Stradanje četnika 1945 godine .

E pa slušaj ovamo ...
Na kraju onoga rata , jedan četnički komandant iz Rastošnice (Obršine) Vojko Nikolić (sin Antin rođen 1914 godine) imao je pod svojom komandom jedan bataljon četnika .
Odlučio je da se preda jer je rat već bio završen pa je 12.05.1945 godine poslao pismo partizanskom komandantu Matiji Laziću , a u pismu je pisalo: "Osjećam se da nisam ništa kriv ni ja ni moje ljudstvo , pa bi se predao sa svim svojim ljudima ako nam garantuješ za naše živote". matija je odgovorio : "Nikome neće faliti dlaka sa glave ".

Vojko Nikolić je povjerovao na riječ da će se normalno odnositi prema ratnim zarobljenicima i već 13 maja 1945 godine dovode svoje ljude i preda se .
Matija ih razoruža i rasporedi u grupama od po 10 po kućama . Vojka svežu i sprovedu u "Štok" zatvor u Tuzli , a poslije nekoliko dana sve vojkine ljude poubijaju , a najviše ih je ubijeno na Petrovića Brdu u Priboju . Vojku Nikolića su izveli na Gradinu u Tuzli i strijeljali . Zna se da je ovdje u Priboju pobijeno 83 ili 84 zarobljenika , a neki tvrde daih je bilo 86 i da su dvojica ili trojica uspijeli da pobijegnu . Većina od tih ubijenih zarobljenika imali su ispod 20 godina i bili su mobilisani samo par mjeseci prije pogibije . LJudi govore da je od njih 21 bio jedinjak sin i da su te kuće zatrte .

O ovome događaju priča Anđa Jovanović žena Radina iz Rastošnice " Imala sam brat četnika i bio je u toj grupi koja se saVojkom Nikolićem predala partizanima . bilo ih je oko 100 koji su se predali sa svojim komandantom . čula sam da su svi poubijani i otišla sam da tražim brata . uputili su nas u njivu Novak Petrovića zvanu Suvat . Pregledali smo leševe a mog brta nije bilo među njima . našli smo Dragu Markovića i njegovog brata Budimka . Bili su svezani žicom jedan za drugog , a u Drage je bila razbijena lobanja otpozadi . Natovarili smo ih na kola i odvezli njihovoj rodbini i sahranili .
Moj brat je bio u drugoj četi sa još 14 četnika koje zločinci nisu stigli poubijati , jer je sutradan došla naredba da se više ne ubija bez suda već da se svi daju na sud . tako je od 100 četnika koji su se predali ostalo njih 15 a među njima i moj brat . Ovo je bilo 15 maja 1945 godine .

Obilježje postradalim na Petrovića Brdu .

mare svaka cast. nemam rijeci. molim te da objavis jos informacija ako imas u vezi ovakvih dogadjaja

Inače na samom mjestu gdje je postavljen krst niko nije ni stradao jer je krst postavljen na raskrsnici na Petrovića Brdu .
Postradali su ubijani na svirep način , najčešće maljevima , ubice su ih povezale tek par sati prije egzekucije , jer sumnja da će biti ubijeni od strane svojih rođaka i komšija nije ni postojala . Tek kad su ih povezali i podijelili u dvije grupe i poveli u dva različita pravca prema Loparama pojedinci su posumnjali da ne vodi na dobro . Prvi koji su se ohrabrili i pokušali da pobjegnu bili su ubijeni metcima , tako su četvorica četnika i izgubila život kod kuće Mikana Bijelića blizu petrovića Groblja , ostali su odvedeni dalje, neki u potok ispod Petrovića Gajeva a neki u potok prema Srijemcima .
1991 godine je vršen prvi parastos tim pobijenim ljudima i postavljen je jedan drveni krst na mjestu stradanja u Potoku ispod novakovog suvata , parastosu je prisustvovalo oko stotinjak ljudi sa Majevice , potomaka stradalih i savremenika ovog krvavog događaja .

