jula 1946. godine, Ozna ih je sakrila u dobro čuvano zdanje u Đušinoj ulici, u zgradu današnjeg Rudarsko-geološkog fakulteta. Sutradan ujutru su im šturo saopštili da im je odbijena molba za pomilovanje, a već naredne večeri počeli da pripremaju za izvršavanje presude.

"Predveče, 17. jula, stiglo je naređenje da tačno u ponoć budemo u Đušinoj ulici", ispričao je tada Lazarevski. "Niko nije govorio o čemu je reč, ali smo svi dobro znali šta se sprema. Stigao sam nekoliko minuta pre 12, i nasred hodnika u prizemlju zgrade video vezanog đenerala. On i ostali su potrpani u tri marice, a zatim smo laganom vožnjom Takovskom ulicom, pa zatim Miloša Velikog i Bulevarom Kneza Aleksandra, stigli do glavne kapije dedinjskih dvorova".

Pred ulaz u posed, koloni automobila se otvorila velika dvorska kapija, koja je posle stotinak metara skrenula levo, u Ulicu Velisava Vulovića kroz Lisičji potok. Nakon nekoliko minuta, povorka je skrenula u bagremar pored puta i ugasila motore. Već ih je čekala raskrčena poljana i nasred nje tri tek iskopane, duboke rake. Postavljeni reflektori osvetljavali su svaki korak na desetine ljudi u uniformama.

Predao sam „svog“ zatvorenika, Dragog Jovanovića oficiru Ozne i on mi je rekao da se vratim u maricu, prisećao se Lazarevski. "Poslušao sam ga, a onda sam gledao kroz prozorče: najpre lekar detaljno pregleda osuđenike, a onda se začuje škljocanje zatvarača na automatima. Na kraju odjeknu rafali. Tri duža i tri kraća. Sigurno je da je Držin grob na tom mestu".

http://www.cafe.ba/vijesti/21532_Draza-u-Lisicjem-potoku.html

Cool Cool Cool
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Uto 25 Avg - 23:01

,,Никад ближи Дражи,,

Revija92
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Pet 18 Sep - 8:23

General Mihailovic – The World’s verdict
Izabrani novinski tekstovi o prvom vodji pokreta otpora u Evropi
Izdanje: 1947.



Tezina: 137 MB

Password: majevica

Linkovi:

Citat :
http://rapidshare.com/files/279544284/Djeneral.part1.rar.html
http://rapidshare.com/files/280984693/Djeneral.part2.rar.html
http://rapidshare.com/files/281488029/Djeneral.part3.rar.html
http://rapidshare.com/files/281539522/Djeneral.part4.rar.html
http://rapidshare.com/files/281573997/Djeneral.part5.rar.html
http://rapidshare.com/files/281629008/Djeneral.part6.rar.html
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Uto 17 Sep - 12:41

Муслимани, а четници: Борили се с Дражом за краља, никад с Титом!



Мало људи на простору бивше Југославије зна да се у четничком покрету у току Другог свјетског рата против фашизма, а заједно с Драгољубом Дражом Михаиловићем, борио велики број муслимана.

Неки од њих су били и славни представници Равне горе.

Слике Драже с народом, али и ратне фотографије четничког војводе “Телеграф” је објављивао у претходном периоду, али на конкурс писца Милослава Самарџића да се нађе слика Јосипа Броза Тита с народом прије рата још нико није одговорио. Слика нема, па нема.

“Чак је назначено да то не мора бити слика са српским цивилима. Нека буде, на пример, с муслиманима. Ако су муслимани заиста подржавали комунисте, да ли је Броз макар једном посетио неко муслиманско село, насеље, кућу… Где је слика”, пита се Самарџић.

Дража, међутим, јесте добро стајао с муслиманима и имао је муслиманске јединице које су се бориле с њим раме уз раме, попут Авди-бегове Летеће четничке бригаде. Муслимани нису подржавали комунизам, јер су били вјерници, а знали су да је комунизам безбожништво.

Тако је Мустафа Мулалић из Дражиног Централног националног комитета, 7. марта 1944. писао Ибрахиму Пјанићу из Грачанице у Босни: “Нека се муслимани не заваравају илузијама које ствара та нова пропаганда, јер партизанство одводи у комунистички поредак, а онда и у очиту пропаст ислама”.

