СВЕТИ НИКОЛА, ЧУДОТВОРАЦ
6. / 19. децембар
Тропар, глас 4. – Истина ствари објави те стаду твоме као правило вере, образац кротости и учитеља уздржања. Због тога си смирењем стекао високе почасти, сиромаштвом богатства: Оче првосвештениче Николаје, моли Христа Бога, да спасе душе наше.
Кондак, глас 3. – Показао си се у граду Миру као вршилац свете службе, светитељу Николаје, јер испунивши Христово Еванђеље, положио си душу своју за народ свој и спасао невине од смрти. Због тога си се посветио као велики познавалац тајни Божије благодати.
Свети Никола – Родио се у земљи Ликеји у граду Патари. Његови родитељи, отац Теофан и мајка Нона имали су само њега једнога. Био је благословено дете од рођења свог, јер и није могао бити другачији од благочестивих и милостивих родитеља какви су били његови. Наденули су му име Николај, што у преводу значи победитељ народа, и он се заиста благослову Божијем показа као победитељ над злом у целом свету.
Пошто је био дарован од Бога, посветише га Богу. О духовном животу поучавао га је стриц Николај епископ Патарски, те се скупа и замонашише у манастиру ''Нови Сион''. Након смрти својх родитеља, продао је сво имање и новац разделио сиротињи. Неко време је био свештеник у свом родном граду. Одликовао се милосрђем, али пошто је по природи био скроман, повуче се у самоћу и безмолвије да тамо сачека смрт. Но јави му се глас Господњи : ''Николаје, пођи у народ на подвиг ако желиш од мене бити увенчан.'' Тада он напусти самоћу и оде у народ и би изабран за архиепископа града Мира у Ликији. Под царем Диоклецијаном и Максимилијаном, у време гоњења и мучења хришћана, био је бачен у тамницу, али ни ту није престајао да проповеда и шири реч Божију. Присуствовао је Првом Васељенском Сабору у Никеји, али због тога што је дигао руку на јеретника Арија, био је удаљен и забрањено му је даље присуство. Неколицини изабраних архијереја јави се глас Господа Исуса Христа и Пресвете Богородице, да је учињена велика неправда према Светом Николају, те му одобрише даље присуство.
Био је прави борац за истину, заштитник правде, спасао је многе од сигурне смрти. Истовремено милостив, правдољубив, ходао је међу људима као сам Анђео Божији, те су га људи још за живота сматрали за светитеља. Призивали су га у помоћ у болести, беди и немоћи, а он се свима одазивао и свима помагао. Из његовог лица сијала је светлост. У старости се разболе и упокојио се у Господу 19. децембра 343. године. Многа чудеса се дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија миомирисно миро, којим се лече болесници.спашавао је овај Божији угодник насукане и изгубљене бродове, те се сматра заштитником морепловаца.
На овај датум, све лађе, ма где се налазиле бацају своја сидра и до сутрадан мирују, одајући славу и хвалу овом светом чудотворцу. Својим чудесним моћима помаже он сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Немогуће је заправо избројати сва његова чудеса, јер их је много. За њега се зато с правом може рећи да он непрестано пише Јеванђеље Христово и то са неба, својим свакодневним чудесима.
Сакупио и написао
протонамесник Александар С. Видаковић