Djecje igre i igracke iz proslih vremena

Kojih ste se sve igara igrali kad ste bili mali i sa kojim igrackama. Slusala sam od majke vrlo zanimljive price o lutki od slame ili cokotine-okomka od kukuruza, lopti krpenjaci, klisu i jos nekima.
Pa mogli smo malo obnoviti sjecanja na te davne igre, kojih vise nema ili su prava rijetkost.

E pa mi smo malo napredovali od vremena cototki
Igrali smo se svega sto nas je moglo dovesti do tuce..:D:D
Limuna i narandje,(lopova).. Partizana i Njemaca :D:D
Trule kobile, lastisa,olimpijade, zmire..Topograda.. Cak smo i pravili dimne bombe..:D izmisljali smo nekakve igre,lutkica se nisam nikad igrala, ali sam zato pravila belaj curicama sa kikicama i lutkicama..HAHAH, cak se sjecam kako su se skupljali papirici i salvete, haha ,kad se samo sjetim..

Ajd sad vi malo..!

Topograd je izumruo. To vise ne postoji. Ma kad vidim da se djeca igraju zmurke(zmire, zmure) prekrstim se.

Ja sam pravio vojnike od od zireva. Izvidjaci su mi bili bukovi zirevi. Od hrastovih zireva sam pravio ostale vojnike. Obojis sljem (kapicu) temperama, bojom po zelji, napravis noge i ruke, tj. ubodes par cackalaica i to je to, zabava do beskonacnosti.

A kad smo se trkali puzevima to je bilo ludilo. Dzaba puna kutija igracaka kad pocnu majske kise i trke puzeva:
Svom puzu zalijepis cijenu na kucicu, napises startni broj i ludilo pocinje. Svi poredamo puzeve na startnu liniju, motivises puza strukom trave na kraju staze(bokvica je bila provjereno dobra) i ako tvoj puz upravi, pobijedio si garant. Dok trka traje imas pravo, u slucaju da puz skrece sa staze, da ga rukom okrenes ka pravom smjeru, ali ako je puz planirao npr. lijevo dzaba ga ispravljas po sto puta. Takodje dirkanje travkom zadnjeg dijela puzevljevog stopala u cilju ubrzavanja kretanja puza bilo je dozvoljeno. Imam cak kod kuce i jednu fotografiju sa jedne od takvih manifestacija. Toliko sam volio ove zivotinje da mi je majka, svaki put kad se vraca iz prodavnice, donosila usput nadjenog puza. Sto nisam vise dijete...

Sinisa Gavric napravio smajser od drveta,a na cev stavio mamine viklere za kosu,bio ko original,svi se otimali da ko fol opalimo jedan metak.
Na ljepinom brdu pravili loge od granja i lisca,tu nam bila ko fol kuca indijanska,ili vec sta smo se igrali.
Sjecam se kada su deca bila podjeljena u loparama na "gornje, srednje i donje", poslije su srednji nestali, podelili se jedni u gornje a jedni u donje, cak je bilo i okrsaja.
Postojao je savez izvidjaca,i sve sto tamo naucimo primjenjivali smo u slobodno vreme u igri.
Ko fol prezivljavanje u prirodi,nosali motke i hvatali zmije,odali po reci i sumi,a danas deca sumu vide samo sa balkona.
Alen imao prvi skejtboard u loparama i nedugo zatim padne i slomi ruku,a ostali roditelji zabrane deci da pomisljaju na skejt.
Klikeri su bili u modi,moja deca danas neznaju kako se igraju klikeri.
Karte se igralo magaraca i tablica.
Citali se romani ko ludi,zagor i ciko,veliki blek,komadant mark,teks,alan ford, ....
Ljubisa Gudelj Vajin i Majo Stanislav Radic umesto knjiga nosilči romane u skolu i citali na casu,kaze nastavnica kako su dobri na predavanju,necuju se ko bubice.
Igrala se fota u nesto.
Pravili smo od ping-pong loptica dimne bombe,napunjene sumporom sa sibica,to je bilo pravo.
Iza stare skole bilo stovariste bele tehnike i ko zna cega jos,mi se provucemo ispod zice i poskidamo one plasticne trake sto omotavaju kutije,pa ih smotamo u rolnu,svezemo gumicom i stavimo u toplu vodu,tako se pravili federi u ruci pa nas kamara isla zbog toga kod direktora.
Pravile se pracke.
Od drveta pistolji,puske,macevi itd
Repusina bila ko maskirna kapa-(((
Ova danasnja deca nemaju pojma o igranju, oni su u dusi umrtvljena deca koja nemaju slobode da cine sta im je volja kao mi sto smo cinili.
Gledam danas po loparama deca samo idu u igraonicu,kazino i kladionicu,sav im se zivot svodi na to,od njih mogu biti samo debili.
Zalosno ali zaista niko ne pokrece savez izvidjaca u gradu koji je bio pokretac svega sto je bilo dobro i korisno za decu,a to bi sada bila prava stvar da deca malo zivnu i osete pravi zivot.

