На данашњи дан 12. марта 1943. у селу Божановићи код Калиновика, родио се Ђенерал и комадант ВРС Ратко Младић !
Младост и образовањеОца Ратка Младића, Неђу (1909-1945), убиле су усташе у близини Иван седла. Мајка Стана (1919-2003, девојачко Лалатовић), је сама подизала кћер Милицу (1940, удату Аврам), сина Ратка и сина Миливоја (1944-2001). Непосредно по Ратковом рођењу и мајка и отац су му оболели од тифуса, а и сам је био тешко болестан. Преживео је захваљујући италијанским војницима, који су га неко време лечили и снабдевали. Основу школу је завршио у родном месту. У то време изражава жељу да постане учитељ, док касније преовладава жеља да постане хирург.
Након основне школе, Младић одлази у Сарајево, где неко време ради као квалификовани металостругар у предузећу "Тито". Убрзо се предомишља и коначно се опредељује за касније животно занимање и креће за Београд где завршава Војноиндустријску школу у Земуну. У ЈНА ступа путем конкурса на Војну академију 20. октобра 1961. Завршава је са одличним успехом као шести у класи, а 27. септембра 1965. је примљен у активну војну службу ЈНА. Од септембра 1976. у 29. класи Командно-штабне академије похађа Центар високих војних вештина, гарнизон Београд, општевојни смер. Академију завршава 1978. као први у класи, са просеком 9,57.
Рана каријераРаспоређен је у 3. армијску област 27. септембра 1965., а своју командирску и командантску каријеру започео је у Скопљу 4. новембра 1965., као потпоручник и командир аутоматичарског вода 89. пешадијског пука. Априла 1968. постаје командир извиђачког вода; у мају 1970. постаје поручник, па капетан, капетан 1. класе. У чин мајора унапређен је 27. новембра 1974. када је постављен за помоћника команданта за позадину 87. самосталне пешадијске батерије. У периоду 1976-1978 похађа Командно-штабну академију, и по њеном завршетку одлази на службу у Куманово (Трећа армија), где постаје командант Првог пешадијског батаљона 89. пешадијске бригаде.
Чин потпуковника добија 25. децембра 1980. у Одељењу за оперативну наставу у Команди гарнизона Скопље.
Од 18. августа 1986. са чином пуковника постављен је за команданта 39. пешадијске бригаде 26. пешадијске дивизије (Трећа армија), у Штипу.
На школовање од годину дана одлази септембра 1986. као полазник друге класе КШШ ОЦ ВВШ ЈНА КОВ.
У Скопље је премештен 31. јануара 1989. у Команду Треће војне области, где постаје помоћник начелника Одељења за наставне послове. Одатле је 14. јануара 1991. премештен за помоћника команданта за позадину у Команди 52. корпуса, у приштинском гарнизону.
За начелника Одељења за ОПН (оперативно-наставне послове) 9. корпуса у гарнизону Книн (Војно-поморска област) премештен је 3. јуна 1991. а убрзо затим је унапређен за начелника Штаба (уједно и заменика Команданта штаба) 9. корпуса Војнопоморске области.
Наредбом Председништва СФРЈ 1/68 од 11. децембра 1991. добио је чин генерал-мајора.
Генерал Младић
24. априла 1992. потоњи ратни командант Војске Републике Српске Ратко Младић, ванредно је унапређен у чин генерал-потпуковника, а већ наредног дана постављен је за начелника штаба и уједно заменика команданта у Команди Друге војне области ЈНА у Сарајеву. На ту дужност ступио је 10. маја 1992. Дана 12. маја 1992. генерал Младић је одлуком Народне скупштине Српске Републике у Бања Луци, а на предлог др Радована Караџића, постављен за команданта Главног штаба Војске Републике Српске и на том положају је остао до 1996. Ратко Младић је редовно унапређен у чин генерал-пуковника 24. јуна 1994.
8. новембра 1996. године, указом тадашње председнице Републике Српске Биљане Плавшић, генерал Ратко Младић је смењен са места команданта Главног штаба ВРС и није именован за Начелника Генералштаба, под притсиком тзв. међународне заједнице и Хашког трибунала. Званично, војна каријера у ВРС му се завршава половином 1997. године, док незванично официр ВРС остаје све до пензионисања 7. марта 2002. када указом Председника Републике Српске "престаје професионална војна служба генерал-пуковника Ратка Младића."
Генерал Ратко Младић носилац је следећих ордена:
Орден за војне заслуге са сребрним мачевима,
Орден Народне армије са сребрном звездом,
Орден за војне заслуге са златним мачевима и
Орден братства и јединства са сребрним венцем.