Поријекло породица на Мајевици

Selo Tobut, opstina Lopare, R.Srpska, 1969g


Bijelici (10.k Djurdjevdan), starinom su iz Hercegovine. Od ovog roda je bio Toma Hajduk. Mnogi od Bijelica su se iselili u Tutnjevac i Zabrdje-opstina Ugljevik.

Jekici (5.k Djurdjevdan), doseljenici u prvoj polovini 19. veka iz Gacka u Hercegovini. Dosao im predak Jovo Panj.

Pekici (11.k Petrovdan), poreklom iz Hercegovine, (neki kazu iz Crne Gore). Doselili se iz Gacka. Prvo se naselili u Pozarnici kod Tuzle, i od njih su tamosnji Pelemisi. Staro im prezime Stojanovici. Ima ih i u Sremu.

Lukici zovu se i Makvicima (3.k) od kojih su: Antici (1.k), Vasici (8.k), Jovici (1.k). Vasica ima iseljenih u Bijeljini i na Capordima, Lukica ima u Loparima i u Banatu, a Antica u Beogradu i Loparima. Doselili se sredinom 18. veka sa planine Guceva-opstina Loznica, dalja starina im je u Hercegovini.

Dzeletovici ili Dzelici od kojih su: Despotovici (4.k), Todorovici (10.k), i Maksimovici (7.k), porekom su iz Gacka u Hercegovini. Branko Dzelic rodjen 1928, nabraja ove pretke: njegov otac Tomo, deda:Spasoje, praded:Tomo, i cukunded Despot, a dosao je i neki jos dalji predak dakle u 18. veku. Ima ih jos u Bogutovom Selu i Cadjavici kod Bijeljine.

Josipovici (3.k Arhandjeo), jedan od najstarijih rodova u selu, poreklom su iz Hercegovine, (po drugima nepoznatog porekla).

Prelici (13.k) od koje su i Cvijetinovici (7.k)-(ukupno: 21.k, slave sv. Jovana), veoma star rod u selu, vode poreklo od pretka koji je dosao iz sela Labucka-opstina Lopare zeni u kucu.Za njih je Dr. R. Jeremic zabelezio jos pre prvog svetskog rata da su starosedeoci u ove krajeve.

Stjepanovici/Marici (7.k sv. Arhandjeo), su poreklom iz Hercegovine.

Sakotici (22.k sv. Lazar), doselili se iz Hercegovine, a starinom su iz Kolasina u Crnoj Gori. Preci su sa sobom doneli iz Hercegovine pusku pecanku. Ima ih jos u Malesicima kod Zvornika. U Lopare, Pirkovice, Milini Selo, Bukinje i Brcko, ima ih i u Bijeljinskom kraju u selu Suho Polje.

Boskovici (2.k Djurdjevdan), su iz Hercegovine.

Kovacevici (7.k Srdjevdan), poreklom su iz Srdjevica kod Gacka u Hercegovini. Inace svi koji slave Srdjevdan su poreklom iz Gatackog kraja. U selu Srdjevice postoji stara crkva koja sagradjana jos za vreme Nemanjica. Po tradiciji su kovaci, a bavili su se i popravljanjem pusaka. Ima ih iseljenih u Loparima, Milinom Selu i Beogradu, a kao Lazica u Tutnjevcu.

Medici/Antici (30.k sv. Jovan), zajednickog porekla su Jovici (11.k), i Jevtici (3.k)-(ukupno ih je bilo:44.k, slave sv. Jovan), poreklom su iz Like, Bila su dosla tri brata: Anto Jovo i Jevto.
Neki Jovici vele da su poreklom iz Hercegovine.

Tesici (11.k), od koje su Kerovici (3.k)-(14.k, slave sv. Jovan), poreklom iz Hercegovine. Ima ih jos u Trnjake, u Tuzli, Banovicima i dr.

Maksici (1.k), je bio hajduk Jovica, cije se potomci prezivaju po njemu (Jovicici (2.k), Prezivaju se u Hajdukovici. Zajednickog porekla su i Mitrovici (6.k). Nepise za krsnu slavu i o njihovoj starini.

Ostojici (3.k sv. Nikola), su starinom iz Hercegovine.

Acimovici (2.k Arhandjeo), i njihov ogranak Stevici (5.k), predak Acimovica se doselio iz Puskovca, okolina. Ima ih iseljenih u Tuzli, Bijeljini, Zenici i dr.

Radovanovici (5.k), su starinom iz Hercegovine, najpre su ziveli u Bogutovom Selu, pa ih je u Tobutu naselio Gligor Pajkanovic iz Vukosavca, dakle u prvoj polovini 19. veka.

Trifkovici (6.k Djurdjevdan), su poreklom iz Hercegovine.

Micici (7.k), od kojeg su: Stjepanovici i Lukici (3.k)- (10.k, slave sv. Jovana), predak je dosao iz okoline Kladnja, a inace su starinom iz Hercegovine. Micica ima iseljenih u Tuzli i Banatu.

Simanici (8.k), od koje su: Savici/Jokovici, (sv. Jovan), su starinom iz Bjelice iz Korita-u Crnoj Gori-Cetinje.

Savici (17.k sv. Nikola), od kojeg su Petrovici (6.k)- (23.k sv. Nikola), poreklom iu Hercegovine.

Stevici (3.k sv. Nikola), su poreklom iz Crne Gore.

Jokici/Radonjici (5.k sv. Jovan), starinom su iz Gacka u Hercegovini. Ima ih u Loparima i dr.

Zarici (4.k sv Nikola). Okolina tvrdi da su bili Muslimani. Kad su dosli u Tobut, tu se posrbili da se izjednace s okolinom.

Jovici/Peracevici (7.k sv. Lazar), starinom su iz Hercegovine. Ima ih u Priboju preko 40.kuca sa prezimena Grujicici, Gligorevici, Milanovici, Marici i dr. Ima ih jos u Trnjacima.

Simici (5.k sv. Jovan), starinom iz Hercegovine. Ima i u Priboju.

Tasovci (2.k sv Arhandjeo), poreklom su iz sela Tresnjaka kod Trebinja. Ima ih u Priboju 11.k.

