prvi srpski ustanak

ajmo malo o prvom srpskom ustanku i desavanjima u tom periodu na majevici ako neko nesto zna o tome

dragi moji zemljaci jel zna neko nesto o praviteljstvujusem sovijetu?o prvoj srpskoj skupstini?

belegija-zavid ::

dragi moji zemljaci jel zna neko nesto o praviteljstvujusem sovijetu?o prvoj srpskoj skupstini?

Почетак свеобухватнијег разматрања и решавања уставног питања у Србији датира од времена Првог српског устанка, када се рађа идеја о изградњи (нове) државне власти у устаничкој Србији. Суштински, кроз то питање се решавао однос између Карађорђа и осталих нахијских војвода, ко је и на који начин требао да представља и врши власт.

Први документ који је требао да уреди ово питање је нацрт уредбе о Правитељствујушћем Совјету и беседа којом је нацрт био пропраћен, а које је припремио Божа Грујовић, који је касније постао први секретар Совјета. Правитељствујушћи Совјет био је замишљен као централни орган власти који би делио власт са врховним вождом. Скупштина на којој је основан Правитељствујушћи Совјет одржана је 28. августа 1805. године у селу Борку. На скупштини није усвојен ни нацрт уређења Совјета, како га је замислио Божа Грујовић, нити је прочитана његова беседа. Тај први Правитељствујушћи Совјет према својој функцији био је врста владе.

Питање уставног уређења поставило се тада још два пут, кроз уставне акте из 1808. и 1811. године. Акт из 1808. године је заједнички акт Карађорђа и Правитељствујушћег Совјета и садржи две одредбе. У првој се признаје Карађорђе Петровић као врховни Господар (Вођа), док се у другој утврђује да ће Карађорђе издавати заповести преко и у договору са Совјетом. Исти смисао је имао и други акт, из 1811. године. Правитељствујушћи Совјет, према акту из 1819. године је истовремено влада састављена од попечитеља (министара) и Велики суд или Велики Вилајетски (Народни) суд. Попечитељи нису били чланови суда и обрнуто.

После слома Првог српског устанка Србија је била пашалук у оквиру Турског царства (у коме је Милош Обреновић владао депспотски не пристајући на било какво ограничење власти), да би 1830. године Турска под притиском Русије, султановим хатишерифом признала унутрашњу самосталност (аутономију) Србије. Хатишерифом је установљен и Савет народних већа који је требао да дели власт са Милошем, али се он тога није придржавао. То је довело до (старешинске) буне, познате по њеном вођи сердару Милети Радојковићу, као Милетина буна. Главни захтев је био да кнез Милош донесе Устав, што је он прихватио. Тако је, на Сретење, 15. фебруара 1835. године у Крагујевцу донет Први српски Устав (Сретењски Устав).

са http://www.zakonik.rs/istorija/uis.html.

sa obzirom da u toj skupstini su svi posjedovali pecatnike,dali neko zna pravi izgled,ja sam gledao nacrte ali me interesuje orginal dimenzije i legura od koje su pravljeni,i dali je nekada izdavana neka spomenica na prvi srpski ustanak?mnogo bi mi znacilo da to saznam.trazio sam po netu i u muzeju u bijeljini ali nista konkretno,ni dali ima gdje original pecatnik da se vidi ni gdje se moze vidjeti.

са Википедије

Да ти нећеш шта да штембиљаш ?

to sam ja nasao,i da je bilo 12 pecatnika,koji nisu imali svrhu pecacenja dokumenata nego svrhu glasanja i na neki nacin ulaznica u skupstinu,ali nema nijednog originala pecatnika kao da je mit a ne istina,cuo sam da bi jedino moglo mozda da se nalazi u rusiji ali i to je nepouzdano,i jel neko od karadjordjevica davao neku spomenicu na to doba?

Mr. Majevica ::

са Википедије

Да ти нећеш шта да штембиљаш ?

hahaha ne ne ,nego imam nesto zanimljivo sto mi mnogo znaci pa da vidim jesam li mozda jedinstven

Како је кренуло, изгледа да јеси

f

malo bolje od ovoga crteza hehehe

Не знам шта да ти кажем ... Свака част ! Е то је Нешто ! Ови цртежи су изгледа ,,реконструкције,, изгледа печата...

pricao sam ja sa jednim jakim istoricarom o ovome,ovo je 99%spomenica na prvi srpski ustanak ali i ona je mnogo rijetka,jer je jos nisam nasao a trazim nesto slicno vec godinama.original nije 100%