Krvne grupe i ishrana...

Табеле и текст за ову тему послао наш члан Vedran Wof

Citat :

“O” krvna grupa, koju pogrešno zovu – nulta, umesto O grupa, najstarija je od svih ostalih – A, Be i A-Be. Ispostavilo se da ljudima koji je imaju (tačnije – koji joj pripadaju), najviše prija meso i određeno povrće, i nešto malo voća koje nije kiselo. To je pojednostavljena verzija stvari, ali sadržava suštinu. U jednom trenutku sam to potpuno osvestio i počeo tako da se hranim. Dakle, izbacio sam u potpunosti hleb (nutk’o sam se sa sto vrsta - makro, trtemrte, graham, raženi, bio-hleb, beskvasni...), testo, brašno (svako), kukuruz i krompir, koji mi nikada i nisu prijali, pored još davno izbačenog mleka i već duže prokazanog šećera (bilo kakvog, pa i smeđeg), a zadržao se na dinstanom mesu, lakom povrću, “čistim salatama od svežeg povrća” i jabukama, ananasu, šljivama i smokvama, kao i bundevi i rogaču, te unekoliko - orasima, lešnicima i bademima. Za deset dana neosetno sam istopio 5kg viškova u vidu sala, toksina i vezane vode, nakupljene 12-o časovnim poslovima u stolici, i krompirom-brašnom... otežanim metaboličkim procesima, i sjajno se osećao i još se tako osećam, hvala na pitanju... Dobro, ja sam postupke detoksikacije i mršavljenja izvodio već mnogo puta, i znam to da uradim na bar pet načina, ali ova “tehnika” mi je išla najlakše od svih do sada, a i sve vreme sam optimalno sit, izuzetno lakog i mirnog stomaka. Dakle, evo kako izgleda priprema jednog mog obroka:
Pošto smo rekli da jelo mora biti brzo pripremljeno, a to znači za 20-30 minuta, onda po ulasku u kuhinju prvo stavljam posudu sa malo vode (3-5dcl) na tihu vatru (ja imam plin, pa to sve ide brzo), i odmah u nju ubacim meso (100-300gr), seckano ili mleveno (to je obavio mesar; najbolje je uzeti jagnjetinu, junetinu ili divljač /„preferiram“/, a piletinu, ćuretinu, pačetinu i zečetinu samo ponekad). Dok voda ne proključa, uvežbanim pokretima brzo operem i uz pomoć dobrih nožića i guljača očistim i iseckam, recimo, nešto brokolija, korena celera, peršuna, paštrnaka, šargarepe, list-dva kupusa, ili kelja, par čenova belog luka i manju glavicu crnog luka. Čišćenje, pranje i seckanje prvo sprovodim na (tvrdom) korenju, i odmah ga ubacujem u šerpu, koju svaki put zatvorim. Meko povrće dolazi na kraju, i biva van vode, kuvajući se na pari, jer prosto leži na mesu i korenju koje voda jedva da pokriva, a ono što baš i ne mora da se kuva ubacim kad je sve gotovo (lišće sveg korenja – ništa se ne baca, to je greška!). Kad korenje smekša, najbolje do nivoa „al dente“, stvar je gotova. So i ulje (upotrebljeno samo u slučaju da je meso „krto“, inače ne treba ni ulje) dodajem tek kad je hrana u tanjiru, i to samo malo. To sam sâm smislio - kada se so stavlja u lonac, onda se ona uvuče u hranu, i mi ćemo samo malo od nje osetiti, a mnogo je uneti. Ovako, kada hranu umereno posolimo pre samog posluženja, so ostaje na površini, i - koliko je ima toliko i draži jezik. Pored toga, so pri kuvanju razara hranu pre vremena, i fizički i hemijski, i stvara neka poznata i nepoznata, ne baš blagotvorna jedinjenja... Što se tiče ulja, ako koristimo ono kvalitetno (a samo takvo bi i trebalo da koristimo), kakvo je recimo maslinovo, hladno ceđeno, onda je gre’ota takvu blagodat urnisati kuvanjem (pečenjem). Najbolje je dodati ga na hranu u tanjiru. I njega će biti u maloj, ali dovoljnoj količini (za osetiti), što je bolje nego da natopi namirnicu, a potom i nas. Liposolubilni elementi, kakav je recimo (pro)vitamin A, imaće dovoljno vremena da se rastvore u stomaku. (Kod dijetiranja, treba škrtariti na ulju, ili ga sasvim izbegavati, dok ne potrošimo naslage masti, i držati se ovde napisanog patenta, sa mesom ili bez njega (može – alge, ili riba), a dole spomenute verzije sa heljdom, pasuljem itd, ostaviti za kasnije; pad šećera ili slabost regulisati jabukama, ili suvim šljivama i smokvama /umereno!/.) Stvar sa začinima stoji slično– i njih, u glavnom, treba sipati ili na samom kraju kuvanja, ili tik pre konzumacije. Moj ljubljeni biber sam izbacio, jer ne valja za O grupu, ali zato ne štedim na kariju i alevoj paprici (i slatkoj i ljutoj; alev je na persijskom – crveni, plameni), što je - pored svežeg lišća korenja, lista koprive, majkine dušice, koreandera, ruzmarina, majorana, susama itd. - sasvim dovoljno. Gotovu hranu sipam u veću, hladnu posudu i mešam par minuta, a potom manju količinu naspem u tanjir netom izvađen iz frižidera, ili je, u hladnom periodu, iznosim na terasu gde se očas ohladi. Sve u svemu, za najviše pola sata od trenutka kada sam kročio u kujnu, ja srčem i žvaćem!
Isti patent se može primeniti i - za verziju sa ribom (sve vrste su blagotvorne, a od morskih živuljki treba izbegavati hobotnicu, kavijar i školjke, dok su alge izvrsne), ili - sa ugljenim hidratima, za šta su prihvatljivi – heljda, proso, ječam ili pirinač (nikako ovas /tj. zob/, pšenica u zrnu, ili u obliku testa, griza, brašna, hleba..., niti kukuruz...), a tako isto i - u slučaju biljki koje imaju i proteine: kao odlične vode se – pasulj (sitni beli, azuki, tetovac..., ili druge vrste pasulja /osim onog tamno crvenog i sočiva/), potom bob i grašak. Vode kod ovog zrnevlja mora biti dovoljno, a vatra tiha, da ne bi zagorelo.
Stvari koje, pored već spomenutih, svakako treba izbeći su: krompir, patlidžan, prokelj, potom pečurke (čak i čuvene šitake), kikiriki, mak, sva ulja osim maslinovog i lanenog /smatram da je i bučino dobro/, mleko i mlečni proizvodi (možda može malo kozijeg mleka i sira), a od nepoželjnog mesa tu su – svinjetina i guščetina, kao i sve mesne prerađevine sa aditivima... (Univerzalno pravilo o tome šta valja izbaciti iz upotrebe odnosi se na svu industrijsku hranu, pogotovo na onu (99,99%) „posoljenu“ raznim konzervansima, veštačkim i sumnjivo prirodnim bojama, mirisima i ukusima, pojačivačima ukusa i emulgatorima... Jedna od stvari kojih se svakako treba osloboditi jeste upotreba univerzalnih začina (nekoliko je najpoznatijih), koje gotovo 100% porodica drži u kući kao neizostavni dodatak jelima, spravljenih tako da zagarantovano obezbeđuju sjajan i poznat ukus /na šta se kod najveće većine ljudi svodi definicija dobre hrane/. Čitanjem sadržaja, videćemo da onoga što se sa tim proizvodima u vezi reklamira kao dobro, korisno..., a to je sušeno povrće, ima od 8-15%, dok ostatak čine – skupo plaćena so i magični natrijum glutaminat /obično u istom procentu kao i sušeno povrće/, za koji se niko i ne pita šta je /baš kao i u slučaju „praška za pecivo“, famoznog belog praha koji će domaćice, poput nekih nerazumnih kulinarskih narkomanki, koristiti pored svih ostalih sličnih misterioznih špecija sve i da im pokažete doktorat o njegovom hemijskom sastavu i uticaju na fiziološke funkcije/. Pa dobro – šta je natrijum glutaminat? Natrijum glutaminat je hemikalija koja vam nadražuje jezik, i zove se još i – pojačivač ukusa, što će reći - laže vas, odnosno – u dodiru sa nervnim završecima u jeziku izaziva neprirodno jak organoleptički utisak, tj. ukus. Ja to zovem Bogohulna rabota!)