Pajkanovici (3.k sv. Jovan), doselili se iz okoline Peci-Metohija, a dalja starina im je u Crnoj Gopri. Po narodnoj tradiciji Pajkan Carnojevic je bio brat srpskog patrijarha Arsenija Carnojevica, i da je bio seiz kod age Zafire u Metohiji kod Peci. Mnogo ih je raseljenih od ovog roda: ima ih pod razlicitim prezimena u Priboju. Brckom, Tuzlu, na Visu u Drugovu, Milinom Selu, Beogradu i dr.

Djokici (2.k sv. Jovan), poreklom iz Hercegovine, ima ih jos u Priboju.

Ilici (8.k sv. Jovan), doselio iz Lipovice-opstina Lopare kao zet u kucu Kerovica, dalja starina im je u Hercegovini.

Pavlovici (6.k sv. Nikola), dosli su iz Lipovice, gde ih jos ima i starinom su iz Hercegovine.

Familije koje su se preseljavale iz okolna sela svi su mahom poreklom iz Hercegovine, a to su:
Stanojevici (2.k sv. Arhandjeo i po zemlji Djurdjevdan), predak dosao iz Bogutovog Sela curi u kucu u Todorovice.

Tekici (2.k), dosao iz Peljava zeni u kucu.

Nikolici (4.k Djurdjic), dosao iz Mazgraje curi u kucu u Maksice.

Simici.M (1.k), dosao iz Priboja na Trjesnicu curi u kucu.

Simeunovic (1.k), dosao kao uljez iz Peljava.

Peric Milan i Drago (2.k), dosao Jakov iz zaseoka Simara u Priboju.

Djukanovic Rajko (1.k), dosao oko 1955 iz Priboja curi u kucu.

Prodanovic Savo (1.k), dosao iz Lipovica zeni u kucu.

Tomici Aleksa i Dusan (2.k), rodjaci, dosli su iz Priboja zenama u kucu.

Gavric Drago (1.k), dosao iz Priboja 1959 u Trnjake zeni u kucu u Savice.

Blagojevic.R (1.k), dosao iz Peljava u Tripkovice zeni u kucu.

Radovanovic Jovan (1.k), dosao zeni u kucu u Pekice iz Priboja.

Markovic.R (1.k), dosao iz Priboja u kucu Markovica.

Dokici (1.k), dosao iz Priboja.

Tomic.s (1.k), dosao iz Lipovice u Josipovice zeni u kucu.

Marjanovici (1.k), daosao iz Malesevca zeni u kucu.

Rikic (1.k), dosao 1967 iz Puskovca zeni u kucu.



Nepoznate starine:

Jovici i Boskovici (6.k sv. Jovan prisluzba Djurdjvdan).
Lakici (4.k sv. Nikola); Mitrovici (1.k sv. Nikola), Simici-Bundarevici (6.k), Nikolici (2.k sv. Nikola).
U Donjem Tubotu; Simikici (6.k sv. Arhandjeo) pod debelcem smatraju ih starom familijom u selu; Simci (2.k sv. Arhandjeo); Stefanovici-Londrici (3.k sv. Arhandjeo); Popovici (11.k sv. Lazar); Tanackovici (5.k); Nedic Momcilo (1.k), Simikici-Lakici (4.k); Lazici (3.k); Dragici (8.k); Mihajlovici (1.k); Lazarevici/Cekicevici (4.k sv. Lazar); Teodorovici (4.k Djurdjevdan).

Selo Priboj, opstina Lopare, Rep.Srpska

Priboj, 1969g

Priboj je bio nekada sediste opstine. Danasnje stanovnistvo cine doseljenici, skoro su svi iz Hercegovine. Prema narodnom predanju prica se da su na mestu Skriljevcu ziveli neki Sremci, pa se to mesto i sada zove Srijemci-Srijemacke njive.

Preci pojedinih rodova su se doseljavali na krcevinu, pa su onda obicno pozivali u druge da se nasele. Tako je praded Bogdanovica, dozvao nekog Veselina iz Rastosnice-opstina Zvornik i od njega vode poreklo Popovici, od kojih je bilo mnogo popova.

Radovanovici (4.k), Stanojevici (4.k), Tomici (14.k), Bojici (1.k), Jovici (11.k)-(ukupno 34.k slave sv. Lazara). Svi su zajednikog porekla. Iako su zajednickog porekla, vec se uzimaju medju sobom. Staro prezime im je Stanojevic.

Bogdanovici (17.k), Jovici (6.k), Jovanovici (1.k), Petrovici (6.k), Lukici (4,k), Rikici (12.k), Stojanovici (5.k)-(ukupno 50.k , slave sv. Jovana),svi su zajednickog porekla. Njihov predak Teodor je dosao iz Gacka u Hercegovini, i naselio se na krcevini. Daljim starinom su iz Pive u staroj Hercegovini i misle da su od istog roda u Pivi od koga je bio i Junak (Bajo Pivljanin).

Tasovci (11.k sv. Arhandjeo) poreklom iz sela Tresnjaka kod Trebinja. Odatle su dosli davno.Vaso Tasovac, rodjen 1889g, nabraja svoje pretke: njegov otac: Ostoja rodjen 1870 godine, deda:Vaso, pradeda:Ostoja, cukundeda: Bozo, navrndeda:Nikola, kurdjel:Mitar. U groblju su prvi sahranjeni Mitar i Dimitrije

Lujici (2.k), Mijici (2.k) (ukupno 4.k sv. Jovan), doselio se predak Mijo iz Hercegovine, (pradeda coveka koji je 1902 ima 65 godina. naselio se u planini i krcio.

Grujicici, od kojeg su Simikici (14.k), Gligorevici (6.k), Milanovici (12.k), Marici (4.k), Jovici (10.k), Radovanovici (2.k)- (ukupno 48.k, slave sv. Luku, a neki i sv. Lazara). Doselili se sa Han Pijeska-istocna RS, daljom starinom su iz Hercegovine. Od Grujicica vode poreklo i Jovanovici-Peracevici u Tobotu-opstina Lopare.

Sekulici, staro prezime Gajici (6.k sv. Jovan), poreklom su iz Hercegovine.

