Levisticum officinale - Selen

SELEN – Levisticum officinale Koch.


Narodna imena: ljupčac, jubček, lustik, luštrek, selin, trojenac, veleštika.
Hemijski sastav i upotreba

Selen je omiljena aromatična biljka. Delovi biljke aromatičnog ukusa i njihovo etarsko ulje koriste se u proizvodnji likera i konzervnoj industriji (karakterističan ukus Maggi kocke potiče od selena). Upotrebljava se etarsko ulje (Aetheroleum levistici radicis), koren (Levistici radix), plod (Levistici fructus), list (Levistici folium) a ređe zeleni izdanak (Levistici herba). Svi delovi biljke (i nadzemni i podzemni) sadrže etarsko ulje. Koren sadrži 0,5 – 1%, nadzemni deo sa zelenim plodovima 0,15–0,45 %, listovi 0,08–0,24 %, a zreli plodovi 0,8–1,5 % etarskog ulja. Najznačajnije je etarsko ulje dobijeno iz korena. Etarsko ulje se sastoji od ftalida (70 %), a osim toga sadrži još terpineol, karvakrol i seskviterpene.

Osim etarskog ulja koren sadrži i kumarine, šećer, kao i jabučnu, angeličnu i kafenu kiselinu. Koren selena je u mnogim farmakopejama oficinalna droga, jak je diuretik. Droga korena je važan sastojak čajnih smeša diuretika (Species diureticae), ali se primenjuje i u obliku tinktura. U narodnoj medicini se koristi protiv probavnih smetnji, poremećaja organa za varenje i disanje. Blagotvorno deluje na krvotok i rad bubrega. Listovi se koriste u domaćinstvu, kao začin i kao dodatak kupkama. Petrović (1883) navodi da je selen davan protiv žutice.

Parkinson (1640) ističe da su naši preci koristili bolje sorte selena, koje se danas ne koriste ili se retko koriste, isključivo kao začin.