Neka od imena stradalih koja sam uspjeo da ponađem :

Đukanović (Cvijan) Obrad 1925 Priboj
Babić (Savatije) Dušan 1929 Rastošnica
Babić (Pero) Slobodan 1916 Rastošnica
Bogdanović (Mićo ) Milinko 1925 Rastošnica
Đukanović (Spasoje) Vukašin 1926 Rastošnica
Đukanović (Živan) Živko 1913 Rastošnica
Đukanović (Tripun ) Radivoje 1927 Rastošnica
Kovačević (Blagoje) Drago 1917 Rastošnica
Marković (Nikola) Budimir 1922 Rastošnica
Marković (Nikola) Drago 1924 Rastošnica
Mijatović (Cvijetin) Drago 1925 Rastošnica
Mićić (Mićo) Momo 1915 Rastošnica
Nikolić (Stevika) Boško 1923 Rastošnica
Nikolić (Stevika) Milan 1928 Rastošnica
Popovič (Neđo) Budimir 1924 Rastošnica
Radovanović (Lazar) Kojo 1918 Rastošnica
Sandić (Jovan) Gojko 1922 Rastošnica
Sandić (Boško) Pero 1920 Rastošnica
Sandić (Jovan) Stevan 1914 Rastošnica
Spasojević (Vajo) Branko 1923 Rastošnica
Spasojević (Jovan ) Cviko 1926 Rastošnica
Stankić (Gajo) Milo 1912 Rastošnica
Tešić (Veljko) Drago 1918 Rastošnica
Todorović (Savo) Momo 1926 Rastošnica
Ćirić (Mika) Veljko 1927 Rastošnica
Ćirić (Mika) LJubo 1926 Rastošnica
Lazić (Milivoje) Branko 1925 Rožanj
Marković (Đorđija) Branko 1925 Rožanj
Marković (Tešo) Žarko 1926 Rožanj
Marković (Filip) LJubo 1925 Rožanj
Marković (Neđo) Čedo 1915 Rožanj
Perkić (jovan) Drago 1920 Rožanj
Stojić (Đorđija) Jovan 1921 Rožanj
Todić (Lazar) Srbo 1927 Rožanj
Filipović (Đuro) Drago 1910 Rožanj
Filipović (Milorad) Dušan 1926 Rožanj
Filipović (Jovan) LJubo 1926 Rožanj

gledam sve sami rastosnicani izginuli u cetnicima kao sto su stradali i u ovom zadnjem ratu. eno ih sada u janji pate se ko isus hrist i oni sto su im najmiliji izginuli kao i oni sto su rat na ledjima iznijeli. oni rade po crnoj gori u nadnici dok onaj kriminalni sindikat iz banjaluke prica pricu o nekom srpstvu i republici srpskoj a ne znaju sta vise da kupe sebi jer sve imaju. tuzno i zalosno da u ovoj zemlji jos ima ljudi koji mogu da glasaju za takav olos

Zanimljivi podaci, a ako se ovakve informacije ne sakupe dok jos ima zivih ucesnika proslog rata, poslije ce biti izuzetno tesko nesto tacno saznati. Stoga, Mare, svaka ti cast na trudu da se ovakve stvari sacuvaju od zaborava.

Podatci nisu sačuvani zahvaljujući meni , ja sam ih uglavnom prepisao iz dostupne mi literature ...

trebao bi tojic da pita svog djeda od 99 godina kako je to bilo tada

ustashe ishle u potjeru za chetnicima na Majevici i poslije II. Svjetskog rata :

sa : http://www.sentici.com/stradanje2.php

Citat :

ANĐELKO SENTIĆ (1925.-2004.)

(Gradac, općina Neum. Otac Marko i majka Ruža, rođ. Pavlović)

Otišao sam u Hrvatsku vojsku 1943. godine u Mostar, pa u Štokerau, pa u Svetli. Nema ondje ni naselja. Ničega. Samo je bio jedan crnački logor, ograđen žicom, da se ne sastajemo. Iz Njemačke su nas vratili u Hrvatsku, u Dugu Resu…

Bio sam na Velebitu, iznad Gospića, kad su partizani zauzeli Gospić. Povlačili smo se. Čuli su se cika i plač u bolnici u Gospiću kad su partizani ušli. Ubijali su ranjenike u bolnici.

