Rusko oruzje

Moze li kratak prevod?

Колико је моћан овај наслов ,,испаљују свјетлост,, видео није нешто наручито приказао у главном је у првом палну је бродски топ који има могућности прецизног гађања циљева у ваздуху и на води..... а као макета испаљује свјетлост....

Ovdje već ima prevod na srpski.

Стелт ,,тењак,,    

Копирају нас:

Lijep avion

И 4 Мил Ми 28 у лету. Скоро су их браћа руси продали ирачанима.

mrav ::

Objavljene prve fotografije tajnovitog novog ruskog tenka Armata



Rusko ministarstvo obrane po prvi puta je objavilo fotografije novog ruskog tenka Armata T-14 koji bi trebao u potpunosti biti predstavljen ove godine za vrijeme obilježavanja Dana Pobjede u Moskvi početkom svibnja. Riječ je o tajnovitom novom tenku koji je u fazi razvoja već pet godina. Na objavljenim fotografijama dio tenka je još uvijek sakriven.

Opće karakteristike tenka nisu još poznate, ali od početka godine pojedini podaci o samom tenku postaju dostupni javnosti. Iz ruskog ministarstva obrane navode kako će Armata biti "glavni tenk ruskih kopnenih snaga" te kako ima niz naprednih mogućnosti.

Smatra se kako jedan tenk vrijedi oko 7,4 milijuna USD te kako će ih za potrebe ruske vojske biti proizvedeno oko 2,300.

http://www.advance.hr/vijesti/objavljene-prve-fotografije-tajnovitog-novog-ruskog-tenka-armata/

Cini mi se da od toga nece biti nista. :-(

Самоходна хаубица „Коалиција-СВ“


Оклопни транспортер „Курганец-25“


БВП „Курганец-25“


Оклопни транспортер „Бумеранг“


БВП „Армата“

ВАКУМСКА БОМБА !

Хех ,,Отац свих бомби,, па Руски.

Скоро ко атомска, ал' не контаминира околину.

Ни најмање,....

Ruski S-500 pogađa mete na 800 kilometara
 
MOSKVA – Efektivni odgovor na približavanje američke protivraketne odbrane ruskim granicama biće najnoviji protiv- raketni sistem S-500. Ruska vojska očekuje da će Vazdušno-kosmička odbrana (VKO) dobiti najmanje pet sistema S-500 u okviru državnog programa naoružanja do 2020.
Pravda sreda, 29. januar 2014.
Pravda: Ruski S-500 pogađa mete na 800 kilometara
Pravda
Po borbenim mogućnostima, ovaj sistem će značajno prevazilaziti sadaški S-400 „Trijumf“ i njegovog inostranog analoga – američkog THAAD. Prema informacijama iz dostupnih izvora, domet detekcije S-500 je 200 kilometara dalji od S-400, odnosno, biće oko 800 kilometara. Kako je saopštio komandant ruskog Ratnog vazduhoplovstva Viktor Bondarjev, on može da reši problem uništavanja operativno-taktičkih raketa, projektila srednjeg dometa, kao i ciljeve u bližem kosmosu. Stručnjaci daju različite pretpostavke o tome kakve će specifikacije imati ovaj supermoćni i misteriozni kompleks. Ali, svi su ubeđen da će S-500 na mnogo ojačati moć ruske vazdušno-kosmičke odbrane. Najnoviji PRO će omogućiti da se reši problem kako protivraketne odbrane, tako i protiv-avionske, objedinjavajući u jedan sistemu rešenje dva problema, mišljenja je glavni urednik časopisa „Vazdušno-kosmička odbrana“ Mihail Hodarenok:

Sistem će omogućiti uništenje balističkih raketa srednjeg dometa, interkontinentalnih balističkih raketasa bojevim glavama sa veoma visokom efikasnošću. Što se tiče pojave samog sistema u ruskoj vojsci, najoptimističniji rok za sada je 2017. godina. Može li S-500 uništavati američke protiv-raketne sisteme i njihove komponente koje su raspoređene na evropskom kontinentu? To će biti veoma veliki izazovčak i za S-500, jer rakete treba da budu u koraku sa protivraketom hipotetičkog protivnika. I ona i druga lete graničnim brzinama.

