Фоча: џамија на темељима цркве

Do 20. aprila zabranjena obnova Careve džamije, koju je podigao sultan Bajazit Drugi u Foči 1501. godine, ali na temeljima crkve izgrađene u srednjem veku


Istraživanjem otkriveni i grobovi

FOČA - Na zahtev opštinskog rukovodstva u sredu je u Foču stiglo iz Banjaluke rešenje Republičkog zavoda za zaštitu kulturno-istorijskog i prirodnog nasleđa, kojim se do 20. aprila, zabranjuje svaka aktivnost na obnovi Careve džamije, koju je podigao sultan Bajazit Drugi u Foči 1501. godine, ali na temeljima crkve izgrađene u srednjem veku. Ovu tvrdnju je, na naučnoj osnovi izneo istoričar Asim Bejtić, detaljno objašnjavajući unutrašnju konstrukciju temelja, takozvane kustodije, građene za potrebe sveštenika u romanika stilu karakterističnom za gradnju crkava.

Na tom lokalitetu su pronađeni i srpski grobovi, a da je tu bila crkva, ukazuju i snažni debeli zidovi, kakve džamija sa običnim krovištem uopšte ne gradi, i niz drugih detalja, koji su i istoričara Bejtića naveli na nepogrešiv zaključak o prvobitnom postojanju crkve. Zato smo i mi iz Crkvene opštine zainteresovani da arheolozi nesmetano urade svoj deo posla i da se, ako je sve istina o postojanju dve bogomolje na jednom temelju, lokalitet konzervira, a ne prave ni crkva ni džamija - kaže Danilo Crnogorac, sveštenik iz Foče.

Baš nekako u toku intervjua sa arheologozima iz Banjaluke Ljubicom Srdić i Ljiljanom Parežanin, stigli su komunalni policajci Gordan Drakul i Zoran Krunić, sa dopisom iz Banjaluke, kojim se odobrava rad arheologa, a zabranjuje svaka druga aktivnost, do 20. aprila.

Trebalo bi temelje svih dzamija potkopati i detaljno analizirati.

Претпоставља се да је свака стара џамија подигнута на темељима неке старе цркве. Турцима је било лакше да користе већ постојеће грађевине и материјал,него да праве све заново. Толико о великим достигнућима ислама у БиХ.

Fethija džamija se nalazi u Bihaću a sagrađena je prvobitno kao crkva svetog Antuna Padovanskog 1266. godine, u gotičkom stilu te je i jedna od rijetkih evropskih islamskih bogomolja u gotičkom arhitektonskom stilu. Današnja Fethija džamija se smatra najstarijom građevinom gotičkog stila na području Bosne i Hercegovine.

Navodimo jedan od primjera.

gljeb ::

Претпоставља се да је свака стара џамија подигнута на темељима неке старе цркве. Турцима је било лакше да користе већ постојеће грађевине и материјал,него да праве све заново. Толико о великим достигнућима ислама у БиХ.

Толико о њиховој вери.Ни страха од Бога,ни стида од људи.Паразити богохулни!

Jos malo fotosa

Вуче,хвала ти за фотографије.Одличне су!

Nema na cemu Zvezdice..

Лепе су, заиста.Жао ми је што две недостају.Вероватно им је била велика резолуција.Најдраже су ми теме са образовним садржајем,захваљујући свима вама,увек допуњене веродостојним историјским чињеницама.

A, u centru Bijeljine se 'ladno mogla graditi dzamija na temeljima crkve! I jos stecke prebacivali s lokacije!!! Pa ko je to mogao das dozvoli???

Што се тиче џамије у Фочи, и са њом ће бити иста ствар као и у Бијељини. Тј. кад се заврше археолошки радови, онда ће се наставити обнова џамије. Друга је ствар што је био огроман притисак у бијељини,па су археолози имали само 15 дана рока да изврше ископавања. Што је у потпуности не довољно да се дође до прецизнијих информација и налаза. Иако су ови налази мраморја са ћириличним натписима поприлично колосални, ипак је остала велика недоумица шта тај локалитет још крије? Помињање Белосава Лучића који лежи у својој цркви племенитој и још неких монашких имена јасно указује да је ту негдје била црква.

