"Измишљено досељавање Срба"

четвртак, 10.мај 2012 у 19 сати

Народна библиотека "Филип Вишњић" најављује представљање књиге аутора Јована И. Деретића "Измишљено досељавање Срба"

О књизи

Књига пред читаоцем, садржи три независне анализе досадашње тврдње историчара да су се Срби (Словени) населили на Балкан и у Средњу Европу у 6. и 7. столећу после Христа.

Аутор првог рада је мр Драгољуб П. Антић. Он уводи читаоца (фактографским сабирањем чињеница) у време и прилике Европе кад је, према званичној историји, уследило досељавање Срба (Словена).

У другом делу књиге, Слободан М. Јарчевић темељно анализира Спис Константина VII Порфирогенита.

Трећи део ове књиге је студиозно истраживање антике др Јована И. Деретића. Њиме се разоткрива много тога из целокупне историје Европе и света.

Većina onog što Jovan I. Deretić priča je nešto što se ne može proveriti. Ima logike, ima i nekih činjenica,ali...verujem da je istorija najveća smišljena laž i u tom smislu sve iz istorije prihvatam sa rezervom ne samo kad je naša istorija u pitanju,nego i svetska.Iz istorije prihvatam sve ono što ja sam glavom mogu da prokljuvim da je nešto bilo,jer ne gledam toliko istorijske događaje koliko ljude koji su te događaje činili. A kad su u pitanju ljudi i ljudska priroda, tu mnogo bolje stojim. Ni Bog sveti ne zna više ko je koji narod. Mene ne brine to da li je Deretić u pravu ili ne. On je samo prirodna reakcija na pojavu da drugi izmišljaju svoju istoriju,baš kao što je i prirodna pojava da u Grčkoj neonacisti dobiju popularnost,jer im Albanci pokušavaju oduzeti teritoriju populacijom kao što to rade nama, Makedoncima i Crnogorcima.Grke ne interesuje što će i drugi narodi stradati,jer postoji opasnost da i drugi narodi pokušaju da otmu od Grčke komad zemlje kao što to kod nas pokušavaju u Staroj Raškoj.Mene brine u celoj toj priči o Srbima na Balkanu,što će se neke paljevine primiti na nešto još nedokazano, a onda bi kod nas mogao da bukne neonacizam. To bi onda samo potvrdilo sve svetske laži o nama, i postalo bi legalno da nas love kao životinje i izbrišu kao narod sa zemlje sa lica zemlje.Ako nema naše krivice,oni će je izmisliti.Ako je ima,oni će na to dodati još krivice. A zamislite šta bi bilo kad bi kod nas zaživeo neonacizam?Ja ne smem ni da zamislim.

Овог не треба схватати озбиљно.

Слажем се са твојим мишљњењем.

Нашао сам један занимљив чланак.Јесте да је овај научник један у низу оних који тврде како су Словени,а самим тим и ми Срби одувек били овде на Балкану,али има у њему један занимљив део,један конкретан део којем је тешко противречити па ме занима шта знате о томе.Реч је о хаплогрупи R1a1.Болдоваћу је да је лакше нађете у тексту.Неки руски академик је радио на томе,а предаје на Харварду у САД-у.

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Nula-iz-Lepenskog-Vira.sr.html