Zato, da bismo uhvatili korak sa raketom-presretačem, sistem treba da se nalazi u neposrednoj blizini startnog mesta kompleksa PRO. Nedavno, u stručnoj javnosti se mnogo govorilo o stvaranju novog vrsta oružja u nizu zemalja – nadzvučnog i kinetičkog. Poznato je da Amerikanci izvode određene radove u tom pravcu. Mnogi stručnjaci veruju su radovi na svaranju novih vrsta oružja u kosmosu u punom zamahu u SAD. U tom kontekstu, važno je znati, može li kompleks S-500 odgovoriti na nove vrste oružja. Može i veoma efikasno, smatra Mihail Hodarenok:

S-500 „Trijumfator-M“, između ostalog, može da pogodi nadzvučnu krstareću raketu, koja ima brzinu od 5.500 kilometara na sat, a i više. Takav zadatak prethodni PRO sistemi, generalno, nisu rešavali, i ovaj sistem će prvi to realizovati. Za to je potrebno da on poseduje neobično moćni radar i veoma dobro razvijenu digitalnu tehniku.

Pri tom, posebno je važno da dizajneri sistema maksimalno isključe mešanje ljudskog operatera u svim fazama otkrivanja, predlansirnim radovima i u delu navođenja. To podrazumeva najviši nivo automatizacije u okviru sistema.

Danas, u bojnom sastavu ruskih VKO nalaze se protivraketni sistemi srednjeg dometa S-300PM, perspektivni PRO velikog i srednjeg dometa S-400 „Trijumf“, kao i protivraketni-puščani kompleksi bližeg dejstva „Pancir-S“. Najnoviji S-500, koji predstavlja petu generaciju sistema, omogućiće Rusiji da efikasno odgovori na vazdušno-kosmičke pretnje potencijalnog neprijatelja. Prema rečima stručnjaka, upravo S-500 može da odigra veoma važnu ulogu u zaštiti strateških nuklearnih snaga zemlje od iznenadnog napada balističkih i krstarećih raketa.

VKO armija polaže velike nade u ovaj perspektivni sistem PVO. Kako su ranije saopštili u projektnom birou „Almaz-Antej“ – kompaniji koja se bavi izgardnjom kompleksa, u 2017-2018. godini S-500 će postati deo ruske vojske.

Izvor: Glas Rusije

Не знају шта их је снашло. А није им први пут... Браво Браћо Руси !

KH-59МК2


KH-59МК2 and antiradar missile KH-58USHKA

СВЕМИРСКИ ТОП

Here Is the Soviet Union's Secret Space Cannon

In 1975, the USSR actually fired a cannon from an orbiting space station. Forty years later, we finally got a good look at this gun.



A quarter of the century after the end of the Cold War, the only cannon that has actually fired in space finally comes to light.

Installed on the Almaz space station in 1970s, the R-23M Kartech was derived from a powerful aircraft weapon. The original 23-millimeter cannon was designed by Aron Rikhter for the Tupolev Tu-22 Blinder supersonic bomber. That gun is relatively well known. However, its space-based cousin had largely remained in obscurity.

Until now. This year, thanks to a Russian television show, the world got to see grainy footage of the space gun. Using that footage, we created the virtual model of the R-23M that you see above. Here's the inside story:



From the dawn of the Space Age, the secrecy-obsessed Soviet military was terrified by the prospect of American spacecraft approaching and inspecting Soviet military satellites—which, according to the Kremlin's propaganda, were not even supposed to exist. This wasn't crazy. The fear of attack on spacecraft was real, with both sides of the Iron Curtain developing anti-satellite weapons. It seemed perfectly logical in the 1960s that military and piloted spacecraft would need self-defense weapons.