Zeljici (4.k sv. Arhandjeo), poreklom su iz Hercegovine.

Mitrovici (6.k sv. Arhandjeo), Godine 1969, Blagoja je imao 76 leta, njegov deda dosao iz Hercegovine.

Krsmanovici (5.k sv. Jovan), poreklom su iz Hercegovine. Od ovog roda ima ih jos u Brckom, Beogradu, i u Malesevcima.

Djukanovici (14.k sv. Nikola), poreklom iz Hercegovine.

Ristici, staro prezime Kondic (14.k sv. Jovan), starinom su iz Mostara.

Andrici (5.k Sv. Nikola), njihov pradeda Andrija bio je poslednji koji je dosao u Priboj iz Hercegovine, oko 1860. Mesto na kojem se naselio i sada se zove Andrijino brdo.

Gavrici (8.k sv. Jovan), zovu se i Srijemci, Pradeda se doselio iz Srema. Ima ih i u Tuzli.

Radici (4.k), Petrovici-Stankici (7.k)-(ukupno 11.k sv. Avramijevdan), pradeda om je dosao uz Banjice kod manastira Tamne, daljim su poreklom iz Hercegovine.

Delici (3.k) su od Delica u Peljavama-opstina Lopare, odakle se doselili oko 1920.

Petkovici (2.k), otac je bio rodom iz sela Podgore-opstina Lopare i u Priboju se naselio kao sumar.Okolina kazuje da su Petkovici poreklom iz Hercegovine i da je njihov predak Petko kad je dosao bio druga vera (Musliman).

Bijelici (3.k), su iz Tobuta, imaju rodjake tamo.

Dokic (1.k sv. Jovan), otac dosao sa planine iz Tobuta kao prizetko na zeninu kucu.

Zaric (1.k sv. Nikola), jos za turskog vremena presao iz (Zlog Sela) na begovsku zemlju.

Krstic (1.k sv. Jovan), oca im dovela majka iz Setica kod Zvornika jos pre 1878.

Mirkovici (1.k), oca im kao dete dovela majka iz Mezgraje kod Zvornika zeni u kucu u Gavrice.

Stevanovici ili Beslici (6.k sv. Jovan), navodno su doseljeni iz Hercegovine, a okolina ih smatra da su karavlaskog porekla.

Radovanovici (4.k sv. Jovan), poreklom su iz Crne Gore.

Simeunovici (9.k), od kojeg su: Petrici (6.k), Savici (1.k)- (ukupno 16.k sv. Jovan). Predak Simeun je dosao oko 1800. Poreklom su iz Hercegovine.

Radojevici (2.k sv. Arhandjeo), otac dosao iz Lopara zeni u kucu.

Djokici (5.k sv. Jovan), poreklom iz Hercegovine.

Ostojici (6.k), poreklom iz Hercegovine.

Ostojici (4.k sv. Nikola), poreklom iz Hercegovine.

Kovacevici (1.k), su od Kovacevica u Gacku-Hercegovina.

Nikolici (7.k sv. Nikola), poreklom iz Hercegovine.

Radovanovici-Zivanovici, zvani Muzeljevici (6.k sv. Nikola), u Petrovicima u G. Priboju su doseljeni iz (Muzelja).

Stevici, staro prezime Trsic (2.k sv. Nikola), otac im je bio od Trsica u (Zlom Selu) i dosao curi u kucu.

Tosici (2.k), otac im dosao iz (Labudske curi i kucu pre 1914.

Ristici (1.k), dosao iz (Lipovica).

Cvjetkovic-Cetkovic Milan (1.k), je od Delica u Peljavama, dosao na kupljenu zemlju.

Djordjic. Dj (1.k), dosao iz (Lokanja) zeni u kucu.

Rakici (2.k), obojica dosli iz Podgore zenama u kucu. Oni su od Rakica koji su poreklom iz Hercegovine.

Ilic-Rakic Rado (1.k), dosao iz Peljava zeni u kucu.

Popovic Ratko (1.k), dosao iz Tobuta 1959g zeni u kucu.

Nepoznate starine koji su zaboravili su: Vasilici (4.k sv. Arhandjeo), zaboravili starinu.

Miljanici (5.k), Davidovici (3.k)- (ukupno 8.k, slave sv. Jovana), zajednickog su porekla, zaboravili starinu.

Stjepanovici (2.k), Babici (6.k)-(ukupno 8.k sv. Jovan), zajednickog su porekla, zaboravili starinu.

Rikici (5.k) , Petrovici (8.k sv. Jovan), Milicic (1.k), Ilici (12.k)-(ukupno 26.k sv. Jovan). zaboravili starinu.


Stevanovici (5.k), Panici (7.k)-(ukupno 12.k sv. Jovan). Ilija Stefanovic (63.godine u 1969) kazuje da je u Priboju bio i njegov peti predak Nikola, i da je njega umorila kuga. Stefanovici i Panici se ne uzimaju.

Selo Brijest, opstina Lopare, R.Srpska



Brijest, 1959g

Radovanovici, zvani Mrkonjici (6 dom. sv. Nikola). Predak Mrkonja je dosao za turskog vremena iz Sandzaka sa neke tromedje. Tvrde da je od njihova roda bio i Zeko Buljubas. M- Milicevic iznosi da se ne zna gde se rodio Zeka: po nekama u Novoj Varosi, a po drugima u Spreci. Da je iz Sprece, to je sada sigurno, a to opet, ne iskljucuje da su Mrkonjici poreklom od Nove Varosi, odnosno Sjenice.

Miletici ili Vikarici (12. dom. sv. Jovan). Njihovog pretka uzeo je pod sina. Mileta Mrkonjic-Radovanovic.

Lakici (11. dom Arlijevdan). Predak Lako (praded starca rodjenog 1895) dosao je iz Vrbe u Hercegovini sa bracom Simom i Desimirom i naselio se na krcevini. S Lakom je bio dosao i neki Lazar, predak Lazarevica, koji su izumrli.

Sarici (3. dom Arlijevdan). Dosli iz Crne Gore sredinom 19. veka. Nisu rod s Lakicima, iako imaju istu tu neobicnu slavu, ni imanje im nisu u vezi. (Sarici na vrh Brijesta). Ima ih i u Tuzli i u Loparama.