Kad Gnjica zaledi, hokeja smo igrali ko ludi, cak se desavalo da led pukne i kud koji mili moji... Sjecam se jednom , nestadose svi, osta sama ispod leda:D da ne bi Divne kravu da poji, ostala bi ukocena ispod leda..

Hokej se jedno vrijeme igr'o i kod ,,Shljunkare,, ispod zgrade. Valjda se ona barushtina zaledila, a nije bila duboka...

Wolfstein, a chija je ideja bila pravljenje ,,pracko-pushke,, i to je vjerovatno iz onog djechijeg filma ,,Rat dugmica,, ?

Igrao se hokej na vukosavackom jezercetu u zadruznom vocnjaku, i na kozjackom jezercetu pored puta u Radicima.
Aaaaa Mr. taman sam skontao sta sam zaboravio a ti mi rece,pracko-puske su legendarno oruzje loparske dece u to zlatno vreme,al smo batina dobijali zbog njih.
-((((

Svjedocim da su i u Priboju bile popularne tzv. puske cepare. Da nisu to te pracko-puske.

Tako nesto -(((

Te su puske bile statusni simbol u drustvu,gledalo se ko je napravio bolju,precizniju, koja moze vise bacit itd.

To je ovo sa slike! Kome se nisu ocrtali na licu svi zupci sa cepa - nije prosao nista.

Ја сам правио троколицу дрвену...
Нашо предњу виљушку од неког старог бицикла...
Онда узмем рецимо једну даску, пробушим рупу напријед и намонтирам ту виљушку, ал сам је скратио...
Онда позади сам направио, осовину и точкове од ћутука, рецимо узмем па изрежем кругове и пробушим их...
Набијем на осовину и тако исто напред ставим точак дрвени и горе гувернал од бицикла... ја кад то запургија низ башчу, сунце ти драго...
Напред сам направио и једну пречку ђе сам држо ноге...
Е онда са временом сам сватио да треба и кочница...
Подера све опанке кочећи...
И онда сам гледо рецимо како је то ријешено код дрвених кола, тако да сам на исти принцип и ја направио...
Узмем једну палију, закачим је испод и провучем шпагу до напред...
Тако сам уместо да винтам, кочио са том шпагом, повучем је и она палија стишће задње точкове...
Е онда сам дошо на идеју да би се могла направит и ножна кочница...
И значи пробушио сам озгор даску и протурио комад жељеза а на дну сам свезо ту штрањгу...
И како би троколица ишла ја би помало гуро ту жељезну шипку напред ногом а испод би затезала ту штрањгу, која је била свезана за палију која је притом притискала задње точкове... то је тако трајало неко време и онда би се та палија почела трошит, тако да су ми точкови знали се заблокират кад уђу у онај зарез ђе је истрошено...
Е онда сам ставио "АБС"
На ту палију која је притискала задње точкове сам заково ђонове од старих опанака...
То је било милина, сам пипнеш кочницу, одма стаје
Касније се све то са временом усавршавало...
Ја сад кад причам својој дјеци, они се задубе, слушају, па на крају ме питају ал нако озбиљно...
Тата а јесил игро око ватре као они у Африци

Pa ti si Baraba pravi konstruktor! Ideja je odlicna, nisu ni danas bolji ovi plasticni autici sto djeca vozaju. Moj rodjak je kad smo imali po jedno 3-4 godine imao tzv. bacaline biciklo na 3 tocka, koje je meni bilo pojam, jer ja nisam imala nikakvo

Ja sam se najcesce igrala igara koje sam sama izmisljala, a to je bilo nesto kao neka radnja filma, onda podijelim uloge i imena rodjaku i sestri, opisem im cega se igramo i sta koja uloga treba da radi i krenemo u akciju. Onda u samoj igri, ja im govorim sta oni jos treba da urade i da kazu. Za sebe sam uvijek birala najbolju ili nadredjenu ulogu.

Jednom prilikom kad su moji dosli iz CH (podrazumijeva se sa mnogo slatkisa), padne meni na pamet da bi bilo pametno da se tad igramo jednog djeda iz komsiluka i njegovog unuka, a naseg rodjaka. Djed je inace bio jako strog i galamio na unuka koji je zivio sa njim i babom, posto su roditelji bili u CH. Poenta igre je da djed ima sanduk u kome krije slatkise, pa ih unuk pokusava da ukrade, onda ga djed uhvati i sibne prutinom. Tom prilikom sam ja bila taj djed, kod koga su svi slatkisi i to sam se popela na kacu od 30 kazana gore sebi prostrla deku i citav dan se sladim, dok ovo dvoje "budalica" ispod traze i mole da im djed da bomboma , pa djed naravno ne da, ponekad im koju baci, a kad su puno dosadni i hoce kao da pokusaju da ukradu, jos dobiju prut preko ledja, a prut je bila siba od oko metar i po, tako da ih lako sa kace zakacim. Kad odose slatkisi, prestadosmo se mi igrati te igre, dosadila. Boze, ala sam bila zlocesta!