The early Soviet space station project code-named Almaz ("diamond") became the first real candidate for defensive space weaponry. The habitable outpost was intended almost exclusively for military purposes, starting with reconnaissance. Along with some state-of-the-art spy equipment, such as cameras and radar, Almaz would carry the cannon in its arsenal.

The weapon's development was assigned to the Moscow-based KB Tochmash design bureau led by Aleksandr Nudelman, whose engineers had distinguished themselves with many breakthroughs in the field of aviation weaponry since World War II. For this project, Nudelman's team developed a 14.5-millimeter rapid-fire cannon that reportedly could hit targets as far as two miles away. Depending who you ask, the 37-lb. weapon could fire from 950 to 5,000 shots per minute, blasting 200-gram shells at a velocity of 690 meters per second (1,500 miles per hour). According to veterans of the Almaz project, the space cannon successfully pierced a metal gasoline canister from a mile away during its ground tests.

The physics of space stations limited the weapon, though. Although cosmonauts could fire using an optical sight in their cockpit, they

They had to turn the entire 20-ton station to point the cannon toward its target.



While R-23M had been in development since mid-1960s, the rest of the Almaz project dragged behind schedule. The station's fancy payloads and sensors took longer than anticipated, and in the meantime the idea itself got lukewarm support from the Soviet military, which was increasingly relying on unmanned satellites for all its space needs. NASA's Skylab was scheduled to launch in 1973, which meant the USSR faced the prospect of losing the race to put the first space station in orbit. So the Soviet government decided to build a small civilian outpost from off-the-shelf components of the Soyuz spacecraft and available Almaz hardware. The bread-and-butter orbital lab was successfully launched in 1971 under name Salyut.

After scoring the political points of winning the space station race, the Kremlin allowed the Almaz project to proceed, but "camouflaged" behind the civilian space stations. Until 1982, the USSR orbited a total of seven space stations under name Salyut, but three of these were actually Almaz spy stations. The Western intelligence and independent observers quickly figured out which was which, but the Almaz program officially remained under wraps until the end of the Cold War.

Only after the fall of the USSR did Russian sources revealed that the cannon had actually fired in orbit. It happened on Jan. 24, 1975, onboard the Salyut-3 space station. Worried about how firing a giant cannon would impact the outpost itself, Soviet officials scheduled the test firing just hours before the planned de-orbiting of the station, and long after the departure of the crew on July 19, 1974. The outpost ignited its jet thrusters simultaneously with firing the cannon to counteract the weapon's powerful recoil. According to various sources, the cannon fired from one to three blasts, reportedly firing around 20 shells in all. They burned up in the atmosphere, too.

The results of the tests still remain classified. However it appears that the follow-up Almaz station was to be equipped with a pair of interceptor missiles rather than a cannon. It didn't matter: The upgraded Almaz was permanently grounded before its scheduled launch in 1978.



In the intervening years, only one photo of the R-23M cannon has been published. However it now appears that photo depicted the aircraft-based R-23 or some early prototype of the space-based weapon.

Finally, last month, grainy and dimly lit TV footage of the space cannon appeared in the Voennaya Priemka, a military show produced by the Zvezda TV channel associated with the Russian Ministry of Defense. The space cannon episode was shot inside the limited-access corporate museum at KB Tochmash. Fortunately, a cameraman went 360 degrees around the cannon, enabling us to screen-grab views of all sides of the hardware. We then imported the visuals into a sophisticated 3D package and traced it with a digital mesh. The result was a virtual model of the R-23M canon, one of the most exotic and secretive weapons of the Cold War.

Anatoly Zak is a writer and illustrator specialized in astronautics. He publishes RussianSpaceWeb.com and the author of Russia in Space: Past Explained, Future Explored

http://www.popularmechanics.com/military/weapons/a18187/here-is-the-soviet-unions-secret-space-cannon/

Опааа, брзина од 4 Маха...


Русија конструише хиперсонични ловац-пресретач
15. јануар 2016. Вадим Матвејев

Руска корпорација „МиГ” приступила је изради нове летелице која треба да замени Миг-31 и његове различите модификације. Најновији ловац-пресретач носи радни назив Миг-41, намењен је за извршавање задатака ПВО, развија готово хиперсоничну брзину, а руска армија ће га добити после 2020. године.