Petrovici (9dom), Pajici (4dom) i Kojici (10dom) su zajednickog porekla (slave sv. Tomindan). Starinom su iz Vrbe kod Gacka u Hercegovini, odakle je dosao Rikan sa sinovima Petrom, Pajom i Kojom. Bili su se najpre naselili u Jablanici, gde im se nije dopalo, pa presli u Brijest.

Bozici (5. dom. sv. Jovan). Pradedov ded im je dosao od Jovica u D. Tobutu. Starinom su iz Hercegovine.

Gavrici (2. dom. sv. Nikola), su dosli iz G. Priboja: ogranak su Gavrica-Popovica. Starinom iz Hercegovine.

Blagojevic M. (1 dom) je dosao iz Podgore zeni u kucu.
Tojic S (1 dom) je dosao iz Lipovica zeni u kucu.
Ilici (8 dom), dosao Panto od Bijelica sa Zutavke kao uljez.
Tomici (9 dom Djurdjevdan) su se doselili kad je svuda bila planina.
Svi ovi rodovi su najverovatnije daljom starinom iz Hercegovine.

Stanojevic (1 dom. sv. Jovan), predak im je dosao iz Setica kod Zvornika i bio u najmu kod Miletica-Vikarica.

Maglajcevici (2 dom Djurdjevdan). Predak Jovo doselio se iz Maglaja.

Nepoznate starine: Jokici (4 dom), Gajici (6 dom. sv. Nikola), Dimitrici (2 dom. sv. Jovan), Stjepanovici (3 dom, sv. Jovan), Perici (4 dom, sv. Nikola), Miletici (5 dom. sv. Nikola)

Selo Podgora, opstina Lopare, Rep.Srpska


Podgora, 1969g


Terzici (4.k sv. Nikola), jedan od najstarijih rodova u selu, za dalju starinu ne znaju.

Jovanovici ili Orlovci (8.k sv. Nikola), isto kao i Terzici.

Trisici (12.k) od kojeg je: Mitrovic (5.k)- (ukupno 17.k sv. Nikola) jedan od najstarijih rodova u selu. Poreklom su iz okoline Bilece u Hercegovini.

Simici (4.k sv. Luka), poreklom od Trebinja u Hercegovini.

Acimovici ili Stjepanovici (6.k sv. Nikola), poreklom od Trebinja u Hercegovini.

Milovanovici, zovi ih i Livadari (3.k sv. Jovan), Jovo Trisic imao je mnogo zemlje, pa je doveo u selo Milovanovice iz Peljava i dao im zemlju. Bili oni siromasni, pa ih tetka uzela sebi.

Petkovici (8.k sv. Nikola), su starinom od Predojevica iz Prerasca (Vrbica) u Gacku-Hercegovina. Predak je pobegao sto je ubio Smail-agu Cengica.

Spasojevici (2.k sv. Arhandjeo), njihova pretka Simu doveo iz (Tutnjevca) ujak im Stanko, deda Petkovica, posto su bili ostali sirocad.

Blagojevici (4.k), Simici (8.k), Ilici (8.k), Rakici I (5.k)-(ukupno 25.k slave sv. Nikolu), vode poreklo od tri brata koji su se doselili iz Hercegovine. Ilica ima u Priboju-opstina Lopare (2.k), Rakica u Tuzli i Proboju (1.k), i u Kuli u Backoj-Vojvodina.

Stefanovici (8.k sv. Jovan), poreklom iz Crne Gore.

Rakici II (12.k sv. Nikola, neki prisluzuju sv. Savu), su poreklom iz Srbije.

Manojlovici ili Novcici (12.k sv. Luka), praded im dosao iz (Peljava) od Jovanovica kao prizetko, na zeninu kucu.

Markovic (1.k), otac doselio iz Cengica, kao prizetko na zeninu kucu.

Tomici (2.k), preseljeni iz Brijeste u Muzelje.

Nepoznate starine: Jankovici (1.k sv. Nikola), okolina ih smatra starosedeocima, i Lazici (1.k)

Mnogi su se iz ovog sela odselili u Tuzlu.

Lipovice, opstina Lopare (Majevica, podaci datiraju iz seste decenije 20. veka).


Najstariji rodovi u selu su:
Tojici i Tomici, oboje poreklom iz Hercegovine. Tomici su poreklom od Gacka. U ovaj kraj dolazili za hranom. Jovan Tomic (rodjen 1892 godine nabraja ove pretke: Ilija, Teso, Toma, Lazar; doselio se Lazarev otac, dakle u drugoj polovini 18. veka. Oni su krcili. Od Lazarevih sinova Tome, Steve i Ilije su u selu Tomici (6 k.,), Ilici (5 k.,), Nikolici (1 k.,) i Stevici (1 k.,). U Potras su se ranije odselili iz Lipovice braca Sekula i Vid, sinovi Lazarevi, od kojih su tamosnji Sekulici i Vidovici. Svi slave Tomindan. Medjutim Tomici nisu homogeni. Uz njih su 3 domacinstva koja su ustvari Tomici iz Lopara i vode poreklo od Dusana Tomica, koji je dosao zeni u kucu, a od njegova potomstva su se tri porodice odselili u Vojvodinu.

Tojici (24 k., slave Sv. Nikolu) su poreklom iz Hercegovine. Njihov su ogranak Lukici (8 k.,).

Ristici, zvani i Hajdarovici (4 k., Sv. Toma), Kojici (2 k., slave Djurdjevdan) - svi zajednickog porekla od tri brata: Riste, Koje i Tose. Njihov su ogranak i Prodanovici (5 k., Djurdjevdan), prozvati po tome sto se pradedu nisu "drzala" deca pa, po ovdasnjem obicaju, izneo novorodjenog sina Spasoja na raskrsce i prvom prolazniku, pa on prozvan Prodan. Nisam mogao cuti nista odredjeno o poreklu, sem da su odnekle doseljeni, od Prodanovica sam slusao da su po starini Beogradjani, a od drugih da su iz Crne Gore. Od Ristica je neki otisao u Slavoniji jos u tursko doba, a u novije vreme su se selili u okolna sela Priboja, Vukosavcima u Tuzli i Banja Luci.