Истом приликом, Мустафа Мулалић је додао: “Кажи свима муслиманима да ђенерал Дража Михаиловић у име Њ.В. Краља Петра Другог жели искрен братски споразум с нама муслиманима, основан на принципима наше народне етике, наше старе бесе, чојства и јунаштва, као и решење свих наших политичких, социјалних, културних и приватних проблема на основама братске узајамности”.

Мулалић је прије рата био посланик Народне скупштине Краљевине Југославије, а шеф му је био радикал др Милан Стојадиновић, чија коалиција је окупљала већину Срба, муслимана и Словенаца. Комунисти су послије осудили Мулалића на вишегодишњу робију, а у оптужници је писало да је он Србин муслиманске вјере.

Његов саборац Алија Коњхоџић био је боље среће - емигрирао је с четницима у Канаду. Тамо је објавио мемоаре, наводећи: “Моје српско осведочење чисто је као суза са извора”.

Нажалост, већи дио муслимана потражио је савезника у Силама осовине, а на крају се пребацио у комунистички табор из чистог опортунизма.

Најпознатији представник муслимана у четничком покрету свакако је мајор Фехим Мусакадић из Сарајева. Он је за вријеме Првог свјетског рата био добровољац у српској војсци, а био је и носилац Карађорђеве звезде с мачевима.

Одмах по избијању Другог свјетског рата ставио се на располагање Чичи, који га шаље у источну Босну у штаб војводе Петра Баћовића. Мусакадић је основао Коњички муслимански четнички батаљон.

Комунисти су га заробили 1943. у Странама код Улога, срез невесињски, с још неколико официра и војника ЈВуО. Пред саму смрт узвикнуо је: “Живио краљ, живио Дража, доље Тито!”

И др Исмет Поповац, љекар из Коњица и командант Муслиманског четничког батаљона, ставио се на располагање ђенералу Дражи. Прије рата Поповац је био предсједник општине Коњиц.

Његов батаљон је 20. јануара 1943, заједно с невесињском, коњичком, калиновачком и Другом сарајевском бригадом, успио да ослободи од усташа муслиманско насеље Бјелимић. Власт у ослобођеном насељу преузео је мајор Фехим Мусакадић. Др Поповац је погинуо у Требињској шуми 1943. године.

Поручник Ченгић, активни официр Југословенске краљевске војске, Равногорском покрету се придружује већ почетком 1942. Четничка команда га шаље са специјалном мисијом у Мостар, али су га усташе ухватиле и заклале.

Истакнути муслимански представници у Равногорском покрету били су и Мустајбег Хаџихусеиновић, Смајо Ћемаловић из Мостара, Мустафа Берберовић из Благаја, Абид Пргуда, Омер Калајџић, Мухамед и Абид Мехмедбашић из Столца, Мустафа Леко из Благаја, Џемал Кршлаковић - имам мудрис из Коњица, хафиз и члан улме меџлиса у Сарајеву Мухамед Панџо, доктор Мухамед Беговић професор универзитета у Београду, имам Абдулах Хоџић из Београда и управник “Гајретовог” дома у Београду Мехмед Ћемаловић...

У штапској чети среског команданта у Коњицу Јова Бабуловића већина бораца су били муслимани, а у саставу Коњичке четничке бригаде налазили су се муслимани четници из Коњичке Жупе, која је бројала 200 бораца, Бјелимића такође 200 бораца и Улошког батаљона, који је бројао више од 150 муслиманских бораца.

На положају Бјелашнице било је 400 муслимана четника из Умчана. У Вишеградској бригади под командом капетана Никића налазило се преко 200 муслимана, у одреду под командом поручника Куреша, као и у Херцеговачком одреду, гдје је било по 80 војника муслиманске вјероисповести.

На положају Дјевојчин Кук било је преко 70 муслиманских бораца, а у борбама око Неретве потпуковник Јовановић је, поред својих војника, имао на располагању и више од 200 муслимана четника на положају Бјелашница - Коњиц - Бијела.

Да су и након завршетка рата многи муслимани били уз Дражу доказује и поступак Есада Вехабовића из Босанске Градишке, који је ухапшен зато што је јавно тражио да се окачи слика “Бесмртнога Драже умјесто Броза зликовца!”