Lukava lija

Jaooo bre lijo Morali bi ono dvoje tebe sibom
Meni je tata pricao da se igrao na drvetu da voza auto, a cepicima od piva pravio vojsku.

Ko bi me mogao podsjetiti kako se igra ĆUŠA?
To smo igrali na odmoru ispred skole, a do skole usput trazili nabolju ćušu-kamen koji se šuta (majevickim riječnikom rečeno-ćuša)
Jednostavno, a ne mogu nikako da se sjetim detalja.
Neki dan sam se igrala s djecom (koja za tu igru naravno nisu nikad cula), tako sto sam sama smislila pravila slicna onim pravim.
I kako se igra NEBO?

igralo se KLISA I PALIJE kod goveda.Sa orasima koje dobijemo za oslobadjanje roditelja za OCE i MATERICE, igrali smo KUPE: naredjas 5 oraha u kupu i ako ovaj pogodi njegovi su, a ako ne daje svojih 5 oraha. U skoli smo igrali zanimljive geografije, pa sam jednom planinu na slovo P napisao PRLJUSA,i bilo je prihvaceno MARE samo da znas.

KUPE su se kod nas zvale KUĆE, dugo U.
A oni krupni orasi kojima se gadjalo su se zvali moraći.
Pored kuća igralo se i KOLA. Tu su svi igraci redali po jedan svoj orah jedan do drugog u liniju, pa smo ih gadjali i koji izlete nose se.

Mi smo se prije igrali partizana i Nijemaca, pravili pracke, luk i strijelu, igrali klikera i vise mi nista ne pada na pamet. Neki su se igrali sa auticima, a ja sam djevocice castio bonbonama i cokoladama. Uglavnom mi je bilo fino.

Ti mora da si bio na strani Nijemaca, ako nije bilo cetnika. Nesto si mi visestruko sumnjiv.

devojcice su igrale PILJAKA: to ti je ono sa kamencicima.A kad je klanje zimine nije bilo bolje lopte od naduvanog PRDALA: to ti je besika od krmeta koja se pomocu slamke naduva , veze kao balon koncom i nisi je mogao lako probusiti.

lija ::

Ti mora da si bio na strani Nijemaca, ako nije bilo cetnika. Nesto si mi visestruko sumnjiv.

Posto sam plav tip, bio sam uvijek na strani Nijemaca, a oni malo "zagorjeliji" su uvijek glumili neke partizane.
Naravno da sam ih ja uvijek svojim smajserom rastjerao jer oni su imali nekakve jeftine tandzare.

Evo zamisljam te sa smajserom

Ozbiljno sam imao "automat" od jelovine napravljen. U to vrijeme je to bilo moderno oruzje iako nisi nikoga mogao pogoditi, ali kazes trtrrrrrttttrrrr i onda viknes "lezi, pogodio sam te", a tvoj protivnik odgovori :" nisi, nisi me pogodio"...pa dok ti dokazes da jesi prodje pola dana...i onda odes na brzake kuci, pomazes sebi jednu krisku sa dzemom ili masti pa posolis i to sve u par zalogaja smazes, pa opet ajd' na "ratiste"...

wolfenstein ::

Sinisa Gavric napravio smajser od drveta,a na cev stavio mamine viklere za kosu,bio ko original,svi se otimali da ko fol opalimo jedan metak.

Kakve li sam ja samo strijele pravio nekada. Prebacim čitavo Ljeposavino brdo. Bio sam ko pravi poglavica Winetu, Manitua mi mog.

wolfenstein ::

Sinisa Gavric napravio smajser od drveta,a na cev stavio mamine viklere za kosu,bio ko original,svi se otimali da ko fol opalimo jedan metak.

Шмајсер

.

Sjeća li se neko kako se igrala igra jurnjave ?
Išla je otprilike ovako :
Jedan igrač čučne a drugi oko njega marširaju i ovaj koji čuči viče :
"Ko to tupće oko moje kuće?"
A ovi koji se oko njega kreću odgovaraju
"ja kume ja"
Poslije ovaj koji čuči opet govori
"nemoj da mi ukradeš koju košnicu pčela " .
Daljeg toka igre se ne sjećam , ali znam da je igra prilično stara i da se igrala i prije 50 godina.