Р. Миловић | 04. децембар 2014. 20:35 | Коментара: 6

Завод за заштиту споменика зауставио обнову Цареве џамије, коју је султан Бајазит Други подигао 1501. године на темељима цркве изграђене у средњем веку



ФОЧА - На захтев општинског руководства, у среду је у Фочу из Бањалуке стигло решење Републичког завода за заштиту културно-историјског и природног наслеђа којим се до 20. априла забрањује свака активност на обнови Цареве џамије. Њу је султан Бајазит Други подигао у Фочи 1501. године, али, како се испоставило, на темељима цркве изграђене у средњем веку.

Ову тврдњу изнео је историчар Асим Бејтић, у детаље објашњавајући унутрашњу конструкцију темеља, такозване кустодије, грађене за потребе свештеника у доба стила романика...

- На том локалитету су пронађени и српски гробови, а да је ту била црква, указују и снажни дебели зидови, какве џамија са обичним кровиштем уопште нема, као и низ других детаља, који су историчара Бејтића навели на непогрешив закључак о првобитном постојању цркве. Зато смо и ми из Црквене општине заинтересовани да археолози несметано ураде свој део посла и да се, ако је истина да постоје две богомоље на једним темељима, локалитет конзервира, а не праве ни црква ни џамија - каже, за „Новости“, Данило Црногорац, свештеник из Фоче.

Свака активност, осим археолошке, забрањена је до 20. априла.

K'o zna koliko je još džamija sagrađenih na temeljima i ostacima naših crkava.
K'o zna koliko je crkava na ovim prostorima (iz predturskog- Nemanjičkog perioda) pretvoreno u džamije.
Siguran sam još puno, al' nažalost teško ćemo to ikad više moć' provjerit i dokazat.

Али полако се открива истина, мада смо сами криви за то.

Tacno Mr. Majevica.

Ovaj slučaj u Foči nije jedini. Ispod džamije u Bijeljiini prije 12- 13 godina (ako se dobro sjećam) su pronađeni ostaci pravoslavnog groblja iz predturskog vremena. Vjerovatno je tu bila i crkva jer poznato je da su u davna vremena groblja bila kraj crkava. Al' to nije dovoljno istraženo jel' je rok za istraživanje pronađenog bio samo mjesec dana, do početka obnove džamije. Shvatam da je bila vremenska distanca ( rok su dali stranci) al' ne shvatam medijsku šutnju i tišinu u tom slučaju. Trebalo je javnost preko medija neprestano upoznavat o tome, trebalo je to medijski iskoristit u svrhu dokazivanja istine da smo mi starosjedioci na ovim prostorima u svrhu razbijanja laži iz Federacije da smo mi ovamo došli poslije Turaka u 16. vijeku. Zamislite da su ispod ruševina neke pravoslavne crkve pronađeni ostaci džamije ili mezarje iz npr. 14. vijeka ?
To je normalno nemoguće, al' je moguće zamisliti medijsku eksploataciju toga sa druge strane. Oni bi o tome brujali (slučaj Bijeljina ) i dan- danas, a u slučaju Foča to bi bile svaki dan udarne vijesti na Federalnim medijima.

Evo sta je rekao arheolog Mirko Babic povodom otkrica spomenika u temeljima Atik dzamije:

Otkud spomenici u temeljima džamije?

Pošto u blizini nije bilo kamenoloma, Turci su u okolini sakupili nadgrobne spomenike. Može se pretpostaviti da iz sela Popovi, istočno od Bijeljine, potiče najveći broj spomenika koji su uzidani u temelje džamije. Oni su razbijani i tesani da bi se upotrijebili kao građevinski materijal za temelje džamije. Na taj način je uništen čitav jedan epigrafski arhiv, ali su eto neki sačuvani i do danas.

Tada se mnogo pričalo o crkvi koja se tu nalazi. Da li je njeno postojanje potvrđeno?

Pravoslavna crkva i groblje su indirektno potvrđeni, na natpisima. Čak znamo ime ktitora crkve, Bjelosav Lučić, za koga piše da je "sahranjen u svojoj crkvi plemenitoj" i ime sveštenika, Bogele Gučevca, ali ko je njega rukopoložio i da li je taj priznavao autoritet Rima ili Carigrada, to mi za sada egzaktno ne možemo potvrditi.

Mediji iz Federacije koji su se protivili ovoj tezi, navode da izraz "u svojoj crkvi plemenitoj" znači da je osoba sahranjena u vjeri u kojoj je živjela?