У галерији су слике муслимана припадника ЈВуО, на којима се, између осталих, налази и четнички војвода Исмет Поповац. На првој слици се види и ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант ЈВуО и министар војни у Влади Краљевине Југославије у избјеглиштву.

http://www.glassrpske.com/plus/istorija/Muslimani-a-cetnici-Borili-se-s-Drazom-za-kralja-nikad-s-Titom/132195.html
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Sre 15 Jan - 21:58

POGLEDAJTE: Ceo album sa suđenja Draži Mihailoviću

„Usud i slučaj” Dragoljuba Draže Mihailovića ponovo su u žižu javnosti isturila dva aktuelna povoda - proces za njegovu rehabilitaciju, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, i televizijska serija „Ravna gora“

„Usud i slučaj” Dragoljuba Draže Mihailovića ponovo su u žižu javnosti isturila dva aktuelna povoda - proces za njegovu rehabilitaciju, koji se vodi pred Višim sudom u Beogradu, i televizijska serija „Ravna gora“, koja se emituje na RTS.



U prvom slučaju reč je o već poodmaklom procesu za rehabilitaciju komandanta Jugoslovenske kraljevske vojske u otadžbini, u vreme Drugog svetskog rata. Predlagač zahteva je njegov unuk Vojislav Mihailović, kome su se pridružila nekolika udruženja i više pojedinaca, tvrdeći da je presuda kojom je Dragoljub Mihailović osuđen na smrt „doneta iz ideoloških i političkih razloga,u postupku u kome nisu poštovana ljudska prava i pravo na odbranu”.

U drugom slučaju, serijal RTS „Ravna gora“, koji je najavljivan kao „platforma za izmirenje četnika i partizana” i obe „ideološki sučeljene Srbije”, nije ostavio ravnodušnom nijednu stranu, iako je, sa desetak prvih epizoda, tek odmakao od početka, te su celokupan sadržaj, suštinska poruka i učinak još daleko od definitivnih sudova.

Sticajem okolnosti, saradnici „Novosti” su ovih dana bili u prilici da pregledaju i presaberu sadržaj trideset fotografskih filmova (negativa) sa 950 snimaka sa suđenja Dragoljubu Mihailoviću. Iz tog obilja izdvojeno je nekoliko desetina izuzetno kvalitetnih i dosad neviđenih ili manje poznatih snimaka, koji na svoj način svedoče o akterima, organizaciji i atmosferi sa suđenja. Po nekima, ima na tim fotografijama ne samo nepobitnih dokaza o organizaciji i atmosferi suđenja, već i dovoljno elemenata za psihoanalizu mentalnog stanja optuženih, naročito prvooptuženog Mihailovića, koji je fotografisan skoro svakog dana.

Kako su o suđenju Dragoljubu Draži Mihailoviću ispisane brojne knjige i feljtoni, a poslednjih deceniju i po na sceni su i žestoka osporavanja same suštine procesa i presude, radi elementarnog razumevanja ovog fotografskog svedočenja, dajemo osnovnu faktografiju i nesporne činjenice o tom događaju, posmatranom iz sudnice.

EFIKASNOST

Dragoljub Mihailović je uhvaćen u noći između 13. i 14. marta 1946. godine a proces protiv njega i grupe optuženih započeo je već 10. juna i trajao do 15. jula 1946. godine.

Javnost odlučnost i organizovanost nove države da vodi jedan tako delikatan preces samo godinu dana posle oslobođenja, oličava i činjenica da je suđenje u svemu bilo javno i potpuno otvoreno i prema inostranstvu. Bilo je akreditovano više od stotinu novinara, od toga četrdesetak iz inostranstva, koji su predstavljali velike svetske listove i novinske agencije (Asošijeted pres, Rojter, TASS, ČTK, PAP, Junajted pres, Internešenel njuz, Pravdu, Izvestiju, Njujork tajms, Njujork herald tribjun, Njuz kronikl, Dejli ekspres. . .). Akteri sudskog procesa

Suđenje grupi od dvadeset i četvorici optuženih na čelu sa Dragoljubom Dražom Mihailovićem, otpočelo je 10. juna 1946. godine pred Vojnim većem Vrhovnog suda Federativne Narodne Republike Jugoslavije. Sudilo se u posebno odabranoj i pripremljenoj sudnici, odnosno u Domu garde na Topčideru, u tzv. Letnjoj dvorani pešadijskog učilišta. Razlozi praktičnosti bili su više nego presudni: izdvojen i bezbedan objekat, sa prostorom dovoljnim za veliku masu ljudi, blizina centru grada, čak donekle i idiličan ambijent sa omanjim bazenom za „pun komfor i dobar utisak” stranih delegacija i izveštača koji su pratili suđenje.

