Kako ste mi danas? :) :( ili >:|

Данас уживам у умирујућем сазнању да је још увек могуће пробудити саосећање у људима,пробудити оно што се одавно успавало,а то је људскост.

Људи се боје туђег сиромаштва,туђе муке...И беже од туђег сиромаштва као да је њихово,беже,све док се не нађу на безбедној удаљености.Беже,а да им нико ништа није ни затражио.

Ни не покушавам да оправдам тај недостатак саосећања код људи.Једино оправдање би имали ако би били подједнако сиромашни.

Можда су ти исти људи подлегли систему који их убеђује да су сиромашни сами криви за своју пропаст,пропаст материјалну,здравствену...

Многима је рат одузео све,све осим достојанства.Многима је болест одузела могућност да привређују,да буду корисни себи,својој породици,друштву.

Не бојте се туђе муке,није преносива,јер није заразна...