Mi se povlačimo. Idemo preko Velike Kapele u Karlovac i ne možemo dalje. Vratili smo se natrag za Senj, Crikvenicu, Sv. Jelenu, Rijeku, u Sloveniju, pa ponovno pješke u Karlovac. Ondje sam našao bojnika Lilića i prešao k njemu za teklića.

Iz Karlovca se povlačimo u Sloveniju i ondje sam naišao na Luku, Boju, pokojnoga Šišu (Jozu Sentića), iza Brežica, prema Zidanome mostu. Put je bio krcat: civili, djeca žene, a najviše Dubravaca (pučki naziv za ljude sa područja od Domanovića do Stoca). Vidio sam pred Zidanim Mostom kad je žena bacila svoje dijete u Savu. Dokle sam išao, ne znam, samo smo prošli preko Maribora i ušli u Austriju.

Spasio me Lazar Jurković. Kad smo se vratili, sastao sam se pred Brežicama s Jozom Udženijom, Drinovcem iz Mostara i jednim Ličaninom.

Zapucaše civili, Slovenci. Ubiše! Na svakom koraku: „Stoj!“, „Stoj!“ Uhvatili su Lazara i Jozu Udženiju i jednoga iz Savskoga Marofa. Tu smo dobili objave. „Idete kući!“ Idemo u Podsused i poljskom željeznicom došli smo u Samobor. U Samoboru nas vode na ispitivanje. Ima nas 13. Ispituje nas jedna žena. Tuče. Udara.

Došli smo u logor. rekli su da nas ima 12.000. U logoru sam našao Luku Vukasovića i on mi je rekao da ima mnogo naših. Nasred logora - anca se. Ima vreća kuna. Tu su Mato Kuduz – Vukasović, Mato Krmek, Pero Mojić – Matić, Antun Bačić.

Spremamo se. Već su postrojeni bataljuni. Neki idu za Kordun, neki za Glinu, a mi, kaže Vide:

„Idemo za Karlovac! Ubaci se s nama. Kao da će netko provjeravati?“

To mi je bila sreća. Tko je otišao za Kordun i Glinu, nije došao kući. Svi su vrelom vodom sprženi i pobijeni. Došli smo u Karlovac, u Vojnovića kasarnu, na drugi i treći kat. Odozgo je teško sići. Donose žene na kapiju kruha i nešto hrane, ali ne smijemo uzeti. Ubijaju. Za 5-6 dana dođu na kapiju Andro Matuško i brat mu Pero, kao partizanski stražari. Od tada smo dobro prošli. Mogli smo uzimati hranu na kapiji. Za nekoliko dana – pokret. U Ozalj, 10 dana, pa u Jasku. Negdje kuhaju krumpir, ali sreću im vrag odnio, nafta smrdi iz kazana. Tko god je jeo, nastradao je. Bio je na mjestu otrovan. Odatle su nas utrpali u otvorene vagone i – u Bosanski Brod , na jednu ledinu. Ne možemo se maknuti. Okolo su stražari. Bio je tu jedan žućo, komandant. Molili smo ga da nas pusti. Znali smo da je Periša Jurković u Slavonskom Brodu. Pustio nas je.

„U toliko i toliko sati da ste tu! Ako zakasnite, znate što vas čeka!“

Periša je radio u daščari. Počeo je kukati. Nema sina. Nema ništa. Izrezao nam je pršuta. Ne smijemo jesti. Dao nam je 10 kila brašna i to nas je spasilo. Odmah smo stavili one njemačke porcije na dva kamena i skuhali puru. Iz logora nas dijele: Hercegovci za Mostar, Bosanci za Tuzlu. Kad smo došli u Doboj, promjenili su plan: Bosanci za Mostar, hercegovci za Tuzlu. Ubijaju na svakom mjestu. Partizani nas prate na konjima. Biju. Najprije bježimo otraga, a kad ubijaju otraga, bježimo naprijed. U Tuzli su strašno ubijali. Izvodili zarobljenike u skupinama i ubijali ih. Malo iznad logora bila je neka rupa. Tu su ubacivali ubijene.