Божидар Митровић држи Аматијеву виолину
Ко је први придодао нулу (0) низу прадавних цифара којима су наши преци све и свашта записивали и збрајали?
Математичари још нису објаснили зашто су у Месопотамији божанским бројевима сматрани 3, 4, 5, 12 и 60, упозорава Божидар Трифунов Митровић, доктор правних наука, који на властито запажање узвраћа: „Одговор се крије на обалама Дунава – у Лепенском Виру и Винчи, а доказе тог изворишта налазимо у Русији”.
У међуречју Тигра и Еуфрата је испрва број 10 (десет) исписиван као „О” (коло).
Упорни трагалац за прасловенским коренима блесак откривалачког надахнућа доживео је пре неколико година, разгледајући фреску „Српски чудотворци” у предивном Архангелском саборном храму, међу кремаљским зидинама у првопрестоној Москви, како нас у својим романима подсећа Борис Акуњин. Кога је то надарени иконописац насликао?
Светог Саву Сербског и Преподобног Симеона.
У књизи „Старословенски језик и писмо Етрураца”, свештеник Светислав С. Билбија правилно је прочитао натпис на Златној плочици из Пиргија (шести век пре нове ере) као КолоВени, „али није знао прави смисао и да је из те речи настала реч СлоВени”, сматра наш саговорник, чије је необично и узбудљиво штиво на 180 страна изузетно лепо осликаних страница, „Азбучна математика Винче”, недавно на српском изашло испод штампарске пресе.
И одмах оповргава уврежено мишљење: „Није тачна тврдња да је нула била непозната у Европи и да су је Европљани примили из Индије, преко Арапа”.
Одгонетање правог назива Словена помоћи ће, додаје он, да се објасне неколике очигледне противречности у историји математике:
– Европа није познавала нулу до доласка арапских освајача;
– такозване арапске цифре, по тврђењу самих Арапа, нису арапске;
– Арапи су цифре преузели из Индије, али овакве цифре – нуле није било у Индији до 8. века;
– цифре из Индије преузели су западни Арапи, а не источни, иако је било логично да су то учинили – ако јесу – источни Арапи који су јој били ближи;
– цифр(а) је била ознака за нулу;
– цифр(а) је била ознака за тајни знак.
Понадајмо се, поштовани читаоци, да вас већ нисмо збунили. Не часећи ни часа, Божидар Митровић обзнањује као својеврсну свету тајну да су „знаци азбучног писма и азбучне математике настали прво у Лепенском Виру”, пре око 9.000 година, коју је почивша литванско-америчка археолошкиња Марија Гимбутас још деведесетих година минулог столећа назвала „колевком старе Европе”. Или прве Европе, ако вам је лакше да прихватите.
Скорије истраживање руско-америчког биолога са Универзитета Харвард, Анатолија Алексејевича Кљосова, утемељено на ДНК генеалогији, осветљава да (Пра)Словени потичу с Балкана од пре тачно 12.200 година, што потврђује тзв. хаплогрупа R1a1! Своје тумачење, које оставља без даха док га читате, угледни научник, некадашњи професор Московског државног универзитета, саопштиће први пут и у Србији на међународном саветовању „Ка изворишту културе и науке”, од 21. до 23. септембра у Београду.
Где се, у међувремену, затурила наша лепенсковирска нула, иза које се ређа још девет цифара у десетичном (декадном) приказивању?
Годинама мукотрпно проучавајући староставне списе и ишчитавајући потоње рукописе, Божидар Митровић је установио да је арапско „сафира” на латинском преименовано у ништа – nullum. Ако нисте знали, (Пра)Словени су дуго користили азбучне ознаке да би исказали бројеве. Којим је мисаоним беспућима ваљало стићи до – нуле?
Пратећи оскудне и нејасне трагове, писац речене научне приповести, проткане бројним опаскама, налазима, цртежима и сликама, за неупућеног покаткад сувишним, води нас у сам освит европске културе (и цивилизације). У Лепенски Вир на Дунаву, у којем су бројеви настали да би се пратило кретање Сунца. Коначна представа: круг као вечни васкрс природе.
У време Лепенског Вира и Винче, наставља наш саговорник, нула није била „ништа”, већ поимање „Аз” (првоизворника – Сунца О), као вечног васкрса Кола древних Коловена (Словена). „Знаци азбучног писма и азбучне математике настали су прво у Лепенском Виру”, закључује Божидар Митровић.
Добродошли у прапостојбину нуле!
„Архитектура Лепенског Вира је прва позната архитектура у свету у којој се ’осећа’ присуство бројева: нико није до сада успео да савлада ову математику, она је непредвидива и заувек изгубљена за нас”, рекао је недавно архитекта проф. др Предраг Пеђа Ристић.
Чувени руски математичар Владимир Андрејевич Стеклов рекао је у 19. веку да је „математика увек била и јесте извор философије, да је она изнедрила философију и може се слободно назвати мајком философије”.
У кратком предговору проф. др Милан Божић, с Математичког факултета у Београду, потцртава да нас „Азбучна математика Винче” враћа у доба „када су математика и философија биле једно”.
„Све је Коло”.