Stjepici (6 k., Sv. Jovan) u Gornjim Lipovcima su poreklom iz Hercegovine, ali je predak dosao od Bugutova Sela: naselio ga Toso Tosic, koji mu je bio "badzo" (pasenog).

Tosici drugi (9 k., slave Sv. Nikolu) u G. Lipovcima su poreklom iz Hercegovine od Livna.

Stjepanovici (10 k., Sv. Nikola), predak Rado dosao iz Hercegovine.

Pavlovici (3 k., Sv. Jovan); predak Pavo presao u Lipovice iz Jasika u Priboju.

Matici ili Tomici (9 k., Sv. Nikola); Kovacevici (1 k.,) su verovatno iz Vukosavaca; Stevanovici (1 k.,); otac je bio iz Tobuta; Djukanovici (1 k.,); otac dosao iz Priboja; Sekulici (1 k.,) dosao 1947 godine iz Pozarnice (Tuzla) "curi u kucu". Mitrovici (1 k.,) dosao iz Labudske zeni u kucu 1956 godine.

Peljave, opstina Lopare (Majevica), 1969 god.


Selo je postojalo pd istim imenon u 15. veku. Po predanju, u sumi Grabovima bilo je neko starinsko groblje, ali svie nema nikakvih znakova groblja. Nadje se samo poneku manji otesan kamen. Kazu da su tu bili "rimski" grobovi. Oko 1930 godine Vasilije Delic je, krceci u sumi, iskopavao cup starog novca. U sumi su Rustovima, na medji prema Priboju, ima nekoliko stecaka. Opste je predanje da su nekad u selu ziveli "Madjari", pa se njima pripisuje i stecici.

Veruje se da je prva kuca od najnovijeg stanovnistva bila u sumi Paniku. Tu je i danas suma. Doseljenici koji su dolazili krcili su. Svi u selu su bili cifcije / sluge; kako bi koji iskrcio, obracao se nekom agi za pristanak da mu bude cifcija.

Najstariji doseljenicki rod u selu su:
Zivkovici - Stankici, ciji su ogranci: Zivkovici (7 k.,), Tekici (7 k.,) i Nikolici (1 k.,).. Sve je to izislo iz Zivkove kuce. Slave Mratinjdan. Cvijan Zivkovic rodjen 1904 god). nabraja ove pretke: Gavro, Pero, Zivko, Petar, Stanko, , koji je dosao iz Hercegovine.

Antici (2 k., Djurdjevdan) su ogranak antica u susednom Tobutu, ali ih smatraju kao da su "starosidioci" u ovom kraju.

Delici. Prvi od njih je dosao u Peljave u 18. veku. Urum, predak Delica (Urumovica) i on je krcio sumu (suma je bila u selu do oko 1940 godine). Zauzeli su najbolju zemlju u selu. Ipak, postali su kmetovi Mehica iz Gornje Tuzle, a posle su se smenjivale age iz Teocaka, Zvornika i Lokanja. Urum je bio od Bileca u Hercegovini. On je navodno imao sinove Cetka, Mirka, Deliju i Peru, od kojih vode poreklo familije: Cetkovici (19 k.,), Delici (18 k.,), Perici (8 k.,), Mirkovici (10 k.,), Gavrici-Djukici (1 k.,), Ivanovici (5 k.,). (Svi zajedno su loza) Perici i Delici su do pre 50 godina bili jedna familija, a sada se vec uzimaju medju sobom. Svi slave Pantelijevdan. Jedna Grana Delica se zvala i Tomici - po jednom pretku. Od Delica ima iseljenih u Mezgraji, Loparama, Tuzli i Beogradu, Perica ima iseljenih u Tuzli i Sarajevu, a Cetkovica u Tuzli i Beogradu. Predak Mirkovica je dosao posle Uruma, ali je bio od istog roda u Hercegovini. Pojedinci iz ovog velikog i veoma uglednog roda kazuju i nesto drukcije o svom poreklu. Neki kazu da se onaj predak koji se doselio zvao Gavro Urum i da se tako zvao sto je bio iz Ercegovine iz Urumlije. (Sahranjen je u starom groblju.) Po Tomi unuku Gavrinom, Delici su se prezivali Tomici. Taj Toma se zatekao u selu kao knez kad je Austrija dosla u Bosnu (1878 godine), a njegov otac Teso je bio oberknez. Neki kazu samo da su Delici dosli iz Uruma, sto nije nimalo tacno. To predanje cuva samo neke aluzije na Urumliju, u kojoj na Majevici uopste nma tacnih predstava. Urumovici su svakako prozvani po pretku koji se zvao Urum: kod Srba u Pozarnici kod Tuzle, u podgorini Majevice, u upotrebi je licno ime Urum, a u Peljavama tako izgovaraju ime Hurem, koje je u obicaju kod Muslimana u obliznjem Teocaku. Cvijan Delic rodjen 1901 godine nabraja ove pretke: Pero, Milovan (rodj 1830), Toma, Teso, Gavro-Urum. Prema tome njihovo doseljavanje pada u vreme oko 1760 godine. Tesini sinovi su bili Cetko, Ivan i Mirko, Toma je imao Gavru i Peru. Vrlo je zanimljivo ovo kazivanje: Urum je bio Musliman i imao sina Safera (sto bi se moglo objasniti da su dosli kao prividni Muslimani, dvoverci). Sefer se nije zenio i ziveo je u jednoj kuci sa nekim koji je bio od Antica, koji mu je bio pobratim, i takodje nezenja, ziveli dugo, cupali tudje ogreve za vatru. Jedno jutro nasli ih mrtve: veruje se da su jedan drugog ubili.

Lujici (2 k.,), ranije Petrovici, i Mijatovici (3 k.,), koji se tako zovu tek od drugog svetskog rata. Jedan su rod - Lujo i Mijat su bili braca - i slave Arlijevan, sv. Agatonika. Poreklom su iz Hercegovine.

Jovanovici(6 k., Lucindan), su veoma staro koljeno u selu nepoznatog porekla. Zajednickog porekla su i Vicici (1 k.,) i Radic M. (1 k.,).

