Porodicne veze

Odrzavate li veze sa svojom uzom i sirom familijom?
Da li se cesto posjecujete,da li se pomazete?
Ili je to samo kada je svadba,ispracaj,rodjendan ili nedaj Boze sahrana,jedzek itd.
Da li je to danas teret biti familijaran,i velika obaveza?
Znam da je velika kriza,da se radi i previse da bi se prezivelo i obezbedilo za potomke makar nesto.
Znam da su neki daleko od kuce,trbuhom za kruhom,nuzda ih naterala.
Ali da li je to razlog da se mnogi vise ne prepoznaju,da se covek toliko promeni da ne pozna vise nikoga,da polako zatire veze sa svojom rodbinom i prijateljima?

Na zalost ne odrzavam te neke obavezne veze, niti se tako cesto posjecujemo,
vrijeme je ucinilo mnogo toga, da smo jednostavno svjesni daljine i razlicitih zivota...
Postujem fameliju i vjerovatno bi im pomogla ili oni meni u trenutcima jada i nesrece, inace je svako sebi...

Ima ih mnogo sto ne opravdaju moj zivot, ponasanje i jednostavno me izbjegaju..

Ja spadam u one osobe za koje stariji svijet kaze da su familijarne. Sa ogromnim zadovoljstvom se posjecujem sa svom familijom i medjusobno se pomazemo, a hvala Bogu da nemamo nekih izuzetaka koje covjek ne bi pozelio da cesce vidja. Imam zivih jos samo par djedova i baba i to ne rodjenih i najradije slusam njihove price iz davnina, ali to zadnjih godina nije cesto, zbog udaljenosti. Za mene te veze nisu obavezne, nego iskreno uzivanje. Uvijek mi nedostaje vremena da vise budem sa familijom, to me cini srecnom. Svaki put kad upoznam nekog od familije koga nisam poznavala ogromno se obradujem, a ima i nekoliko onih sa kojima se sticajem okolnosti-daljine moja porodica nije posjecivala ili se i ne znaju, ali sam ih ja upoznala. Zanimaju me korijeni i volim tacno da znam kako mi je ko familija.

D4,svako ima pravo da zivi svoj zivot onako kako uije i kako je za njega najbolje,mislim da niko nema pravo nikog da osudjuje,nego da pohvali ako je u redu ili da ukaze na gresku ako nije u redu,ali mjesati se u neciji zivot i neopravdavati neciji nacin zivota je apsurdno i neumjesno,jer hiljadu ljudi hiljadu cudi,nismo svi isti i nemozemo zivjeti na isti nacin.
Lijo drago mi je kada rece za korjene ili porijeklo,i ja sam skoro saznao za svoju lozu i porijeklo sa oceve strane,samo mogu da kritikujem nase svestenike sto sabotiraju pronalazenje tih vrednih papira,u principu su mi pomogli sasvim drugi ljudi.
A da vas utesim i ja sam jako familijaran,i nekad mi se cini da u tome pretjerujem,ali i kod mene je familija jako otudjena i zabavljena svojim zivotima,pa me bas interesovalo da li je to slucaj samo kod mene ili i vi imate slicnih problema.

Svakim narednim danom, otudjenje u drustvu je sve vece, tako da se to neminovno odrazava i na jacinu porodicnih veza, jer brz nacin zivota cesto nam ne ostavlja dovoljno vremena za posjete, uprkos sto bi mnogi to zeljeli, jer treba uklopiti svacije vrijeme. Takodje je stvar i u tome, da zivot sve vise postaje stur i sa sve manje i manje duha, pa se gubi i zelja za komunikacijama.

wolfenstein ::

D4,svako ima pravo da zivi svoj zivot onako kako uije i kako je za njega najbolje,mislim da niko nema pravo nikog da osudjuje,nego da pohvali ako je u redu ili da ukaze na gresku ako nije u redu,ali mjesati se u neciji zivot i neopravdavati neciji nacin zivota je apsurdno i neumjesno,jer hiljadu ljudi hiljadu cudi,nismo svi isti i nemozemo zivjeti na isti nacin.
.

Naravno da svako zivi svoj zivot, ne osudjujem nikoga, svako kroji svoju buducnost kako zna i umije, prihvatam ako nesto nije u redu oko mog ponasanja za neciji pojam, isto tako kad je u redu, ali mislim da ipak ja trebam odluciti i odrediti za dalje...!

Nikom ne zelim smetati, ako neki shvataju moj zivot nepravednim ili mozda cak vise slobodnim, ipak je to samo njihovo gledanje.. I dalje radim kako mi prija i odgovara, i imam na umu kritike..!

Ili jesi ili nisi LaV!!!

Jesi!!!

Ko jel`ja?

Nisam!!!

Sorry, lavica!

lija ::

Ja spadam u one osobe za koje stariji svijet kaze da su familijarne. Sa ogromnim zadovoljstvom se posjecujem sa svom familijom i medjusobno se pomazemo, a hvala Bogu da nemamo nekih izuzetaka koje covjek ne bi pozelio da cesce vidja. Imam zivih jos samo par djedova i baba i to ne rodjenih i najradije slusam njihove price iz davnina, ali to zadnjih godina nije cesto, zbog udaljenosti. Za mene te veze nisu obavezne, nego iskreno uzivanje. Uvijek mi nedostaje vremena da vise budem sa familijom, to me cini srecnom. Svaki put kad upoznam nekog od familije koga nisam poznavala ogromno se obradujem, a ima i nekoliko onih sa kojima se sticajem okolnosti-daljine moja porodica nije posjecivala ili se i ne znaju, ali sam ih ja upoznala. Zanimaju me korijeni i volim tacno da znam kako mi je ko familija.