Grupu optuženih sačinjavali su: Dragoljub Draža Mihailović, dr Stevan Moljević, dr Mladen Žujović, dr Živko Topalović, Miloš Glišić, Slobodan Jovanović, Božidar Purić, dr Momčilo Ninčić, Petar Živković, Radoje Knežević, dr Milan Gavrilović, Živan Knežević, Konstantin Fotić, Dragomir Dragi Jovanović, Tanasije Tasa Dinić, Velibor Jonić, Đura Đokić, Kosta Mušicki, Boško Pavlović, dr Lazar Laza Marković i dr Kosta Kumanudi. U odsustvu se sudilo Slobodanu Jovanoviću i Božidaru Puriću, predsednicima emigrantskih vlada: P. Živkoviću, Ninčiću i Gavriloviću, ministrima emigrantskih vlada: R. Kneževiću, ministru dvora u emigraciji: Fotiću, ambasadoru izbegličke vlade u SAD: Ž. Kneževiću, šefu vojne kancelarije Predsedništva vlade u emigraciji, a Ž. Topaloviću i M. Žujoviću kao članovima rukovodstva ravnogorske četničke organizacije koji se nalaze u inostranstvu.

Svi optuženi su imali svoje branioce, a Mihailovića su zastupali advokati Nikola Đonović i Dragić Joksimović.

OPTUŽNICA

U optužnici su o Dragoljubu Mihailoviću navedeni sledeći podaci: „rođen 27. aprila 1893. godine u Ivanjici, Srbin, jugoslovenski državljanin, oženjen, otac dvoje dece, pre rata bio pukovnik bivše Jugoslovenske vojske, a u toku okupacije proizveden u čin armijskog generala, bio ministar vojni izbegličke vlade i načelnik Štaba vrhovne komande takozvane Jugoslovenske vojske u otadžbini”.

Sudilo mu se po Zakonu o krivičnim delima protiv naroda i države, zato što je: „organizvao u okupiranoj Jugoslaviji četničku organizaciju (koju je nazvao Jugoslovenska vojska u otadžbini), pa je, čim je počela oslobodilačka borba naroda Jugoslavije protivu okupatora, stupio u saradnju sa nemačkim i italijanskim okupatorima i drugim slugama okupatora i svoju organizaciju upotrebio za gušenje oslobodilačke borbe naroda Jugoslavije i za izvršenje bezbroj raznovrsnih ratnih zločina”.

Tužilaštvo je tokom saslušanja i na pretresu predočilo ogromnu dokumentaciju, koju je činilo više od hiljadu originalnih dokumenata.

Posebnu težinu i značaj ovom procesu dala su dokumenta iz zaplenjene Mihailovićeve arhive.

RADIO PRENOS

Obezbeđen je i stalni radio prenos suđenja, da bi ga „čuli svi radni ljudi i građani, i svi narodi Jugoslavije”.

Na trgovima većih gradova u Jugoslaviji bili su instalirani zvučnici, odnosno megafoni, kako bi suđenje mogli da prate i oni koji nemaju radio aparate.

VOJNO VEĆE I TUŽILAC

Vojno veće Vrhovnog suda FNRJ činili su predsedavajući Mihailo Đorđević (pukovnik) i članovi Milija Laković i Mihailo Janković(potpukovnici), sekretar Todor Popadić (poručnik) i dopunske sudije, majori Nikola Stanković i Radomir Ilić.

Pukovnik Miloš Minić je zastupao tužbu, kao zastupnik vojnog tužioca Jugoslovenske armije sa pomoćnikom, kapetanom Milošem Jovanovićem.

ISPRAVKA

Pretposlednjeg dana pretresa koji se odnosio na optuženog Mihailovića, na početku rada zabeležen je sledeći duel: Advokat Đonović: „Ja sam kao kolega, predsedniče, hteo da uputim jednu molbu od strane odbrane, ukoliko je Sud u mogućnosti da utiče na tačnost novinarskih izveštaja. U jučerašnjem izveštaju sa pretresa ima jedna omaška koja bi.”

Predsednik: „Molim Vas, Sud nema nikakve veze sa štampom. O tome uopšte neću da diskutujem, Vi znate Zakon o štampi, izvolite, istupite i tražite ispravku”.