Blagojevici (8 k., i Micici (12 k.,) su jedan rod slave Jovanjdan i ogranak od Bobara u Loparama: dosla odatle udovica sa sinovima. Bobari u Loparama porijekom vode iz Pive u Hercegovini. Kazu da su im preci pobegli iz Pive kad je Bajo Pivljanin isekao neke Turke.

Obrenovici (2 k.,) i Micici (7 k.,), nekada svi zajedno Krstici slave Lucindan, ali je Krsto bio Obrenov sin. Dosli su posle Zivkovica iz Crne Gore. Zovu ih i Lisice.

Simeunovici (13 k., Nikoljdan) zovu ih i Knezevici, jer je neki od predaka bio knez. Verovatno su zajednickog porekla s njima, odnosno njhovi su ogranci Ilici - Rakici (10 k., Nikoljdan) i Bojici (4 k., Nikoljdan). Nepoznato poreklo.

Radici (4 k.,): otac im je bio dovodak od Trifkovica u Tobutu.

Benovici (2 k.,): otac im je dosao za vreme Austrije iz Ugljevika zeni u kucu.

Dragicevic .P (1 k., Pantelijevdan i prisluzuje svoju staru slavu Djurdjevdan) je dosao zeni u kucu iz Caklovice u Rastosnice kod Zvornika.

Odlicna tema.

Mr. Majevica ::

Selo Priboj, opstina Lopare, Rep.Srpska

Priboj, 1969g

Priboj je bio nekada sediste opstine.

Sve do1952 godine Priboj je bio sjedište opštine u čijem sastavu nije bilo ni jedno ne hriščansko selo . Priboj je centar opštine od 1878 godine , tačnije od početka protektorata Austro Ugarske nad BiH (Berlinski Kongres) . A ne dugo nakon dolaska komunista na vlast sjedište opštine se prenosi u Lopare i polako vremenom i Lopare izrastaju u Varošicu . Da ne dužim mnogo pošto ovo nije tema o Priboju već o porijeklu stanovništva , iznijeću u daljem tekstu shodno vremenu kojim raspolažem moja lična zapažanja nastala ličnim ispitivanjem ljudi i literature po pitanju porijekla stanovništva Priboja .

Mr. Majevica ::

Selo Priboj, opstina Lopare, Rep.Srpska

Priboj, 1969g

Danasnje stanovnistvo cine doseljenici, skoro su svi iz Hercegovine. Prema narodnom predanju prica se da su na mestu Skriljevcu ziveli neki Sremci, pa se to mesto i sada zove Srijemci-Srijemacke njive.

Jeste većina stanovnika Priboja je porijeklom iz Hercegovine , ali nisu svi .
Priča o Škriljevcu - Škrljevcu je u nekoj mjeri istinita a odnosi se na sam dolazak hercegovaca na Majevicu . Naselivši sjevernu padinu brda iznad crkve srodnici današnjih Gavrića , Perića i još par izumrlih familija godinama su sa teškoćama sastavljali kraj sa krajem , jer je zemlja prilično strma a ono što je pitomije je prilično ne plodno . Škriljevac je toponim koji se inače vezuje za zemljište koje obiluje sitnim poroznim kamenom "Škrljom" , a na takvom zemljištu teško šta uspjeva . Jedan dio naseljenika je odlučio da se odseli dalje u potrazi za boljim mjestom za življenjem , pa tako priča kaže da je neko odselio i stalno se okretao da pogleda da ne ide i Škiljevac za njim , toliko mu je Škriljevac omrzao zbog ne roda i muke da se stvori bolji život . Ti koji su odselili , našli su bolje mjesto za život u Sremu - Srijemu kako to majevičani kažu ali , bez obzira na sve nisu zauvjek napustili Priboj , decenijama poslije toga su dolazili i vraćali se i uzajamno posjećivali rodbinu . Oni koji su ostali , često su u doba ne roda išli na prehranu kod svojih rođaka u Srijem i ta se veza održavala skoro do kraja XIX vijeka . Iz tog razloga taj kraj Priboja se nazivao Srijemci . Sremačke njive su toponim koji je nastao kao oznaka vlasništva , odnosno njive onih koji žive u Srijemcima to su njime majevičana koje nazivaju Srijemcima a ne Sremaca koji su dolselili . Nisu oni doselili iz Srema nego su se odselili tamo .

Mr. Majevica ::

Selo Priboj
Preci pojedinih rodova su se doseljavali na krcevinu, pa su onda obicno pozivali u druge da se nasele. Tako je praded Bogdanovica, dozvao nekog Veselina iz Rastosnice-opstina Zvornik i od njega vode poreklo Popovici, od kojih je bilo mnogo popova.

Priča je dosta kompleksnija i o njoj se može dosta toga napisati .
U Priboju postoji rodovska grupa koja se može nazvati jednim prezimenom "Rikeljići" u tu rodovsku grupu spadaju : Gavrići , Tomići u Gornjem Priboju i Radovanovići u pribojskom zaseoku Gunjevci . Njima srodne familije su i Mijatovići i Josipovići u zaseoku Rastošnice Čaklovica i još neke Familije iz Banjice kod manastira Tavna .
Teodor Gazeta rodonačelnik familija Jović , Jovanović i Bogdanović u Priboju nagovorio je Veselina Rikeljića iz Banjice da dođe na Majevicu , Cvijetin je imao šest sinova , tri su mu sina ostala u Banjici , a tri je poveo sa sobom na bolje stanje i imanje . Jedan je u naseljavanju ostao u Čaklovici , (od njega su Mijatovići i Josipovići (od tih Josipovića je četnički komandant Vojin Josipović)) , jedan sin (Gavro) je ostao na brdu Cerik u pribojskom zaseoku Gunjevci i od njega su Radovanovići i Tomići . Toma Gavrić Rikeljić je rodonačelnik pribojskih Tomića i njegov spomenik još uvjek postoji u Tomića Groblju u Priboju i na njemu je zabilježeno da je umro 1881 godine i da je poživio 102 godine odnosno da je 1779 godište .
Cvijetin Rikeljić se sa namlađim sinom Veselinom nastanio na imanje Gazeta u Gornjem Priboju i tamo započeo bogosluženje u jednoj od kuća u tom kraju koju je narod zvao Ćelija . Veselin je jedno vrijeme učen u manastiru Tavna te je kao takav i nakon smrti oca nastavio bogosluženje u ćeliji sve do izgradnje crkve u Priboju . Na tom užem dijelu - posijedu Gazeta izniklo je više familija koje zovu jednim imenom "Popovići" , iz popovića i dan danas ima više popova koji su na službi (Drinjača , Ugljevik itd) Jovići i Jovanovići spadaju u Popovići ali su Gazete porijeklom , a Gavrići - Popovići su porijeklom Rikeljići i slave Lazarevdan - Lazarevu Subotu kao i svi ostali u Priboju i Rastošnici porijeklom Rikeljići .