To može reći samo onaj ko se ne razumije u ovu oblast. To uopšte ne znači to što kažete. Uostalom, ako imamo nadgrobne spomenike i sveštenika, logično je da postoji i crkva. Rekoh da ovim istraživanjima nisu pronađeni ostaci te crkve i groblja. Da li se ono nalazilo koji metar ili koji kilometar dalje, to mogu razriješiti samo dalja arheološka istraživanja.

Savremena nauka je u stanju da tačno identifikuje odakle je koji kamen donesen, i prije koliko je vremena isklesan. Prošle godine sam sa kolegama iz Slovenije pronašao kamenolom i pravi rudnik kamena u Dardaganima kod Zvornika, odakle su Rimljani prodavali kamene izrađevine u metropoli Sirmijum (Sremska Mitrovica). Tačno smo locirali odakle je koji sarkofag bio isklesan. Naravno, za ovakva istraživanja potrebni su novci, ali za to u RS ni u SO Bijeljina ni od koga do sada nismo mogli dobiti podršku.

http://modran.com/index.php/semberija/10-sta-se-krije-ili-krilo-ispod-atik-dzamije-u-bijeljini

Elem, crkva nije postojala na tom mestu, vec negde u Popovima ili okolini.

Oni to rade da sahrane svoju proslost, ali sahranjivanjem proslosti sahranjuju i buducnost.

Замолио бих Мр.Мајевицу да ову тему обједини са старом идентичном темом коју сам прошле године објавио, јер се ради о једној те истој причи о фочанској цркви и џамији.
Такође постоји тема о бијељинској Атик џамији и мраморју тамо нађеном.
Лично сам разговарао са господином Мирком Бабићем о овоме и он ипак мисли да је црква била негдје у непосредној близини, јер би довлачење маморја тешког и по неколико тона са велике удаљености било потпуно неисплативо и дуготрајно. Турским султанима и беговима се журило да што прије обиљеже своју територију, те нису имали толико времена да праве џамије полако и на тенане, већ су мунарили цркве које су затекли на поменутој територији. У Бијељини је тако у прагу џамије нађен огроман мрамор са уклесаним крстом који је искориштен као праг, како би сви који улазе у џамију могли да га газе. Мислим да негдје имам његову слику. Кад нађем, објавићу то да сви виде.

gljeb ::

Замолио бих Мр.Мајевицу да ову тему обједини са старом идентичном темом коју сам прошле године објавио, јер се ради о једној те истој причи о фочанској цркви и џамији.
Такође постоји тема о бијељинској Атик џамији и мраморју тамо нађеном.
Лично сам разговарао са господином Мирком Бабићем о овоме и он ипак мисли да је црква била негдје у непосредној близини, јер би довлачење маморја тешког и по неколико тона са велике удаљености било потпуно неисплативо и дуготрајно. Турским султанима и беговима се журило да што прије обиљеже своју територију, те нису имали толико времена да праве џамије полако и на тенане, већ су мунарили цркве које су затекли на поменутој територији. У Бијељини је тако у прагу џамије нађен огроман мрамор са уклесаним крстом који је искориштен као праг, како би сви који улазе у џамију могли да га газе. Мислим да негдје имам његову слику. Кад нађем, објавићу то да сви виде.

Svima je to jasno, to su činjenice. Nije toliko ni bitno jel' džamija napravljena na ruševinama crkve il' od srušene crkve. Ne samo po pitanju džamije u Bijeljini i Foči, već i k'o zna kol'ko još džamija je napravljeno na ruševinama i od srušenih srpskih pravoslavnih crkava i na srpskim grobljima koji su tu postojali možda i stotinama godina prije dolaska Turaka. Te nesporne argumente treba konstantno medijski eksploatisati, a ne da to saznajemo samo preko ovog foruma. Pouzdano znam, da se u Muslimanskim (izraz Bošnjak počinjem koristit tek poslije službene objave posljednjeg popisa stanovništva ako se izjasne tako- jer to nije baš sigurno) akademskim i političkim krugovima razvila teza koja ima podršku u narodu da mi nismo Srbi već Vlasi koji su se poslije Turaka u 16. vijeku doselili (pazi molim te- iz Moldavije i Rumunije) na ove prostore, a da su oni temeljni i jedini autohton narod. Normalno, to je laž, al' gore navedene činjenice moramo konstantno naglašavat, spominjat i puštat u eter, kako bi istinom razbili neprijateljsku laž.
A to što je istina njihov neprijatelj i kod njih ima slabu prođu nije naš, već njihov problem.