Spavamo na otvorenom. Hladno. Kiša. Uvučemo se u vreće od cimenta i spavamo. Noću samo čuješ: „Diži se, diži se!“ Znaju partizani gdje je tko uvečer legao i samo čuješ pucanj. Neki Planinić i Bebek pobjegli i došli su živi kući.

Jedne nas večeri otjeraše u Gornju Tuzlu pod Majevicu. Najednom, dijele nam oružje i kažu: „Idete u borbu na četnike, u Majevicu!“ A daju nam samo po 2-3 metka. Škutori (pučki naziv za stanovnike zapadne Hercegovine) su svi uzeli oružje i svi su pobjegli s puškama, kući. Nismo išli na četnike. Tko će ići na četnike sa dva metka?

To su partizani smislili samo da nas otjeraju na Majevicu i ondje poubijaju. I, iz Tuzle smo pušteni kući.

Kad smo stigli na Krupu, susreli smo Boška Begušića i on nam govori da idemo preko Žabe, da neidemo u Hutovo. „Hutovo je puno partizana“, kaže. Ipak smo otišli u Hutovo i Marica Butiganova mi je dala opanke, a Luki pokojna Batinuša.

I polako krenemo doma. Došli smo doma pred sami Božić, 1945. Kad smo došli kući, Nikola Sentić – bućkuriš htio nas je poslati u Stolac na ispitivanje, ali su se neki tome usprotivili tako da nismo otišli. Tada su u Odboru u Hutovu bili Mato Putica-Cincić, Marko Pavlović, Marko Sentić (moj otac), Kristo Vukasović, Đure Medan i Andrija Glavinić. Andrija je bio sekretar partijske ćelije. Kad smo došli u Hutovo, na stanici se uhvatilo kozaračko kolo. Samo ljulja.

Od nas 16 iz sela, vratila su se samo nas dvojica.

„PREŽIVJELI SVJEDOČE“ autor Stanislav Vukorep

ovaj pise u telegramskom stilu

vidis ti necastive borbe moj brate

na ovaj spisak izginulih mogu da dodam moga pradjeda sa majkine strane Vasiljevic Branka-rastosnica.svaka ti cast na ovoliko podataka.

Na ovom mjestu umjesto ovog malog krsta treba biti pristojan spomenik sa imenima zrtava i pricom o zlocinu.
Mjestani Priboja sigurno znaju i imena onih koji su uradili ovaj zlocin. I njih treba ispisati na jedan sramni spisak.

pozdrav svima imam jednu veoma zanimljivu sliku.moga pradjeda u uniformi kraljevine(drugi svetski rat),nabavio sam sliku iz dervente od njegove cerke9djedove sestre)na slici od pozadi pise veoma izbledelim slovima jedva citljivim,lopare,30 artiljeriski puk,branko vasiljevic,ima jos nesto pise ali nisam uspio procitati,neznam koliko ima slika iz tog vremena ali veoma mi je drago sto sam uspjeo doci do necega takvog,dali neko zna nesto vise o tom puku?

e da da jos dodam da je moj padjed doticni o kome sam pricao odveden jedne noci izvesno posle rata od strane komunista i nikada mu se vise nije nasao trag,ni gde ubijen ni staje sa njim,ni dan danas nista konkretno,iza njega su ostala samo djeca jer mu je zena prije umrla.djeca su imala vojko(moj djed)9 godina i draginja 12 ili 13,koji su kasnije morali da idu u dom jer ni familija nije htjela da ih cuva,neznam iz kojih razloga,djed vojko je odveden u dom u sarajevo odakle je pobjegao u rastosnicu i kao djete je sam zivjeo u ocevoj kuci gdje se sam kao djete borio za zivot i opstanak,hvala bogu i danas je ziv i zdrav i ima naslednike koji brinu o svemu pa cak i da ispricaju ovakve uzase koje su komunisti radili.

Стварно је жалост и туга на овим недјелима !

Ево, земљак нашао сам неке податке о пуку твога прадједа, то је стање 1941.