Naravno, ne moramo se držati predloga (brze) ishrane za „sektu“ O grupa k’o pijan plota, ali stvar je izvrsna, jako blagotvorna i svako sa O krvnom grupom, ko može da je primenjuje, dobro će sebi činiti, upravo u meri u kojoj uspe. Takođe, smatram da je preterano razmišljanje o hrani i zdravlju – nezdravo!, kao i insistriranje na doslednosti uvek i u svakoj situaciji.
Prijatno i srećno!

PS – možda nešto napišem i za ostale grupe; a, ko želi, može sam da istražuje - ima raznih knjigâ o ishrani po krvnim grupama; što se njih tiče, postoje izvesna nepodudaranja pa i suprotnosti, kao i neistine, tako da smatram da ne zaslužuju potpuno i bespogovorno uvažavanje... Valja se držati osnove i istraživati.

ADDENDA:
Vegeta: so, sušeno povrće 15,5% (šargarepa, paštrnak, luk, celer, peršunov list), začini, šećer, boja (riboflavin), kukuruzni skrob, pojačivači ukusa – mononatrium glutaminat i binatrium inozitat
Bag: sušeno povrće 15%, so do 55%, natrium glutaminat (E621) do 15%
Kulinat: so do 60%, sušeno povrće 14%, pojačivač ukusa E612 do 14%, E635, dekstroza, začini i prirodna boja E101(i) 0,03%
Začin C: so, šećer, pojačivač ukusa natrium L glutaminat, sušeno povrće minimum 8% (peršunov list, celerov list), biber, prirodne boje – riboflavin i kurkumin
Dakle, iz priloženoga se da videti da je „fora“ u čarobnoj hemiji, a ne u sušenom povrću. Uzmite samo sušeno povrće i dodajte ga u vašu supu, uz so i začine, upravo onoliko koliko ga realno biva u dozi nekog od čudotvornih proizvoda sa spiska koji inače sipate, i videćete da je supa „bljutava“ u odnosu na onu koju „oplemenjujete“ kritikovanom smešom. Ako, pak, u istu takvu supu dodate, u prikladnoj proporciji, samo natrijum glutaminat, ili slično sranje sa liste E612-621 i ostalih „E“ listâ, onda će supa biti „izvrsna“! Prema tome, sušeno povrće je tu samo kao pokriće za hemijsku supstancu koja će vas prevariti i zatrovati. Tako vi skupo plaćate so, mrvicu sušenog korenja i mrvičicu začina, a uz to kupujete otrov i prevaru! Ja to zovem – kriminalni akt, ne znam za vas...