Крајем децембра 2015. године директор корпорације „МиГ” Сергеј Коротков изјавио је новинарима да ће „најновији авијацијски комплекс, који долази на смену легендарном пресретачу, бити конструисан на савременим принципима производње авиона и од нових материјала”. У овом тренутку се ради на дизајну нове летелице.

Пројекат конструисања новог пресретача покренут је почетком 2014. године. Тада је представник Комитета Државне думе РФ за одбрану, посланик Александар Тарнајев, саопштио да је потписан одговарајући документ о извођењу научноистраживачких и огледно-конструкторских радова на ловцу-пресретачу Миг-41.

овом авиону се готово ништа не зна. По речима команданта Војнокосмичких трупа РФ Виктора Бондарева, планирано је да нови ловац-пресретач буде готов до 2020. године. Пробни пилот Анатолиј Квочур претпоставио је да ће нови авион имати све најбоље особине претходног модела Миг-31, али ће развијати знатно већу брзину, преко 4 маха. „Требало је да се модернизација реализује још пре 20 година. Међутим, тада се то није догодило и зато су сада захтеви већи. Сада нови модели између осталог треба да развију брзину од 4-4,3 маха (око 4.248 км/ч – прим. Ред.)”, изјавио је пилот у интервјуу за агенцију „РИА Новости”.

У раду на хиперсоничном пресретачу Миг-41 користе се пројекти који су започети још током 1990-их са ознаком 301 и 321. Са друге стране, огледно-конструкторски биро „Сухой” на сопствену иницијативу конструише јефтину варијанту пресретача који би развијао брзину од 2.500-2.700 км/ч. С обзиром на конкуренцију, представници индустрије и војни врх треба да се договоре о томе који од поменутих пројеката је сврсисходнији.

Засада истовремено конструисање сличних модела марке „Су” и „Миг” у извесном смислу подсећа на ситуацију из 1970-их година, када се радило на јуришним авионима Ту-22М и Т-4. Овај други није ушао у серијску производњу због високе цене и отежаног опслуживања.

Миг-31 је и даље окосница авијације ПВО Војнокосмичких трупа Руске Федерације. Сада је у току планска модернизација једног броја ловаца-пресретача, усмерена на побољшање њихових борбених карактеристика. Авиони типа Миг-31 који се управо модернизују (и који ће затим носити ознаку Миг-31БМ) добијају нову авионику, ново наоружање и радарску опрему. Тако ће Миг-31БМ бити 2,6 пута ефикаснији од базног модела Миг-31.

Авијацијски пук базиран на војном аеродрому „Централна Угловаја” код Владивостока већ је у децембру 2015. године добио прва три модернизована апарата Миг-31БМ. Током 2016. године планирано је да се у потпуности обнови авио-парк целог пука, тј. да се садашњи авиони Су-27 СМ и Миг-31 замене новим летелицама Миг-31БМ. Модернизовани модел ће се користити у руској армији до 2028. године, када ће га у потпуности заменити најмодернији пресретачи Миг-41.

http://ruskarec.ru/science/2016/01/15/rusija-konstruise-hipersonicni-lovac-presretac_559791

С- 500, до 2020. године у употреби. Ваљда до тада неће почети трећи свјетски рат.

Kakvo čudo leteće tehnike, igra pred publikom ko mečka !!! BRAVO BRAĆO RUSI !!!

loparac-98 ::

Kakvo čudo leteće tehnike, igra pred publikom ko mečka !!! BRAVO BRAĆO RUSI !!!

Морам те разочарати земљаче, у питању је макета кинеског авиона Chengdu J10

Hvala Maestro na pravoj informaciji. Ja sam stvarno povjerovao da je riječ o pravom čudu Suhoju-50 kakav je i naslov videa na koga slučajno neletjeh. Ali nije isključeno da ne postoje i oni veliki tj. pravi.

Само за Лопарца !