У питању је 2. Армија Војксе Краљевине Југославије, а 30. пјешадијска дивизија ,,Осјечка,, :



п.с. још кад би могли видјети ту фотографију....

nije problem,nisam imao kod koga u derventi sada da skeniram sliku pa sam je slikao telefonom,cim prebacim na komp postavljam sa zadovoljstvom.

Svaka cast Mr. a i tebi Belegija. Jedva cekam da objavis sliku

Nego Mr. jel imas ti sta podataka o jedinicama na sirem prostoru Majevice?

Нема на чему, Забрђац може се по нешто пронаћи ! Ако немам потрудићу се да нађем ...
belegija-zavid хвала на фотографији !

nemam prijatelju cime da prebacim na komp,nemam kabla za telefon,sutra cu donijeti kabal od druga pa ce biti slika,imam neki blutut ali nece mi na ovaj novi tel,nemogu da nadjem ps suit za sonyericsson w20i

Пријатељу без журбе, кад буде биће !

lija ::

Na ovom mjestu umjesto ovog malog krsta treba biti pristojan spomenik sa imenima zrtava i pricom o zlocinu.
Mjestani Priboja sigurno znaju i imena onih koji su uradili ovaj zlocin. I njih treba ispisati na jedan sramni spisak.

Nazalost, najvise su se ubijale komsije medjusobno.
Najveca sramota srpskog naroda koja se ikad desila.

Mr. Majevica

Zabrdjanski cetnici su pripadali jedinici iz Cadjavice kojom je komandovao Drago Anicic ali nigdje nisam mogao da nadjem tacan naziv i velicinu formacije. Da li je bila ceta, bataljon, odred. Vrlo je moguce da je pripadala i Semberijskoj brigadi.

evo fotke koje sam davno obecao

Брво пријатељу !

ovaj sto ima slovo b je moj cukundjed Branko Vasiljevica da njega je njegov rodjak Risto Vasiljevic

