Bogumili

ВЈЕРСКЕ СЕКТЕ - Богумили - Отпадници од православног хришћанства
Datum: 28.01.2010 18:00
Autor: Биљана Ђурђевић - Стојковић
Цар Душан је у свом познатом законику из 1349. године одредио и санкције за проповиједање вјере богумила: "И ко рекне бабунску реч (богумилску проповед), ако буде властелин да плати сто перпера…

Ема Миљковић у свом раду "Муслиманство и богумилство у историографији" тврди да богумилске Босанске цркве није ни било, већ је "аустроугарска управа смишљено покушала да у први план истакне богумилство као знак једнакости са бошњаштвом.
****************************

Богумили су били само једна од секти општеевропског верског покрета против супремације хришћанске цркве. Цар Душан је, пак, у свом познатом Законику из 1349. године, у члану 85, одредио и санкције за проповедање те вере: "И ко рекне бабунску реч (богумилску проповед), ако буде властелин да плати сто перпера, аколи буде себар (завистан сељак) да плати двадесет перпера и да се бије штаповима".
Прогнани из Бугарске и Србије, богумили налазе уточиште код српског властелина у Босни, Кулин бана (1191-1204), кога придобијају за своје идеје, преобративши у богумилство најпре његову супругу, као и још 10.000 нових присталица. Такође су и зворниградског кнеза Вукашина сматрали "заштитником кривовераца", а најугледнији Задрани радо су примали и заштићивали патарене. У Сплиту је постојала патаренска општина којој су на челу били Матеј и Aристодије, а слична ситуација била је и у Трогиру и Омишу, али су, без сумње, богумили пустили најдубље корене у Босни. Од краја XII до средине XV века, богумили су деловали под именом патарени и кудугери. Турска власт их је искористила за своје политичке потребе, па је највећи број богумила и других јеретика и отпадника од православног хришћанства преобратила у ислам.
Босански богумили

Један број наших савременика оспорава стару тезу да су у Босни богумили успели да оснују и цркву, под заштитом Кулин бана и његових наследника, под називом Независна босанска црква. Миодраг М. Петковић, сматра за сумњиво што многи историчари, до дана данашњег нису успели да одреде ко је био оснивач те наводне Босанске (богумилске) цркве, када је настала, где јој је било седиште, коју је територију обухватала итд. "Оно што се обично сматра јерархијом" – сматра Петковић – "дјед (епископ), старци и гости, јесте нека врста саветодавног, дипломатског и арбитражног тела, или изабраног судског већа у државној управи Босне, које се може назвати ecclesia у растегљивим оквирима поимања те речи, тј. Установа без територијалне и црквене – духовне јурисдикције".
…Карактеристично је да су сви богумилски свештеници, за разлику од католичких на истом простору, имали словенска имена. Одбацивали су заклетву, брак, али су водили аскетски живот, у сиромаштву, уз пост и предане молитве. Избегавали су присталице православља и имали су своје некрополе. На моје запрепашћење, истражујући ову материју, иако су сви научни ауторитети тврдили да данас нема припадника ове секте, утврдила сам да богумила још увек има у СРЈ, Македонији и Босни и Херцеговини. На основу разговора који сам са појединим следбеницима ове јереси обавила, утврдила сам следеће: прво, данас не постоји посебна верска заједница која би у организационом смислу представљала богумилску секту, али постоји духовни покрет који се напаја са гностичког, богумилског врела. Друго, савремени богумили своју веру исповедају тајно, а званично су атеисти, православци, католици, Јевреји или муслимани, тј. формално припадају помесним верским заједницама. Треће, ритуали који потичу из античких митова или из Индије, а које су у своју веру уградили богумили, наводно по угледу на Исусово просветљење у Индији, прихватили су и од заборава сачували, неки од муслиманских тариката попут бекташа, кадера и рифаија, који делују и на нашем простору….
Богумилство и бошњаштво

…Наиме, Ема Миљковић у свом раду "Муслиманство и богумилство у историографији" тврди да богумилске Босанске цркве није ни било, већ је "... аустроугарска управа смишљено покушала да у први план истакне богумилство као знак једнакости са бошњаштвом. Укорењивањем идеје о богумилском пореклу требало је да се обезбеди босанским муслиманима оно што нису имали – национални идентитет и историјски континуитет. Има довољно основа за тврђење да идеја о богумилском пореклу босанских муслимана, нарочито муслиманског племства, није потекла из кругова домаћих муслимана, већ да је њен творац Б. Калај, који се од 1882. године налазио на челу аустроугарске управе Босне и Херцеговине" – тврди Ема Миљковић. – За тадашње прилике он је доста добро познавао историју балканских народа, а нарочито српског. У Историји српског народа, објављеној на мађарском 1877. године, а потом преведеној на српски језик, пише о Босни као српској земљи и о српском пореклу муслиманског племства... Међутим, када је Б. Калај дошао у Сарајево 1882. године на чело аустроугарске управе, почео је да тврди да највећу опасност за државне интересе представља ширење српске националне идеје и српско-муслиманско зближавање у Босни, па је радио на стварању "босанске нације". Његов режим је радио на потискивању православља и истицању у први план "богумилске традиције". М. Капетановић – Љубушак изнео је 1886. године у спису "Шта мисле мухамеданци у Босни" тезу о богумилском пореклу босанских муслимана. Као првом муслиману из Босне који заступа ту тезу, државне власти су му, пет година касније, дозволиле издавање листа "Бошњак". После написа М. Капетановића и С. Багашића, један део муслиманске интелигенције је прихватио тезу о богумилском пореклу босанско-херцеговачких муслимана (Ф. Ефендић, М. Хаџијахић, М. Ханџић), али је након Другог светског рата најватренији заступник те тезе био руски историчар и професор Сарајевског, па Универзитета у Женеви – Aлександар Соловјов. Истини за вољу, Ема Миљковић наводи и неке српске писце који су писали о богумилима и о Босанској цркви, међу којима и В. Пелагића, В. Ћоровића, па и академика В. Чубриловића, али наводи да су се они ослањали на један пристрастан извештај католичког бискупа Николе Мудрошког, који је наговарао босанског краља да се ослони на угарску и папину помоћ и супротстави турском освајању, али је та помоћ западних савезника изостала, а Мудрошки је покушао да кривицу свали на богумиле, који су наводно радије прихватали ислам, него ли католицизам.
(Наставиће се)
http://www.glassrpske.com/vijest/14/feljton/34391/cir/VJERSKE-SEKTE-Bogumili-Otpadnici-od-pravoslavnog-hriscanstva.html