Маре твоја тема. Јасам ли те наш'о ? Исправљај и додаји ! Ја случајно налетјех, тражећи своје претке. Мада и ту треба доообро пречешати, што се мојих тиче....

Mr. Majevica ::

Selo Priboj
Bogdanovici (17.k), Jovici (6.k), Jovanovici (1.k), Petrovici (6.k), Lukici (4,k), Rikici (12.k), Stojanovici (5.k)-(ukupno 50.k , slave sv. Jovana),svi su zajednickog porekla. Njihov predak Teodor je dosao iz Gacka u Hercegovini, i naselio se na krcevini. Daljim starinom su iz Pive u staroj Hercegovini i misle da su od istog roda u Pivi od koga je bio i Junak (Bajo Pivljanin).

Prema mojim zapažanjima bi bilo ovako : Bogdanovići , Jovići i Jovanovići su zajedničkog porijekla . Daljim porijeklom su Gazete iz Crne Gore . Dok su Petrovići i Lukići daljim porijeklom Bojanići ( a uz njih vjerovatno i Rikići i Stojanovići) .
Gazete su potpuno nepoznato prezime u Crnoj Gori i samim tim dalje istraživanje je nemoguće . Prema priči potomaka Gazeta prezime je nastalo od nekog Gazije ??? . Dok su Bojanići doselili iz Bašinog Sela kod Nikšića , i potomci su Samardžića a bliži rod u Crnoj Gori su im Radulovići . Ta rodovska grupa navodno je porijeklom od Vojinovića , a dalje o Vojinovićima možemo nanekoj drugoj temi .

Mr. Majevica ::

Selo Brijest, opstina Lopare, R.Srpska
Lakici (11. dom Arlijevdan). Predak Lako (praded starca rodjenog 1895) dosao je iz Vrbe u Hercegovini sa bracom Simom i Desimirom i naselio se na krcevini. S Lakom je bio dosao i neki Lazar, predak Lazarevica, koji su izumrli.
Sarici (3. dom Arlijevdan). Dosli iz Crne Gore sredinom 19. veka. Nisu rod s Lakicima, iako imaju istu tu neobicnu slavu, ni imanje im nisu u vezi. (Sarici na vrh Brijesta). Ima ih i u Tuzli i u Loparama.

Istog porijekla i isto su iz Vrbe kod Gacka , samo što su se doselili dva dalja srodnika istog porijekla u različito vrijeme , svima je zajedničko prezime Subotić .

Mr. Majevica ::

Маре твоја тема. Јасам ли те наш'о ? Исправљај и додаји ! Ја случајно налетјех, тражећи своје претке. Мада и ту треба доообро пречешати, што се мојих тиче....

Nemaš mnogo izbora , možeš da to prihvatiš kao što ti je prezentovano , ili da se udaviš u moru informacija koje skoro sigurno vode do Crne Gore ili Hercegovine , bez jasne odrednice u smislu imena predaka ili srodničkih prezimena .

Ono na čemu većina nas može da poradi jeste da svojoj djeci prezentuje što više podataka o porijeklu u pisanoj formi i na taj način otme od zaborava ono što znaju ili su znali naši očevi , djedovi , majke i babe .

Bilo bi super kad bi vi naveli nazive knjiga u kojima ima nesto da se procita o porijeklu porodica na Majevici!

More intensified immigrations of the Muslim population were noticed in 1690 when they moved from Hungary and Slavonija to the region around the mountain of Majevica...

Milena Spasovski, Dragica Živković and Milomir Stepić - The Ethnic Structure of the Population in Bosnia and Herzegovina

Znaci imamo migracije muslimana u nase krajeve:
1. 1521. kada nasi krajevi padaju pod Osmanlije
2. posle 1690. kada se povlace iz Ugarske i Slavonije
3. izmedju 1788 - 1862 iz Srbije

Ne znam, vide li neko ovo slucajno

Migracija muslimanskog stanovnistva iz Srbije u severoistocnu Bosnu izmedju 1788 - 1862 godine - Saban Hodzic

Одлично, Змају! Да си муслиман и да пишеш неке лажи, као на примјер да су бошњаци старосједиоци, а Срби досељеници, сад би вриштали: Змајууууууууу!!! Дијамантууууууууууу!!  
Треба рећи истину да су наши муслимани у већини Србијанци, поготово у нашим крајевима. Зато су кроз историју и требали да се доказују као већи муслимани од оних других.

To Dzeki nek' vicu, ja sam Zmaj Ognjeni koji spali Podrinje i Sarajevo... Da me sad Hag ne optuzi zbog ''zlocina'' od pre
550 godina, k'o onomad Njegosa za govor mrznje..

Red Zmaja je bio ugarski viteški red, ako se ne varam. Pripadali su mu Stefan Lazarević i ovi Brankovići...!
Priča kako su bogumili jedva dočekali da prime islam je čista izmišljotina! Poturčenjaka je bilo u istoj mjeri i u Srbiji i u Crnoj Gori,a vala i u Ugarskoj, isto kao i u Bosni. I danas bi tamo bio haos kao i u BiH, da ih nisu istjerali. Samo tu nesretna Bosna baš nije imala sreće. To je bila jedina teritorija pod turskom vlašću gdje su protjerani poturčenjaci mogli da se sklone.

Bogumili nisu ni postojali, pa me zanima kako nesto sto ne postoji moze nesto da postane!? To ja o toj bogumilskoj teoriji, nije kontra tebi.