ПРИПАДНИЦИ ПОСЛЕДЊИХ ПОСЛЕРАТНИХ ГРУПА 1945 – 1957
Мајевички корпус

- Алексић М. Ђојо, борац Мајевичког корпуса, из Мезграје код Угљевика, убијен 1947.
- - Антић М. Душан, борац Мајевичког корпуса, из Пељаве код Угљевика, убијен 1947.
- - Анчић Ј.Драго, борац Мајевичког корпуса, из Чађавице код Бијељине, убијен 1947.
- - Арсеновић Д. Љубо, борац Мајевичког корпуса, из Чађавице код Бијељине, убијен 1949
- Арсеновић Цвико, борац Мајевичког корпуса, из Чађавице код Бијељине, убијен 1949.
- - Бабић П. Благан, борац Мајевичког корпуса, из Растошнице, убијен 1948.
- - Бањичић Ц.Драго, ком.чете. у Мајевичком корпусу, убијен 18.2.1947.
- - Божић Миљен, борац Мајевичког корпуса, из Пирковца код Лопара, убијен 1946.
- - Василић Андрија, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1946.
- - Вујачић Душко, поручник Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20. јануара 1946.
- - Гаврић Т. Неђо, борац Мајевичког корпуса, из Пукиша код Брчког, убијен 1946.
- Гаврић Г. Тришо, борац Мајевичког корпуса, из Чађавице код Бијељине, убијен 1947.
- Гаговић Ђ. Милан, борац Мајевичког корпуса, из Пукиша код Брчког, убијен 1946.
- Гаговић Ђ. Мико, борац Мајевичког корпуса, из Пукиша код Брчког, убијен 1946.
- - Гајић Гајо, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20. јанурара 1946.
- - Гигић К. Ранко, борац Мајевичког корпуса, из Пукиша код Брчког, убијен 1946.
- - Дамјановић Стево ,,Леко,, командант Мајевичког корпуса, убијен крајем 1945.
- - Делић Ђ. Саво, борац Мајевичког корпуса, из Пељаве код Угљевика, убијен 1947.
- - Деспотовић Томо, борац Мајевичког корпуса, из Слијепчевића код Брчког, убијен 1946.
- - Ћокић К. Бранко, борац Мајевичког корпуса, из Растошнице, убијен 1946.
- Ђокић В. Душан, борац Мајевичког корпуса, родом из околине Брчког, убијен 1948.
- Ђокић Р. Ђока, борац Мајевичког корпуса, родом из околине Брчког, убијен 1946.
- Ђокић Н. Марко, борац Мајевичког корпуса, из Поточара код Брчког, убијен 1946.
- Ђокић Т.Славко, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- Ђокић В. Момчило, борац Мајевичког корпуса, родом из околине Брчког, убијен 1948.
- - Ђурић Р. Млаћен, борац Мајевичког корпуса, из Милина Села, убијен 1946.
- - Еркић Л. Милош, ком. Тузланске бригаде, из Пожарнице код Тузле, убијен 13.2.1946.
- - Илић Ј. Цвико, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1946.
- - Јакшић Т. Милан, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- - Јањић М. Неђо, борац Мајевичког корпуса, из Пукиша код Брчког, убијен 1946.
- - Јевтић Ж.Микајло, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1948.
- Јевтић Миљо, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1947.
- - Јевтић Ј. Владо, борац Мајевичког корпуса, из Мезграје код Угљевика, убијен 1946.
- - Јешић М.Неђо, борац Мајевичког корпуса, из Тутњевца код Брчког, убијен 1946.
- - Јовановић Милорад, борац Тузланске бриг. Мајевичког корпуса, убијен фенруара 1946.
- - Јовић М. Живан, борац Мајевичког крпуса из околине Брчког, убијен 1946.
- - Јовић П. Обрен, борац Мајевичког корп. из околине Брчког (Дубравице) убијен 1946.
- Јовић П. Станко, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- Јовић П. Стојан, борац Мајевичког корп. из околине Брчког (Дубравице) убијен 1946.
- - Јосиповић Војин, ком. батаљона Мајевичког корпуса, убијен 1946.
- - Кевић Станко, борац Мајевичког корпуса, убијен 18. фебруара 1947.
- Керовић (Тешић) Дејан, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20.1.1946.
- Керовић С. Драго, борац Мајевичког корп., погинуо са војводом Керовићем 20.1.1946.
- Керовић Митар, борац Мајевичког корпуса, погинуо са војводом Керовићем 20.1.1946.
- Керовић Радивоје, командант Мајевичког корпуса, погинуо на Мајевици 20.1.1946.
- - Кићић П. Никола, борац Мајевичког корпуса, из Љељенче, убијен 1947.
- - Којић С. Стокан, борац Мајевичког корпуса, из Сандића код Брчког, убијен 1946.
- - Костадиновић Будимко, борац Мајевичког корпуса, убио га брат, јанурара 1946.
- Костадиновић Живан, борац Мајевичког корпуса, убио брата и себе јануара 1946.
- - Крстић Јован, борац Мајевичког корпуса, убијен маја 1947.
- - Лазаревић Бошко, борац из села Драгаљевац код Бијељине, убијен 1946.
- - Лазаревић Ж.Срећко, борац Мајевичког корпуса, из Тобута код Брчког, убијен 1947.
- - Лазић Б. Момчило, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- Лазић П. Никола, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- Лејић В. Божо, борац Мајевичког корпуса, из Љељенче, убијен 1946.
- - Лукић П. Дико, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- - Лукић Л. Милан, борац Мајевичког корпуса, из Поточара код Брчког, убијен 1947.
- - Лукић В. Стево, борац Мајевичког корпуса, из Љеченче, убијен 1946.
- - Максимовић Б.Перо, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1947.
- - Марић Ј. Јово, борац Мајевичког корпуса, из Миросавца, убијен 1946.
- Марковић Ј. Вукашин, борац Мајевичког корпуса, из Љељенче, убијен 1946.
- Марковић Јован, борац Мајевичког корпуса, убијен јануара 1946.
- - Марковић Панто, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20.1.1946.
- Марковић П. Еисто, борац Мајевичког корпуса, из Милина Села, убијен 1947.