ZABELEŠKE

Pojedinih dana stenogrami sa suđenja imali su i po stotinak strana jer se pomno beležilo sve što se dešavalo u sudnici, a ne samo izgovorene reči.

Skraćeni stenogrami, sa onim najbitnijim što je bilo merodavno za suštinu procesa, dostavljani su ne samo Titu i jugoslovenskom rukovodstvu, već i rukovodstvima republika, stranim novinarima i agencijama i diplomatskokonzularnim predstavništvima, kao i većim i uticajnijim novinskim redakcijama i agencijama koje nisu imale akreditovane novinare u Beogradu.

Sala u kojoj se održavao proces mogla je da primi i više od hiljadu ljudi, koji su kao publika svakodnevno prisustvovali događaju, često izražavajući i svoje emocije, u smislu podrške tužilaštvu ili negodovanjem na pojedine izjave optuženih. Jasno je bilo da posmatrači nisu dolazili u sudnicu tek tako „sa ulice”, već su kao zainteresovani građani, patrioti i rodbina žrtava, prolazili kroz proceduru odabira i instrukcija kakvo je ponašanje dopušteno. Pominje se i podatak da je tokom suđenja kroz topčidersku salu prošlo bezmalo tridesetak hiljada građana.

TERMINI

Tokom pretresa bilo je i karakterističnih duela između predsedavajućeg, Draže Mihailovića i njegovih branilaca.

Branilac Đonović: „Od značaja je i za odbranu i za Sud da se utvrdi da li su koji put u toku pretresa nastupila takva stanja da ste usled zamorenosti rekli - jeste, a trebalo je da kažete ne”.

Optuženi D. Mihailović: „Ne. Moglo je da bude samo u pogledu izbora termina, u pogledu izlaganja pojedinih ideja”.

Advokat Đonović ponovo insistira da se razjasni šta je optuženi Mihailović hteo da kaže kada je u jednom trenutku rekao da „ima kontradiktornosti koje dolaze usled pomanjkanja volje u danom momentu”.Predsednik veća: „Sudu je jasno, kao i sve što radi od samog početka, optuženome postavlja pitanja da li je pri svesti ili svestan. Optuženi je rekao: „Svestan sam, imam svest”. Prema tome, ja ne vidim nikakvog razloga da se postavlja takvo pitanje”.

DEČAK

U jednom času u sudnici se iznenada pojavio i neki dečak, i seo među publiku. Predsednik veća: „Ti, druže mali, koliko imaš godina? Ne možeš ti da ostaneš u sudnici, nemaš 16 godina, i mora da ideš napolje”.

PRETRESI

Početak suđenja protiv Dragoljuba Mihailovića i ostalih optuženih započeo je 10. juna 1946. godine. Klupa na kojoj je sedeo Mihailović bila je obojena u crno. Fotoreporterima je bilo dozvoljeno snimanje. Prilikom uvođenja i izvođenja optuženih bilo je izvesnog žamora i negodovanja, pa i „izlivanja mržnje”. Toga dana predočena im je kompletna optužnica. Od sutradan, pa do 17. juna trajalo je saslušanje Draže Mihailovića.

Saslušanje prvooptuženog Mihailovića, 11. juna, počinje u 7.30 časova, sledi iza 10 časova odmor, pa nastavak u 11.40 i traje do 14.30 časova.

Sutradan, 12. juna pretres počinje u 7.20 a u 10.20 je desetominutni odmor. U nastavku rada dozvoljeno je fotografisanje 15 minuta, da bi ponovo usledio odmor od 12.35 koji traje pedesetak minuta. Rad je nastavljen do 14.15. Narednog dana, 13. juna, pretres počinje u 7.25 sa dozvoljenim desetominutnim snimanjem. Posle odmora u 11.25 rad je nastavljen do 14.10 časova. Dan kasnije, 14. juna, pretres počinje u 7.30 radi se do 8.45 jer se optuženi požalio da je umoran. Nastavljeno je u 9.15 pa je ponovo usledio odmor u 10.35. Nastavak je u 10.50 i radi se do 12.50. Odmor traje do 13.10 pa se nastavlja sa pretresom koji se završava u 13.20.Sa radom se 15. juna počinje u 7.45, pri čemu je za snimanje odobreno 15 minuta. Pretres je prekinut u 8.55 a nastavljen u 9.20 i radi se do 10.35. Zatim se posle odmora optuženog Mihailovića nastavlja u 11.04 da bi trajao do 13.30.