Da Red zmaja je bio Ugarski red, formiran od str. kralja Sigismunda Luksemburskog. Koliko je Vuk Grgurevic imao veze sa njim, tesko je reci.
Mislim da je znacenje imena sledece
1. Dete je zmaja, u narodnom predanju je zmajeviti junak, zajedno sa mnogima.
2. Ognjen je jer je zario i palio(bukvalno) u svoje vreme, mada je najverovatnije zbog paljenja Sarajeva(Vrhbosne) 1480.
3. Vuk, licno ime, vestica nece na vuka, koji je u Srba najpostovanija zivotinja.

Vitezovi Reda zmaja opet dolaze! Jer mi smo vjecni, a vase kraljevine prolazne!)))

Nije bas Majevica, ali je zanimljiva monografija

Радмила Кајмаковић – Семберија

Ђорђе Пејановић – Становништво Босне и Херцеговине

Дигитална библиотека портала Порекло

Brojne knjige koje vam mogu pomoci oko rasvetljavanja porekla. Obuhvaceni su svi krajevi koje naseljava srpski narod.

Сајтови

Црквене књиге

ПОРТАЛ ПОРЕКЛО

Bacite se na pretrazivanje!

Херцеговачка Презимена - Ристо Милићевић

Козлук монографија, 1979

Са: http://www.vesti-online.com/print/109125/Riznica/Vesti/109125/LAZAREVIC

ЛАЗАРЕВИЋ

Рећи ћемо нешто о Лазаревићима којих, међутим, нема ни у новијој монографији о Кожусима, а спомињу се у мајевичким селима Тобут и Јабланица. У одељку о пореклу становништва, који је стручно радила наша колегиница из добојског музеја, пок. Добрила Бијелић, обухваћене су породице бар два века уназад, па стога саветујемо нашем читаоцу да се још једном распита о свом најближем завичају.

У селу Тобут, на источним обронцима Мајевице, била су четири домаћинства Лазаревића или Чекићевића, фамилија непознатог порекла са славом Лазаревдан. У оближњем селу Јабланцима живели су Лазаревићи, досељени "из Пипера" на купљено имање. Њихова слава је Марковдан.

Лазаревићи у Тобуту су добили надимак Чекићевићи јер су се овде бавили ковачким занатом који су донели из свог претходног завичаја. Поред ковачког заната бавили су се и другим: имали су, нпр. воденицу (млин) на реци Јањи. За њих је забележено да су неистраженог порекла. Сматрају за себе да су овде настањени од 18. века и тврде да поседују толико дуге породичне родослове.

Међутим, родослов Лазаревића који смо имали прилике да видимо обухвата свега пет генерација (почев од претпостављеног родоначелника Лазара) што једва покрива период од једног и по века. По нашем мишљењу, презиме су могли да добију и по слави Св. кнез Лазар или Врбица (покретни празник који зависи од датума Ускрса), која подразумева Косовски завет. Лазаревићи из села Јабланице, уколико је наш читалац од ове породице, славе Марковдан, 8. маја. Ова слава, као такође, врло ретка, и указује на порекло из Старе Црне Горе.

Област Мајевице непрестано је насељавана с територије данашње и старе Херцеговине. Последња таква сеоба била је средином 19. века. У том правцу би и требало да се креће истраживање порекла Лазаревића, нарочито првих, са славом Лазаревдан. Аутор монографије о Мајевици сматра да је чак три четвртине становништва овог краја углавном насељавано из тих области и Старе Црне Горе, са етапним станицама у Семберији, или, чак Мачви и Срему.

Mr. Majevica ::

Са: http://www.vesti-online.com/print/109125/Riznica/Vesti/109125/LAZAREVIC

ЛАЗАРЕВИЋ



У оближњем селу Јабланцима живели су Лазаревићи, досељени "из Пипера" на купљено имање. Њихова слава је Марковдан.



Међутим, родослов Лазаревића који смо имали прилике да видимо обухвата свега пет генерација (почев од претпостављеног родоначелника Лазара) што једва покрива период од једног и по века. По нашем мишљењу, презиме су могли да добију и по слави Св. кнез Лазар или Врбица (покретни празник који зависи од датума Ускрса), која подразумева Косовски завет. Лазаревићи из села Јабланице, уколико је наш читалац од ове породице, славе Марковдан, 8. маја. Ова слава, као такође, врло ретка, и указује на порекло из Старе Црне Горе.

Област Мајевице непрестано је насељавана с територије данашње и старе Херцеговине. Последња таква сеоба била је средином 19. века. У том правцу би и требало да се креће истраживање порекла Лазаревића, нарочито првих, са славом Лазаревдан. Аутор монографије о Мајевици сматра да је чак три четвртине становништва овог краја углавном насељавано из тих области и Старе Црне Горе, са етапним станицама у Семберији, или, чак Мачви и Срему.

Ja sam Lazarević, slava mi je Markovdan, al' nisam sa Majevice i iz Jablanice već iz Posavine i Pelagićeva. Pokojni djed mi je prič'o da smo od davnina porjeklom negdje oko Smoluće.Dalje nezna. E sad', možda su etapne stanice prilikom doseljavanja iz Hercegovine i Crne Gore, pored navedene Semberije i Mačve, bile i Potpeć, Tinja i Smoluća, pa je jedna grana  sišla u Posavinu, a druga otišla malo istočnije, u Jablanicu. Pa imamo neke veze sa Lazarevićima iz Jablanice. Ponavljam možda, jer Markovdan je stvarno rijetka slava.

Pozdrav za sve forumase.
Zamolio bih za malu pomoc, pokusavam pronaci porijeklo svoje familije, stigao sam do odredjenog dijela odakle nikako da krenem dalje.
Radi se o familijama Jovanovic, Djordjic i Tripunovic iz Donjeg Zabrdja. Sve tri familije imaju jednog pretka Tripuna koji je imao tri sina :Djordjija po kom su nastali Djordjici,Jovana po kom su nastali Jovanovici i Trisu koji je po ocu ostao Tripunovic. Ako ko posjeduje informaciju ili nekakav trag o Tripunovom prezimenu bio bi veoma zahvalan da je dobijem. Krsna slava ovih familija je Lazarev dan.