- - Матковић С. Лазо, борац Мајевичког корпуса, из села Љељенче, убијен 1946.
- - Мијатовић Г. Мило, борац Мајевичког корпуса, из Мезграја код Угљевика, убијен 1947.
- - Милатић Перо, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20. јануара 1946.
- - Миљеновић Душан, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20.1.1946.
- - Митровић Н. Ђојо, борац Мајевичког корпуса, из Сандића код Брчког, убијен 1946.
- Митровић П.Ђорђан, борац Мајевичког корпуса, из Пожарнице код Тузле, убијен 1949
- - Митровић Р. Цвјетко, борац Мајевичког корп., из Мезграје код Угељвика, убијен 1946.
- Мићановић Ј. Мићо, борац Мајевичког корпуса, из Пирака код Брчког, убијен 1947.
- Мићић Душан из Власенице, био у Церско Мајевичкој групи, убијен 1946.
- Мићић Р.Јован, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1946.
- - Мокић Л. Будимир, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1946.
- - Нешковић Петар, борац Мајевичког корпуса, убијен 18. фебруара 1947.
- - Николић Т. Данко, борац Мајевичког корпуса, из Мезграје код Угљевика, убијен 1946.
- - Обреновић М. Драго, борац Мајевичког корпуса, из Пељаве код Угљевика, убијен 1947
- Обреновић М. Јован, борац Мајевичког корпуса, из Пељаве код Угљевика, убијен 1947.
- - Пајић М. Жарко, борац Мајевичког корпуса, убијен 1946. на Вучјаку
- Пајић Н. Неђо, борац Мајевичког корпуса, из Кореташа, убијен 1946.
- - Панић Н. Живан, борац Мајевичког корпуса, из села Прибој , убијен 1946.
- Панић Мићо, борац Мајевичког корпуса, убијен 18.2.1947.
- - Перић М. Ристо, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1946.
- Перић П. Мика, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- - Петровић М. Милош, борац Мајевичког корпуса, из Растошнице, убијен 1946.
- - Петровић М. Петар, борац Мајевичког корпуса, из Трњака код Брчког, убијен 1947.
- - Поповић Л. Драго, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1946.
- - Поповић Б. Момчило, борац Мајевичког корпуса, из Крбета, убијен 1946.
- - Продановић П.Боро, борац Мајевичког корпуса, из Тобута код Брчког, убијен 1949.
- - Рикановић Б. Марко, борац Мајевичког корпуса, из Милина Села, убијен 1947.
- - Савић Н. Гојко, борац Мајевичког корпуса, из Тобута код Брчког, убијен 1947.
- Савић С. Дико, борац Мајевичког корпуса, из Пирковца код Лопара, убијен 20.1.1946.
- Савић Миливоје, борац Мајевичког корпуса, из Пирковца,убио се у окружењу 20.1. 1946
- - Савић М. Томо, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- Савић В. Цвијан, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20. јануара 1946.
- - Седларевић Р. Ђорђе, борац Мајевичког корпуса, из Малешевца, убијен 1946.
- Седларевић И. Марко, борац Мајевичког корпуса, из Миросавца, убијен 1946.
- Седларевић И. Мићо, борац Мајевичког корпуса, из Миросавца, убијен 1946.
- Секулић М. Војин, борац Мајевичког корпуса, из Љељенче, убијен 1946.
- Секулић М. Јефто, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1946.
- - Симеуновић А.Војо, борац Мајевичког корпуса, из Пожарнице код Тузле, убијен 1949.
- Симикић Ж. Душан, борац Мајевичког корп, из Пирковца код Лопара, убијен 18.1.1946
- Симикић С. Јоцо, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1947.
- Симић Ђ.Видак, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1947.
- - Симић П. Ђојо, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- Симић Т. Јово, борац Мајевичког корпуса, из Колимера, убијен јула 1949.
- - Симић Ђ. Пајо, борац Мајевичког корпуса, из Сандића код Брчког, убијен 1946.
- - Симић Славко, борац Мајевичког корпуса, из Тобута код Брчког, убијен 1954.
- - Стајић И. Милан, борац Мајевичког корпуса, из Чађевице код Бијељине, убијен 1946
- - Стевановић Јован, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- - Стевановић Рајо, борац Мајевичког корпуса из околине Брчког, убијен 1946.
- - Стојановић Неђо,,Крвави,, борац Мајевичког корпуса, убијен јула 1949.
- Тадић Неђо, борац Тузланске бриг.Мајевичког корпуса, убијен фебруара 1946.
- - Тејић Вајо, борац Мајевичког корпуса, из Трњака код Брчког, убијен 1947.
- Текић К. Драго, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1948.
- Текић М. Душан, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- - Тојић Т. Данило, борац Мајевичког корпуса, из Липовице, убијен 27. јануара 1946.
- Томић Д. Велимир, борац Мајевичког корпуса, из Ражљева код Брчког, убијен 1946.
- - Томић И. Ђоко, борац Мајевичког корпуса, из Корените, убијен 1946.
- Томић Д. Петар, борац Мајевичког корпуса, из Ражљева код Брчког, убијен 1946.
- - Тришић В. Петар, борац Мајевичког корпуса, из околине Брчког, убијен 1946.
- - Ћетковић С. Петар, борац Мајевичког корпуса, из с. Дубница (Калесија), убијен 1947.
- Ћирковић М.Васо, борац Мајевичког корпуса, из Сандића код Брчког, убијен 1946.
- Ћирковић М. Душан, борац Мајевичког корпуса, из Сандића код Брчког, убијен 1946
- - Филиповић М. Срећко, борац Мајевичког корпуса, из Лукавице, убијен 1946.
- - Чембић Ц. Славко, борац Мајевичког корпуса, из Љељенче, убијен 1948.
- - Чордић П. Мико, борац Мајевичког корпуса из Чађавице код Бијељине, убијен 1947.
- - Шакотић Неђо, борац Мајевичког корпуса, погинуо са Керовићем 20. јануара 1946.