Poslednjeg dana pretresa koji se ticao Draže Mihailovića, 16. juna, rad je otpočeo u 8.05, radilo se do 9.07 pa je usledila pauza i nastavak u 9.32. Potom se radi do 10.45 i ide na kraći odmor u 11.03. Prekid sledi u 12.10 pa nastavak u 12.27. Pretres je završen u 13.30.

Narednih dana je sledilo ispitivanje i ostalih optuženih, zatim svedočenja, suočavanja, dokazni postupak, završne reči i izricanje presuda.

Petokraka Na zatvoreničkoj bluzi Draže Mihailovića bila su dugmad sa reljefnom petokrakom, što mnogima nije odmah ni palo u oči. Kako je to bila ‘službena zatvorska odeća’, ista za sve, nisu prihvatani prigovori da je tako nešto optuženima neprihvatljivo i neprimereno.

BRČKANJE

Predstavnici zapadnih medija bili su uočljivi ne samo u gradu i restoranima, gde su znali i da se dobro zapiju, već i po komotnijem ponašanju tokom pauza u sudnici.

Zabeleženi su i detalji brčkanja na bazenu pored sudnice tokom kucanja izveštaja. Nekima od njih obezbeđenje ‘nikako nije moglo od objasni zašto tu ne mogu i da se okupaju’.

ODREĐENJE

Iznoseći svoju završnu reč u odbrani,optuženi Mihailović je na kraju rekao:„Našao sam se u vrtlogu događaja I smutnji. Našao sam se pred smernicamai težnjama svoje sopstvene vlade.

Bio sam okružen svim mogućimobaveštajnim službama, Intelidžens servisom, Gestapoom i svim obaveštajnim službama sveta. Sudbina je bila nemilosrdna prema meni kada me je bacila u najteže vihore. Mnogo sam hteo,mnogo započeo, ali vihor, svetski vihor,odneo je mene i moj rad. Molim sud da moje izlaganje uzme u pravilnu ocenu”

PRESUDA

U konačnoj reči zastupnika vojnog tužioca Jugoslovenske armije, da ostaje pri optužnici i traži strogu i pravednu kaznu za optuženike, sud je doneo, za svakog pojedinačno, i izrekao javno, 15. jula 1946. godine sledeću presudu da: „osuđuje Mihailović Dragoljuba - Dražu na kaznu smrti streljanjem, trajan gubitak političkih i pojedinih građanskih prava i konfiskaciju celokupne imovine”. Epilog

Dragoljub Mihailović i još desetorica osuđenih na smrt podneli su molbe za pomilovanje. Prezidijum Narodne skupštine FNRJ je na svojoj sednici, 16. jula 1946. godine doneo odluku da se molbe za pomilovanju ne uvaže.

Sutradan, 17. jula 1946. godine, prema agencijskoj vesti Tanjuga i dnevne štampe, usledilo je izvršenje smrtnih kazni.

PORTRETI

Pojedine zapadne agencije i redakcije akreditovale su i svoje ilustratore, odnosno crtače, koji su na licu mesta portretisali aktere suđenja, pa i svedoke. Izgledalo je da su im naročito bili interesanatni oni koji su se pojavljivali u narodnim odelima. Neke od njih portretisali su izvan sale, što je izazivalo naročitu radoznalost publike.







Ostatak fotografija na : http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:473035-POGLEDAJTE-Ceo-album-sa-sudjenja-Drazi-Mihailovicu
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Mr. Majevica



Number of posts : 14305
Peпyтaциja : 19
Registration date : 28.01.2008

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Sub 13 Sep - 18:17

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika http://majevica.forumakers.com
mrav



Number of posts : 2063
Peпyтaциja : 1
Registration date : 30.11.2009

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Sub 13 Sep - 21:22

Ko nam je skuvao tu corbu? Sta mislite?
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Zmaj Ognjeni Vuk



Number of posts : 590
Age : 28
Peпyтaциja : 3
Registration date : 26.10.2010

PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Čet 7 Maj - 14:41

Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
Sponsored content




PočaljiNaslov: Re: Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic   Danas u 3:54

Nazad na vrh Ići dole
 
Djeneral Dragoljub Draza Mihailovic
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
MAJEBИЧKИ ФOPYM :: Hayкa, кyлтypa, yмjeтнocт, cпopт :: Peлигиja, филoзoфиja, иcтopиja-
Skoči na: