Cijena šljive još nije poznata

07. 08. 2010

PRESS

standard: Samo kvalitetne sorte mogu da se izvezu u Rusiju koja je i glavni kupac na našem tržištu
Cena šljive još nije poznata

I ove godine proizvođači šljive zavise od dobre volje hladnjačara i otkupljivača, koji uglavnom čekaju poslednji momenat za otkup

Ostalo je još oko nedelju dana do početka intenzivne berbe šljiva u Srbiji. Cena se još ne zna iako se spekuliše da će se kretati između 25 i 40 dinara po kilogramu, u zavisnosti od sorte i kvaliteta.

Oni malo optimističniji procenili su da će šljiva biti i skuplja, rukovodeći se činjenicom da su proizvođači „čačanske rane" dobijali i 100 dinara za kilogram. Berba ranih sorti šljive nedavno je završena, a sav plod je otišao za Rusiju.

- Ohrabruje činjenica da su proizvođači ranih sorti šljiva tako dobro prošli. Ono što međutim treba znati je da izvoznici za Rusiju traže kvalitetnu šljivu, određene sorte. S obzirom na to što kod nas dominira sorta „stenli" koja nije ni dobra kao stona ni kao industrijska, ne treba imati prevelika očekivanja. Biće dobro ako šljiva bude koštala oko 25 dinara - tvrdi za Press profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu Miladin Ševarlić.

On kaže da je rod ove godine ugrožen, što zbog kasnih prolećnih mrazeva, što zbog intenzivnih padavina, pa čak i grada i to uglavnom na područjima gde se uzgaja šljiva.

Mraz uništio stenlejku

- Rod će sasvim sigurno biti nešto manji nego prošle godine, ali to neće uticati na cenu. Na nju će najviše uticati potražnja za šljivama iz inostranstva. U Rusiju se na primer mogu izvesti samo kvalitetne sorte i to sa peteljkom. Za „stenlejku" koja dominira u Srbiji zbog toga što je najotpornija na šarku, opaku bolest šljiva, to nije slučaj. Ona nije tako cenjena, a i ne postoji tolika potražnja za njom - tvrdi Ševarlić.

Nekad i sad / Rodila „rodna"

Ove godine ću imati oko 60 tona šljiva sa 2,5 hektara. Prošle godine sam prokrčio „stenlijku" jer se ne isplati gajiti je, i da bih sebi olakšao posao. Za jedan hektar šljive sa celokupnom infrastrukturom uložio sam tadašnjih sedam hiljada maraka. Danas, podizanje šljivika na istom hektaru košta oko šest hiljada evra. Još je jedna razlika između prošlosti i sadašnjosti. Nekada su veliki državni sistemi slali svoje stručnjake da obilaze naše šljivike. Zajedno smo ih pratili i stalno bili u kontaktu i otprilike znali cenu, barem neko vreme unapred. Sada to više ne postoji - kaže Baštovanović.
Srbija ima oko 42 miliona stabala, što odgovara površini od oko 150.000 hektara.


Istovremeno, u ukupnoj strukturi svih rodnih stabala pod voćem, šljiva apsolutno dominira i to sa udelom većim od 50 odsto. Mora se istaći da prinosi značajno variraju u zavisnosti od klimatskih faktora i sortimenta, i još kada se uzme u obzir i činjenica da je domaća šljiva u dužem periodu izložena masovnom napadu virusa šarke, to značajno govori o tome koliko je nestabilna situacija u proizvodnji šljive u zemlji.

Ševarlić tvrdi da je budućnost proizvodnje šljive vezana za mogućnost plasmana u izvozu, koji je uslovljen kvalitetom i standardima koji se moraju ispuniti, što bi trebalo da bude i dugoročni cilj i opredeljenje srpskih proizvođača šljive.

Čekaju da šljiva propadne

Višedecenijski proizvođač šljive iz Zminjaka u Mačvi, Aleksandar Bata Baštovanović, kaže da su i ove godine proizvođači šljiva, pa i sveg ostalog voća, u nemilosti otkupljivača i hladnjačara.

- Još uvek ne znamo otkupnu cenu. Berba „čačanske rodne" je već počela. To je uglavnom ona šljiva koja je za izvoz u Rusiju. To znači da mora da ima određeni kvalitet i standarde, ali do sada u našem kraju niko nije istakao cenu. Videćemo šta će biti, a prema dosadašnjem iskustvu ne verujem da će otkupna cena preći 25 dinara po kilogramu. Ipak, hladnjačari su čak i preterano obazrivi u isticanju cena pre berbe. Nekad sačekaju da plod počne da truli i tek onda, kada su proizvođači u panici, oni izađu sa neverovatno niskom cenom. Da ih nije sramota, verovatno bi ih uzeli i džabe! - kaže Baštovanović.

(L. V. K.

http://www.pressonline.rs/sr/vesti/Agrar/story/128521/Cena+
Da li će i naše voćare ogrijati sunce ???