Drago Tokić komandant Obriježanskog četničkog odreda.
Ubijen nakon neuspjelih hajki na Orloviću 1946.godine.Sa još dvojicom,takodje ubijenih četnika dovučen i za opomenu narodu izložen u S.Polju,na mjestu sadašnje crkve.Nakon nekoliko dana njihova tijela su bačena u jarugu gdje se nalazi sadašnja fazanerija takođe u S.Polju,i tu bez ikakvog obilježja zakopana.
Izvor je moja baka inače rodjena sestra Drage Tokića
Toliko o režimu naše bajne Jugoslavije.

Mare ::

Vojko Nikolić je povjerovao na riječ da će se normalno odnositi prema ratnim zarobljenicima i već 13 maja 1945 godine dovode svoje ljude i preda se .
Matija ih razoruža i rasporedi u grupama od po 10 po kućama . Vojka svežu i sprovedu u "Štok" zatvor u Tuzli  , a poslije nekoliko dana sve vojkine ljude poubijaju , a najviše ih je ubijeno na Petrovića Brdu u Priboju . Vojku Nikolića su izveli na Gradinu u Tuzli i strijeljali . Zna se da je ovdje u Priboju pobijeno 83 ili 84 zarobljenika , a neki tvrde daih je bilo 86 i da su dvojica ili trojica uspijeli da pobijegnu . Većina od tih ubijenih zarobljenika imali su ispod 20 godina i bili su mobilisani samo par mjeseci prije pogibije . LJudi govore da je od njih 21 bio jedinjak sin i da su te kuće zatrte .

http://www.majevicaonline.com/2016/05/lopare-otkriven-spomenik-na-petrovica-brdu/



U Priboju na Petrovića brdu 29. maja 2016. godine otkriven je i osvećen spomenik postradalima mladićima krajem II svjetskog rata. Osvećenju su prisustvovali načelnik opštine, predsjednik skupštine, narodni poslanik, predstavnici boračke, rodbina postradalih mladića i mještani.



Postradali mladići bili su pripadnici četničkog odreda koji su se predali pred kraj rata, a partizani su ih zarobili i nakon nekoliko dana poubijali iako je bilo garantovano da im se neće ništa desiti ako se predaju. Na Petrovića brdu pobijena su 84 zarobljenika, većina od tih ubijenih zarobljenika imali su ispod 20 godina i bili su mobilisani samo par dana prije pogibije.

Opština Lopare finansijski je podržala izgradnju ovog spomenika.